Početna strana

Nikola Đurić (30.godina), posle završenih studija, kao prehrambeni tehnolog, počeo je da radi u Mlekari Moravica, u okviru programa Prva šansa, da bi se posle pet godina, ipak osmelio da uđe u preduzetničke vode.

Njegova firma Rzavske doline, postoji nepunih dve godine, prerađuje  tonu mleka; proizvodi mladi kajmak i tri vrste sira – mladi, zreli i gurmanski. Nikola je zadovoljan kako se posao razvija, ali kaže da su najveće teškoće u ovoj oblasti rada zahtevna procedura za otvaranje preduzeća, koja traje i do tri meseca, i  u okviru koje nije dovoljno samo registrovati firmu u APR-u, već  je potrebno podneti zahtev Ministarstvu poljoprivrede, izraditi  tehničko-tehnološki projekat, kako bi se  po izlasku inspekcijskih služba utvrdili opšti veterinarsko-sanitarni uslovi i dodelio veterinarski broj koji dozvoljava probni rad na 6 meseci. Bilo je potrebno mnogo ulaganja i mnogo strpljenja. Sada vidi, da je to bio veliki posao i da ne zna ni sam odakle mu tolika hrabrost i snaga da sve to završi do kraja. Iako za taj poduhvat nije bio spreman, i nije dorastao tako velikim izazovima, ipak ga je sve to izgradilo u preduzimljiviju i hrabriju osobu, mada je strah uvek prisutan.

Porodica mu je velika podrška, a imao je i tu olakšavajuću okolnost da  njegova supruga Dubravka master ekonomije, vodi zajedno sa njim posao, jer je  shvatio  da nije dovoljno u ovom poslu biti samo tehnolog.

Iako je radio u privatnoj firmi, tek sada kada je postao preduzetnik, vidi da čovek kada radi za platu, nije svestan koliko problema postoji u firmi, van njegovog radnog mesta. Da bi čovek bio dobar preduzetnik, mora da bude 100% fokusiran na svoj posao  i da bude svestan da biti  preduzetnik, znači biti preduzetnik svaki dan, po ceo dan.

Nikola poštuje ariljske privrednike, sa kojima sarađuje i trudi se da od njih uči. Za Nikolu biti preduzetnik znači biti svestrana ličnosti i  biti dobar domaćin, a od jednog starijeg kolege naučio je da  biti direktor znači biti sposoban, ali da je biti gazda- prava filozofija.

Iako za sebe kaže da je još uvek početnik u poslu i da je daleko od toga „biti gazda“, trudi se da izgradi dobar odnos sa svojim zaposlenima kojih je četvoro i da nađe dobre mehanizme za motivaciju, da ih osposobi da sami preuzimaju rizike i donose odluke i da se prema firmi ponašaju kao da je njihova. Nikola kaže da je za produktivnost radnika pored plate, najvažnija atmosfera u kojoj rade i međuljudski odnosi.

Za sada njegovi kapaciteti su skromni, a  potražnja raste. Njegov najveći izazov u poslu jeste da održi isti kvalitet proizvoda,  bez obzira na okolnosti, a za kvalitet su presudni sirovina i higijena. Kako ne bi remetio rad konkurencije, sirovinu otkupljuje od seljaka iz požeških sela, i to mu je najveći problem, jer je nema dovoljno. Na prodaju utiče i verski kalendar, pa prodaja u vreme posta opadne.

Kao i svaki posao i ovaj zahteva mnogo odricanja i ulaganja i Nikola je spreman da u narednom periodu proširuje svoje poslovanje, ali samo do one mere koja neće narušavati kvalitetan život u okviru porodice i zdravlje.

Na pitanje šta je Arilju neophodno, rekao je bolja sveobuhvatna infrastruktura, kao i veća fleksibilnost u javnim ustanovama i manje birokratije, bar za privrednike. Potrebno je više kulturnih dešavanja i restoran sa lepim ambijentom.

Slobodno vreme provodi sa porodicom, rekreativno igra fudbal, a njegov kutak u Arilju je kafić Đardino.

Nikolin moto – Biti predan, pametan i poslušan, učiti od starijih i verovati u sebe.