Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме

ТЕМА: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља

20 мај 2010 06:54 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #1234

Пре два дана, 18.05.2010. Загрепчани су изашли на улице да покажу да се не слажу са настојањем градске власти да приватизују град (улице, тргове, паркове, шеталишта...). Надлежни у Загребачкој општини одлучили су да уступе једну од ретких пешачких улица у Загребу, Варшавску улицу, приватном власнику да изгради рампу за своју приватну ''јавну'' гаражу која сада нема ни улаз ни излаз, пошто је подземни пролаз предвиђен у пројекту много скупљи. Тако би и та улица престала да буде пешачка иако има и бољих решења, једно предвиђено пројектом, која су додуше скупља за инвеститора.

Град се уништава и од грађана се одузима оно што је њихово, а све због профита једног приватног лица.









www.tportal.hr/vijesti/hrvatska/68607/Po...o-варсавски-зид.хтмл

Активисти су већ поднели кривичну пријаву против градоначелника Загреба, а ево једног коментара зашто баш против њега:

''Градоначелник Бандић и извршна градска власт, уз повећу помоћ претходног сазива Градске скупштине (гдје је, дакако, СДП готово једногласно служио Бандићу) и Министарстава, довели су до ситуације извлаштења јавног простора у Варшавској. Уједно извршна градска власт је сада та која у име Града одлучује о судјеловању: поклањању јавног простора за рампу и финанцирањем изградње рампе у Варшавској. Скупштина је у овом стадију сведена на савјетодавно тјело које по том питању може само дати препоруке извршној власти. Бандић, који је сервисирањем ХОТО групе и дубиозним одлукама на штету Града довео до ове ситуације у Варшавској, треба дати оставку због тога што се оглушује на препоруке Скупштине, мнијење грађана којих је 86% против градње рампе, мишљења урбанистичке, архитектонске, промете, умјетничко-повјесничарске, социолошке и еколошке струке. По том и другим наталоженим проблемима у граду Бандић је постао препрека
управљању, а не рјешење - његово градоначелниковање је легално утемељено, али видљиво је из његовог дјеловања у јавности посљедњих мјесеци да му до легитимитета - мишљења градских заступника и јавност - није стало. Бандић је одметнути властодржац''.

као и:

www.nedamovarsavsku.net/2010/04/zagreb-т...на-казнена.хтмл#море'

Данас је најављена поворка у којој ће активисти носити кофере и тако поручити градоначелнику да спакује кофере и да оставку.

Потпуно исту ситуацију имамо у Ариљу. На Комисији за планове града Ариља пролазе нови објекти у центру града који уместо рампе за гаражу у подруму имају, по пројекту, лифт за кола (који се никада не направи) - нови објекат преко пута хотела Елен.

Општинско веће града Ариља, 21.04.2010. године одобрило је предлог да се ради нови План детаљне регулације - Центар 1, који ће се бавити проблематиком дела најужег центра града. Значи, уместо да се уради урбанистички пројекат који би објединио цео центар града, тим Планом детаљне регулације обрађује се само површина која је згодна инвеститорима за нове стамбене зграде. Тим ПДР озакониће се рушење ариљске чаршије и градња стамбених зграда у строгом центру града и то не како је то предвидео Урбанистички план из 1986. већ како то сада одговара инвеститорима.

Урбанистички план из 1986. је лош, јер, такође предвиђа рушење чаршије, рушење свих кућа у унутрашњим двориштима и изградњу 4 мање стамбене зграде. Значи имали би 4 одвојене стамбене зграде, са двориштима и великим слободним бетонским простором око тих зграда који би служио као паркинг простор и као плато. Значи, густина становања се не би битније променила, људи који живе у кућама у унутрашњим двориштима, само би се преселили у нове зграде, а садашња приватна дворишта би се претворила у дворишта зграда и слободне јавне површине. То је био урбанизам који није много марио за градско наслеђе и традицију (пошто је планирао рушење чаршије), али су се донекле поштовали урбанистички параметри.

Сада, 2010. имамо гору ситуацију. Као што је неко написао, некада се клицало ''Живео друг Тито'', а сада се кличе ''Живео друг Мито''! Пошто инвеститори желе да искористе сваки квадратни центиметар земље коју купе, добијамо предлоге да се граде 4 стамбене зграде али у низу, једна до друге, где ће само једна таква зграда имати више станова него све 4 зграде заједно из Урбанистичког плана из 1986. Пошто инвеститори желе да им зграде изађу на главну улицу, нови План детаљне регулације ће озаконити рушење кућица које сачињавају чаршију, од хотела Елен, до зграде ''Божура''. Дирекција за изградњу града Ариља заједно са урбанистичком службом из Ариља (укупно двоје стално запослених архитеката) даће урбанистичке услове за тај нови ПДР, а израду плана вршиће или сама Дирекција или неки приватни пројектни биро.

Пошто цртеж вреди хиљаду речи, да видимо један графички прилог из Урбанистичког плана из 1986.

имг12.имагесхацк.ус/имг12/6448/старо.јпг

Видимо да се руше кућице у главној, грађевинска линија се помера од 8,0 метара до 8,5 метара, видимо 4 ламеле, свака од њих има приземље, четири спрата и поткровље, свака од њих има по 10 паркинг места испред (мале цртице са словом П), што се слаже са бројем станова у једној ламели - по два стана од 50 м2 на спрату, сваки спрат око 100 м2, 5 етажа (спратова) по 2 стана чине 10 станова по ламели (у приземљу су локали). Укупно има 40 станова у све 4 ламеле. Тај простор на коме су планиране 4 ламеле има 40 ари, што значи да на њему може да се изгради максимално 28 станова (најгушћа зона, зона високих густина са 60 до 70 станова по хектару). Видимо да је тада планирано 12 станова више, или једна ламела више него што то дозвољавају садашњи урбанистички параметри (вероватно је стари Генерални план то дозвољавао). Спратност је велика и зграде би биле веће од крста цркве (да су ламеле ниже за два спрата било би у реду да стоје 4 ламеле, мада је и то високо). У доњем десном углу видимо зграду Божура, а у горњем левом углу тржно - пословни центар који је ту био планиран да се гради на три приватне парцеле (иза ''Врањанске'' продавнице, преко пута хотела Елен), а чију градњу је онемогућио један члан Комисије за планове, пошто је на само једној парцели изградио свој приватан објекат.

Да видимо какви се предлози износе у уским круговима градских моћника и приватних инвеститора:

имг532.имагесхацк.ус/имг532/5044/планираносире1.јпг

Број 8 - зграда Божура,
Број 11 - хотел Елен,
Број 10 - главна улица Светог Ахилија,
Број 9 - Кинески ''тржни центар'',

Број 5 - приватни објекат који је изграђен на једној од три парцеле предвиђене за Тржно - пословни центар који би био на најважнијој локацији у граду, са погледом на градски трг. Град је остао без репрезентативног објекта са великим унутрашњим холом, а добио један бункер који је наружио град и који има 95 посто заузетости дворишне површине.

Број 6 - три кућице у главној улици које планирају да прве руше због зидања прве нове згаде.

Број 1 - прва нова стамбена зграда која се планира на само десетак метара од згаде Божура. Три кућице (број 6) у главној улици се руше, а нова зграда се одмачиње на 8 метара од садашње грађевинске линије кућица (нова грађевиска линија је отприлике на месту где се завршава дворишна фасада кућица). Површина дворишта број 1, обојена жутом бојом је зона дозвољене градње нове зграде (целу ту површину може да заузме нова зграда).

Урбанистичка служба у Ариљу занемарује податке из Генералног урбанистичког плана Ариља о броју станова и густини становника по једном хектару, под изговором да су то само статистички подаци, иако сваки архитекта зна да су то основни подаци од кога полази сваки урбанистички план. То је и основа и за Генерални урбанистички план Ариља. Значи, занемарујући тај податак, урбанистичка служба и Дирекција у Ариљу узимају само степен заузетости и индекс изграђености као релевантне податке који ће одредити величину објекта. Значи, дају услове за стамбену зграду, а не напишу колико она треба да има станова. Дају проценат зелене површине од 30 посто парцеле, без обзира да ли зграда има 5 или 50 станова. Та пракса се може приметити на новој згради преко пута ''Ситаре''. Сада ћу рачунати могући број станова само за максималан степен заузетости по Генералном урбанистичком плану, а он је 40 посто парцеле (пошто поменути само њега користе). 40 посто од 15,29 ари (колика је површина плаца) је 612 м2.

Узмимо да је просек стана 50 м2, то је 12 станова по етажи. Планирана спратност је приземље, 4 спрата, па ако су у приземљу локали, остаје 4 етаже за становање, значи 4 пута 12 станова = 48 станова у само првој згради. То је најблажа варијанта која би била, а има 8 станова више него све 4 ламеле на 40 ари из урбанистичког плана из 1986. године.

Видели смо да је згада број 5 добила услове да заузме 95 посто свог дворишта, а нови објекат који је изграђен на месту ''Шоцине'' продавнице има степен заузетости близу 100 посто, па неће чудити ако и зграда број 1 добије исте такве услове.

Ако подигну степен заузетости на 60 посто, то је 917 м2 на једној етажи, односно 18 станова по етажи пута 4 етаже = 72 стана у само првој згради.

Жута површина зграде број 1 износи око 700 м2 (колико је предложено урбанистичким планом пре две године, који је одбијен јер инвеститор није купио кућице у главној улици) и заузима 46 посто површине дворишта (што је око 14 станова од 50 м2 само на једној етажи тј. 4 етаже по 14 станова = 56 станова (16 станова више у једној згради него у све 4 ламеле (које су на 4 пута већој парцели) из Урбанистичког плана из 1986. године у коме се, такође, претерало са бројем станова).

Колико може да има станова, по Генералном урбанистичком плану Ариља, на 15,29 ари парцеле која се налази у најгушћој зони насељености?

У ГУП-у Ариља лепо пише да је у зони високих густина (најгушћа зона) дозвољено максимално 60 до 70 станова по једном хектару. Значи на 15,29 ари може да буде 9 до 11 станова (просек 10 станова).

Искрено мислим и знам да је глупост градити стамбене зграде у центру града, поготово толиких габарита и толике спратности, чак и да нам центар града и није пренасељен. У центру Ариља треба градити објекте за пословање, трговину, туризам,... спратности максималне приземље, спрат и поткровље и то само у оквири постојеће урбане матрице, тако да се формирају унутрашња зелена дворишта и пасажи са локалима, чија би се спратност степенасто повећавала и била највећа у средини дворишта (приземље спрат и поткровље). Биле би то вртне терасе.

Број 2 - друга нова стамбена зграда, која се лепи за прву и која је исте величине и висине као прва зграда.
Број 3 - трећа нова стамбена зграда, која се лепи за другу и која је исте величине и висине као прва зграда.
Број 4 - четврта нова стамбена зграда, која се лепи за трећу и која је исте величине и висине као прва зграда.

Надамо се да ће тај нови План детаљне регулације уважити став који су 14 архитеката, сви из Ариља, написали у својој петицији, коју сам мало раније овде поставио. Надамо се да ће испоштовати Генерални урбанистички план и густину становања од максимално 180 - 240 становника по хектару, тј. максимално од 60 до 70 станова на један хектар за најгушћу зону у граду тј. 10 станова на 15 ари. Такође се надамо да ће нови ПДР имати у виду проблем пренасељености центра града и да ће закључити да нема више могућности за градњу нових стамбених зграда у центру града. Већ постоји велики проблем са паркирањем возила у центру и нови станови ће само погоршати ситуацију. Можда нам поново уведу саобраћај у главној улици под изговором да ће то бити баш лепо. Треба ли да помињем и заклањање светлости и визуре згради Божура и околним кућама.

Нека ово буде мала школа урбанизма за оне који ће да дају услове за нови План детаљне регулације. Саветујем им да прикоче и не чине нешто што ће их кад тад коштати каријере, лиценце, посла и угледа.

Надам се да сам мало разјаснио ситуацију и политичарима који су се жалили да нису упућени у урбанистичке планове па да их зато разноразни врте и обмањују.

А знам да ''обични'' Ариљци одавно знају да је највећа глупост срушити стару чаршију.

Буде се полако грађани у градовима широм Југе и активно штите своје право на град. Пробудимо се и ми у Ариљу.
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987

04 окт 2010 13:21 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #1795

Кратак филмић о Петом парку у Београду. Када су људи заједно око неке ствари и када истрају, оно што изгледа да је криминална делатност, а званично није јер има сву папирологију, временом се покаже да је нелегална активност (за коју, наравно, нико не одговара).

www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987

22 нов 2010 10:43 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #1987

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу

Овде ћу поставити листове Плана детаљне регулације трга конвертоване у пдф и јпг формат, да би било лакше за прегледање људима који не баратају са стручним програмима, значи нема потребе да инсталирате ништа после скидања са ових линкова. Мислим да је овако лакше, брже и приступачније свакоме.

Пдф (12 мб): www.mediafire.com/?ybm462g745a11rb

Јпг (22 мб): www.mediafire.com/?fhsvk3tf84va7mc

Ваљало би да и на форуму поставимо примедбе, да их сви виде, пошто је систем Комисије за планове да на јавном увиду уводи једног по једног подносиоца примедбе да расправља о истој, тако да само он, израђивач плана и Комисија знају шта је писало у примедби. И, онда, имају право да ни једну примедбу не прихвате, иако су примедбе веома основане.

Мислим да је овај Урбанистички пројекат градског трга Ариља веома лоше урађен. Урбаниста из Аранђеловца добила је улазне параметре за трг, а са њима и жеље разних заинтересованих група, инвеститора и појединаца и све те жеље је, мирне савести, унела у пројекат, иако је већина њих у сукобу са Генералним урбанистичким планом Ариља.

Главни циљ овог (пакленог) плана је да главни трг Ариља претвори у насељски трг, значи, уместо да имамо трг који ће анимирати и опслуживати све грађане и привући туристе, који ће оживети Ариље, како је одавно планирано ПДР-ом, овим планом ћемо добити 70 до 80 станова у зони трга.

Услови Републичког завода за заштиту споменика културе се нису поштовали, као ни урбанистички планови Ариља (иако су правни основ за израду овог плана), али су се зато поштовале одлуке Комисије за планове на њиховим седницама 2010. г. :



Из тачке 7.3.1. страна 23 текста сазнајемо да је Комисија за планове општине Ариље, својим одлукама 2010.г. омогућила оволико рушење које се спроводи овим планом:



Опет се, не бирајући средства, иде се на руку заинтересованим градитељима и препродавцима станова - колика је њима само уштеда да изграде станове када имају већ урађен асфалт, воду, канализацију, струју, а цена стана ће бити дупло већа јер су у строгом центру града! Уместо да се зграде граде на местима које су одређене ГУП-ом и уместо да се Ариље шири, зграде се гурају у пренасељени центар града, и то на парцелама резервисаним по ГУП-у за јавне намене, а које су више од пола тренутно у власништву Основне школе и општине Ариље. Опет се непроцењиво јавно земљиште јефтино претвара у приватно. Какве користи Ариљци имају од чињенице да ће се један лик обогатити од продаје станова и да ће неких 80 богаташких породица живети у њима? Ти станови ће трајно уништити једину шансу да Ариље оживи туристички!

За необавештене, грађење куће по систему кључ у руке кошта 300 евра по метру квадратном, док стан кошта 700 - 800 евра по м2. Живот у кући је далеко бољи од живота у стану. Никако не схватам оне који купују стан од 100 м2, уместо да за те паре изграде нову кућу од 250 м2 и да се ни мало не помуче око градње.

Генерални урбанистички план Ариља који је овим планом заобиђен у широком луку, његове измене и допуне, и Регулациони план ''Центар 1'' радио је Инфоплан, државна фирма из Аранђеловца, а координатор пројекта (негде директор) била је архитектица која сад заступа (представља) фирму Архиплан из Аранђеловца, у којој је одрађен овај План детаљне регулације. Значи, када је дотична госпођа прешла у приватнике, у фирми у коју сада заступа, иако би морали по закону, не поштују Генерални урбанистички план Ариља, који је та госпођа координирала. Какав апсурд!

Ово је веома лоше урађен План детаљне регулације и лоше решење за Ариљски трг. Сигуран сам да би било ко од 14 ариљских архитеката, потписника петиције за очување старе ариљске чаршије, неупоредиво боље урадио решење трга. Али да су они радили овај план, не би могле да се испуне све жеље разноразних заинтересованих страна.


Ево мојих примедби;

Прва примедба:



На првом листу види се обухват плана. Питање за урбанисту - зашто је издвојила парцелу 84/6 из обухвата плана, када је она већ одавно ГУП-ом Ариља планирана да се споји са парцелама 84/8 и 84/3 и да се на тој обједињеној парцели сагради пословни објекат који би тако имао могућност да буде удаљен од улице да би се створило место за окупљање - наткривени плато. Тај већи пословни објекат имао би и велики хол (за одржавање разних дешавања, свирки итд.), просторије које би анимирале грађане?

Видимо да је сада на парцели број 84/6 (преко пута хотела Елен) изграђен пословни објекат, који се примакао улици, који нема ни једну просторију од јавног значаја, а налази се на месту на коме је планиран објекат много значајнији за Ариље, значи својом изградњом тај објекат је ускратио град Ариље да добије објекат који је достојан тог места. Овако, на преостале две парцеле не може да се сагради објекат са наменом коју је требао да има.

Ако је урбаниста ишао логиком да је објекат већ изграђен, па је онда ту парцелу издвојила из плана, зашто онда приморава власника кафића ''Либерти'' парцела 51/4 (која је у обухвату плана) да склони тенду која ту стоји преко 10 година, власника бивше пицерије (парцела бр. 60) да сруши објекат, власника приватне куће ( парцела 52/4) да сруши помоћни објекат... ?

Зашто не поступи по истом принципу за све и све те објекте не издвоји из обухвата плана, као што је урадила са парцелом 84/6 ? Шта има парцела 84/6 што остале набројане парцеле немају?

Укратко друга примедба - зашто се овим планом издвојила парцела 84/6 из трга, када је по ГУП-у саставни део трга и треба да се обједини са парцелама 84/8 и 84/3?


Друга примедба:



имг219.имагесхацк.ус/имг219/4729/2примедба.јпг

имг222.имагесхацк.ус/имг222/3831/3листвеце.јпг

На трећем листу видимо да се постојећи трг, који је у једном нивоу и без и једног степеника, претвара у трг са четири нивоа и укупно 10 степеника која треба прећи од цркве до хотела Елен! То је играрија како да пројекат који се ради и цртеж испадне занимљив, а у реалности је лоша ствар - имамо један трг, који није велики и требао би да буде раван, да људи кад се испењу у центар града не морају да се ломе по степеницама - доста им је и узбрдице коју су морали да савладају да би дошли до центра. У Ужицу је пре неку годину био конкурс за трг, и победио је пројекат који је такође предлагао силне степенице на свака 3 метра - а онда су се сакупили ужички архитекти и одлучили да ''оборе'' конкурс, а трг ставе под заштиту, тако да не сме да се мења, већ само реконструише.
Треба да се склоне аутомобили са постојећег трга, па ћемо видети трг у новом издању.

Значи, друга примедба је да трг треба да остане раван, без степеника.


Трећа примедба:

Одмах упада у очи фонтана џиновских размера која заузима централни део трга и дели трг на делове, тј. раздваја уместо да спаја. Уместо да се на центру направи простор који ће упутити људе једне на друге, простор који ће их спојити (нпр. неко седење у унутрашњем кругу...), прави се фонтанчина коју би само аматер поставио на то место.

Фонтана има изглед фалуса величине саме цркве, окренутог, мање - више, ка самој згради Општине, тако да мало маштовитији појединац може да закључи да само најупорнији појединци, који се пробију кроз гужву главне улице, могу да дођу на циљ, који је у овом случају зграда Општине, а можда и зграда Суда. Треба ли да кажем како се у том случају називају и шта представљају они који пролазе главном улицом, а како се тада назива и шта представља сама Улица Светог Ахилија?

Фонтана обликом подсећа и на хипи знак ''пеаце'', за који православни верници сматрају да је узет из обреда који сатанисти примењују када примају некога у своје редове. Обред се састоји у томе да онај који се прима, обрне крст наопако и поломи хоризонталне краке, тако да крст на крају личи баш на хипи знак. Значи, ми ћемо у Ариљу имати сатанистички симбол на сред трга, у непосредној близини цркве, који је величине као сама црква!

Биће то леп призор из ваздуха оном ко лети авионом, ко посматра град са оближњих брда, или када се буде правила нека птичија перспектива града зарад туристичке афирмације.

Значи, трећа примедба је да, ако се баш хоће фонтана, треба да се смањи на максимално два метра у пречнику, да се промени фалусоидни и сатанистички облик фонтане у неки који приличи месту на којем се налази, да дубина воде фонтане не прелази 10 цм да не би била жртвеник попут оне у парку, и да се фонтана помери са цента у постојећи зелени паркић који не би требало да се склања.


Четврта примедба:

Паркић и чувени споменик у њему не смеју да се склањају са трга. Довољно је паркић уредити, обогатити га малом фонтаном и местима за седење, зашта је и планиран, реконструисати ивичњаке, додати једну две стазице, склонити аутомобиле са трга и имаћемо нешто ново, а опет сачувати старо.


Пета примедба:

Погледати слике из прве и шесте примедбе.

Како је урбаниста смео да у нови објекат на парцелама 84/3 и 84/8 (преко пута хотела Елен, иза ''Врањанске'' продавнице и трафика), уведе и садржај становања и то 7 станова са просечно 50 м2, када Генерални план Ариља то не предвиђа, већ предвиђа јавну функцију, и то само пословање?

Урбаниста није користио улазне параметре из постојећег Генералног плана, који још увек важи (иако се нови ради) већ је имао неке друге улазне параметре којима се служио. Ти други улазни параметри нису добри јер на тако важној локацији, на ударном месту које гледа на трг и цркву не смеју да се граде станови, већ треба да буде нека јавна функција од које ће сви грађани имати користи.

Становима се већ успавани центар града још више успављује. То је идеално место за објекат који би анимирао грађане, са терасом која гледа на трг, на којој би могли да се одрже говори, свирке... То треба Ариљу, а не станови који ће појединцу који их прода донети богатство, онима које купе те станове воајерски поглед на центар града, а свим осталим Ариљцима одузети локацију која се чувала за ту намену све до сада.

Једино ко има право да у том објекту има стан је власник постојеће кућице која се планира за рушење и нико више, чак и ако купи од њега ту кућу.

Значи, пета примедба је да не сме да се уводи функција становања у нови објекат на парцелама 84/3 и 84/8 (преко пута хотела Елен, иза ''Врањанске'' продавнице и трафика), осим стана у којем би живео само власник постојеће куће на парцели 84/8 која се планира за рушење. Ако би неко од њега купио ту кућу, не би имао право да гради стан у новом објекту.



Шеста примедба:

У овом плану постоје четири варијанте за једну локацију на којој је у Генералном плану Ариља предвиђена јавна функција - пословни објекат на парцелама 84/3 и 84/8 (преко пута хотела Елен, иза ''Врањанске'' продавнице и трафика), тако да се не зна која варијанта важи.

Већ смо имали ситуацију да у урбанистичкој служби Општине Ариља, узимају и поштују само грађевинску линију Урбанистичког пројекта центра Ариља (у којој је само једна варијанта), али не и графички део, када се појавио инвеститор који хоће да поруши кућице у главној улици ради градње стамбених зграда. Могу да замислим како ће се тумачити овај план детаљне регулације када у њему на графичком делу постоје три варијанте, а у текстуалном делу је четврта варијанта.

прва варијанта:

Наиме, на трећем листу видимо да се планира стамбено - пословни објекат само на парцели 84/3 која је у власништву Земљорадничке задруге, спратности приземље и један спрат, а приземна кућа на парцели 84/8 се задржава. Видимо да се нови објекат на парцели 84/3 која је у власништву Земљорадничке задруге буквално наслонио зид на зид на приватну приземну кућу на парцели 84/8 и то на страни где су прозори кућице што не сме по закону.




друга варијанта:

На листу број 5 за исту локацију, у графичком делу, предвиђа се обједињавање две парцеле - 84/3 која је у власништву Земљорадничке задруге и парцеле 84/8 на којој је приземна, приватна кућа, да би се изградио стамбено - пословни објекат спратности подрум, приземље, два спрата и поткровље.




трећа варијанта:

Али, на истом том листу, листу број 5, у текстуалном делу каже се да се тај стамбено - пословни објекат спратности подрум, приземље, два спрата и поткровље гради само на парцели 84/3.




четврта варијанта:

У текстуалном делу, на страни 32, планира се исто решење као и друга варијанта, али са два спрата мање. Дакле, предвиђа се обједињавање две парцеле - 84/3 која је у власништву Земљорадничке задруге и парцеле 84/8 на којој је приземна, приватна кућа, да би се изградио стамбено - пословни објекат спратности подрум, приземље, и спрат, где би у приземљу било пословање, а на спрату седам станова од по 50 м2.



Ова верзија постоји и на цртежу и у тексту листа број девет.

Значи, у овом плану за блок 1.5 постоји:

1. варијанта: Приземље и спрат само на парцели 84/3
2. варијанта: Подрум, приземље, два спрата и поткровље на обе парцеле 84/3 и 84/8
3. варијанта: Подрум, приземље, два спрата и поткровље само на парцели 84/3
4. варијанта: Подрум, приземље и спрат на обе парцеле 84/3 и 84/8.

Укратко, шеста примедба је да се јасно напише која варијанта важи!



Седма примедба:

На трећем листу графичког дела, предлаже се да се наткрије тераса хотела Елен. Тераса хотела Елен је већ наткривена, а то што одговорни урбаниста назива терасом је летња башта која је украс Ариља, продужетак самог градског трга. Ако се летња башта наткрије и огради зидовима од Ариља се узима један драгоцени простор, украс града.

Летња башта, иако је приватна својина, сада када је купљен хотел, ипак је и јаван простор града и не може да се претвара у још једну просторију хотела. Башта је већ наружена лименим паноима који су постављени на зидић који је служио да огради башту и за седење (тако је обликован), а не да држи лимене рекламе хотела.

Седама примедба укратко - летња башта хотела Елен не сме да се наткрива, ограђује зидовима и претвара у још једну просторију хотела.


Осма примедба:

На трећем листу графичког дела се предлаже да се хотел Елен прошири према градском тргу, и да се на месту где је сада трава и борови направи посластичарница и кафић. Имамо један мали градски трг и то мало зелених површина око трга и те преостале борове, који би се посекли ако се ово допусти, треба да сачувамо. Мислим да је недопустиво дозволити да се хотел шири на тај начин. А власнику хотела саветујем да одустане од намере проширења хотела на рачун трга јер када би то урадио, број оних који желе да уђу у хотел или кафић би се рапидно смањио јер хотел онда не би био украс трга него ругло трга и оличење богаташке грамзивоси!

Осма примедба укратко - не дозволити да се хотел Елен прошири према тргу да би изградио посластичарницу и кафић на постојећем травњаку где су и борови који красе трг.


Девета примедба:

Зидић летње баште хотела Елен треба да се задржи. Не сме се дозволити да се руши. Може бити дозвољена само његова реконструкција - мењање плочица на врху.



Десета примедба:

На трећем листу графичког дела предвиђа се доградња Дома културе, тј. прављење новог улаза на зеленој површини између Дома културе и летње баште. Сматрам да је тај улаз непотребан и да је боље проширити позорницу и доградити додатне просторије за оне који наступају на позорници, а за то има места иза позорнице. Планираним улазом, како стоји у овом плану регулације, улазило би се или на средини сале која је под нагибом (што није пригодно), или би улаз имао степенице које би водиле на врх сале, па би и нови хол био мањи од постојећег због степеница. Мислим да нема места за нови улаз и да је штета узимати за то зелену површину. Стари улаз и хол су сасвим довољни и легендарни.

Десета примедба укратко - непотребно је проширивати биоскоп и то још на рачун зелене површине према тргу. Боље је проширити позорницу и доградити додатне просторије за оне који наступају на позорници, а за то има места иза позорнице.


Једанаеста примедба:

Не смањивати зелену површину на којој је споменик ''Берачица малина''.


Дванаеста примедба:

Цвећњак са сатом је непотребан на месту на коме се планира, јер, као и фонтана, разбија јединство трга. Преместити га, у неку већ постојећу зелену површину.


Тринаеста примедба:

Пре око две године, на иницијативу групе грађана, Републички завод за заштиту споменика културе поново је потврдио ранију заштиту конака сердара, тј. кнеза Јована Мићића (1815. добио титулу сердара, а 1819. звање кнеза), који је саграђен 1823. гидине. Грађани су предузели иницијативу јер се неко намерачио да сруши конак, најстарији објекат у Ариљу, иако је под заштитом Завода. Тада је Завод урадио пројекат реконструкције конака, који је треба да се реконструише на истом том месту.

Ако је одговорни урбаниста овог плана располагао овим информацијама, како у пројекту измешта конак на другу локацију и тако непоштује одлуку Републичког завода за заштиту споменика културе и групу грађана? То је недопустиво! Републички завод није се чак ни питао за мишљење! Да ли то професионално и одговорно?

Једно је када урбаниста направи лош пројекат, али ово је непоштовање основних улазних параметара - Републичког завода за заштиту споменика културе, самим тим непоштовање културне баштине Ариља, непоштовање Генералног урбанистичког плана града Ариља, као ни иницијативе грађана...

Како сам чуо, представници Републичког завода су већ питали одговорне како су заобишли њихово мишљење.

Израђивач овога плана помера конак 50 метара даље, и то не до трга већ иза садашњих тезги код пицерије, док ће галерија, која се, такође, сели 50 метара, бити сада испред конака, до трга. Каква је то ротација.

Шта је навело израђивача плана да галерију стави испред конака?
Шта ју је навело да конак уопште пресељава, када се зна да је објекат једно са простором на коме је изграђен, и ако се помери макар и мало, све губи смисао и то више није то. Непотребно је онда груписати конак, галерију и кућу М. Требињца на једном месту и замазивати тако очи неупућенима. То груписање може да буде изговор само незналицама!

Трг је простор окружен објектима. Ти објекти около чине трг. Израђивач овога плана руши конак сердара и војводе Јована Мићића, руши пицерију, и тако отвара трг према ничему. Неће бити објеката са те стране који ће стварати трг!

Пирг који се планира реконструисати је у преводу кула, која је штитила манастирски комплекс и тврђаву и била можда и Дон Жон кула у коју су се склањали као последње утврђење ако освајачи продру у тврђаву. Та кула, ако се реконструише, биће видљива и ако се остави конак сердара на истом месту где је и био. Имаћемо и леп трг између њих.

Људи у Ариљу који заговарају рушење конака сердара, тј. кнеза Јована Мићића су незналице које имају само изговор да конак заклања цркву и да је рушевина. То заклањање је управо добра ствар, јер туристу који је у главној улици, вуче на шетњу - туриста види код Божура неки део, и пође према цркви да види и остатак. Ако би се све лепоте града видео са једног места, не би имао потребе да се шета, било би мање занимљиво. Што се рушевине тиче, сада када се конак расклапа, види се сва његова лепота, плетени зидови и цела конструкција одају мајсторство које више не постоји. Било би лепо, када се конак поново склопи, оставити конструкцију и зидове неизмалтерисане, или само делимично измалтерисане, да би се видела сва лепота те мајсторије.

Укратко тринаеста примедба - конак сердара и кнеза Мићића вратити на место где је и био.



Четрнаеста примедба:

На трећем листу графичког дела, иза садашње пицерије, тј. тезги, виде се и монументалне степенице које не воде нигде, тј. воде до стамбене улице са индивидуалним кућама. Колика инвестиција, да би се само омогућило становницима тих кућа да се брже попну у центар града!

Мој предлог је да се на месту тог монументалног степеништа изгради отворени амфитеатар (да се амфитеатар који је у плану премести лево), који би имао и мале степенице до те стамбене улице (ако је баш толика потреба становника те улице за краћим путем до центра), а на месту планираног амфитеатра у овом плану, да се изгради затворени амфитеатар - позорница новог културног центра.



Петнаеста примедба:

Ако се конак сердара Мићића реконструише на истом месту на коме је и изграђен, галерија (стара школа) може да се премести на нову локацију предвиђену овим планом (само што тада неће бити стара школа, већ реконструкција једног објекта из наше прошлости, чисто да улепшамо трг објектом из давнине). Ако се и кућа М. Требињца остави на свом месту, без премештања, простор који се планирао за њихово измештање придодати парцели новог Културног центра, тако да ту може да се формира наткривени плато.

Кућа М. Требињца нема потребе да се премешта, и може да буде нпр. као саставни део новог Културног центра, у његовом холу или да се кући може прићи са више етажа Културног центра. Тако би сачували стари објекат на свом месту и створили нешто занимљиво и необично у новом објекту Културног центра што би привукло туристе.



Шеснаеста примедба:

Реконструкција пирга наговештава да се овим планом детаљне регулације желело реконструисати стари изглед околине цркве, и то по сваку цену, када се измешта галерија која стоји на том пиргу, а иста галерија (стара школа) срушена је до темеља 1993. године, ради реконструкције, и поново изграђена на истом месту (зашто се тада није реконструисао пирг друго је питање). Тај повраћај старог изгледа је само привид, јер се у истом плану измешта и конак из 1823. године и кућа М. Требињца.

имг408.имагесхацк.ус/имг408/2864/зоназаститезавод.јпг

Ако се жели повратити стари изглед Немањићке тврђаве, зашто се планира да се на простору зоне заштите 2, око цркве, коју је прописао Републички завод за заштиту споменика културе и која није још археолошки испитана, изграде 4 стамбене зграде, са чак 60 станова, спратности подрум, приземље, два спрата и поткровље у непосредној близини цркве? То није само трајно уништење могућности да се реконструишу зидине старе Немањићке тврђаве, и центар града поприми тај стари утицај који би био занимљив туристима и оживео град, већ је и озбиљно нарушавање визуелне доминантности саме цркве. Да не причам шта све може да се нађе на терену на којем се зграде планирају.

Опет се није поштовао Генерални урбанистички план који каже да је ту, на парцелама 75, 74, 72/2, 71/2, 73, 68 и 66 , које су по површини више од пола у власништву Основне школе ''Стеван Чоловић'' и општине Ариље, планирана јавна функција и то пословање.


Чак ни радови на јавном конкурсу за градски трг у Ариљу 2003., који су били средње жалосни, нису на том месту предвиђали толике зградурине. Овај план детаљне регулације их је све превазишао у негативном смислу!

Овим планом се предвиђа да један излаз из подземне гараже испод тих зграда, изађе на улицу Светолика Лазаревића, која је под великим подужним нагибом, значи да возила, пресецајући постојећи тротоар, излазе на велику низбрдицу улице Светолика Лазаревића, што је веома опасно и за пешаке и за аутомобиле. Ја нисам нигде видео тако нешто. Да је урбаниста који је радио овај план обишао комплетну локацију коју обрађује, видео би је то што је испројектовао смешна и веома опасна ствар.

У центру града нема довољно места за паркирање, центар је пренасељен, у Генералном урбанистичком плану Ариља пише да треба смањити густину становања са 390 становника по хектару на 180-240 становника по хектару, а израђивач овога плана уместо да испројектује нова паркинг места малобројним локацијама које су за то погодне, она оптерећује центар града са 60 нових станова, подземном гаражом за 40 возила тих зграда и паркинзима около опет за станаре тих зграда. То није решило проблем паркирања у центру, већ га је погоршало.

Како сме да се не поштује густина становања и Генерални план?

Чак се и лажно пише да ће те зграде бити у оквиру средње густине становања!

Средња густина становања у ГУП-у Ариља је 60 становника по хектару
, са коефицијентом изграђености (однос бруто развијене површине свих етажа и површине парцеле) од 0,5 до 1,5, а не 60 станова на пола хектара и коефицијентом изграђености од 2,0 до 2,5 како се у овом плану назива средња густина становања, која је објективно већа од најгушће густине прописане ГУП-ом Ариља.

У ГУП-у Ариља средња густина становања је она која има максималну спратност приземље, спрат и поткровље, са максимално 20 станова по хектару и 60 становника по хектару, максимални степен искоришћености земљишта (однос бруто површине свих објеката према површини парцеле) код слободностојећих објеката је 40 % , а код објеката у низу је 60 %, а коефицијент изграђености (однос бруто развијене површине свих етажа и површине парцеле) је од 0,5 до 1,5.

Најгушћа стамбена зона Ариља је зона високих густина становања са 180 до 240 становника по хектару и са 60 до 70 станова по хектару, максимални степен искоришћености земљишта (однос бруто површине свих објеката према површини парцеле) код слободностојећих објеката је 40 % , а код објеката у низу је 60 %, а коефицијент изграђености (однос бруто развијене површине свих етажа и површине парцеле) је од 1,0 до 2,0.






Права густина становања планираних зграда је 60 станова х 3 становника = 180 становника на пола хектара (површина парцеле за планиране зграде је 51,40 ари), а то је 360 становника на један хектар, што је дупло више од максимума!

Значи, обрађивач плана, средњом густином становања назива густину од 120 до 140 станова по хектару (у ГУП-у Ариља најгушћа зона становања је 60 до 70 станова по хектару) и таком махинацијом мисли да може оправдати увођење нових 70 станова у центар коме треба да се смањи густина становања!

Овај простор треба искористити за објекте које би повратили ту ноту средњовековне давнине, реконструисати зидине средњовековне тврђаве, археолошки испитати локацију, направити туристичку атракцију, а не спаваоницу!

Једини који могу да добију станове на овој локацији су садашњи станари, ако неће да се селе и нико више.

Шеснаеста примедба укратко - не дозволити да се граде нове стамбене зграде са 60 станова које дупло премашују густину становања најгушће зоне становања у Ариљу и тако не поштују Генерални урбанистички план.



Седамнаеста примедба:

У овом Плану детаљне регулације густине становања нису усаглашење са важећим Генералним урбанистичким планом Ариља и његовим изменама и допунама, као и другим урбанистичким плановима који су правни основ за израду овога Плана детаљне регулације.

У блоку 6.2 средњом густином назива се густина од 360 становника по хектару, тј. 60 до 70 станова на пола хектара, што је 120 до 140 станова по хектару, док у ГУП-у Ариља средњом густином становања назива се густина од 60 становника по хектару и 20 станова по хектару.

Овај план детаљне регулације треба да се усагласи са ГУП-ом Ариља, а онда ће се видети да у блоку 6.2 не смеју да се граде стамбене зграде високих густина становања и да се земљиште јавних намена претвара у приватно, тј. осталих намена.


Осамнаеста примедба:

У текстуалном делу плана, у табели 5 на 9. страни, пише да се приватне парцеле 71/2, 72/2, 68, 66, 59 блока 6.2 (у коме се планира 70 станова) из остале намене претварају у јавну намену. Прво питање - откуда је јавна намена градња приватних стамбених зграда. Значи, општина Ариље мора да откупи приватне парцеле уместо приватника, и онда да му поклони откупљене парцеле, заједно са онима које већ има да се не би излагао трошку, да би инвеститор на јавном земљишту градио приватне стамбене зграде! Баш лепо и хумано од наше Општине!

Зашто се онда парцела 73 која је у власништви општине и која је јавна намена у истом том блоку 6.2 претвара у осталу намену?



Блок 6.2 на коме се планирају стамбене зграде са 60 до 70 станова и у коме се, по табели 5 на страни 9, приватне парцеле 71/2, 72/2, 68, 66, 59 претварају у земљиште јавне намене, чак и по овом плану детаљне регулације не припада јавном већ осталом земљишту - страна 11, тачка 4.2



Блок 6.2 не може бити и земљиште за јавне намене и земљиште за остале намене. Ако се поштује ГУП Ариља, то је земљиште за јавне намене и на њему не могу да се граде нове стамбене зграде за нове станаре, осим оних који ту већ живе.

Усагласити овај ПДР са самим собом и са ГУП-ом Ариља, да се зна шта је земљиште јавне, а шта земљиште остале намене.



Деветнаеста примедба:

У табели 7, у тачки 4.2, страна 11 текста, пише да становање ''средњих'' густина које се планира у блоковима 1.5 и 6.2 има укупну површину од 35,32 ара, а у табели 3, у тачки 3, страна 7 текста, пише да блок 1.5 има 6,65 ари, а блок 6.2 има 51,40 ари, значи укупно оба блока имају 58,05 ари.

Колико стварно имају ари ова два блока?


Двадесета примедба:

Ресторан који се планира је на појасу заштитног зеленила.


Двадесет прва примедба:

Планирано је високо дрвеће на низбрдици код цркве. Треба прво добити сагласност од одређених служби - шумарског и пејзажног инжењера - да ли је то опасно за зидине црквеног комплекса и они треба да одреде врсту дрвећа која се сади, ако може уопште да се дрвеће посади на том месту.


Двадесет друга примедба:

Овај Плана детаљне регулације није усаглашен са Генералним урбанистичким планом Ариља, као ни са његовим изменама и допунама иако би требало пошто су они правни основ за његову израду. Урбаниста јавне намене из ГУП-а Ариља претвара у површине осталих намена. Конкретно парцеле 75, 74, 72/2, 71/2, 73, 68 и 66, као и парцеле 84/3 и 84/8 претвара у остале намене (стамбене зграде са 70 до 80 станова - текстуални део, страна 6), иако у ГУП-у Ариља, регулационом плану ''Центар 1'', изменама и допунама ГУП-а 2015,... стоји да су то парцеле резервисане за будуће јавне намене (пословање, трговину, угоститељство).

Усагласити овај нови ПДР са ГУП-ом Ариља и онемогућити претварање земљишта јавне намене у земљиште остале намене.



Двадесет трећа примедба:

У овом плану раскрсница улица М. Матовића и Светога Ахилија претвара се у пешачку зону, али се не каже како се решава измештање важног регионалног пута који пролази улицом М. Матовића (од насеља Груда, преко центра, насеља Поглед, до околних села).


И на крају, на деветом листу графичког дела, урбаниста одлучује да цркву и конак уз њу треба задржати!




Једна од ретких ствари која је добра у овом плану је одлука урбанисте да сачува сво постојеће дрвеће на тргу. За то свака част.

Ако се прихвати овај план, једино што ће остати на месту је црква, а не би ме чудило да се и она премести неким следећим планом.


Примедбе написао:

Иван Дамљановић, дипл. инг. арх.
Ариље, 22.11.2010.
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 28 феб 2011 04:32 Написао: Иван Трошки Дамљановић.

22 нов 2010 12:11 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #1988

  • Дјапа Доторе
Боље да се новац искористи за отварање нових радних места или несто сто је преце овом народу... Трг је овако вец леп и нема потребе да се мења...

23 нов 2010 08:58 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #1997

  • Бранко
Сто се тице трга,оваквог какав је данас,под хитно га треба мењати !
Да ли треба ици на варијанту насеља или ици на варијанту "лијепо за око"
ја бих то препустио градјанима да одлуце.
Па посто имамо референдум за скупљање пара од ово мало сиротиње која несто и заради
могло се додати и питање градјанима (а и градјанкама) о лепоти трга !
Јос није касно да се и то исписе на папиру за референдум !@!

23 нов 2010 09:32 Одг: Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #1999

Многи се буне што се већина ствари провлачи без знања грађана.

Не ради се пројекат трга и центра да би само били лепи за око, већ да би оживели град, оживели традицију, то је главна тачка града коју шаљемо у свет, слика по којој ће Ариље препознати било где и на којој ће се видети шта овај крај има да понуди, његова традиција, култура, историја... а мислим да изградња нових станова није одговор за то, чак шта више уништиће огроман потенцијал који може да се развије!

Прва промена, која ништа не кошта, могла би да буде склањање возила са трга - трг би постао већи и лепши, али би се створили проблеми око паркирања који ће бити присутни и ако се овај План детаљне регулације усвоји, јер се њиме планирају само паркинг места за нове станове, а не решава се где ће се склонити возила са трга, као и већ постојећи проблем недовољних паркинг места у центру.

Ђапа, и ја мислим да је трг леп. Потребно га је само усмерити ка традицији и туризму, а не ка новим становима.
Али, као што кажеш, има сада и важнијих питања.
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 23 нов 2010 09:38 Написао: Иван Трошки Дамљановић.

23 нов 2010 14:20 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #2000

  • Бранко Бошковић
Иван Трошки Дамљановић написао/ла:
Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу

Видимо да је сада на парцели број 84/6 (преко пута хотела Елен) изграђен пословни објекат, који се примакао улици, који нема ни једну просторију од јавног значаја, а налази се на месту на коме је планиран објекат много значајнији за Ариље, значи својом изградњом тај објекат је ускратио град Ариље да добије објекат који је достојан тог места. Овако, на преостале две парцеле не може да се сагради објекат са наменом коју је требао да има.

Ако је урбаниста ишао логиком да је објекат већ изграђен, па је онда ту парцелу издвојила из плана, зашто онда приморава власника кафића ''Либерти'' парцела 51/4 (која је у обухвату плана) да склони тенду која ту стоји преко 10 година, власника бивше пицерије (парцела бр. 60) да сруши објекат, власника приватне куће ( парцела 52/4) да сруши помоћни објекат... ?

Зашто не поступи по истом принципу за све и све те објекте не издвоји из обухвата плана, као што је урадила са парцелом 84/6 ? Шта има парцела 84/6 што остале набројане парцеле немају?



Шта она има што друге немају и зашто је изузета??? Момак, много питаш :)
Све похвале за труд који улажеш.
Последња измена: 23 нов 2010 14:24 Написао: .

25 нов 2010 03:05 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #2005

  • Гордана
Слазем са са господином који је ово написао!
Крагујевац

25 нов 2010 06:56 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #2006

Драго ми је, Гордана, да делимо исто мишљење.

Да напишем шта сам управо сазнао.


Чули смо на преносу седнице Скупштине општине Ариље да је темељ конака сердара и кнеза Јована Мићића уклоњен пре неки дан јер је Републички завод у пројекту тако написао - да је темељ лош и да не може да издржи реконструкцију конака па мора да се уклони.

Управо сам разговарао са запосленима у Републичком заводу за заштиту споменика културе. Рекли су ми да тоније тачно и да чак у пројекту реконструкције није ни планирано изливање нових темеља, осим испод преградних зидова, пошто ту није ни био темељ, а требао би да буде. Значи, стари темељи су требали да остану на месту, без рушења, а по пројекту реконструкције планирано је само њихово надзиђивање и учвршћивање!

Значи, нови План детаљне регулације, који предвиђа измештање конака, спроводи се пре завршетка јавног увида!

Исто тако је почео да се гради и пут за брану код Сврачкова, а још нисмо добили одговоре са јавне трибине.

Постоји могућност да се неко надао да ће наћи скривено благо у темељима конака, пошто је кнез Јован Мићић био веома богат, па су зато и темељи срушени.

Некада, када су хтели неки лоши људи (да не кажем нешто горе) да одузму неком нешто, а нису могли по закону, користили су просту физичку силу или неке уцене, а сада, пошто је 21. век, сада је то софистицираније, терају по своме како су наумили, а ми можемо да испишемо романе и романе жалби узалуд.

Републички завод је љут што га нису питали за мишљење и што су га заобишли у изради овог плана, иако нису смели.

Даље, рекли су ми да су приземни објекти на парцелама 75, 72/2 и 66, одавно евидентирани да се заштите и реконструишу са постојећом спратношћу. На тим парцелама и читавом блоку 6.2 Републички завод је планирао да ту буду објекти јавне намене - летња позорница, пословање, туристички садржаји, на парцели 75 подземна јавна гаража само за становнике те парцеле и остала возила која не би имала где да се паркирају када трг постане само пешачка зона - никако за возила нових стамбених зграда које нису ни планиране!



Појединци из стручних служби из Ариља, у неформалном разговору са Заводом нису били за то да се те кућице реконструишу, а један од изговора је био да немају чак ни термоизолацију, да су ружне... :-) ! Нема ни црква термоизолацију, чак ни хидроизолацију (како би се то сада одрадило), па да ли треба да је зато срушимо? Стоји већ 700 година и без њих. А када се реконструишу, и уведу нове јавне функције, а дворишта отворе и за остале грађане, те кућице ће бити баш занимљиве.

Та три објекта на парцелама 75, 72/2 и 66, кућа М. Требињца на парцели 64/1 и конак сердара и кнеза Јована Мићића, евидентирани су за реконструкцију у Републичком заводу за заштиту споменика културе, али нису правно прошла кроз неку папирологију, јер Општина Ариље није имала пара за то.

Како је написао обрађивач овог плана, према важећим Закону о културним добрима, ако се евидентирани објекат у року од три године не прогласи за културно добро (ако се не нађу паре за то) не постоји обавеза да се третира као културно добро. То је потврдила и Комисија за планове општине Ариље, и на седници 3.02.2010. донела одлуку да се наведени објекти не третирају као културно добро, већ да на њиховом месту треба да се саграде стамбене зграде са 70 станова.




Даље, људима из Републичког завода за заштиту споменика културе чудно је што су само по једна страна улице Миће Матовића и улице Иве Лоле Рибара ушле у обухват трга и овај ПДР, док друге стране улице нису. Имаћемо тако неусклађене објекте на две стране исте улице близу трга.

Све више је оних који одлазе из Ариља јер им није занимљиво да живе у њему, а и не могу да нађу одговарајући посао. Град полако постаје пуст, а неко хоће уместо да оживи Ариље, направи још већу пустињу, успављивајући центар са 80 станова.
Шта конкретно град има од тога што ће неко уместо на периферији удаљеној 400 метара од центра, живети баш у самом центру? Има само деградацију.

То ће увидети и ти који ће живети у тим становима ако се изграде - побећи ће из Ариља и издаваће их под кирију берачима малине који дођу са стране месец дана преко лета.
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987

25 нов 2010 09:15 Одг: Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #2008

  • Бранко
Иван Трошки Дамљановић написао/ла:


То ће увидети и ти који ће живети у тим становима ако се изграде - побећи ће из Ариља и издаваће их под кирију берачима малине који дођу са стране месец дана преко лета.



Ако као ти сто казес побегну сви из ариља
па ко це онда обрадјивати а и брати малину
с тога мислим, да ариље неце бити мртав град
ипак ариље има перспективу
овде су људи предузимљиви(погледајте разноврсност предузеца и приватника у ариљу)
зивио сам у прибоју на лиму и то је пример града - цркло једно предузеце црко град
овде то није јер понављам овде су људи предузимљиви
и баве се са свим и свацим сто доноси паре
ако данас не иду гаце - пробацу са срафовима
ако не иде метал пробај са јабуком итд...
Општина Ариље.  © 2005 - 2018