Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме

ТЕМА: Чишћење ЈКП "ЗЕЛЕН"

24 мар 2013 16:19 Одг: Чишћење ЈКП "ЗЕЛЕН" #7593

иван бојовиц написао/ла:

Имали смо предлог од стране Опстине , уколико се у догледно време не поправи стање и пословање буде сведено на оквире фирме неослањајуци се на донације , онда морамо предузети кораке које су вец неки градови усвоили .Није нам рецено на кои се конкретно пројекат мисли али ево један од могуцих :

МИСП је пројекат који финансира ЕУ, а који пружа подршку развоју економских и пројеката у области животне средине у општинама у Србији (снабдевање пијаћом водом, пречишћавање отпадних вода, управљање чврстим отпадом и индустријске зоне).

У прици стои могуцност слицног пројекта за насу опстину с тим сто је посебно нагласено да цене комуналних услуга остају исте док их опстинско руководство не промени . Еу би била власник 49% фирме уласком са својим средствима а то се односи на нове камионе , цистаце , цистерне , рециклазне канте и друго . Сматрам да би једино овакав корак био добар за градјање као и за саму фирму . Једино сто се то неби свидело појединим радницима навикнутим на дрзавне јасле . Опстина на овакав нацин вероватно неби посебно приходила али сигурно неби имала издатак попуњајуци рупе вредне милионима динара .


Имењаче и генерацијо, захваљујем ти се што си нас обавестио о овом предлогу који је изнет на Управном одбору ''Зелени'' - то ти је добра одлука, јер сматрам да за тако важне одлуке народ треба да се обавести. Чуди ме само што ти то сматраш као добру ствар. Ево да ти изнесем мој став и став људи са којима делим исто мишљење поводом ове ствари, са надом да ћеш променити свој став - вода и инфраструктура којом се вода дистрибуира не смеју да се продају приватницима, били они домаћи или страни, између осталог јер вода није роба, већ основно људско право, као и ваздух (па би требали да буду бесплатни и свакоме доступни). Србија треба да размишља како да воду учини скроз бесплатном, а не да је продаје приватним компанијама којима вода служи за зараду. Продајом воде продаје се читава земља и ставља се у робовски положај. Било је примера у свету где су их продали страним компанијама које су стално повећавале цену воде, па када се дигла кука и мотика држава је морала да откупи по, наравно, већој цени то што је продала страним компанијама (Италија, Француска, Боливија,...).

www.misp-serbia.rs/?page_id=1808&lang=sr

Како видимо већ су почели са реализацијом и у мањим местима. Да би заокружили свој пројекат присвајања и трговине водом и ваздухом, поједине чланице ЕУ скоро су изгласале да право на воду није људско право (немачки Бундестаг - доњи дом немачког парламента), а уводе и порез на ваздух, па поред отимања изворишта воде, градње на стотине великих и ''мини'' брана, желе да откупе фабрике воде и читаву инфраструктуру за дистрибуцију воде (јавна комунална предузећа), по опробаном систему - уништи предузеће, па га после купи.

ЈКП Зелен има велика ненаплатива потраживања јер не може да наплати воду од грађана који немају пара да је плате, а и што би плаћали воду коју нису ни потрошили - 40% воде оде у земљу кроз шупље, канцерогене азбест-цементне цеви и ко ту воду плаћа - грађани који једва преживљавају. Уместо да се цеви замене (за шта би било потребно око један милион евра у Ариљу) и тако отклони потреба за прављењем брана од којих само она у Сврачкову кошта 90 милиона евра, ускоро вода поскупљава (усвојено скоро у Скупштини општине Ариље), ''Зелен'' ће имати већа ненаплатива потраживања и сада се јавља, кобојаги као спас, овај пројекат продаје Зелени странцима који би купили 49 % ЈКП Зелен.

Немењањем канцерогених азбест-цементних цеви, којима је рок истекао пре 10-20 година, стварају се:

- ненаплатива потраживања ЈКП Зелен,
- излажирана несташица воде током седам дана лета, тј. изговор за градњу брана,
- разне канцерогене болести од којих обољевају грађани Ариља,
- изговор да се ЈКП Зелен прода страним компанијама,
...

Значи, продају се изворишта воде, праве се бране које уништавају Ариље, продаје се фабрика воде (то ће ускоро да се догоди јер се сваке године све више обезвређује), праве се нове фабрике воде у власништву странаца (већ су предвиђене Просторним планом Ариља), уништавају се све реке и потоци Ариља такозваним мини бранама које су високе до 15 метара (што је висина од које почињу високе бране), да би се производила струја која се извози у Италију, јер су Италијани обавезни по Кјото протоколу да произведу одговарајуће количине зелене енергије (иако оваква хидроенергија није зелена енергија) или да је купе од земаља трећег света, па што би уништавали Италију, кад могу Србију:

www.ms.gov.rs/aktuelnosti/potpisan-енерг...ум-србије-и-италије/

Значи, да би се заокружио пројекат крађе вода Србије, купује се и цела инфраструктура којом се вода дистрибуира до приватних кућа и изван граница Србије.

Чланови Управног одбора Зелени требали би да, барем поучени примерима других земаља, одбију овај и било који будући пројекат и намеру продаје Зелени.


Чланци из новина који ово потврђују:

''Ултиматум Србији да прода своје ресурсе воде - 18.07.2011.

По резервама здраве и питке воде у свету Уједињене нације рангирале су Србију на 47. место што је веома значајна чињеница, ако се имају у виду очекивања да ће се у скоријој будућности водити жестоке борбе за изворишта воде. Стручњаци кажу да ће борба за питком водом обележити 21. век, и то по узору на исте борбе које се на планети Земљи воде због експлоатисања нафте. С тим у вези, неки показатељи говоре да Србија има преко 400 изворишта здраве, питке воде највишег квалитета, од чега се експлоатише мање од 20 одсто. У највећој мери експлоатацију спроводи 27 предузећа, која се баве флаширањем и продајом воде на тржишту.

Другим речима, власт у Србији је домаћим и страним приватним компанијама омогућила убирање енормног профита и то на бази црпљења природног ресурса-воде. Веома брзо ће, на исти начин, кроз тзв. модел „приватно-јавног партнерства“, уследити и приватизација јавних комуналних предузећа која се баве пословима водоснабдевања грађана. Неспорно је да ће таква политика режима, на дугорочном плану, са аспекта стратешких и националних интереса, произвести несагледиве последице по државу и нацију. Притом, треба отворено и на време признати јавности и грађанима да је распродаја водених ресурса ултиматум који „песнице“ финансијског глобализма, ММФ и Светска банка, постављају режимима неразвијених земаља, у које се свакако убраја и Србија.

Приватизација извора минералних вода

Српски Закон о водама 1) утврђује да су воде „добро од општег интереса“ и да су „у државној својини“, као и то да воде и водно земљиште у јавној својини представљају „јавно водно добро“ које је „неотуђиво“ (Члан 5). Такође је прописано да се над јавним водним добром може стећи „право коришћења“ искључиво у складу са законом. Кроз десетогодишњи процес приватизације и „транзиције“ у Србији, на импровизованим тендерима и јавним аукцијама, режим је немилице распродао фабрике воде, без утврђених критеријума и услова концесије.

Неке од познатих страних компанија постале су водећи произвођачи флаширане воде у Србији, а уз купљену фабрику стекли су право од 99 година на експлоатацију природних изворишта воде. Странци су до изворишта воде долазили и преко Београдске берзе, куповином акција пунионица воде, што је случај прехрамбене индустрије „Колинска“ из Словеније. Ова страна компанија је 2002. године прва стекла власништво над домаћом пунионицом воде „Паланачки кисељак“ из Смедеревске паланке, тако што је откупила контролни пакет акција на берзи.

Једна од најзначајних приватизација фабрика воде у Србији одиграла се 2004. године, када је већински пакет акција српског бренда „Књаз Милош“ из Аранђеловца, откупила компанија „Данубе Фоод Групе”. Иначе, ова компанија је регистрована на Британским Девичанским острвима и послује у саставу инвестиционог фонда „Салфорд“.

У фебруару 2005. године светске компаније „Цоца-Цола“ и „Цоца-Цола ХБЦ“ купиле су по цени од 21,5 милиона евра српску фабрику „Власинка“ која производи минералну воду „Роса“. За 26,5 милиона евра „Београдску индустрију пива“ која експлоатише и флашира минералну воду купили су у јулу 2007. године литванска фирма „Алита“ и шведска фирма „Унитед Нордиц Баверагес“. У септембру 2008. године, за 4 милиона евра држава је продала предузеће „Нова Слога“ из Трстеника, које производи „Мивелу“, једну од најквалитетнијих домаћих вода. Купац „Мивеле“ је београдски „Фриком“, чији је заправо власник „Агрокор“ хрватског тајкуна Ивице Тодорић.

Фабрика минералне воде „Хеба“ из Бујановца, продата је у новембру 2008. године, за 2,5 милиона евра предузећу „Нецтар“ из Бачке Паланке. У априлу 2011. године, држава је за 165 милиона динара београдском предузећу „Инвест-импорт интернатионал“ продала фабрику минералне воде „Милан Топлица“ из Прокупља. Међутим, на продајама свих ових фабрика и изворишта минералне воде у Србији режим се неће зауставити док не распрода све што може.

Српски водовод на мети ММФ-а

Приватизација пунионица и извора минералне воде у Србији, које су завршиле у рукама странаца, само је увод у оно што тек следи, а то је приватизација државних предузећа која се баве водоснабедевањем грађана. Влада Србије ће овај задатак обавити по експлицитном налогу ММФ-а, а уз координисане активности Светске банке, Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој. Јавна је тајна да неколико година уназад ММФ поставља ултиматум режиму у Србији, да се што пре крене у „реструктурирање“ и приватизацију свих 700 јавних предузећа.

Да „тутори“ из Вашингтона остају истрајни у својим намерама види се и из последњег Меморандума о разговорима Владе Србије и ММФ-а, од 26.5.2011. године2). „Реформа највећег броја великих државних предузећа треба даима за циљпривлачење стратешких инвеститора“, наводи се у тексту меморандума и додаје: „Постигнут је начелан договор да би већину великих државнихпредузећа требало приватизовати“. Ово треба схватити као перфидно условљавање Србије, у замену за преко потребну кредитну подршку, што је у пракси већ виђено на катастрофалним примерима Боливије и афричких земаља.

Професор Грађевинског факултета Универзитета у Београду и експерт за водно богатство др Бранислав Ђорђевић, још у фебруару 2006. године3), апеловао је на јавност и политичке странке да се не продаје ЈКП „Београдски водовод и канализација“ (БВК). „Присуствовао сам преговорима ММФ-ау Београду и чуо сам поједине чланове оведелегације како говоре: ПродајтеБВК. То је речено пре подне, онако незванично, а већ послеподне су поједини наши менаџери тај предлог претворили у званичан захтев“, открио је тада професор Ђорђевић. Он је обелоданио и то да је израђена студија под називом „Јавно-приватно партнерство за БВК“, која је коштала 4,1 милиона евра.

Како је тада говорио професор Ђорђевић, за припрему приватизације ангажован страни је „трансакциони саветник“, односно компанија која ће своје услуге наплатити 1,3 милиона евра. Од тога град Београд сноси трошкове од свега 10.000 евра, док ће остатак платити понуђач који победи на тендеру. А консултант коме за руком пође да у БКВ доведе „стратешког партнера“, требало би да добије провизију од 5 одсто, што је око 25 милиона евра. Према речима порфесора Ђорђевића, држава не сме да допусти продају БВК од кога зависи цео Београд, јер би то представљало ропство у сваком смислу.

„Пад“ првог водовода у Србији

Да режим у Србији показује опредељеност у беспоговорном извршавању налога ММФ-а, говори чињеница да се тренутно врше припреме за доношење Закона о јавно-приватном партнерству, који би требало да „отвори врата“ страним компанијама, које желе да загосподаре државном инфраструктуром и природним ресурсима. Истовремено актуелни режим прави Стратегију реструктурирања комуналних предузећа у Србији, чији нацрт тренутно предвиђа да се приватизују само специјализовани водоводи. Према речима секретара Удружења за комуналну делатност

Привредне коморе Србије Бранимира Љумовића, реч је о водоводима који се „баве искључиво производњом, каналисањем и пречишћавањем воде“4).

Он каже да су у питању водоводи у Суботици, Београду, Нишу и Новом Саду. Дакле, то су уједно и највећи комплекси водоводне инфраструктуре, па нема сумње зашто су се нашли на мети потенцијалних „инвеститора“. Међутим, без обзира што закон још увек не постоји, поједина државна предузећа на локалу већ су „закорачила“ у приватно партнерство са странцима.

Велика „прашина“ подигла се око припрема градских власти за увођење јавног-приватно партнерства у ЈКП „Водовод и канализација“ у Новом Саду.

План градских власти је да град остане власник 51 одсто акцијског капитала предузећа, а да заинтересовани страни инвеститор преузме 49 одсто.

Интересовање за овако примамљиву понуду показале су две компаније из Француске и по једна компанија из Немачке, Грчке и Израела. У јавности се „шушка“ да би Немци могли да ставе „шапу“ на предузеће, што није немогуће, ако се зна да је немачко предузеће „ЦИП“ изабрано за консултанта, који ће предложити „најбољи“ модел партнерства5).

Кључни страх код синдиката и грађана је да ће нови власник утицати на двоструко повећање цене воде, као што је случај у Румунији, Буграској и Мађарској. С друге стране, градоначелник Новог Сада не искључује веће скок цене воде, али то правда објашњењем да ће град инсистирати да се „поскупљење одвија постепено и у дужем, вишегодишњем периоду“. Дакле, грађани Новог Сада ће страној компанији поклонити инфраструктуру водовода и све изворе воде, да би потом та иста компанија диктирала цену и убирала профит на продаји домаће воде становништву.

Лоби из Британије и сценарио из Боливије

Да се у сфери приватизације водоводних система не дешава ништа случајно, сведочи и једна публикација НВО „Светски развојни покрет“ из Велике Британије, под називом „Прљава помоћ, прљава вода: Притисак британске владе да се приватизује водовод и канализација у сиромашним земљама“ 6). Аутори ове публикације упозоравају јавност на чињеницу да Велика Британија користи новац својих пореских обвезника, како би зарад интереса мултинационалних компанија, вршила притисак да земље у развоју приватизују своје водоводе и канализације.

Наиме, Влада Велике Британије је до сада потрошила милионе фунти као помоћ при запошљавању консултаната из своје земље, који су имали задатак да саветују земље у развоју, односно да их наговарају, да на управљање предају своје воде и водоводне системе страним компанијама и то најчешће из Велике Британије или Француске. На овај начин „велики играчи“ стичу монопол у приватизацијама вода и водоводне инфраструктуре, а самим тим и контролу на одређеним територијама. Цео процес се одвија под маском „међународне помоћи“ која „великодушно“ стиже од хуманитарних организација и финансијских институција.

Са каквим проблемом може да се суочи Србија уколико прихвати ултиматум да приватизује изворе воде и своју водоводну инфраструктуру, сведочи пример Боливије која је пре деценију и по поклекла пред притисцима Светске банке. Влада Боливије је приватној компанији „Агуас дел Тунари“ дала концесију на експлоатацију и санбдевање становинштва водом. Концесија је подразмевала експлоатисање свих водених ресурса, комуналних водоводних система, па чак и кишнице која се прикупи 7).

Први корак концесионара био је повећање цене воде и то за 35 одсто, што је почетком 2000. године изазвало масовне демонстрације у Боливији против приватизације водених ресурса. Протести су се проширили по територији целе земље, људи су гинули по улицама, демокстранти су хапшени, а све је довело до тога да власти Боливије прогласе ванредно стање у земљи. Да су власти Боливије начинили катастрофалну грешку због концесије и „трговине водом“, најбоље илустрије наслов новинског чланка „Боливија жали експеримент ММФ-а“, који је децембра 2005. године освануо у „Њујорк тајмсу“8).

Док ММФ и режим у Србији припремају репризу сценарија из Боливије, грађани Италије су, средином јуна ове године, изашли на референдум и поништили Берусконијев закон о приватизацији водовода, који је предвиђао да локалне власти приватизују водоводне системе до краја 2011.године 9). Дакле, изгледа да Србија спада у групу колонизованих држава, која је поред права на управљање територијом изгубила право на управљање и експлоатисање сопствених ресурса воде.

Иван Нинић,

Напомене:

1) Видети: Закон о водама Републике Србије (www.mpt.gov.rs/postavljen/123/893-10.пдф)

2) Видети: Меморандум о разговорима Владе Србије и ММФ-а, од 26.5.2011. године

(www.nbs.rs/export/sites/default/internet...10526_Memorandum.pdf)

3) Извор: „Недељни телеграф“, 15.02.2006.

4) Извор: Агенција „Танјуг“, 4.1.2010.

5) Извор: Лист „Блиц“, 21.1.2011.

6) Видети публикацију: „Прљава помоћ, прљава вода: Притисак британске владе да се приватизује водовод и канализација у сиромашним земљама“ (www.velferdsstaten.no/file.php?id=9710)

7) Видети публикацију Светске банке: „Водопривреда Боливије: Прича о три града“,

(лнwеб90.wорлдбанк.орг/оед/оеддоцлиб.нсф/...7цб85256бад0066ц3а4/$филе/прецис_222.пдф) и

8) Видети текст: „Боливија жали експеримент ММФ-а“, лист „НеwYоркТимес”, 14.12.2005.

(www.nytimes.com/2005/12/14/business/worl...ess/14iht-wатер.хтмл)

9) Видети текст: „Италијани реки „не“ Берусконију“, лист „Политика“, 15.6.2011. (www.politika.rs/rubrike/Svet/Italijani-р...Берлусконију.лт.хтмл)''.

www.vostok.rs/index.php?option=btg_novos...t=10303#.UU-SEKx0lI6

форум.видовдан.орг/виеwтопиц.пхп?ф=7&амп...=0&ск=т&сд=а



''Сумрак човјечанства: Бундестаг изгласао да право на воду није људско право!

Већином гласова у Њемачкој је пред снагом либералног капитализма пала још једна од цивилизацијских тековина.

Већина заступника у Њемачком парламенту подигла је руку за закон којим се право на воду избацује с пописа темељних људских права. Ради се о својеврсној цивилизацијској тековини коју су Уједињени народи усвојили након Другог свјетског рата.

Мислим да је ово почетак краја цивилизације какву познајемо''.


www.dnevno.hr/vijesti/svijet/eu/80626-су...е-људско-право.хтмл

тиноловка-неwс.цом/проф-горан-јурисиц/40959-порез-на-зрак


''Већина посланика немачког Бундестага изгласало је закон по коме вода престаје бити основно људско право''.

www.kurir-info.rs/bundestag-вода-није-ос...-право-цланак-685911



''Унаточ катастрофалним резултатима приватизације водоопскрбе диљем свијета, Еуропска комисија тај ресурс и даље 'гура' у приватне руке на подручју цијеле ЕУ.

Економски уцијењена Хрватска, пребогата водом, нова је мета.

Након што је већина заступника Бундестага подигла руку за закон којим је дословно прегажена Опћа Декларација о људским правима ( коју је још 1948. донио УН) те је право на воду избачено с пописа темељних људских права, широм су отворена врата мултинационалним корпорацијама да крену с преузимањем тог сектора, у Њемачкој и у цијелој Еуропској унији чија би чланица ускоро требала постати и Хрватска.

Еуропска комисија објавила је наиме како жели приватизирати водоопскрбу на подручју цијеле Уније.

- То значи да нас у скорој будућности чека поскупљење питке воде за 100, 200 или 300 посто, или колико већ приватни дистрибутер жели и сматра 'нужним' како би напунио своје џепове екстра-профитом - упозорио је повјесничар и германист проф. Горан Јуришић на порталу Тиноловка.

Тко ту цијену неће моћи платити, слободно ће умријети од жеђи јер му вода, као темељно људско право, више неће бити загарантирана.

- Ово је почетак краја цивилизације какву познајемо. Након овога бити ће свима јасно да је и у Хрватској фамозни Закон о стратешким инвестицијама само један дио дијаболичног плана свих оних који плаћају велику већину еуропских влада, дакле својих вазала. Још нисмо ушли у пакао иако смо први пред вратима - коментирали су на своме Facebook профилу припадници покрета Оццупy Цроатиа.

Сада је јасно зашто Влада гура Закон о стратешким инвестицијама

Сада је јасно да је највјеројатније под притиском Еуропске комисије и уцјеном уласка у ЕУ, бивша Влада крајем мандата покушала измјенама Закона о водама и финанцирању водног господарства Хрватске воде претворити у профитно друштво. Јавни притисак и губитак избора то је насрећу спријечио. Нова коалицијска влада кренула је међутим истим смјером само заобилазним путем. Према предложеном Закону о стратешким инвестицијама, Влада би својом одлуком могла једнострано укинути водним богатствима статус јавног добра. Њиховим власником могао би постати сваки инвеститор који на рачун Републике Хрватске уплати одређени износ новца који не смије бити мањи од 150 милијуна куна.
Што је то него приватизација водних ресурса земље по принципу којег гура Еуропска комисија?

- Гдје год је водоопскрба у Еуропи приватизирана, грађани су имали лоша искуства - каже Ханс-Јоацхим Рецк, извршни директор Удружења комуналних подузећа у Њемачкој и наводи примјер Париза, у којем је водопривреда поново (након приватизације) враћена у склоп јавног сектора - управо због мањкаве квалитете воде.

Приватизација па поскупљење 30 посто

И Матхиас Ладстäттер, стручњак за водопривреду и сурадник синдиката Верди наводи примјер Берлина, гдје је један дио сектора крајем 90-тих година приватизиран.

Сви су очекивали да ће приватизација довести до нижих цијена. Догодило се потпуно супротно, цијене су у главном граду Њемачке константно расле.

- До данашњег дана су услуге у том сектору поскупјеле за више од 30 посто. Од тога најмање шест до десет посто представља чисти профит од приватизације, од које у водопривреди Берлина није остало ништа. Уместо да воде рачуна о инфраструктури водовода, подузећа су бринула о профиту - упозорава Ладстäттер.

Најекстремнији случај неуспјеле приватизације водовода је према мишљењу Евелyн Гебхардт, заступнице Социјалдемократске странке у Еуропском парламенту, град Лондон. Тамо је око 40 посто расположиве воде завршавало у земљишту, јер надлежно подузеће није хтело инвестирати у замјену водоводних цијеви.

Приватизација водних ресурса увјет за финанцијску помоћ

Књига 'Ратови за воду' индијске физичарке и активистице Вандане Схиве пуна је језивих примјера приватизација водоопскрбе која је од стратешке важности за сваку државу која хоће бити суверена, а не привјесак корпорација. Од Хондураса, Гватемале, Никарагве и Боливије преко Шри Ланке и других азијских држава па до еуропских држава, у књизи се из странице у страницу нижу примјери криминалне приватизације и издаје јавног интереса.

Унаточ томе, Еуропска комисија чланицама еурозоне у дужничким проблемима давање финанцијске помоћи увјетује приватизацијом водних ресурса. Скупине цивилног друштва писале су повјеренику Олију Рехну да захтијевају да се заустави 'даљњи притисак за наметањем приватизације вода' Грчкој, Португалу и другима јер ЕК тиме крши кључне чланке Уговора о ЕУ-у.

- Ово показује како је ЕК изгубио додир са стварношћу - оцијенила је недавно Габриелла Занзанаини, директорица за Еуропске послове за храну и воду.

Притисак Еуропске комисије за приватизацију водних ресурса занемарује чињеницу да приватизација воде није постигла резултате у Еуропи и диљем свијета. Већ споменути Париз и многи други градови су недавно своје водне услуге вратили под овласт градова и опћина због негативних искустава с приватизацијом.

Низоземска влада је 2004. донијела закон којим се забрањује приватизација водоопскрбе, а талијански Уставни суд донио је одлуку да ће сваки будући покушај приватизације јавних услуга бити неуставан''.


www.dnevno.hr/vijesti/novac/80903-капита...ску-притисце-ек.хтмл



Плаво злато

www.srpskaanalitika.com/2011/12/29/mara-...иц-керн-плаво-злато/



Светски рат за воду је у току

''Многи су се 1999. године питали зашто су Американци бомбама са осиромашеним уранијумом бомбардовали изворе на југу централне Србије и у покрајини Косово. Можда се одговор, или део одговора може наћи у “Агенди 21”, документу који је усвојен на завршној седници Самита о земљи, у организацији УНЦЕД-а (Конференција УН о животној средини у развоју). “Не сме се дозволити националним политичким или етничким групама да посегну за уцењивањем светске заједнице помоћу извора незагађене воде. Чак препоручујемо, за почетак, као делотворно упозорење да се, негде, некако, делимично затрују или униште водни извори, како би свету било јасно шта некога чека ако се усуди да право управљања воденим ресурсима употреби против интереса наднационалних структура, јер једино оне могу да обезбеде рационалним, профитним пословањем да вода буде доступна свима, уз услов да могу да је плате, наравно” - записано је у документу конференције УН у Рио де Женеиру, још 1992. године''.

форум.видовдан.орг/виеwтопиц.пхп?ф=15&т=6511
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 24 мар 2013 17:25 Написао: Иван Трошки Дамљановић.

26 мар 2013 10:45 Одг: Чишћење ЈКП "ЗЕЛЕН" #7601

  • ?
Иван Дамљановиц;
Имењаче и генерацијо, захваљујем ти се што си нас обавестио о овом предлогу који је изнет на Управном одбору ''Зелени'' - то ти је добра одлука, јер сматрам да за тако важне одлуке народ треба да се обавести. Чуди ме само што ти то сматраш као добру ствар. Ево да ти изнесем мој став и став људи са којима делим исто мишљење поводом ове ствари, са надом да ћеш променити свој став - вода и инфраструктура којом се вода дистрибуира не смеју да се продају приватницима, били они домаћи или страни, између осталог јер вода није роба, већ основно људско право, као и ваздух (па би требали да буду бесплатни и свакоме доступни). Србија треба да размишља како да воду учини скроз бесплатном, а не да је продаје приватним компанијама којима вода служи за зараду. Продајом воде продаје се читава земља и ставља се у робовски положај. Било је примера у свету где су их продали страним компанијама које су стално повећавале цену воде, па када се дигла кука и мотика држава је морала да откупи по, наравно, већој цени то што је продала страним компанијама (Италија, Француска, Боливија,...).


Зао ми је сто немам висе времена да ти опсирно одговорим али сматрам да би то било сувисе јер вероватно вецина као ја нема времена да цита висе од десет реценица . Најпре поздрав за друга , али мислим да си мало преувелицао ствари и неразумес сустину . Све сто си написао јеси у праву али неке ствари нису изводљиве а то и сам добро знас . И даље стои да јесам присталица продаје дела насег јавног предузеца , али сам нагласио да цену воде у том слуцају , уговором ограницено , неби одредјивао странац вец нас опстински одбор . Цеви јесу дотрајале , губитци велики , застарела техника , азбестне цеви , и сам си рекао да је то стетно по здравље градјана . Дали је могуце издвоити као сто реце , милион еура за реконструкцију целе мрезе . Дали опстина има те паре , дали це дрзава да нам у томе помогне , НЕ . Све је пропало у дрзави , немогуце је све поправити . Имамо примера доста у градовима кои су прихватили пакет сарадње са ЕУ и пратеци њихова запазања невидим проблем . Теорије завере које представљас на разним темама мислим да су претеране . Дали це вода икад бити бесплатна , неверујем и није могуце . Управни одбор а ни опстинско руководство никад неце урадити ниста на стету градјана , напротив . Нове цене комуналија и воде нису економске цене . У калкулацију нових цена није усао ни један једини динар зараде нити поклапања губитака вец само разлика у новим ценама фирме ,,Рзав" , разлике у ценама телекомуникационих услуга , обрацуната разлика у ценама нафтних деривата ( Д2 за десет месеци 2012 20% , Евро дизела 16% , .....) , обрацуната пројектована инфлација за 2012 од 12,70% и инфлација за 2013 год од 5,5% , .......и других параметара кои задрзавају пословање Зелени на истом нивоу у поредјењу са 2011 годином . Преведено у прост рецник , 1000 л воде за градјане је 12,00 динара у односу на стару цену од 9,70 дин .
Проблеми губитака на мрези су ; једним делом крадја од стране градјана ( прикљуцени водови изван водомера ) , немогуцност замене свих дотрајалих водомера па се део градјана третира као паусалци , а највеци део због попуцалих цеви испод путева . Велики део кривице спада на руководство , тј техницку слузбу , која врси пропусте у изради цевовода . Ранијих година је то доста боље одрадјивано . Постављане су цеви у дузини рецимо 100 м , а затим се пустала вода ( врсена је провера под притиском ) а данас се одради пар километара без провере . Стандард кои је добијен се непримењује .
Управни одбор се сваки пут суоцава са бројним проблемима које је једноставно немогуце ресити на састанку у распону од месец и висе дана . Драго ми је да се ускоро укидају Управни одбори и уводе Надзорни одбор кои це бити посебно биран од струцних људи . Навесцу само један пример ; раднику је укинуто радно место , понудјено ново , он је одбио и тако прима плату преко 40 000 , нераспоредјен . На једном састанку сазнајемо за такво стање , тразимо од Директора хитно ресавање медјутим он одговара да није у стању да казњава или отпуста раднике . Ми морамо да затразимо за следеци састанак од свих шефова одељења известај о раду из ког це се видети ко је радио а ко не . На следецем састанку разматрамо искљуцивање радника , казњавање , или неку другу меру , али до тад продје висе месеци , губитци се гомилају .

Дакле треба уци у фирму , сагледати праве проблеме . Дали би приватник дозволио да се такво несто одуговлаци , НЕ .

Пројектом у сарадњи са ЕУ је предвидјено веце улагање у инфраструктуру , дакле добили би пре нове цеви , смањили губитке , задрзали право одредјивања цене , пили би здравију воду , . Али увек це имати оних кои це то гледати са неке друге тамније стране . То је оно Српско ,, нека пропадне али нецемо га продати ". Иста је прица и за ,, Зем Задругу " , ма нек пропада али је недамо .

26 мар 2013 11:43 Одг: Чишћење ЈКП "ЗЕЛЕН" #7602

  • Љиљана Димитријевић
Једна ствар мене овде буни. Причате о донацији, а кажете да би ЕУ била власник 49% нечега.Онда то није донација него продаја, односно куповина нечега. Чекајте: овде су дониране многе ствари, па ипак, ЕУ, нити било ко ји други донатор, нису постали власници ниједне улице, зграде,машине...Зашто су заинтересовани да буду власници цевовода, или камиона за смеће?
Биће да ово што прича Иван није само теорија завере, него добро осмишљена игра на дуге стазе. И биће да ми опет, " кољемо вола за кило меса". И да смо прилично наивни, или...намерно слепи код очију. Ово ме подсећа на уверавања да је увоз ГМО хране добра ствар, да се морамо вакцинисати против непостојећих болести, да се морамо чиповати, или бомбардовати из "милосрђа"...

26 мар 2013 21:44 Одг: Чишћење ЈКП "ЗЕЛЕН" #7603

Тако је госпођо Љиљана.

Имењаче хвала на опширнијем одговору.

Важној теми мора да се посвети мало више времена. Чини се да је дуг пост, али за неупућене то је уштеда времена јер су важне ствари на једном месту. Све је изводљиво ако се има воље! Писао сам да је нуђена донација пре неколико година за замену азбест-цементних цеви, али је олако одбијена... Била теорија завере или не, ако прочиташ чињенице које сам поставио, видећеш да се продаја фабрика воде и предузећа за водоснабдевање (ЈКП Зелен) у другим земљама показала као велика грешка јер су купци повећавали цену воде неколико пута, а скоро ништа нису улагали иако су их уговори обавезивали. Третирали су воду као и сваку другу робу, што је изазвало немире и сукобе (можда баш када су купци хтели, а можда и не). Не живимо у Швајцарској већ у Србији, земљи корупције, па нам је лако замислити да ће већ ти купци наћи начина да утичу на повећање цене воде преко оних који су их и начинили власницима. Па у Ариљу продадоше Рзав и не питаше ништа народ, а питаће га и мислити на народ када странци буду тражили повећање цене воде :-) .

Ако нема проблема у неким градовима у Србији, не значи да их неће бити за коју годину ако се сви градови упецају. Ако те не мрзи наброј ми градове у Србији који су срећно продали своја предузећа за водоснабдевање. Држава која не управља својом водом више није држава.

Што ли су Италијани на референдуму одбили да им се приватизују предузећа за водоснабдевање ако би имали велике користи од приватизације!?

После приватизације воде, опорезивања ваздуха, шта нам још остаје - да продамо и 49% себе страним компанијама!? Додуше неки су то већ урадили и то у много већем проценту... Такав начин размишљања води у ропство, нема ту 21. века и цивилизацијског напретка.

Паре за нове цеви могу да се нађу, вода може да буде бесплатна, само ако се хоће, као што је некада било бесплатно и школство и здравство.

Али то коче управо они који су продали 49%, 51% или 100% себе странцима, странкама, тајним друштвима, компанијама, фирмама... и који више немају права да размишљају, већ само да спроводе одлуке које им њихов купац - робовласник постави.

О Земљорадничкој задрузи ћемо на посебној теми.

И да скратим - продаја ЈКП Зелен не сме да прође, а ако прође, и то без референдума који би покренула Скупштина, онда ће грађани покренути референдум, а онда ће поставити још неколико питања на истом референдуму!
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 26 мар 2013 21:44 Написао: Иван Трошки Дамљановић.

06 јул 2013 10:12 Одг: Чишћење ЈКП "ЗЕЛЕН" #8036

  • Раде Јовичић



У ИМЕ НАРОДА


Виши суд у Ужицу,..., донео је, а дана 22.05.2013. године, објавио

ПРЕСУДУ


УСВАЈА СЕ тужбени захтев тужиоца Рада Јовичића из Ариља, Вигоште 280, према туженој Општини Ариље - Скупштина општине Ариље, па се као незаконито поништава решење о разрешењу директора ЈКП "Зелен" Ариље од 30.08.2012. године број 01-112/125/12, па се обавезује тужена да тужиоца врати на место директора ЈКП "Зелен" Ариље у року од 15 дана од дана пријема пресуде.
Последња измена: 06 јул 2013 11:07 Написао: .

06 јул 2013 20:52 Најпопуларније јело на Вимблдону је... #8040

  • сањајдонацију
Најпопуларније јело на Вимблдону је...




На овогодишњем тениском турниру у Вимблдону једно од најтраженијих јела је пица.
Гледаоци који са трибина прате узбудљиве дуеле тенисера на трави највише наручују пице, а радници кетеринг службе процењују да ће познати италијански специјалитет бити још траженији уколико кишовито време потраје.

Ресторани "Алл-Енгланд Цлуб" продали су око 4.500 пица, од којих је најпопуларнија "пепперони пизза" са посебном италијанском кобасицом , која чини 70 одсто продаје.

"Интересантан тренд ове године је да људи највише траже најнездравију храну", казао је Џонатан Паркер, шеф кетеринг службе.

"Продали смо брдо пица. Већ је прошле године била велика јагма за њима, али је ове године још већа. Продаја од 7.000 пица дневно нас је и саме изненадила", навео је он, преноси сајт Диџитал спај.

Ипак, када су у питању појединачне намирнице, јагоде су и даље у срцу посетилаца Вимблдона. Тако се дневно прода више од 8.600 корпица овог слатког воћа.

01 окт 2013 10:29 Одг: Чишћење ЈКП "ЗЕЛЕН" #8141

  • Раде Јовичић
Драги пријатељи,

Познато вам је да сам смењен са места директора ЈКП "Зелен" - Ариље пре неких годину дана, уз неистините, неосноване и могу слободно да напишем, смешне разлоге за смену.

Надам се и да вам је познато да сам тужио Скупштину општине Ариље за противзакониту смену, такође и да сам добио тај спор на Вишем суду у Ужицу, на шта се општина жалила Апелационом суду у Крагујевцу.

Са задовољством желим да вас обавестим да ми је данас стигла пресуда Апелационог суда којом се
"ОДБАЦУЈЕ жалба тужене Општине Ариље ...против пресуде Вишег суда у Ужицу...", што значи да је пресуда Вишег суда у Ужицу ПРАВОСНАЖНА и гласи:

"УСВАЈА СЕ тужбени захтев тужиоца Рада Јовичића..., па се као незаконито поништава решење о разрешењу директора ЈКП "Зелен" Ариље од 30.08.2012. године, па се обавезује тужена да тужиоца врати на место директора ЈКП "Зелен" Ариље у року од 15 дана".

На крају, желим да вам се захвалим на речима подршке, подстицаја и жеље да правда победи.

01 окт 2013 19:41 Одг: Чишћење ЈКП "ЗЕЛЕН" #8144

  • сањајдонацију
Јос једна песма за Рада и његов успех !!!

Општина Ариље.  © 2005 - 2018