Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме

ТЕМА: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља

26 нов 2013 06:00 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #8340

  • марко јанковиц
Нису овде проблем нови објекти вец стари,испод којих су се подвукле зиле и корење борова па ломе темеље и подизу под.Ако не верујес иди види,увери се,не буди недоказан! Власници тих објеката би требало вас неколико да тузе приватном тузбом за надокнаду стете,јел је вас пар пре неколико година и спрецило сецу борова,па сад платите људима! а прица о сеци корења је толико небулозна да је смесна,и дете зна да се толико дрво управо и дрзи на корењу,сецом истих ризикује се пад дрвета.

26 нов 2013 08:02 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #8342

  • сањајдонацију
ИНТЕРНО ПРЕЧИШЋЕН ТЕКСТ
ЗАКОН
о планирању и изградњи

(„Службени гласник РС”, бр. 72 од 3. септембра 2009, 81 од 2. октобра 2009 - исправка,
64 од 10. септембра 2010 - УС, 24 од 4. априла 2011)
И. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
1. Предмет уређивања
Члан 1.
Овим законом уређује се: услови и начин уређења простора, уређивање и коришћење
грађевинског земљишта и изградња објеката; вршење надзора над применом одредаба
овог закона и инспекцијски надзор; друга питања од значаја за уређење простора,
уређивање и коришћење грађевинског земљишта и за изградњу објеката.
Одредбе овог закона не односе се на изградњу објеката који се у смислу закона којим се
уређују послови одбране сматрају војним објектима, као и на изградњу објеката који се у
смислу закона којим се уређује рударство сматрају рударским објектима, постројењима и
уређајима.


5. Достављање решења о грађевинској дозволи
Члан 138.

Надлежни орган доставља по један примерак решења о грађевинској дозволи
инспекцији која врши надзор над изградњом објеката, а ако је решење донело
Министарство, односно аутономна покрајина, копија решења се доставља јединици
локалне самоуправе на чијој територији се гради објекат.
Члан 138а
Грађењу се може приступити на основу правноснажног решења о грађевинској дозволи
и пријави радова из члана 148. овог закона.
Инвеститор може приступити грађењу и на основу коначног решења о грађевинској
дозволи и пријави радова из члана 148. овог закона, на сопствени ризик и одговорност.
Ако је странка покренула управни спор, а инвеститор из тог разлога не започне са
грађењем објекта до правноснажности решења, инвеститор има право на накнаду штете и
на изгубљену добит у складу са законом, ако се утврди да је тужба неоснована.


Ово из Закона о планирању и изградњи
овде имате цлан о ометању изградње
и треба га само применити у пракси
и казнити оне који коце легалну градњу
и ниста висе
па да видимо да ли це јос неко да се баци под борове и јеле


Кликни
Последња измена: 26 нов 2013 22:41 Написао: .

09 дец 2013 11:34 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #8407

Стручне службе општине Ариље не престају да шокирају специјалитетима из своје кухиње! У Дирекцији за изградњу општине Ариље, већ шест месеци се ради пројекат реконструкције главне улице Ариља - улице Светог Ахилија, по коме треба да се посече постојећи двоструки дрворед јавора и посади нови, једноструки дрворед, који ће бити засађен по средини улице! Улица је широка 16 метара, сада имамо два тротоара широка по 5 метара и централни део ширине 6 метара. Новим пројектом планира се да централни део улице уместо пешака заузме једноструки дрворед, а са његове леве и десне стране биће пешачке стазе.

Пре неки дан случајно чух за ово и идох до Дирекције да проверим да ли је истина и ако јесте да утичем на њих да планирају двоструки дрворед. Испоставило се да је истина и да пројекат не може сада да се мења јер се ради већ шест месеци!

Не знам који још град има главну улицу са једноструким дрворедом по средини - главне улице градова или немају дрворед, па уместо њега имају по које дрво (које служи као улични мобилијар и само за украс) или имају што бујније зеленило, двоструки или чак четвороструки дрворед.

Чије су све ово фикс идеје? Коме смета дрвеће у Ариљу?

И овде ће, као и у улици Милоша Глишића, имати користи само угоститељи, који ће у случају да се засади једноструки дрворед по средини улице, имати неколико метара више за постављање столова и столица!

Пројекат реконструкције улице Светог Ахилија, који је у изради, не поштује планове вишег реда - још увек важећи Генерални урбанистички план Ариља и План детаљне регулације ‘’Градски трг'’!

У Плану детаљне регулације ''Градски трг Ариље'' пише:


‘’Пешачка веза трга са потенцијалном пешачком зоном у улици Светог Ахилија - задржати сво постојеће високо зеленило!

План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, Лист бр. 3, Назив листа - ''Композициони план партерног уређења''.

Графички и текстуални део планова су исте снаге, па, ко не верује нека погледа графички део ПДР-а ‘’Градски трг'’, лист бр 3, тачкица на раскрсници код трафика води до текста на дну листа.

www.arilje.org.rs/preuzimanje/opstina-ар...истицки-планови.хтмл


У још увек важећем Генералном урбанистичком плану ‘’Ариље 2015.'’ стоји одличан део о јавном зеленилу који пројектанти пројеката реконструкција улица Светог Ахилија и Милоша Глишића нису испоштовали:



'’4.7. Јавно зеленило


Зелене и слободне површине у граду треба да се остваре као продужетак природног окружења града и структуре шума и зелених површина по ободу града.

Узимајући у обзир функције зелених површина као санитарно-хигијенску, декоративно-естетску и заштитну, оне треба да представљају основ за развој како пасивне, тако и активне рекреације становништва.

Утицај зелених површина на ужим градским просторима се огледа кроз деловање:

- биљног покривача односно зелених површина насеља, на амплитудне разлике температуре ваздуха чинећи их умеренијим;

- дрвореда и зелених парковских површина у граду као механичких средстава (таложници) против продирања аерозагађења, кога смањују и скрећу у жељеном правцу;

- зелених површина у граду које у знатној мери испољавају биохемијски ефекат редуковања загађености у атмосфери;

- вегетације у граду која ефикасно регенерише ваздух;

У планском периоду до 2015. године, треба побољшати биљни фонд, како у погледу квалитета, тако и декоративних побољшања састава зеленог фонда.

Јавно зеленило парковског типа предвиђено је да се подигне, сем ревиталације постојећег градског парка, у зонама становања и на мањим површинама ради окупљања и дружења у оквиру суседства.


Дрвореде треба подићи у свим улицама према следећем принципу:

у улицама чији је правац исток - запад треба обезбедити засену тротоара средњевисоким обостраним дрворедима, а у улицама правца пружања север - југ треба обезбедити засену тротоара и фасада вишим обостраним дрворедом.

Дрвореди се подижу у оквиру тротоара чија је ширина минимално 2,5м. Ако је тротоар мање ширине, дрвореде треба сместити изван јавне саобраћајне површине, на грађевинским парцелама, што се решава у Регулационим плановима имајући у виду удаљење грађевинске од регулационе линије.



Заштитно зеленило предвиђено је да се подигне до 2015. године, поред река и индустријских објеката.

Укупне ангажоване површине су следеће:

- јавно зеленило 4.5 хектара
- заштитно зеленило 9.0 хектара
- слободно зеленило и шуме 27.0 хектара

Укупно зелене површине заузимају 40,5 ха или 38,5 м2 по становнику.

Зеленило које није обрачунато у билансу површина је зеленило у оквиру парцела становања, парцела објеката за јавне намене и туристичко-рекреативних површина'’.

Из овог текста који је узет из још увек важећег Генералног плана Ариља, видимо да је улога дрвореда у улицама много већа од естетске (како се обично мисли) и да постоје оправдани разлози за садњу двоструких дрвореда, што је и обавеза прописана овим Генералним планом Ариља.

Пошто не поштују планове вишег реда пројекти реконструкција улица Милоша Глишића и улице Светог Ахилија нису легитимни и могу да се оспоре на суду. Легитимитет им дају само општинске службе.

Пројекат реконструкције Милоша Глишића урадио се без знања и утицаја јавности и није ишао на Скупштину, јер се по закону планови реконструкције не дају на јавни увид, али пошто је сеча црних борова крупан урбанистички потез, по правилу се укључује јавност и раде анкете становника свих делова Ариља, да се види шта грађани мисле - што се није радило код израде пројекта реконструкције улице Милоша Глишића, а није се радило ни у току израде пројекта реконструкције улице Светог Ахилија. Ако је 95 % Ариљаца за двоструке дрвореде и очување црних борова, ко онда сме да ради пројекте који то не поштују, као што не поштују ни Генерални план Ариља. По чијој вољи се раде ти пројекти, ако се не раде по вољи Ариљаца?!

Све ово набројано говори о неквалитету и нелегитимности оба пројекта.
Одрадио сам колико сам могао, обавестио суграђане и показао да се крше планови вишег реда и у вези улице Милоша Глишића и сада у вези главне улице Светог Ахилија, показао да постоји правни основ за тужбу и савест ми је мирна, а сада је на вама одлука, грађани Ариља и чланови политичких партија, да се изјасните да ли желите двоструки дрворед, као сада, чије се крошње спајају и засвођују централну пешачку стазу, или желите једноструки дрворед по средини улице који уништава централну визуру улице.

Ко жели може оба пројекта реконструкције оборити на суду.


Да ли желите да се у главној улици Ариља очува двоструки дрворед и да пролазимо између састављених крошњи двоструког дрвореда као до сада:



ои41.тинyпиц.цом/ио3w55.јпг




ои40.тинyпиц.цом/2еyе0qц.јпг




ои41.тинyпиц.цом/2це3тп3.јпг




ои42.тинyпиц.цом/21бq0јм.јпг



или желите да имамо једноструки дрворед који заузима најважнији - централни део улице и заклања њену визуру :



ои41.тинyпиц.цом/1о0тхw.јпг



Госн Марко, има укупно три стара објекта чија се грађевинска линија поклапа са регулационом, тј. чији су зидови до тротоара, што отежава сечу коренова. Та три објекта су: просторије Риболоваца, локал за видео игрице и бутик на углу. Са риболовцима сам причао и био у њиховој канцеларији/локалу и нити им сметају борови, нити им је корење дигло темеље. Остају онда два локала, тј. два проблематична бора чије је бочно корење требало посећи. Узме се машина за сечење асфалта, коју поседује свака грађевинска фирма у Ариљу, исече се асфалт ширине 30 до 50 см од зида објекта према улици, ископа рупа/канал дубине 1,0 до 1,2 м, пошто су објекти приземни и темељи су на 0,8 м и посече се сво корење на које се наиђе у том каналу који иде целом дужином фасадног зида, онда се затрпа земљом канал и асфалт врати на место или се бетонира у случају да асфалт не може да се врати. То је посао који могу да одраде два човека за један дан, значи оба објекта за један дан или један човек за два дана, максимално. Цена радова не би прелазила 100 до 150 евра по објекту. Бетонске банкине у каналу не би требале да се изливају јер би се чекала реконструкција улице.

Дрвеће нема само површинско корење, већ читав сплет корења под разним угловима. Црни бор има дубок централни корен, који му је најважнији. То површинско корење које би се посекло, не би утицало на стабилност стабла. Пример: власник новог објекта, који је изграђен на месту Шоцине продавнице, ископао је рупу дубоку преко 3 метра за подрум и темеље свог новог објекта и посекао је сво корење оближњег бора које је улазило у његов посед и окресао сво грање бора целом висином свог објекта. Све то није утицало ни најмање на стабилност бора. Тако да немојте да причате смешне приче које служе за оправдавање злочина.

Је ли било тешко посећи бочно, површинско корење два црна бора ако су сметала? Је ли то изговор да се посече читав дрворед?


Крчевинац, ти као да не знаш колико је важна народна иницијатива, поготово када се узме у обзир да су помоћу ње и дошле да власт странке које владају Србијом већ 13 година. Народ само указује на лошу праксу која се одомаћила у процесу израде пројеката. Пример имаш код храста-цркве у Савинцу код Горњег Милановца, старог 600 до 800 година који се нашао буквално на средини аутопута коридора 11, као да су га намерно циљали. Завод за заштиту природе Србије, који би требао да заштити храст, констатовао је да нема законске основе да се храст стави под заштиту. Храст-запис, тј. храст-цркву су од сече спасили само освешћени грађани, којих, хвала Богу, још има.

www.kurir-info.rs/nije-под-заститом-храс...равља-цланак-929231

Коридор 11 пролази и кроз порту таковске цркве брвнаре, баш преко камена на коме је на Цвети, 23. априла 1815. г. Милош Обреновић стајао када је изговорио чувену реченицу: ‘’Ето мене, ето вас - рат Турцима'’. Уз благослов Завода за заштиту споменика културе Краљево и неких црквених великодостојника, градитељи аутопута коридора 11 почупали су надгробне споменике средњовековног гробља које се ту налазило, и поређали их на једну дрвену ограду, иако је црква и порта са средњовековним гробљем под заштитом србске државе као споменик културе од изузетног културног и историјског значаја који се ни по коју цену није смео нарушавати. Када су кренули на камен на коме је Милош Обреновић стајао, народ, који је у међувремену чуо шта се дешава, устао је и избацио их из порте, тако да је тај камен остао нетакнут. Зар тако држава треба да обележава 200 годишњицу Другог србског устанка?!

Сада је у току покушај затрпавања ранохришћанске базилике код Беле Паланке, дужине 25 м, аутопутем коридора 10, иако је базилика сензационално откриће и то уз благослов саветодавне комисије Републичког завода за заштиту споменика културе:

www.srbijadanas.net/senzacionalan-археол...ткрио-јос-сензација/

www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/Za...raju+Коридор%3Ф.хтмл

Кад све ово прочиташ и видиш како власт скрнави светињу и сама крши законе, само неупућен човек или онај који има велику корист од тога може да прети законима који би спречили народ да светињу спасе?!

Дрво-запис у Савинцу код Горњег Милановца старо 600 до 800 година:



ои42.тинyпиц.цом/wциwпз.јпг


‘’Таковски устанак'’ - Паја Јовановић, уље на платну, 1898. - види се камен на којем стоји Милош Обилић, гробни споменици који су сада почупани, порта и црква:



ои39.тинyпиц.цом/20о1еу.јпг

Сваки урбанистички план или објекат на које износим примедбе на овом форуму (да бих скренуо пажњу грађанима да знају шта се спрема, упозорио општинске раднике да се не придржавају општинских планова, упутио их, помогао им да исправе грешке, олакшао посао позицији да увиди грешке, али и опозицији која би врло лако могла да постане позиција када би је ово интересовало) одступа од Генералног урбанистичког плана, планова вишег реда које по закону морају да поштују (Закон о планирању и изградњи, ‘’Службени гласник РС'’ бр.72/09, члан 33 - Усклађеност планских докумената) и урбанистичких правила, па на суду не би прошли, али у урбанистичким службама, Комисији за планове и Скупштини Ариља пролазе, простом већином гласова и тако постају нелегално легални.
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 09 дец 2013 12:39 Написао: Иван Трошки Дамљановић.

10 дец 2013 10:53 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #8409

  • сањајдонацију
Иван Трошки Дамљановић написао/ла:
[сизе=4]


Крчевинац, ти као да не знаш колико је важна народна иницијатива, поготово када се узме у обзир да су помоћу ње и дошле да власт странке које владају Србијом већ 13 година. Народ само указује на лошу праксу која се одомаћила у процесу израде пројеката. Пример имаш код храста-цркве у Савинцу код Горњег Милановца, старог 600 до 800 година који се нашао буквално на средини аутопута коридора 11, као да су га намерно циљали. Завод за заштиту природе Србије, који би требао да заштити храст, констатовао је да нема законске основе да се храст стави под заштиту. Храст-запис, тј. храст-цркву су од сече спасили само освешћени грађани, којих, хвала Богу, још има.


Слусај тиииииииии неошисани и необријани
примерче хомо сапиенса
то што познајеш администратора и што ти је исти дао
неке админкоманде на форуму
немој да користиш да бришеш моје постове
који су одговор на твоју прозивку
према мени
или ме не спомињи

А ЈА ТЕБЕ НЕЋУ ВИШЕ ПРОЗИВАТИ
ДОК СЕ НЕ ОШИШАШ,ОБРИЈЕШ И ДОВЕДЕШ У РЕД
ДА ЛИЧИШ НА ЧО'ЕКА


Последња измена: 11 дец 2013 10:27 Написао: .

12 дец 2013 22:02 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #8431

Не знам ко је администратор и ништа ти нисам обрисао.

Тхе Ман, договорено!


Слике посеченог дрвореда црног бора:


www.arilje.org.rs/forum/Foto-албум/8294-...исецених-борова.хтмл
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 12 дец 2013 22:04 Написао: Иван Трошки Дамљановић.

03 феб 2014 11:06 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #8514

Коначно је дошао на јавни увид План генералне регулације Ариља. Генерални урбанистички план (који је план вишег реда у односу на План детаљне регулације), неће се више радити, јер се ради само за градове који имају више од 30 000 становника (по новом Закону о планирању и изградњи). Када се усвоји овај План генералне регулације, стари Генерални урбанистички план престаје да важи.

Ако имате примедбе, предајте их до 17.02.2014. у писаној форми на формуларима које можете узети у Услужном центру.

www.arilje.org.rs/aktuelnosti/vesti/1186...ulacije-ариље-.хтмл
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987

22 феб 2014 10:02 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #8554

Овде постављам једну од мојих примедби на нацрт Плана генералне регулације са исправљеним, тј. тачније израчунатим процентима.

У тренутку када у граду имамо све већи број деце и грађана оболелих од леукемије и канцера, не требамо ствар погоршавати.


Примедба 14

‘’Забранити постављање базних станица мобилне телефоније на простору Плана генералне регулације, пошто својим зрачењем озбиљно нарушавају здравље људи. Дозволити њихово постављање само на околним брдима где нема кућа у полупречнику од минимум 500 метара.

Изместити радио базне станице мобилне телефоније, сва три мобилна оператера (Теленор, Телеком и Вип) које су постављене на фабрички димњак ‘’Ситаре'’ у најгушће насељеној зони Ариља, где станује и ради око 1300 људи у полупречнику мањим од 100 метара, што је 19 % становника града, тј. око 1900 људи у полупречнику од 200 метара, што је 28 % становника града, тј. око 5000 људи у полупречнику од 400 метара, што је 74 % становника Ариља без села.


Зрачење ових базних станица свакако је штетно за сво становништво Ариља, јер је сувише близу постављено. Јачина, тј. снага сваке од три базне станице мобилне телефоније 15 (петнаест) пута је јача од снаге од које је обавезна да се уради Студија утицаја на животну средину - свака базна станица има по 3768 w, а Студија утицаја на животну средину ради се ако је базна станица јача од 250 w.

Пошто нема потребе да се цело становништво града зрачи и да се живот у граду деградира на овај начин, предлажем да се базне станице изместе на неко од суседних брда, где нема кућа, јер су она довољно близу за квалитет сигнала, а довољно далеко за јачи утицај на здравље'’.


Колики је интензитет зрачења говори податак да је у стамбеној зони, која се налази у полупречнику од 200 метара, покварен телевизијски и радио сигнал.


Леп поклон добише Ариљци од неког генија чију идеју прихвати и трочлана Комисија за не знам шта, састављена од једног општинског правника, машинског и електро инжењера запослених у Фабрици воде.

Иако се димњак и базне станице налазе у радној зони, то је истовремено и најгушће насељена зона у Ариљу. Око 1300 радника ту проводе сваки радни дан по 8 сати и излажу се зрачењу базних станица на растојањима мањим од 100 метара (то је 19 % становника Ариља). Поред њих ту су 600 становника стамбене зоне која се налази на растојањима од 100 до 200 метара (заједно са радницима чине 28 % становника Ариља). На растојању од 200 до 400 м од базних станица живи око 3500 становника укључујући и вртић са преко 300 деце - ставио сам 3100 становника и заокружио на 5000 становника који живе и раде до 400 метара од базних станица.

Ариље има укупно 18725 становника према попису из 2011.
Центар Ариља има 6762 становника према попису из 2011.

Студија о процени утицаја на животну средину за пројекат радио-базне станице мобилне телефоније (на ‘’Ситарином'’ димњаку), инвеститора ‘’Вип Мобиле'’ Д.О.О није правилно стављена на јавни увид, тј. сакрила се од јавности јер обавештење није постављено на насловну страну општинског сајта, већ само у делу ‘’Обавештења за грађане'’.

Такође, обавештења за базне станице Телекома и Теленора не постоје на општинском сајту.

Вести, информације, обавештења, кредити, субвенције, конкурси, апели за помоћ, јавни увиди и најава догађаја треба да се нађу и на насловној страни сајта. Циљ је, ваљда, да се грађани обавесте, да обавештења буду видљива, а не скривена.


Погледао сам Студију о процени утицаја на животну средину за пројекат радио-базне станице мобилне телефоније, инвеститора ‘’Вип Мобиле'’ Д.О.О (на ‘’Ситарином'’ димњаку) и видео да је највећи интензитет зрачења базне станице уперен тачно на средину нове стамбене зграде преко пута ‘’Ситаре'’, тако да захвата читав тај крај, укључујући и стамбену зграду Занатског дома и плац поред ње који је планиран новим Планом генералне регулације такође за стамбену зграду. Купиш стан, а као поклон, од оних који треба да учине живот у Ариљу лепшим, добијеш велику шансу за добијање канцера.

Алтернативна локација предвиђена за базне станице, која се налази у Вигошту, такође није добра јер је близу стамбеној зони.

Колике су те базне станице говори податак да су елементи сваког мобилног оператера, распоређени кружно око димњака, високи по 2 метра, а стављена је чак и тераса на димњак.


www.arilje.org.rs/aktuelnosti/obavestenj...11-20-11-41-04-.хтмл

www.arilje.org.rs/aktuelnosti/obavestenj...80-обавестење-.хтмл
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 22 феб 2014 10:19 Написао: Иван Трошки Дамљановић.

23 феб 2014 10:39 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #8556

Стигло 286 примедби!!! Пуна сала наоштрених људи, неки нису могли ни да уђу у салу. Данас су стигли да пређу око 100 примедби, а остале ће за који дан, када закажу нову јавну седницу Комисије за планове. Људи љути јер им путеви улазе у дворишта, иду преко малињака, гаража, помоћних објеката, приближавају се до самих кућа... Незадовољство људи би било смањено на минимум да су се пре израде плана урадиле анкете у којима би се видело какве су потребе људи, шта желе, шта не желе...
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987

08 мар 2014 14:00 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #8638

Нисам могао да отворим карте које су приложене на јавном увиду за План генералне регулације, тј. неке врло тешко, а неке никако. Карте саобраћајне инфраструктуре нисам успео да отворим уопште, па тако нисам ни видео шта је урађено.

На свакој улици која нема тротоар, планиран је тротоар од 1,5м са обе стране, а минимална ширина коловоза је 5,0м, небитно да ли је то само слабо фреквентна, опслужујућа улица за три куће, једносмерна улица, слепа улица... У ранијим плановима, такве улице планирале су се без тротоара, тако су и плацеви испарцелисани и давани услови за градњу кућа, а сада овај План генералне регулације уводи двоструки тротоар и без обавештавања власника (рађење обавезних анкета) примачиње им се кућама и одваја део дворишта. Да би се направили обострани тротоари у таквим улицама и уличицама, мора се узети појас ширине од 1,5 м од свих дворишта са обе стране улице или 3м од свих дворишта са једне стране улице. Тако да имамо ситуацију да тротоари руше ограде, долазе до самих кућних врата, преко стазе која је ишла око куће па власник куће да би дошао из једног дела дворишта у друго мора да иде тротоаром, уместо као до тада својом стазом, ако је кућа на ћошку окружена улицама без тротоара узима јој се двориште са две стране...

Тако да ако вам поред куће пролази улица која је мање ширине од 8 метара, рачунајте да су планирали да вам узму део дворишта за тротоар!

Тамо где је улица фреквентнија и где мора да се направи тротоар, решење би могло да буде да се направи тротоар само са једне стране, док би се оставило 3,5 м за коловоз и улица би онда била једносмерна.

Код прилазних, стамбених улица, које нису фреквентне, које само користе власници кућа у њој, сматрам да улица и не мора да има тротоар, ако власници тих кућа то не желе.


Да су сви људи били упознати са овим, не би било 286 примедби, него 2860!

Трећи и последњи дан јавног увида дошло је и 15-ак људи који су се бунили због тога што им се узима по 1,5м дворишта, да би се направио тротоар у слепој улици која опслужује само њихове куће. Њима ти тротоари не требају, а ако се направе служиће за паркирање возила радника оближњих фабрика, која се сада паркирају по коловозу, до њихових кућа, јер је планирану површину за паркинг заузела стамбена зграда. Тако да испада да људи морају да дају своја дворишта да би се паркирала возила радника фабрика, које немају довољан број паркинг места захваљујући раду општинских служби које су на парцели намењеној за откуп за паркирање фабричких возила дозволили градњу стамбене зграде . Ти људи су закаснили са подношењем примедби и на јавној седници на једвите јаде су саслушани али им је речено да им се примедбе неће разматрати, нити одговарати на њих, јер су закаснили који дан, а све мора да буде по закону!

Пошто таквих закаснилих примедби има више, и пошто већина грађана и не зна шта им се спрема, и пошто ће бити великих проблема на терену када се буду градили ти тротоари и провлачиле улице, мислим да јавни увид треба да се понови, тј. продужи да би нове примедбе могле да се разматрају, док би већ приспеле примедбе и даље важиле.

Још би боље било када би се комплетан овај План генералне регулације оборио, па да се приступи поновној његовој изради, уз велики број анкета и уз обавезно обавештавање и добијање сагласности грађана, у току његове израде, чије се парцеле узимају за јавну намену, пошто има и велики број примедби и код увођења нових улица и по другим основама. Све ово изискује и неколико јавних трибина у сали биоскопа, пре поновне израде.

Иначе, да се приметити да карте саобраћаја и код постојећих улица имају грешака - пример улица Милоша Глишића којој су тротоари нацртани једнаких ширина од по 3м, иако је још 2011.г урађен план реконструкције за њу који предвиђа да су тротоари неједнаких ширина. Сад, да ли План генералне регулације не поштује донет план реконструкције улице Милоша Глишића, пошто он није поштовао Генерални план или је то грешка у цртању која може да се поткраде и у осталим улицама, нисам сигуран јер нисам могао да отворим карту саобраћаја, па нисам ни поднео примедбу.
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 08 мар 2014 14:03 Написао: Иван Трошки Дамљановић.

08 мар 2014 21:17 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #8640

  • ?
Трошки;
Додатни проблем кои је настао јесте што нпр моја улица која није асфалтирана по старом плану би коштала рецимо око два милиона динара а по новом плану ,,око двадесет милиона динара,, . Дакле кад се узме у обзир експопријација ,судски спорови , већа квадратура и друго (а знамо да смо до сад тешко и рупе крпили) долазимо до закључка да ће се многоструко теже радити било која улица у Ариљу. А подсетимо се да је таквих улица у Ариљу доста.
Општина Ариље.  © 2005 - 2018