Opština Arilje - Najnovije vesti

Opština Arilje - Najnovije vesti Opština Arilje - Najnovije vesti
  • Povećajte veličinu slova
  • Normalna veličina slova
  • Smanjite veličinu slova
Dobro došli, gost
Korisničko ime Lozinka: Zapamti me

Profil za sanjajdonaciju (sanjajdonaciju)

  • VAN MREŽE
  • Registered
  • Rang: Legenda Foruma
  • Datum registracije: 21 okt 2011
  • Vremenska zona: GMT +1:00
  • Lokalno vreme: 22:18
  • Poruka: 1058
  • Pregled profila: 25317
  • Karma: 59
  • Mesto: Nepoznato
  • Pol: Nepoznato
  • Rođendan: nepoznato
Poruke

Poruke

emo
Postavio su u potpisu VIRUS

JEB..E ONAJ KO TE TO NAUCIO
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Kategorija: Uredjenje grada
emo
DIPL.ING.GRADJ.

VRSIM SLEDECE USLUGE :

LEGALIZACIJA (IZRADA PROJEKATA LEGALIZACIJE,A MOZE I SVE OSTALO OKO PRIBAVLJANJA CELOKUPNE DOKUMENTACIJE)
PROJEKTOVANJE,NADZOR,GRADJEVINSKI RADOVI
SUDSKI VESTAK ZA GRADJEVINU - VISOKOGRADNJA I NISKOGRADNJA
(ETAZIRANJE;PROCENE OBJEKATA;KAO I PLACEVA NA KOJIMA SU OBJEKTI)


LEGALIZACIJA - OZAKONJENJE 0,80 ~ 0,50 eura/m2
Kategorija: Mali oglasi
emo
Mišo M Mladenović napisao/la:
ВЕЋУ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ АРИЉЕ

ПРЕДЛОГ

Молим чланове Већа, да на првој следећој седници узму у разматрање мој предлог о промени садашњег назива „Улице Виктора Зевника“, у нови назив: “Улица монахиње Ђенадије“.

Образложење
Према наводима из књиге Проф. др. Светислава Петровића "Добраче", стр. 186-187, види се, да је Виктор Зевник био крвник, који је монахињу Ђенадију Ђорђевић, родом из Латвице, недужну заклао у мнастиру Клисура, 1941. године.
Недопустиво је, да и даље једна од најлепших и најдужих улица у Ариљу носи име овог нечовека. Недужна његова жртва је заслужила, да дотична улица од сада носи назив : "Улица монахиње Ђенадије".
Надам се, да ће Веће подржати мој предлог, који сам подносио још пре две године, али је исти био затурен.
Прилог: фотокопија две странице из поменуте књиге.

29 јула 2015.године
Ариље

Мишо М. Младеновић
акад. сликар


Pa ovaj covek je do prije neki dan bio VLAST
Иницијатива за промену назива улице Виктора Зевник
emo








Guca 2015 - pusto
Kategorija: Foto album
emo
Biznis
Kategorija: Ostalo
emo


Morava,april,uskrs,ovih dana !
Kategorija: Foto album
emo
Javni poziv
emo
[/URL]
[/URL]
[/URL]
Cena Maline u Arilje !!!
Kategorija: Obaveštenja
emo
Morava,april,uskrs,ovih dana !
Kategorija: Foto album
emo
Moze li tu da uspe malina :


Na prodaju prelep, uknjizen, gradjevinski plac od
Kategorija: Mali oglasi
Hvala

Primljene zahvalnice

emo
13. 11. 2011

Nedelja... Mihailo Medenica
Brzo odvikavanje od realnosti


Ovaj tekst je skromna zaostavština za generacije koje tek stasavaju, kako se ne bi ugledali na onih 250.000 razmaženih, osionih i bestidnih koji su isforsirali državnu granicu i napustili Srbiju, svrstavajući je na drugo mesto po takozvanom odlivu mozgova, odmah iza jedne afričke državice u kojoj budućnost zavisi od toga da li vam se kuća nalazi na putu krdu slonova...
Prvo: deco, mozak nije surutka pa da se odlije, a ako pratite Skupštinu, jasno vam je da i bez mozga može, ne samo da se živi, već i zaradi za 'leba, viski i dnevnice.

Hleb je ono što imate od prekjuče u kući, viski ono što odavno nemate u kući, a dnevnice su pare koja država daje tim čikama i tetama da se ne smucaju po ulicama dok traje zasedanje, već da ko ljudi sede po kafanama...

Drugo: da je u Srbiji toliko loše ne bi se čika Boža vratio iz tuđine da bude ministar za nauku (tek jedna od funkcija), a nauka je, deco, upravo to kako čika Boža može da bude ministar nečega čime se bavio i Nikola Tesla, ali i on se svojevremeno odlio u Ameriku, tako da ne zaslužuje da bude pomenut. Štaviše, i beogradski aerodrom ne bi trebalo da se zove njegovim imenom, već „Toma Nikolić Ikar", čovek koji visoko leti...

Treće: da je toliko loše zar bi čika Žarko Obradović bio ministar obrazovanja?! Naravno da ne, već bi, siroma, s onim osmehom i frizurom tezgario u reklamama za loše zubne paste i kineske regeneratore za kosu...

Četvrto: u toj prokletoj tuđini deda Mirko bi eventualno dobio angažman belog Deda Mraza u Bronksu, a ovde mu je dato da vodi čitav centar za brzo odvikavanje od realnosti, u kojem su oni nalik njemu dobili jedinstvenu priliku da popune praznine u biografijama, pod stavkama: radno iskustvo, obrazovanje, psihičke smetnje...

Pod pet: u tuđin vas teraju da se što mlađi osamostalite, a ovde stimulišu da što duže ostanete u roditeljskom domu, kako se ne bi izgubila ta porodična nit koja nas čini jakom i homogenom nacijom. Jeste da majka teško preboli kada joj ptić u 37. godini stidljivo saopšti da odlazi sa ženom i troje dece u podstanare, ali novčana zavisnost ostaje neraskidiva veza koja će ga svakog 1. i 15. u mesecu vraćati roditeljima. Čuvajte svoje penzionere, oni su trenutno najisplativija investicija...

Šest: na Zapadu vas teraju da radite, u Srbiji taj pritisak ne postoji, naprotiv.

Država vam po završetku školovanja daje dovoljno vremena da razmislite čime biste mogli da se bavite, osim onim za šta ste se školovali. Ne žurite, niko vam neće zameriti ako razmišljate duže. Interes države je da razvijate filozofske, a ne radne sposobnosti. Maštarite, gledajući da što duže sačuvate to dete u sebi - rad jeste stvorio čoveka, ali ga i ubija! Jeste li čuli da je neko umro čekajući u redu na birou rada? Na radnim mestima su mnogi...

Sedam: politika - jedinstvena mogućnost da pomognete zajednici tako što ćete pomoći sebi. Da se razumemo, nigde politika nije pošten posao, ali i u nepoštenom poslu ima poštenih ljudi, dok kod nas...

Uzmite deda Mićuna, na primer (sasvim sigurno će biti u politici i kada ovo budete čitali za desetak godina) - čovek se više i ne kandiduje, već podrazumeva! Republička izborna komisija ga tretira kao nacionalnu manjinu kojoj po automatizmu pripada poslaničko mesto. Na sledećem popisu će ljudi već početi da se izjašnjavaju kao Mićun po nacionalnosti, devizne veroispovesti.

E, za tog deku više niko i ne zna otkad je tu gde je (predlažem državi da po otkrivanju groba đenerala Draže angažuje istu komisiju na otkrivanju datuma otkad je Mićun u politici), ali tu je!

Ili pračovek Krka, svedok smrti zadnjeg mamuta. Čovek ima veći pritisak nego glasačko telo, ali već je zauzeo niski start za trk u sledeću Vladu...

Evo, vama možda bliži čika Ivica, ili gorepomenuti Toma Ikar - prvog svojevremeno hteli da 'apse, danas mu dali da 'apsi, a drugi od četničkog vojvode evoluirao u početničkog evropejca, pa mu i mobilni zvoni Odom radosti.

Šteta što titula nije prenosna, pa da se u Briselu predstavlja kao djuk Nikolić, plemić prilagodljive političke misli, po principu „nisam ja ni za ni protiv, već naprotiv"!

Eto, draga deco, shvatate li sad zašto famozni odliv mozgova samo predstavlja prirodnu ravnotežu prilivu gluposti, a nikako alarmantnu činjenicu kakvom pokušavaju da je predstave.

Srbija je ipak obećana zemlja, koliko god to neki poricali! Obećali su je jedni drugima, u nasledstvo, ko prćiju... A da je tamo negde bolje, zar bi Banja Koviljača bila prepuna azilanata iz Pakistana, Iraka, Avganistana...

Mihailo Medenica
Brzo odvikavanje od realnosti-Odliv mozgova
Kategorija: Ostalo
emo
Srbi su stigli u Albaniji pre Albanaca

Tirana je glavni grad Albanije i centar sreza. Po popisu iz 1984. imala je 206.100 stanovnika, pretežno Albanaca, ali i puno Vlaha, Cigana, Roma, Slovena (Srbo-Crnogoraca, Makedonaca, Bosanaca), Grka, Turaka i drugih. Prostire se na jugo-istočnom kraju istoimene ravnice, između planine Dajti i Selitë e Malit na istoku, brda Iba, Kraba, Sauka i Selita na jugu, brda Vor, Kašar, Vaćar i Uzberiš na zapadu i onih Kamze na severu. Zaprema jednu površinu od 31 km2, na nadmorskoj visini 110 m. Posred Tirane protiče potočić Lana, a severo-zapadno od grada potok Reglata, koga obično nazivaju Prroni i Tiranës (Potok Tirane).

Grad ima značajnu geografsku poziciju, jer preko njega prolazili su i prolaze putevi, koji vezuju današnju južnu Albaniju sa severnom, Drač (Durrës) i obale Jadrana sa istočnom Albanijom i, preko njih, sa Grčkom, Makedonijom, Srbijom i Crnom Gorom.

Klima Tirane je blaga. Tu se meša sredozemna, u ravnom zapadnom delu, sa kontinentalnom u istočnom, planinskom delu. Srednja godišnja temperatura je 15 stepeni Celzijusa: u januaru 6,8, u julu 23,5. Srednje godišnje padavine su 1.247 milimetara.

Bogata šumama i vodama, a i plodnom ravnicom, ona je od vremena bila pogodna za stanovanje, pa je i nastanjena još u neolitu. Prastanovnici ovog mesta, za koje govori istorija, su Pelazgi, Tračani, Grci, Iliri, Kelti, Sloveni i drugi.

Iz dokumenata vidimo da su Sloveni osvojili Drač 548. godine nove ere. To znači da su se u Tirani instalirali mnogo godina pre, ako ne i pre nove ere, kako to pretendira akademik, dr Jovan Deretić.

Albanci su iz Rumunije stigli u Albaniju (oblast Mat, nešto severnije od Tirane) u IX veku nove ere. Albanski akademik, prof. dr Eqrem Çabej pretendira da su stigli 100 godina kasnije, u X veku. Ima i naučnika koji pretendiraju da su stigli u XI veku.

U XI veku, pošto su se namnožili i više ih oblast Mata nije zapremala, Albanci su počeli da izlaze iz te oblasti i da nastanjuju sela oko nje. Tada su sigurno stigli i do Tirane, koja je kao naselje postojala i ranije, što znači da je nisu formirali Albanci. Pa i kad su tu počeli da se instaliraju, ona nije bila nenastanjena. U XI veku u Tirani su pored Vlaha i Grka živeli i Srbi. Godine 1041. Srbin Tihomir, koji je moguće bio upravo iz Tirane, diže svoje Srbe na ustanak protiv vizantijskih vlastodržaca. Njemu se pridružio iz istočnih oblasti (Makedonije) Makedonac Petar Deljana, čiji sledbenici žive dan-danas u Tirani (Tomo Deljana, godine 1970 bio je ministar Prosvete Albanije). U ta vremena Tirana je bila selo.

U XII veku, oblašću Martaneš i samim selom Tirana, vladao je vlaški vlastelin Mihailo Skura, čiji sledbenici žive dan-danas, ali većina muslimanizirani i albanizirani. Koliko za primer spominjem pesnika Gani Skura.

Kao dan formiranja grada Tirane, Albanci uzimaju godinu 1614, kada je, pod starateljstvom Sulejman-paše Barđina, podignuta prva džamija, hamam, pekara i neke trgovačke radnje. Kroz sledeće vekove ona se dograđivala, proširivala. Tek krajem XVIII veka deli se u dva kvarta: Bamov i Mujov. Godine 1789. počela je gradnja Ethem-begove džamije, koja se danas čuva kao kultni monumenat sred glavnog trga ovog grada, zvani “Skenderbeg”.

Skoro za svo vreme turske okupacije u Tirani nemamo nijednu albansku kulturno-prosvetnu aktivnost. Turska dijaspora i albanske poturice vladale su u svim oblastima života, gušeći i sâm albanski duh ovog naselja. U Tirani imamo i školu na grčkom jeziku, ali ne i na albanskom. Tirana je disala turski, kao nijedno drugo nasleje Albanije, što je ostavilo duboki trag u psihi stanovništva i svemu drugom.

Tek 1889. godine, krišom od vlasti, albanski rodoljubi počinju po turskim školama da šapuću koješta učenicima i na albanskom jeziku. Godine 1908. Albanci formiraju svoj prvi klub “Bashkimi”. Ali, 1914. godine, pošto im je Turčin Ismail Kemal razvio u Valoni albansku zastavu i proglasio im nezavisnost, albanski poturica iz Tirane Hadži Ćamil razvija tursku zastavu, gazi svojim nogama albansku zastavu sa posprdnim izrazima i poziva svoje sledbenike da vešaju na granama drveća sve hrišćane i - Albance. Da, i Albance! I za ovaj njegov gest, enverovski akademici su ga proglasili za velikog albanskg patriotu. Štaviše, uporedili su ga i sa Pugačovom ruskog naroda. Kako se zna, ustanak ovog velikog albanskog “patriote” ugušila je srpska vojska u svom povlačenju preko Albanije za Grčku i Solunski front. U znak zahvalnosti, Albanci dan-danas nema te besmislice koju ne izmišljaju protiv ove vojske i srpskog naroda uopšte.

Godine 1920. Tirana nije imala ni 10.000 stanovnka. Prva albanska vlada, oktroisana na Kongresu u Lušnje (tada selo južne Albanije), proglasila je Tiranu za glavni grad i 08.II.1920. preselila se u Tirani. Od tog dana Tirana je zvanično glavni grad Albanije.

Albanski naučnici, u njihovim besomučnim nastojanjima da preko falsifikata albaniziraju sve što u Albaniji nije albansko, nastoje da toponim Tirane povežu sa objektom Tirkan. Na padinama planine Dajti otkrivene su ruševine jednog zamka iz prvih vekova naše ere, za koji bi hteli da je zamak Tirkan, koji spominje Prokop u VI veku. Po njima “U imenu Tirane sreće se jedan stari koren, koji se sreće i u druge oblasti, gde su se prostirali Iliri”. A za Ilire, kako se zna, oni pretediraju da su bili njihovi pradedovi, iako sasvim dobro znaju da to nije istina.

Novo pokoljenje albanskih naučnika, koji se oslobađaju iliromanije i smelo izjavljuju da se ne slažu sa falsifikovanom istorijom svog naroda, ima vremena što su javno, preko štampe, izjavili da etimologija toponima Tirane je grčka, od grčkog apelativa tir = “sir”.

Da ovo nisam izmislio ja, izvolite videti časopis Albanske akademije nauka STUDIME FILOLOGJIKE (ili časopis STUDIME HISTORIKE), iz godine 1982. Ja sam tada bio u zatvor Burelji i tamo, u zatvorskoj ćeliji sam to pročitao. Čim sam to pokazao Albancima, oduzeše mi taj časopis, tako da moja zapažanja nisam stigao da prenesem u mojim sveskama beležaka, pa zato i ne mogu to precizno da navodim.

Ovaj grčki toponim nije jedini. Od juga do severa Albanija je puna grčkih toponima. Pa i kod nas, u Crnoj Gori, imamo ih: Ulcinj, Perast, Marvijan, Bojana i dr.

Tiranu su sigurno krstili Grci, koji su tu živeli pre dolaska Albanaca, pa i pre dolaska Ilira. Padinama planine Dajti oni su čuvali svoju stoku, a u mestu gde je danas grad, oni su sigurno imali svoju bačiju, gde su skupljali mleko i proizvodili sir.

Grčka etimologija mislim da je sasvim ispravna.

Problem je sada od koga su primili Albanci taj toponim: direktno od Grka, ili od Slovena, Srbo-Crnogoraca i Makedonaca?!

Grka ima i dan-danas u Tirani, a sigurno ih je bilo mnogo više, bar u postotku, kad su Albanci stigli tamo u XI veku. Isto tako i Srba! Nema sumnje da su Srbi stigli i nastanili se u Tirani nekoliko vekova pre Albanaca, pa su sigurno i ime naselja primili od Grka.

Činjenica da su se Srbi ovih oblasti 1041. godine digli na ustanak protiv vizantijskih vlasti, nedvosmisleno svedoči da u ovim oblastima, u to vreme, većina stanovništva su bili oni, Srbi. Prema tome, mislim da su Srbi i preneli ime naselja Albancima. Ovo se dokazuje i sa jezične strane:

1.- Toponim TIRANA, na albanskom jeziku u primarnom obliku TIRAN (geginski izgovor), sastoji se od korena TIR- i sufiksa –AN.

Sufiks –AN, po priznanju svetskih albanologa Jokl, Weigand, Pascu, Dimitriescu, Dieterich i drugih, je srpski. Priznali su ovo i sami najveći albanski albanolozi Eqrem Çabej i Aleksandar Xhuvani.

Ovaj sufiks Albanci su pozajmili od Srba moguće još u oblast Mat (IX-X vek). A ako ga nisu pozajmili tada, sigurno su ga pozajmili kad su stigli u Tiranu, u XI-tom, ili XII veku.

2.- Kod Albanaca ovaj sufiks ne srećemo samo u toponimu TIRANA, već i u mnogim drugim toponimima: npr. GAJTAN, JUBAN, MEZHGORAN, MURIQAN, DVORAN, DHROVJAN, PASKUQAN, TUJAN i dr.

3.- Pa i u okolini Tirane imamo čisto srpske toponime, ne samo već spomenuti PASKUQAN i TUJAN, već i VORË, KASHAR, SELITË, PRISKË, KLLOJKË i druge, što nam svedoči da su nekada Srbi u ovoj oblasti bili brojni.

4.- Akcenat toponima TIRANA, na srpskom jeziku je na prvom slogu (TI-, proparoksiton). Na albanskom jeziku je na poslednjem slogu (-AN, oksiton). Srpski akcenat ovog toponima je nasleđen od Grka, što potvrđuje našu tezu da su Srbi nasledili od Grka ovaj toponim. Premeštanje akcenta je obična pojava kod pozajmica ovih Albanaca, posebno posle turske okupacije i pod uticajem turskog jezika. Koliko za primer vidite i reči: MOTOR, SOKOL, kao i sve navedene u tačkama 2 i 3. Znači, Albanci su toponim TIRANA pozajmili od Srba.

5.- Ovo nam svedoči i metateza A:O (TIRAN:TIRON). Albanski meštani u Tirani, dan-danas, ne kažu TIRAN, već TIRON. Izvolite prošetati ulicama Tirane! Videćete i radnje, koje su imenovali TIRON. Albanski došljaci pošto je ovo mesto proglašeno za glavni grad, prononciraju TIRAN-TIRANË, određeni vid TIRANA, u srpskom obliku, što nam svedoči da je strani, nealbanski elemenat u Tirani bio jači od domaćeg sve do tog dana, pa i godinama posle. Domaći elemenat je počeo da nadvlada samo pridošlicama, pošto je proglašen za glavni grad. Opširnije o metatezi A:O i O:A vidite moju studiju E FOLMJA E ULQINIT (ULCINJSKO NAREČJE), kojom sam branio drugu diplomu na Universitetu u Tirani 1969. godine.

Od severa do juga Albanija je puna srpskih toponima. Sem njih, kao u slučaju toponima TIRANA, ima i takvih koji nisu srpski, ali su prešli u albanski jezik posredstvom Srba. Takvi su skoro svi antički toponimi, što svedoči da su Srbi stigli u Albaniji pre Albanaca. Godine 548, kad su Srbi ušli borbom u utvrđeni Durrhachium (Drač-Durrës), Albanci nisu bili nigde na Balkanu: oni su tada bili na padinama planina Karpati i Beskidi, u Rumuniji, što nam je dokazao najveći albanski albanolog svih vremena, pomenuti Akademik Çabej.

Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik
Srbi su stigli u Albaniji pre Albanaca
Kategorija: Ostalo
emo
ČOVEK IZ KANALIZACIJE NIJE GADAFI?!

TRIPOLI – Libijska agencija Mataba analizirala je slike i video-snimke "mrtvog Gadafija" i došla do šokantnih otkrića.

U tekstu pod nazivom "Libija: ogoljeni krvavi imperijalizam - mi dođosmo, mi videsmo, a on umre" autori Džo Kvin i Najal Bredli doveli su u pitanje zvaničnu verziju o smrti libijskog lidera.

Da li je pukovnik Gadafi stvarno izvučen iz tzv. pacovske rupe?
Priča o Gadafijevoj smrti čini se suviše sličnom priči o izvlačenju bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina iz "paukove rupe", predsednika koji se "krio kao pacov", prenosi sajt Vaseljenska.

Slike i video materijali koji se vrte svetskim TV isuviše su krupnozrnasti da bi se mogli smatrati bilo kakvim dokazima.

Bar jedna od njih očigledno je namontirana verzija slike koja je navodno uzeta sa lokacije smrti Osame bin Ladena, što se samo po sebi može uzeti kao dokaz da su isti ljudi umešani u oba izrežirana događaja.

Pogledajte "Gadafijevo" levo rame. Slike mrtvih ljudi u tzv. Bin Ladenovom kompleksu (u Pakistanu) sadrže jednu sliku čoveka ispod kog se nalazi dečja igračka – jedan vodeni pištolj. Ovaj pištolj je jarko zelene boje, krv je tamno crvena a čovek je nosio belu košulju i imao je tamnu, crnu kosu. Takođe je preko grudi savio ruku.

Umetnik fotošopa iz CIA jednostavno je "flipovao" ovu sliku (napravio inverziju oko vertikalne ose) i na nju namontirao Gadafijevo lice. Vodeni pištolj je malčice pomeren tako da se njegov narandžasti deo više ne vidi.

Gadafi je imao ptozu - spuštenost kapka koju prouzrokuje slabost mišića koji podiže kapak, zatim oštećenje nerava koji kontrolišu ove mišiće ili, pak, opuštanje kože gornjeg kapka.

Druga karakteristika su jasne bore koje se prostiru dijagonalno od unutrašnjih uglova njegovih očiju preko jagodičnih kostiju. Proverite bilo koju Gadafijevu sliku iz proteklih nekoliko godina i videćete ove jasne linije na njegovom licu, na svakoj slici.

A pogledajte sada "mrtvog Gadafija" - šta se desilo sa spuštenim kapcima i borama ispod očiju? Je li ovo isti čovek?
POTROŠILI 500 MILIONA, ZARADIĆE 300 MILIJARDI DOLA
Kategorija: Ostalo
emo
PRAVI RAZLOZI ZA RAT U ZEMLJI KOJU JE VODIO GADAFI
POTROŠILI 500 MILIONA, ZARADIĆE 300 MILIJARDI DOLARA

(0) Send to friend Print Subota, 12. Novembar, 2011.| Autor:
Zemlje koje su bombama razrušile Libiju sada će dobiti milionske ugovore za njenu obnovu, kao i pravo na naftu

TRIPOLI - Zapadne kompanije trljaju ruke.
Države koje su bombardovale Libiju, afričku zemlju bogatu naftom, sada će dobiti ugovore za njenu obnovu i pravo na eksploataciju crnog zlata. Samo će Britanija, vodeća zemlja u napadima na Libiju, potpisati ugovore za obnovu vredne 300 milijardi dolara, a Francuska će dobiti pravo na eksploataciju čak 35 odsto naftnih rezervi.

Britanci su na intervenciju NATO u Libiji potrošili oko 500 miliona dolara. Međutim, sudeći prema računici britanskog Ministarstva trgovine i investicija, vrednost ugovora za obnovu Libije u raznim područjima mogla bi da dosegne čak 300 milijardi dolara u narednih 10 godina. Britanska vlada će se sigurno potruditi da njihove firme imaju vodeću ulogu u obnovi, kao što je vojska imala u intervenciji.

Nova libijska vlast je otvorena za posao, a britanske vlasti podstiču svoje kompanije da se uključe u „zlatnu groznicu“.

Ministar odbrane Ujedinjenog Kraljevstva Filip Hamond izjavio je da veruje da će u obnovi Libije biti posla za britanske firme.
- Očekujem od preduzetnika da spakuju kofere i krenu prema državi na severu Afrike - naveo je Hamond.

Izvršni direktor humanitarne organizacije Vor on vont Džon Hilari naveo je da se slično dogodilo i posle invazije na Irak.

- Mi bombardujemo i razaramo, a onda dobijemo poslove na obnovi - rekao je Hilari.
S druge strane, postoje i dokazi o potkupljivanju zapadnih sila za ulazak u rat, i to naftom, jer je Libija ima najviše u Africi. Ona raspolaže rezervama od 44 milijarde barela nafte i nešto više od 54 triliona kubnih metara gasa.

Novinar Džon Pildžer tvrdi da je libijski Prelazni nacionalni savet rekao Francuzima da će, ako pošalju ratne avione, njihov „Total“ dobiti čak 35 odsto naftnih rezervi. On je dodao da postoji mnogo dokaza o čemu je zapravo tu reč.

Istraga zločina NATO

Javni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS) u Hagu Luis Moreno Okampo izjavio je da postoje sumnje o krivičnim delima koje su izvršile NATO snage u Libiji.

- Ti slučajevi biće ispitali nezavisno i nepristrasno - rekao je Okampo i dodao da to ne znači da je već otvorena zvanična istraga protiv NATO, već se ispituju konkretni zločini.
POTROŠILI 500 MILIONA, ZARADIĆE 300 MILIJARDI DOLA
Kategorija: Ostalo
emo
ISPOVEST ALEKSANDRA ZEČEVIĆA
ŠOKANTNO: POSLE VAKCINE SAM OSTAO BEZ CREVA!

Sreda, 16. Novembar, 2011.| Autor: Radmila Briza
Dobio sam autoimunu bolest od cepiva protiv svinjskog gripa. Lekari su mi jedva spasli život

BEOGRAD - I, šta ćemo sad?
Aleksandar Zečević (35) otkrio je za Kurir da mu se pošto je primio vakcinu protiv svinjskog gripa život pretvorio u pakao - dobio je opasnu autoimunu bolest!

- Cepivo sam primio u decembru 2009. godine. Prve simptome dobio sam tokom leta. Naglo sam počeo da gubim na težini, a potom mi se pojavila i tamna stolica. Zbog toga sam u avgustu 2010. otišao kod lekara, koji mi je konstatovao ulcerozni kolitis - bolest usled koje ćelije imunog sistema napadaju sluzokožu debelog creva. Dobio sam terapiju, ali mi se stanje odjednom pogoršalo. Počeo sam užasno da krvarim iz anusa i hitno sam operisan u Kliničkom centru Srbije. Jedva su me spasli. Tada sam se prvi put uplašio za svoj život - kaže on i dodaje da su mu doktori konstatovali takozvani toksični megakolon, tešku komplikaciju, posle čega su mu izvadili debelo crevo.

- Ostalo mi je još samo 17 centimetara tog organa. Imam stomu - otvor na stomaku na kojem je kesa u koju obavljam veliku nuždu - sa očajem u glasu priča Aleksandar.

Kako kaže, predstoje mu još dve operacije, od kojih će jedna trajati šest sati. Pokazujući dokumentaciju, kaže da ima nameru da tuži državu ukoliko se ispostavi da su još neki građani Srbije oboleli posle vakcinacije.

- Povezao sam svoju bolest s vakcinom jer sam celog života imao odlično zdravlje. Niko drugi u porodici se nije vakcinisao niti je imao ulcerozni kolitis. Celog života se bavim pčelarstvom, pecanjem, nisam pušač niti sam ikada pio. Kad se pojavio svinjski grip, moje dete je imalo nekoliko meseci i uplašio sam se da mu ne prenesem virus. A i ko se ne bi uplašio, kad su nas nadležni stalno zastrašivali s televizije i pozivali na vakcinaciju.

Stalno su pričali koliko je ljudi umrlo i koliko ih je u bolnicama, a ja sam razmišljao samo o tome da moja beba ne dobije svinjski grip - priča Aleksandar pokazujući medicinsku dokumentaciju.








Vakcina izaziva bolest!

Rebeka Kerli, sudski ekspert za vakcinalne bolesti, jedna je od retkih stručnjaka koji je povezao adjuvante (skvalen i druge) u vakcinama i pojavu autoimunih bolesti kao što su ulcerozni kolitis, dijabetes, Kronovu bolest, psorijazu, reumatoidni artritis, lupus i druge. Epidemiolog Radmilo Petrović navodi da je pojava tih bolesti veoma retka, ali da se to dešava.

Šta je ulcerozni kolitis

* Autoimuna bolest koja zahvata sluznicu debelog creva
* Sluznica je najčešće prekrivena ranicama i krvlju
* Bolest u 95 odsto slučajeva zahvata kraj debelog creva, ali može da napadne i ceo organ
* U teškom obliku bolesti zid creva može da postane vrlo tanak
* Zapaljenje može da dovede do toksičnog megakolona
* U tim slučajevima obično se radi operacija
ŠOKANTNO: POSLE VAKCINE SAM OSTAO BEZ CREVA!
Kategorija: Zdravstvo
emo
Nova kriza hvata zalet


Po dolasku misije MMF u Beograd sa svih strana stižu upozorenja da ulazimo u novi talas ekonomskih problema. Moguće je da će se u narednoj godini prepoloviti rast privrednih aktivnosti

VEĆ prvi zvanični sastanak koji je Misija MMF imala sa zvaničnicima u Beogradu pokazao je da će se, i ovoga puta, „uvezena“ kriza vrlo brzo pretvoriti u naš, domaći problem. Sama činjenica da nam je odmah ponuđeno da se zadužujemo gotovo koliko nam treba, odnosno da u 2012. godinu uđemo uz rušenje zakonski postavljenih fiskalnih pravila i minusom 80 milijardi većim od plana, govori da izazovi preživljavanja - tek predstoje.

- Nema ni govora o tome da možemo da izbegnemo efekte krize - tvrdi guverner NBS Dejan Šoškić. - Važno je da vidimo da će se bura desiti. Treba da budemo dovoljno obazrivi, da zatvorimo sve prozore i vrata, koja nam stoje na raspolaganju, kako bismo štetne efekte minimizirali.
Kako za „Novosti“ kaže Jurij Bajec, ekonomski savetnik premijera Srbije, ipak je bitno da u taj „zatvoreni prostor“ uđe i malo „vazduha“. Ali, uz poštovanje utvrđenih fiskalnih pravila.

ZAPOSLENOST: KAKO održati nivo zaposlenosti - takođe je jedan od izazova krize. Ministar Ćirić priznaje da od 2008. postoji negativan trend i da je broj zaposlenih smanjen sa 1,9 na 1,7 miliona građana. Ipak, merama Vlade sačuvano je više od 50.000 radnih mesta.

- Već u utorak bi Misija MMF mogla Vladi Srbije da predloži svoje viđenje mogućih rešenja - otkriva Bajec i dodaje da je, u čitavoj situaciji, dobro da nam je bankarski sektor stabilan. - Naravno, hitno je potrebno naći rešenja za nelikvidnu privredu, pa i ući u određene davno planirane poslove, poput reforme javnih preduzeća.

Predsednik Fiskalnog saveta Srbije prof. Pavle Petrović priznaje, za „Novosti“, da je ova institucija već smanjila projekciju privrednog rasta u 2012. godini sa tri odsto na 1,5 procenata.

- Ova promena dovodi do povećanje dozvoljenog deficita budžeta u 2012. godini sa planiranih 3,9 odsto, na 4,5 odsto BDP - ističe Petrović. - Posledica nižeg privrednog rasta će gotovo izvesno biti i prekoračenje zakonski definisane granice javnog duga od 45 odsto BDP u narednoj godini. Treba se, ipak, potruditi da deficit bude niži od 4,5 odsto BDP.

Guverner Šoškić, ipak, veruje da bilo kakva vrsta kompromisa koji bi vodila ka nepoštovanju fiskalnih pravila, ne bi bila dobra za našu zemlju.

- Ne smemo da zaboravimo važnu stvar: koliko mi, zapravo, opcija za finansiranje deficita imamo? Da li zaista možemo da finansiramo veći deficit od onoga koji je predviđen našim zakonom o budžetskom sistemu? Da li postoji kapacitet na međunarodnom ili na domaćem finansijskom tržištu da se relativno povoljno takav deficit finansira? Uveren sam da bi takve opcije bile vrlo ograničene, kratkoročne, sa negativnim posledicama za kredibilitet i fiskalnu održivost naše zemlje - zaključuje guverner NBS.

MANJE ULAGANJE

PROFESOR Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikola Fabris upozorava da će se kriza javnih dugova u Evropskoj uniji odraziti na Srbiju kroz smanjenje priliva direktnih stranih investicija, doznaka naše dijaspore iz inostranstva i na izvozne prihode zemlje.
Nova kriza hvata zalet
Kategorija: Ostalo

Poslane zahvalnice

emo
На седници Главног одбора Српског покрета обнове, одржаној 10.04.2010. у Београду, усвојен је овај
СТАТУТ
СРПСКОГ ПОКРЕТА ОБНОВЕ
I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1
Српски покрет обнове је демократска и државотворна политичка странка, чији су чланови слободно и добровољно удружени ради остваривања политичких циљева Српског покрета обнове, демократским обликовањем политичке воље грађана и учешћeм на изборима.

2. ПРОГРАМСКИ ЦИЉЕВИ
Члан 6
СПО је странка умереног десног опредељења, слободних и одговорних чланова који делују ради остваривања следећих програмских начела и циљева, који су гарант парламентарне демократије, владавине права и људских слобода:

-економски јака и политички утицајна држава – Србија

-поштовање човека, његовог достојанства, индивидуалних права и слобода независно од његове верске, расне и националне припадности, пола, политичког уверења и социјалног стања;

-заштита и унапређење положаја породице, коју сматрамо основом здравог друштва;

-одржив и динамичан привредни равномерни регионални развој;

-остваривање и очување демократског, политичког и правног поретка у држави, владавине права;

-чланство Србије у Европској унији, НАТО, и свим облицима евроатлантских интеграција;

-заштита националног идентитета и традиционалних вредности српског народа;
-исправљање историјских неправди нанетих грађанима Србије за време комунизма;

-заштите права националних мањина;

-дипломатскa борба за очување Косова и Метохије у саставу Србије и борба за свестрану заштиту српског народа на Косову и Метохији.
У остваривању програмских циљева, СПО се, полазећи од начела политичког легитимитета и легалитета, користи демократским и ненасилним парламентарним и ванпарламентарним средствима.


У остваривању циљева и програмских начела СПО сарађује са политичким странкама и удружењима у земљи и иностранству.

A sta je rekao u utisku nedelje od 06.11.2011.god.
mozete cuti ovde

www.b92.net/video/videos.php?nav_categor...07&nav_id=555580


SVAKA CAST g.-u VUKU JEREMICU NA ISTRAJNOJ BORBI ZA KOSOVO


(iako ne propadam njegovoj stranci)
Vuce pizdo,opet si Srbiju izd'o !!!
Kategorija: Ostalo
emo
Од друштва из ћошка, за колегу грађевинца:

gradjevina
Kategorija: Ostalo
emo
Zidarska pjesma - Izvukla si ciglu

gradjevina
Kategorija: Ostalo
emo
Istovar cigle na balkanski nacin

gradjevina
Kategorija: Ostalo
emo
Kako se nose cigle u bangladeshu

gradjevina
Kategorija: Ostalo
emo
OPASNOSTI ZA PIVOPIJE


Ovo je alarmantno za sve pivopije!


Pivo sadrži ženske hormone! Baš tako ŽENSKE hormone!

Pre mesec dana, na Univerzitetu u Klužu (Rumunija) naučnici su objavili rezultate najnovijih istraživanja koji potvrdjuju prisustvo ženskih hormona u pivu. Ispitivani su muškarci za vreme konzumiranja piva. Proveravana je teorija da pivo sadrži ženske hormone (hmelj sadrži Fitoestrogene) i konzumiranjem dovoljnih količina piva muškarci se postepeno pretvaraju u žene.


Da bi proverili teoriju, 100 muškaraca je popilo po 8 krigli piva, za vreme od jednog (1) časa.


Posmatrano je 100% ispitanika, svi su bili muškarci. Rezultati su bili frapantni:

1) Raspravljali su se bez razloga,

2) Nije im na pamet padalo da priznaju da greše,



3) Dobijali su na težini.

4) Brbljali su preterano i bez smisla,

5) Postajali su vrlo emotivni

6) Vozili su katastrofalno

7) U krevetu ih je bolela glava

8) Razmišljali su neracionalno, i

9) Morali su da sede da bi pišali.

Nije bilo potrebe za dodatnim testiranjima!!
OPASNOSTI ZA PIVOPIJE
Kategorija: Zdravstvo
emo
Za priče u vezi ovoga sam čuo pre par godina. Suviše dobro da bi bilo istinito. A bilo bi sjajno...
Izbori u Srbiji 2012
Kategorija: Skupština opštine
emo
Što nekima bilo do koljena, Ljubiši po zemlji se vuče

Balls to Picaso
Kategorija: Ostalo
emo
24. 07. 2011

Nedelja... Mihailo Medenica


Oranje kraljevića Borisa


Kombajn tera Tadiću Borise,
kraj Svilajnca junačkoga grada,
tera kombajn ko što tera krizu.
Politička to je „Grand" parada


Graške znoja biju mu po čelu,
mišićavom otresa ih rukom,
svukao se 'ajduk u „bratelu",
solidaran sa seljačkom mukom.
Ne osvrće pogled na kamere
nije njemu do jeftinog ćara,
tera kombajn narod da namiri
s malo leba i mnogo igara.
Poplaši se žito od junaka,
gavrani mu pričali o njemu,
lako mu je jebavat seljaka
pred Borisom zapalo u tremu.
Kad se kombajn silno zamorio,
stade junak tu kljusinu kleti,
„Dabogda te Mićun fakturiso,
rukama ću Srbiju požnjeti"!
Pa poskoči dvesta-trista metra,
gde doskoči tu izvor postade,
obrati se Srblju putem etra,
„Dok je mene biće za vas nade"!
Povija se kano poslanici,
lebno zrno, ta nasušna beda,
žanje Lepi, a ruku ne diže,
dovoljno je samo da pogleda.
Uprtio kombajn preko leđa,
a u zube traktorska kolica,
jednom nosi, drugom rukom kosi,
doziva ga pobratim Ivica
Stani, brate, ustavi se, silo,
crne glasi ja ti dođoh kasti,
pusti žetvu, no duboko ori
sve nam plići koreni od vlasti!
Nasmeja se prosedi delija,
gleda Ivu, bucmastog dembelja,
„Šta ti misliš, mili pobratime,
zašta orem, nego zbog fotelja"?!
Nego, ajde, dohvati se rala,
i pozovi još tvojih budala,
zovi Kongres, zovi Glavni odbor,
zovi Mrku nek prekine odmor...
Oraćemo, mili pobratime,
danju-noću, sve do rane zore,
oraćemo dogod je kampanje,
oraćemo nove koridore...
Oraćemo i šarene laže,
oraćemo štogod od nas traže,
oraćemo stara obećanja
sejaćemo neka nova sranja...
Sećaš li se našeg pomirenja,
potpisasmo mi lažna poštenja,
jopet ćemo, ako li zatreba,
pred izbore igara i leba.
Kad se, u to, začu glas kroz žito,
zakukao kao pomanito,
to se stara Mirkosima majka
svom Borisu, svom jedincu vajka.
Mili Boro, demokratsko moje,
poslušaj ti šta te majka moli,
ne daj sine mandat ni fotelju,
a za narod neka te ne boli...
Staroj ti se dosadilo majci,
da pred Vladom mangupi joj prete,
ištu plate, a ištu i hranu
sa biroa, izelice, dete.
Sve mi kliču ostavku da dadem,
da se vratim Zaječaru gradu,
da raspustim ove siročiće,
pa da drugi zasednu da kradu.
Ti znaš, sine, nisam baš pri svesti,
ni za poso nemam mnogo dara,
al se zato u službu ne mešam
ikebana sam od mandatara.
Pa te moli, Mirkosima majka,
da me uzmeš, sine, u zaštitu,
podaj majci još jednog mandata,
a majka će njima podat ki.u!
Ne plač, majko, Mirko Jevrosimko
znam te ale, znam im apetite,
lakomo je to majko na hranu,
za ručkove već dižu kredite...
No se vrati ti Belome gradu,
vrat' se svome umnome neradu,
vrati osmeh bradatome licu
izglasajte kučinu i tricu...
Pusti mene da se nosim s bandom,
najbolju sam prošao školicu,
„Kad zavape, a ti još pritegni",
da citiram pobratim Ivicu.
Pozdravi mi moga dobrog Jovu,
dragog starca duševnog na lovu,
neka meće na kosti obloge
čuvarkuću i putne naloge...
Trebaće mi jošte on na vlasti,
crne slutnje vele - mogu pasti,
pa da ćuti i da smerno glasa,
povlašćena penziona klasa.
Dajte para, dajte laksativa,
poskočiće kao vatra živa,
i njemu je stalo do penzosa
kao meni do lanjskih otkosa.
I pozdravi Trivan mi Jelenu,
ono biće što liči na ženu,
i dragu mi Kolundžija Nadu,
političku udavaču „mladu".
Nije ona, majko, ništa kriva,
zanela se pa ne zna da stane,
u jednoj će zanoćiti stranci,
a već sutra u drugoj osvane.
Pozdravi mi i sve male ale,
ne da Boris njihove stolice,
zalud narod ulicama laje
tapacirasmo mile nam guzice.
Sve u svemu, ne brini se, stara,
to što vidiš, to te oko vara,
nije Bora tolko poaveto
da narodsko postane mu sveto.
To što kombajn teram sad po žitu,
i što ruku spustim na seljaka,
to se majko spinovanje zove,
to je majko dobra
pi-ar žvaka.

Mihailo Medenica
Oranje kraljevića Borisa
Kategorija: Ostalo
emo
Hahahaha, bilo je neminovno, sta se drugo moglo ocekivati, baci varnicu i samo ce se zapaliti! Zar pored stalnog posla u Eps-u koga je stranka na vlasti na silu ugurala, mini hladnjace kuci, koliko videh i novog automobila marke WW golf predsednik unije proizvodjaca ce da se malo oproba i u politici! Provereno, tu su najveci novci, tu ne moze obican narod da konkurise, ni da dopre, samo oni koji imaju privilegije, zasto bi se onda bahto oko opljkanih seljaka koji su najmanje bitni u celoj prici!!!!!
Malinari u svađi zbog politike
Kategorija: Aktuelnosti
Opština Arilje - Zvanična internet prezentacija.  © 2005 - 2015