Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме

ТЕМА: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ?

31 мар 2010 05:46 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ? #809

  • Зивојин Милцановиц
Љиљо ако имаш какву везу код администратора . Много је радикалан, одмах све брише. Могао би бар оставити коментар, Хер Живојин то ито ти не ваља. Но јок ,бриши .ТО никако није ДЕМОКРАТСКИ.

31 мар 2010 09:05 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ? #813

  • Љиљана Димитријевић
Драги господине,

Вецерас ме поново насмеја са оном констатацијом да администратор не спава. После видех питање да ли имам везу код њега.
Ево одговора. Има их двојица, један одмара, други је будан…зато нам се причињава да је надчовек у питању.
Имам сталну и стабилну везу са обојицом, замисли, али…Ништа ми не вреди. И мене су више пута “сасекли”. Не помажу ни моје године, ни стечене позиције, искуство и слично. Неумољиви, принципијелни, млади и образовани, ове направе добро познају, ништа им не можеш! Кад ме улове у грешци, гунђам, али поштујем и трпим, а признаћу искрено да због таквих има неког смисла живети овде. Док ово пишем, као да ме демантује Бјело дугме, које управо слушам:
“Одлазим, одлазим, остављам те,
Али не као прије…
Никад више ти нећу доћи,
Ни када падају кише,
Ни кад ме туга слама,
Никад, никад, више..."

:( :( :(

Чудне жеље, уморне жене, нимало у складу са стратешким опредељењима…него да се вратим на тему.
За тебе ми се чини да си предуго “аргатовао” по тој страној земљи, па мало запоставио матерњи језик, зато ти се дешава да чешће грешиш. Промакне и мени понешто, кад се мало занесем, али ипак, подржавам администраторе у напору да званични сајт оптине Ариље, учине довољно атрактивним, али никако на штету слике коју сви заједно чинимо у очима посматрача са стране.

Поздрав свима.

Љиљана

П.С. Чујем да у “Револушену” није забрањено писати великим словима.
Последња измена: 31 мар 2010 09:16 Написао: .

03 апр 2010 02:40 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ? #849

  • Момо Плазинциц
Поштовани господине Загоре,

Иако га „најавих као немогућ“, унутрашњом потребом мотивисан, желим да покушам дати одговоре на постављена ми питања а у контексту могућег бољег медјусобног разумевања у отвореној полемици. Немогуће је са Вама озбиљно разговарати а избећи неку врсту јавне исповести... Терен клизак јер је учествовање у дијалогу, с’обзиром на Вашу моћ изванредног психолошког нијансирања а и на наше две позиције, унапред орочена опасност да будем оптужен за неискреност, као печат „дара“ пословичне лукавости савремених политичара. Управо ме то и заболело у вашем првом писму, јер сам обраћајући се јавности, можда мало и избрзно, објавио једну од преписки у којој сам јавности Ариља желео да покажем како проблем са бранама постоји и у другим српским местима и да кроз њихова искуства предочим оно што и нас чека у лавиринту бесконачно дугих, непотребних инвестиција.
Јавност је нама рзавофилима једино остала јер су и локалне и републичке институције већ близу 20 година „решене“ да своју замисао реализују и у тој решености донели одговарајуће одлуке и законе. Дакле свестан сам своје унапред одредјене, потенцијалне Донкихотовске позиције али и обавезе коју дугујем најпре себи. Ако је моја позиција била пројективна, а очигледно јесте, претворила се у снагу оних људи који су у томе видели и део своје личне идентификације, обавезе и дужности. Од њих нисам доживео никакву сумњу, замерку . И никако нисам желео од тога правити маркетиншки политички капитал у коме ће моји суградјани бити орудје масовне манипулације, уличне или неке друге, већ своју позицију (која је најмање „устоличена“) , покушавам употребљавати тако да наша борба не буде само она са ветрењачама. Да ли смо и колико допринели рећи ће време. Да ли смо и како могли боље, да ли ћемо успети у коначном билансу, видећемо? Ми не можемо бити поражени, наша је позиција једноставно чиста, а ако будемо часна епизода , боље је и то него нечасна историја. Зато ме је Ваша дилема око мојих мотива једноставно повредила, управо из разлога што сам био склон да Ваш наступ на форуму доживљавам као неку врсту јавне речи оплемењене моралним судом, оригиналним увидима, слободним хумором и наравно сатиром. И не мислим да сте кршили његова формална правила, напротив, Ваши и Телетабисови текстови на њему, доживљавају се код многих суградјана као свежа интелектуална киша која пада над жедно тло уснулог Ариља. Без опасности да се претвори у поплаву и потоп како је то најавила белетристика. Осим ако не саградимо брану или бране (и ја не одолех, опростите).

Са поштовањем, свесрдно,
Момо Плазинчић

03 апр 2010 05:07 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ? #854

  • Загор Те Неј
Поздрав из Дарквуда, часни човече. Загор нема шта додати. Можда бих могао да пробам да Вам обратим пажњу на моје прво писмо, које Вас је, кажете наљутило, избацило из ритма, свеједно. Нема потребе, зар не?
Предлог: Организујмо летос, велики сценско-музички хаппенинг, на пример, на Уском Виру. Позовимо госте, хидрологе, сликаре, музичаре, поете и књижевнике, драмске уметнике. Новинари ће већ сами доћи. Имамо и Народног посланика...
Морали би претходно да оправимо мост, који одне поплава, а сви га заборавише.
Мислим, неопходно је да нас чују, а народ таунски да озбиљније схвати причу и уз неку публикацију, декларацију и све што је потребно, кренемо да дојађујемо одговорнима. Истрајно и у правилним размацима.
Предлог финансирања пројекта: преусмерити средства од досадних, испразних и незанимљивих Мајских дана културе (!?) и учинити нешто корисно и за град и његове младе. И нашу реку.
Ваш Ду' са сикирче

03 апр 2010 06:19 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ? #857

  • Бранко
И онда це нагрнути народ, јос ако буде бесплатна крка и пице,
па се напију наједу и....................


ОДУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУУ



ДА НЕ КАЗЕМ ГДЕ !!!

19 апр 2010 07:48 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ? #1025

  • Год Саве Рзав
Текст преузет из часописа "Мушичар".


Год Саве Рзав

(слово о Светој реци Рзав ког су осудили да нестане)

Засто је Рзав Света река? Да ли смо троструко богатији од Немацке? Ста повезује Барака Обаму и Рзав? Има ли шансе Давид против Голијата у реалном свету?

Кренимо, али не баш редом…

Велики Рзав (слив Западне Мораве), планинска река са плаховитим брзацима, смарагдним вировима, врлетним кањонима, лековитим бањама... Рекли бисте налик многим сличним рекама у Србији, али има једна значајна разлика. Рзав је најчистија река Србије и последња незагадјена река целим својим током, који је дугачак преко 50 км. Сложићете се, ово је податак који заслужује позорност целокупне јавности, а на првом месту дрзаве. Нажалост, ово је Србија, и управо она занемарује ту чињеницу.

Рзаву је јос давно потписана смртна пресуда ‘’Просторним планом Републике Србије’’, изградњом три бране зарад призводње струје и водоснадбевања пет градова (Ариље, Пожега, Лучани, Чачак и Горњи Милановац), а од скора та пресуда је постала и пуноважна потписивањем уговора измедју дрзаве и горе поменутих градова, о медјусобним правима и обавезама при изградњи прве бране у низу од три. Тим чином ће од једне бајковите реке, са које се може пити вода било где са њеног тока, скоро до самог усћа, остати само један "Лилипутанац" у дужини од неколико километара, а остатак ће бити послан у "Јелисељска поља". Не треба бити много мудар и предвидети шта ће се десити, и то у блиској будућности, ако наставимо упорно да “сечемо грану на којој седимо”.

Сви набројани градови леже на својим рекама, одакле су у не тако далекој прошлости и користили воду. Шта нам је паметније чинити, убити "последњег Мохиканца", или спасити још неколико? Одговор је очигледан јер једним ударцем убијамо "две муве". Рзав, еколошки драгуљ, спашавамо на радост будућих генерација, а поменути градови добијају поново своје реке, онакве какве су биле од памтивека. Знам да то делује као утопија, али и неким Европљанима са запада је исто деловало као утопија то, да ће се на обале, некада најзагадјенијих њихових река, поново вратити видре, а у реке ракови. Сада је то реалност. И то није све. Умрезењем водосистема “Врутци” (Ужице), који има вишак воде, са постојецим водосистемом “Рзав”, проблем водосбадбевања ових градова би био решен, а таква инвестиција би била десетосртуко низа.

И за крај овог сегмента, ево један фрапантан податак…зитељи Србије троше троструко више воде од становника Немацке, а по губицима у водоводу Србија је при самом европском врху са просецних 35 %. Када бисмо само то исправили, потреба за водом у постојећем водосистему била би вишеструко задовољена и са постојећим капацитетима. Дрзава све ово одлично зна, али...

И по ко зна по који пут у људској историји Давид се успротивио Голијату. Такав арогантан став државе, у једном маленом граду, иако скренутом са светских токова, изазвао је прави еколоски бунт, јер је Ариље једини град на рзавском току, и то на њеном самом ушћу у Моравицу. Тај градић је судбоносно везан за ту реку по више основа; посебно због тога што је туристички оријентисан. Прва особа, која је то незадовољство јасно артикулисала и покренула Петицију на потпис против изградње брана, је господин др. Момо Плазинчић, председник Скупстине Ариља, који и данас фигурира као стожер тог отпора. Али без обзира на то колико је неко мотивисан и харизматичан, у 21. веку је тешко водити кампању ’’песке и сам“.

Коперникански обрт, у даљем деловању на плану очувања Рзава, је направљен формирањем Групе ’’Год Саве Рзав’’ на популарном сајту Facebook. Као што су вода и ватра "добре слуге", а зли људи "господари", тако и правилно употребљен Интернет постаје моћно орузје у овом слуцају, у залагању за један узвишен циљ - спашавању најчистије реке у Србији. Ко до сада није веравао у моћ Интернета, иначе проглашеним најкориснијим изумом 20. века, вероватно је постао разуверен после победе Барака Обаме на председницким изборима.

Све је кренуло крајем прошле године и, на велико изненадјење, после само месец дана Група је почела да добија на популарности, јер ово није група без икаквог осмишљеног деловања сто је слуцај са многим групама, него је ово група која је тражила активног, конструктивно оријентисаног члана. Све то је било пропраћено мноштвом видео цлип-ова на YоуТубе-у, затим фотографијама на сајту Wебсхотс и другим сајтовима, и то Свето Интернет-тројство је, од једне мале грудве, гурнуте низ падину Интернета, направило лавину. У суштини, тај број и није толико битан ако квантитет не продукује квалитет, што се овде и десило. Из мноштва чланства издвојило се пар квалитетних људи који су отишли и корак даље, покренувиши кампању "Нека Рзав мирно тече". Група "Год Саве Рзав" већ одавно нема своју некадашњу улогу, улогу ударне песнице у проблему везаном за Рзав, улогу ракетног бустера који је проблем Рзава изнео у медијску орбиту, али је и даље остао место окупљања, обавештавања, размене мишљења и организовања разних нивоа акција свих љубитеља непролазне лепоте Рзава. А ако на то падне "сенка" бране, свега тога неће бити, а ево и зашто...њеном изградњом, као што сам вец рекао, Рзав би нестао са географске мапе.

Осим што огромне акумулације физицки неповратно уништавају потопљено, имају и огроман негативан утицај на своју околину. Клима се драстицно мења. Постојеци степен инсолације драматицно опада и уместо сунчаних дана све је више магловитих, кишних периода. Не само водена, него и флора и фауна приобаља дозивљава катрастрофалне промене. Аутохтоне рибље врсте изумиру, шуме нестају са њених обала. Од последица потапања огромне поврсине биљног света, долази до повећања концентрације токсицних гасова угљен-диоксида и метана, а ниво кисеоника се смањује. Степен бактеориолошке исправности воде долази на минимум, те је, са драстично сниженом температуром воде (захват на дубини око 20 м.) и еродираним приобаљем (заустављен нанос) низводно од бране, онемогућено купање у истој. Посебна специфицност ове планиране бране је та, што се налази на удаљености од неколико километара од градског језгра, тако да у случају пуцања бране, поплавни талас запремине 30 милиона кубних метара воде, стигао би до града за мање од три мунута, тако да је евакуација становниства неизводљива. Давне 1965 године, после обилних падавина, ондашња брана на Рзаву (Шевељ) је попустила, а поплавни талас је нанео огромне штете рзавском приобаљу и граду Ариљу.

Ко гарантује да се слично неће десити и са планираном браном у Сврачкову (земљотрес, клизиста, огромне падавине )? Инциденти са бранама су се дешавали и дешаваће се. Ево само неколико наслова из новина из насе најближе прошлости: “Пукла брана код Великог Средишта” (2009), “Пукла брана у Индонезији “(2009), “Пуцају бране” (Кина 2008) итд.

Још давно сам Рзав назавао Светом реком. Светачки ореол је почела на себе да ставља још при крају 50-тих година прошлог века, када су се први моћници дрзнули да помисле да на ову божанску лепоту спусте тмину ништавила, јер бити јединиствен у чистоти, а да при томе неко ипак хоће да вас жртвује на олтару Бога новца, равно је жртви многих светаца. Ношен том мишљу, овој Групи сам дао ово име. Као што је говорио Владика Николај: “Градећи цркву, ми уствари градимо себе”. Тако и ми, бранећи Рзав управо надоградјујемо себе, оплемењујемо насу душу, и дајемо светао пример садасњим и будућим генерацијама, па Вас позивамо да нам се придружите.

Шта нам је чинити? Иако сви чиниоци одбране Рзава даноноћно шире истину о Рзаву преко телевизије, радио станица, новина, трибина … тај вапај као да не допире до оних којима је упућен. Пре неколико дана, обилазећи Рзав, присао ми је један човек и у неформалном разговору о брани и реци питао ме: “А ко је нас нешто питао, нас који смо се родили и који ћемо умрети поред Рзава? Нико.” Нисам му ништа одговорио.

“…Ова блистава вода што тече рекама и брзацима није само вода, већ крв наших предака… Жубор воде глас је мога оца… Ако вам продамо нашу земљу морате се сећати и учити вашу децу да су реке наша браћа и ваша и морате од сада дати рекама доброту какву бисте пружили сваком брату …” (из писма поглавице Сијетла, послано Абрахаму Линколну 1854 године.)

Зоран Раковић


20 апр 2010 03:22 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ? #1034

  • Бранко
Ево ти твоје најцистије ријеке у Европи
ово сам снимио у суботу 17.04.2010. год.
непосредно испод моје суме у Радобудји
а све захваљујуци једном мом космији
који ме је пријавио да сецем дрзавну суму
па сам морао да додјем на лице места и да
сумару показујем папире дознаке од сумара
и поседовни лист од моје суме
(суму дао у закуп на сецу, зато нисам био сво време туууууууу)


види се испод смеца најцистија ријека у Европи
ОВО ЈЕ БРЕЕЕ СРАМОТА 111




Инаце , ово је на пар км од водозахвата
где пијемо најцистију воду у Европи
ДО МОЈЕГАААААААААА

20 апр 2010 05:23 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ? #1035

  • Натаса
Срамота ваистину! А ти Бранко ваљда знаш ко живи у близини твоје шуме, или бар потенцијалне загађиваче отпадом, па лепо пријави инспекцији!
А што се тиче чистоће воде, замислите онда каква је ситуација са Савом у коју се уливају којекаве комуналне, индустријске, пољопривредне отпадне и атмосфесрске отпадне воде..

20 апр 2010 08:02 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ? #1036

  • Бранко
Натаса написао/ла:
Срамота ваистину! А ти Бранко ваљда знаш ко живи у близини твоје шуме, или бар потенцијалне загађиваче отпадом, па лепо пријави инспекцији!
А што се тиче чистоће воде, замислите онда каква је ситуација са Савом у коју се уливају којекаве комуналне, индустријске, пољопривредне отпадне и атмосфесрске отпадне воде..


Немам намеру да пријављујем било кога, ја мислим да је са моје стране ово сасвим довољно!
А у опстини имате висе врста инспектора, па нек свако ради свој посао!
А не само да гледају у сат, кад це им проци 8(осам) сати и да сто прије оду !
А мозда не би било лосе ово излозити и на сајтове опстина које такодје пију воду са Рзава !
У то име ја Вас поздрављам!

И Бравар је стварно био бољи !

20 апр 2010 08:43 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ? #1037

  • Натаса
Мислим да се ипак постављањем тих фотки на друге сајтове не би ништа постигло. Па само је на овом сајту од 8-9000 становника Ариља, регистровано 110, и махом толико их нерегистрованих, дајБоже посећује. Виде, згрозе се, и наставе са свакодневницом. Решење у одвикавању од ове дубокоусађене навике видим у свакодневном опомињању преко локалне телевизије, радија, паноа по граду, на последице које доноси бацање отпада у реку, поред, као и загађивање подземних вода. А што се тиче воде коју пијемо.. она ионако пролази контролу микробиолога, биолога, инжењера.. као и разноразне таложнике, флокуланте, коагуланте, дезинфекције...тако да ту можемо бити мирни. У сваком случају, ''здравија'' је него она из флаше :)
Општина Ариље.  © 2005 - 2018