Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме

ТЕМА: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ?

02 мај 2010 07:43 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ? #1132

  • Милан
Пошто радим за стране обавештајне слушбе (а што је Загор већ обелоданио), поручио бих му да већ одавно знам ко је он, а имам и дојаву ко је ТТ.
Последња измена: 02 мај 2010 08:52 Написао: .

02 мај 2010 12:28 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ? #1133

  • Бранко Бошковић
На почетку, ради истине, да кажем оно што је наука утврдила: Земљане бране не пуцају као бетонске, тако што пукну и почиње потоп... када се појави пукотина, долази до осипања које је могуће открити на различите начине. Друга је ствар у случају јаког земљотреса или бомбардовања. Саставни део генералног пројекта бране је и пројекат оскултације, односно праћења померања саме бране али и терена у околини акумулације. Ако се ради према прописима, сва померања земљишта у зони око акумулације би морала бити регистрована прецизним геодетским мерењима у пројектом дефинисаним временским интервалима. На основу тих података ради се санација или недај Боже, евакуација.

Причу око бране бих ипак базирао на њеном утицају на животну средину и тога треба да се држимо. Због овога у свету постоји тренд да се градње брана умање или потпуно елиминишу, а да се до воде долази на друге начине.

Има сјајна књига коју сам имао прилике да прелистам, додуше на брзака. Тада ме није занимала ова тематика, али сада видим да је требало да је купим.

Књига се зове "Силенцед риверс" (за оне који не размеју енглески - "Утишане реке"), коју је написао Патрицк МцЦуллy, а која се бави бранама у једном врло широком смислу - од економских, политичких и других интересних "(не)човечанских" разлога за градњу брана, па све до утицаја изградње великих акумулација на околни екосистем - биљке, животиње, клима... Наведена су нека искуства из неких подручја где су бране саграђене. Патриц МцЦуллy је извршни директор компаније Интернатионал риверс (www.internationalrivers.org). Ево њихове мисије:
Интернатионал Риверс' миссион ис то протецт риверс анд дефенд тхе ригхтс оф цоммунитиес тхат депенд он тхем. Wе оппосе деструцтиве дамс анд тхе девелопмент модел тхеy адванце, анд енцоураге беттер wаyс оф меетинг пеопле’с неедс фор wатер, енергy анд протецтион фром дамагинг флоодс. То ацхиеве тхис миссион, wе цоллаборате wитх а глобал нетwорк оф лоцал цоммунитиес, социал мовементс, нон-говернментал организатионс анд отхер партнерс. Тхроугх ресеарцх, едуцатион анд адвоцацy, Интернатионал Риверс wоркс то халт деструцтиве ривер инфраструцтуре пројецтс, аддресс тхе легациес оф еxистинг пројецтс, импрове девелопмент полициес анд працтицес, анд промоте wатер анд енергy солутионс фор а јуст анд сустаинабле wорлд. Тхе примарy фоцус оф оур wорк ис ин тхе глобал Соутх.

Па ето, имамо паметних људи, потребно је мало воље... нека неко контактира ове људе барем за неки савет...

Што се тиче трибине коју смо имали у Ариљу, она је имала своје циљеве и неки су постигнути. Иако би могао да потпишем сваку реч др Мома Плазинчића, морам бити реалан и рећи да је и свака реч оног гоподина из министарства имала свој смисао. Он је човек државни чиновник који се држи слова закона и њега не занима што неко нешто воли и што ће неко за чим да пати.

Вода је потребна и тек ће нам у будућности бити потребна. Она се мора обезбедити. Држава је предузела кораке и одрадила пројекат према својим мерилима - без емоција, искључиво вођена општим интересима дела својих грађана. Тадашња општинска власт се томе није успротивила. Знало је се када су вршена снимања терена, знало се шта се спрема... знало се и зашто се формира ЈП Рзав и да је водозахват код Шевеља само привремено решење... Нико се није бунио и уложена су велика материјална средства. Држава ће сада тежити да ту ствар изгура до краја.

Са друге стране, иако смо "душевна нација" не можемо се увек руководити само емоцијама. Струка емоције потискује на друго место. Једини начин да се спречи градња бране је да се држави понуди друго решење.

Уз захвалност професорима који су на трибини изнели своје ставове, намеће се питање имамо ли у Ариљу довољно жеље, воље, снаге, знања и веза, да организујемо израду новог пројекта базираног на алтернативним решењима типа подземне воде, рени бунари, замена цеви које просипају воду... Како обезбедити новац за неопходна истраживања? Да ли израда таквог пројекта треба да буде међу приоритетима?

Друго питање је искреност и бројност оних који су против бране. Знам многе потписнике петиције који су пожурили да купе парцеле на одговарајућим местима дуж трасе будућег пута, мислећи да ће моћи да саграде викендице, ресторане и сл. када брана буде готова.
Када треба нешто да се предузме, др Момо и још пар људи остају усамљени. Не пишем ово да би неког обесхрабрио, већ да се зна са каквим оружијем и са коликом војском се креће у бој.

Хајде да материјализујемо емоције тако што ћемо нешто конкретно предузети. Наравно, треба неко да нас поведе и организује, а не да свако ради шта хоће. Ја не видим друго решење од израде новог пројекта који ће имати за циљ дугорочно решавање питања воде за нашу општину из алтернативних извора. Кад имамо такав пројекат, недвосмислено доказијемо држави да нам је стало до наше реке, а и тада можемо тражити од других општина да се саме сналазе.
Последња измена: 02 мај 2010 12:32 Написао: .

02 мај 2010 13:48 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходн #1134

Не би требало да нам смета што се неко није потписао именом и презименом. Важан је садржај његовог писања. Ни један нпр. писац није постао познат и признат због свога имена, већ је за то заслужно његово писање. Да ли је писао под псеудонимом или правим именом не умањује величину његовог дела.

Разлози за анонимност су разни - жеља да се сачува приватни живот од јавности, посао (на жалост још живимо у земљи где се само они који иду низ длаку запошљавају, а они који имају супротно мишљење добијају отказе)... Да су Загор или Телетабис написали право име, одмах би се нашли неки јуришници који би их напали зато што им је, нпр. баби од мушке тетке једном загорео ручак.

Не знам што вас чуди то што је рекао Загор. Ја се сећам да смо 1999. за време бомбардовања имали људе у Србији који су постављали локаторе у својим градовима да би наводили НАТО бомбе. Ако су били спремни да то ураде (не улазим у то да ли су били плаћени или уцењени), било шта друго биће им лакше. Шта је за њих уништити Рзав, потопити Ариље, провући ауто пут 400 метара од центра Ариља, уништити стару чаршију и урбане целине - мачји кашаљ.

То мене не чуди, али ме чуде људи који пристају ћутке на све то. Виде неку своју малу корист у томе и одмах пристаје, ма има да промени и име и презиме и веру, а камо ли странку. Да ли би бране могле да се изграде да власници земље не желе да продају своја имања? Не би могле. Да ли би кућице у главној улици могле да се руше да њихови власници не желе да их продају? Не би могле. Да ли би било шта лоше могло да се уради у Ариљу ако би се Ариљци масовно побунили против тога? Нема шансе!

Већина људи је таква да гледа само свој лични интерес, али представници народа треба да гледају општи интерес свих нас. Али данас и представници народа гледају само свој лични интерес, па имамо овај хаос у земљи.

Слажем се са тобом Бранко Б. и само да додам да су бране у Сврачкову и Рогама бетонске, а само трећа, најудаљенија и највећа, Орловача је од земље и бетона. А када се брдо одрони, од ударног таласа прскају и бетонске и земљане бране.

А то праћење померање брана и терена остало би само на папиру у домену теорије. Ни једна акумулација воде у Србији се није чистила од почетка своје градње! Сваки нпр. мост који се направи, после одређеног броја година мора да се дотеже и реконструише. То се код нас не ради због недостатка пара, а уради се тек када се временом онеспособи. Сва срећа што се пре није крао материјал за градњу мостова, него се и додавао ради веће сигурности па толико трају без неге.

Да те подсетим да се данас могу изазвати снажни вештачки земљотреси који се јављају одједном, без најављивања. Чак и да се констатује да је брана мало напрсла и да ће се десити земљотрес у неком будућем периоду, не верујем да ће сви хтети да се евакуишу, јер неће веровати да ће доћи до незгоде, па неће желети да се малтретирају. Такође, повремено ће се из брана испуштати велике количине воде, па ко се нађе на одалама Рзава или у Рзаву, однеће га бујица.

И што Ариљци то све треба да трпе, живе у страху и без Рзава - само зато да би неколицина продала неколико пута скупље земљу од цене по којој су куповали ту исту земљу и због гребања разноразних о те бране!

Слажем се, треба урадити други, алтернативни пројекат, да имају све на папиру. Мада су то требали да покрену представници из министарства, да су имали жељу, пошто су чули на трибини и другачија мишљења стручњака који дају много јефтинија и боља решења.
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 02 мај 2010 14:53 Написао: Иван Трошки Дамљановић.

03 мај 2010 22:34 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ? #1137

  • Бранко
Бранко Бошковић написао/ла:
На почетку, ради истине, да кажем оно што је наука утврдила: Земљане бране не пуцају као бетонске, тако што пукну и почиње потоп... када се појави пукотина, долази до осипања које је могуће открити на различите начине. Друга је ствар у случају јаког земљотреса или бомбардовања. Саставни део генералног пројекта бране је и пројекат оскултације, односно праћења померања саме бране али и терена у околини акумулације. Ако се ради према прописима, сва померања земљишта у зони око акумулације би морала бити регистрована прецизним геодетским мерењима у пројектом дефинисаним временским интервалима. На основу тих података ради се санација или недај Боже, евакуација.



ЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕ
овде сам те цекао имењаце
отвара ти се посаоооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооо

03 мај 2010 22:40 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходн #1138

  • Бранко
Иван Трошки Дамљановић написао/ла:
Не би требало да нам смета што се неко није потписао именом и презименом. Важан је садржај његовог писања. Ни један нпр. писац није постао познат и признат због свога имена, већ је за то заслужно његово писање. Да ли је писао под псеудонимом или правим именом не умањује величину његовог дела.



Да те сад цују покојни Иво Андриц, Меса Селимовиц, Радоје Домановиц, Бранко Цопиц, Стеван Сремац и ини . А да не говоримо о зивима типа Добрила Ненадица, Добрице Цосица, Синисе Ковацевица, Дјордја Баласевица и иних !
Испада да су типови под псеудонимом дудуце(зАгорети) и ттт неки познати писци
ДО МОЈЕГА

04 мај 2010 01:59 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ? #1139

  • Натаса
Универзална декларација о правима човека 31. Чланом гласи: ''Свако људско биће има право на одржавање еколошке равнотеже у својој животној средини, коју дели са свим осталим живим бићима, животињама и биљкама, чији опстанак као јемство властитог опстанка треба да буде осигуран.''
''Свака експлоатација природних ресурса може довести до поремећаја еколошке равнотеже, јер су природна богатства квантитативно ограничена и могу апсорбовати загађења и неутралисати штетна дејства само до извесног нивоа. Прекорачење тог нивоа условљава квантитативне, али и квалитативне промене, односно дебаланс природе. То доводи до поремећаја основних еколошких процеса и система који обезбедују живот.’


''Рзав је у Просторном плану Републике Србије представљен као део деонице, Хидросистема ''Лим-западна Морава'', на коме је планирана изградња три акумулације и две хидроцентрале: ХЕ ''Орловача'', ХЕ ''Роге'' и ''Сврачково'' за потребе водоснадбевања, наводњавања и производње електричне енергије''

Подаци кажу да дневно у Србији, у односу на просечну специфичну потрошњу воде, становништво користи око 55 процената, индустрија и јавна потрошња око 20 процената, док осталих 25 процената представља потрошњу при преради воде и губитке у мрежи !!

У Републици Србији технички искористив енергетски потенцијал чине обновљиви извори:
-62.7% у биомаса (дрвна маса и пољопривредна биомаса);
-око 10.4% мали водотоци на којима се могу изградити мале хидроелектране;
-око 5.2% у постојећи геотермални извори;
-око 5% у енергија ветра, и
-око 16.7% у соларна енергија (под претпоставком да свака стамбена јединица угради по 4м2 колектора, што су просечне потребе индивидуалног стамбеног објекта).

Навешћу врло битне податке (скоро свакоме од вас познате) из којих се, представљени на једном месту, могу јасније сагледати алтернативна решења која нам се нуде сама по себи:

-акумулација “Врутци”, са 55 милиона кубних метара воде, дупло је већа од планиране акумулације ’’Сврачково’’. Ужице користи само 300 литара воде у секунди, а са малог водозахвата Шевељ, одакле се тренутно водом снабдева пет општина, 700 литара. Капацитет језера Врутци довољан је за снабдевање Ужица током наредне три деценије са проширењем производње воде на 700 литара у секунди.
Поређења ради, у неколико наврата ЈКП "Водовод" из Ужица повећавао је проток воде реком Ђетињом из акумулације Врутци на 3.000 литара воде у секунди током сушних периода, што је преко притока допринело повећању нивоа воде Западне Мораве код бране у Парменцу, надомак Чачка, као важне акумулације за водоснавдевање тог града.

На летос одржаној Јавној расправи поводом изградње ХЕ ’’Сврачково’’, Проф др Коматина (један од оснивача Светске Асоцијације карста), је такође навео изузетно богате потенцијале као врло значајна решења водоснадбевања: сушичко, перућачко, шарско врело, па врело Вапе и Зарудина, чије је каптирање и укључивање у рзавски систем далеко јефтиније. Зашто су одбијени, без било каквог објашњења, да се чак и узму у разматрање предлози једног емнинентног стручњака, који је годинама радио на истраживањима карста у читавом Златиборском округу !? Ако се он сматра пристрасним, можемо захтевати процене светских служби-непристрасних !

Што се тиче наводњавања као једног од разлога за изградњу акумулације, у односу на укупну површину плодног земљишта, највећи део, као и број пољ. произвођача оријентисаних највише на производњу малине, се налази у долини Моравице, а као што је Проф. Коматина у својим студијама, алтернатива је коришћење воде из карста, којима је овај крај веома богат. Дакле сва испитивања везана за ову алтернативу су обављена ! Такође, подизање мини акумулација и малих хидроелектрана, која захтевају знатно мања инвестициона улагања, мале трошкове експлоатације и одржавања, представљају неке од алтернативних решења.

Пошто се наводњавање у Србији, интензивно развијало у периоду од 1966 год. до 1990 год. Сви до тада изграђени системи, због нередовног одржавања, немарности, недостатка стручних кадрова, менталитета, крађе делова система, су се урушили, застарели и пропали. Улагање у пољопривредну производњу као и у све остале делове привреде у предходних 20 година, било је ризично због великих инвестиционих улагања, те је дошло је до стагнације развоја наводњавања. Данас се у Србији наводњава негде око 22 000 ха. Због удаљености имања од планираних акумулација на Рзаву и скупе опреме, мишљења сам, да ће тешко икоме бити исплативо да воду у сврху наводњавања, користи из ''Сврачкова''.

Светска комисија за бране основана од стране Светске банке и Светске уније за очување, је након опширног дугогодишњег истраживања објавила смернице и оквире којих се треба придржавати приликом градње брана у свету. У свом извештају, између осталог се каже: “Ниједна брана не треба да буде саграђена без договора са локалним становништвом, без уважавања њихових захтева и без поштовања њихове воље...”
''Др Мира Авакумовић, Председница ариљске општине, изјавила је да ће се локална самоуправа борити свим институционалним средствима да очува Рзав и да се уради студија утицаја те акумулације на Ариље. Она је најавила изградњу рени бунара, коришћење врела у Клисури, чиме би се обезбедило водоснабдевање града''. Ево Бошко рени бунара :лаугх:
Шта подразумева изјава: ''да ће се локална самоуправа борити свим институционалним средствима да очува Рзав'' ? Општина ћерасписати референдум, уважити мишљење и испоштовати вољу становништва !?

Да ли сте ви поштовани грађани Ариља, до Трибине, на било који начин упознати са овим Пројектом, свим предностима и манама, утицајима на климу и становништво, биљни и животињски свет, и да ли вам је пружена могућност да утичете на усвајање овог Пројекта ''од националног значаја''? да ли желите да инвеститори из Израела, Норвешке, Аустрије, заинтересовани за ''улагање'' а чију је једини циљ профит, експлоатишу и униште оно што је природа вековима стварала ? Мислите о томе..

Бранко-што се тиче пливања-била сам иронична, к'о што рече Вадимир :лаугх:

04 мај 2010 04:22 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ? #1140

Бранко, ја нешто не видех да се наши писци и новинари силно залажу против неправде и мутних радњи чије последице и те како утичу лоше на наш живот. Када дође време да пишу, њих нема нигде. Наступа медијски мрак. То видесмо добро на сечи платана у Београду.

Да није псеудонима остали би без многих значајних дела, ово сам успео да нађем:

Бранислав Нушић једно време писао је под псеудонимом Бен Акиба.
Семјуел Лангхорн Клеменс - писао под псеудонимом Марк Твен,
Чарлс Лутвиџ Доџсон - истакнути научник, математичар и писац написао је ''Алису у Земљи чуда'' под псеудонимом Луис Керол.
Емили Бронте написала је ''Орканске висове'' под псеудонимом Еллис Белл.
Гогољ је рана дела написао под псеудонимом В. Алов.
Толстој је користио псеудоним Козма Прутков када је писао са своја три рођака.
Антон Павлович Чехов је, такође користио псеудоним.

Телетабис, Загор и Чико пецну понеку страначку личност онако у завијеној форми, што мало ко може да растумачи, али и то је неки допринос бољем животу у граду. Јавне личности треба контролисати пошто одавно нисмо имали вође којима је стало до свога народа. Нисам ни хвалио ни кудио њихово писање, али је свакако храбрије од наших ''живих'' писаца, иако користе псеудониме. Ја им само замерам што остају само на папиру, без конкретне акције.

Ево шта пише на Етрурским плочицама (многи сматрају да су Етрурци били српско ''племе'', себе су називали Рашанима):

''Проф др. Радивоје Пешић

,,ЗЛАТНЕ ПЛОЧИЦЕ ИЗ ПYРГИА (луке града Цере)''
Археолошко откриће из 1964. године

И – Етрурско писмо (транскрипција на латиницу, иначе је етрурско писмо слично ћирилици и чита се са десна на лево):
И та тми а и как дерам азва тије чје униала аз треје сојечи и аз ашјечо у тао је Бађе у вели у нас зал СЛУВЕНИ аз туду сем чуниз тозо в вас там јер је шкаила све туле РАСЕ нас си авил чудват те зи ашче ИТАЛЕ ак нас вједе и та нишч бједа шче авил је ниа ка гулшч чва нас о је барије вел и јунас о ашчу ке СЛЕВАЈЕ та наи шчасан ти уд у ниаз зела се вачал тми ал авил чвал ашчу гулишч чва снуиф

ИИ – Слободан превод
И та тама донесе сву беду неутешну и нагна на размишљање о разарањима као да и Богиња баци проклетство на нас СЛОВЕНЕ који су овде живели а ви пођосте у бекство и напустисте и нас и сву земљу РАШАНСКУ и предасте нас разјареним ИТАЛИМА целу земљу и све нас расуте по ИТАЛИЈИ у беди издате од својих вођа који не помислише на своје нараштаје и све СЛОВЕНЕ који су могли имати срећну судбинун па нека је хвала тим издајничким синовима. ''.

Нека ово буде мали допринос Загоровој причи, а он нека нам преведе шта пише на ариљским плочама :-) .
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987

12 мај 2010 08:55 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходн #1184

  • Бранко Бошковић
Слажем се са тобом Бранко Б. и само да додам да су бране у Сврачкову и Рогама бетонске, а само трећа, најудаљенија и највећа, Орловача је од земље и бетона. А када се брдо одрони, од ударног таласа прскају и бетонске и земљане бране.

А то праћење померање брана и терена остало би само на папиру у домену теорије. Ни једна акумулација воде у Србији се није чистила од почетка своје градње! Сваки нпр. мост који се направи, после одређеног броја година мора да се дотеже и реконструише. То се код нас не ради због недостатка пара, а уради се тек када се временом онеспособи. Сва срећа што се пре није крао материјал за градњу мостова, него се и додавао ради веће сигурности па толико трају без неге.

Да те подсетим да се данас могу изазвати снажни вештачки земљотреси који се јављају одједном, без најављивања. Чак и да се констатује да је брана мало напрсла и да ће се десити земљотрес у неком будућем периоду, не верујем да ће сви хтети да се евакуишу, јер неће веровати да ће доћи до незгоде, па неће желети да се малтретирају. Такође, повремено ће се из брана испуштати велике количине воде, па ко се нађе на одалама Рзава или у Рзаву, однеће га бујица.

И што Ариљци то све треба да трпе, живе у страху и без Рзава - само зато да би неколицина продала неколико пута скупље земљу од цене по којој су куповали ту исту земљу и због гребања разноразних о те бране!

Слажем се, треба урадити други, алтернативни пројекат, да имају све на папиру. Мада су то требали да покрену представници из министарства, да су имали жељу, пошто су чули на трибини и другачија мишљења стручњака који дају много јефтинија и боља решења.


Брана која је тема приче је земљана. Друге мале бране су бетонске и оне су у служби главне бране.
Твоја писма овде садрже неколико питања: стручно, политичко, криминалистичко, али и пророчко.

Што се тиче струке - као инжењери у својим областима треба да се бавимо оним у шта се разумемо. Технологија испитивања земљишта, технологије градње и контроле данас чине да се са великом дозом сигурности може говорити о безбедности. Закони и правилници су врло јасни. Наравно, требало би да сви поштују прописе сви раде свој посао како треба. Ако то јесте тако, брдо не би смело да се одрони, брана не би смела да пукне... Није ми прихватљиво да толико плашимо народ оним што се највероватније никада неће десити. Теорија завере има, али не треба претеривати. Доза страха је сасвим природна и знам да она код свих нас потиче од тога што знамо да се у овој земљи на одговорна места не запошљавају стручна, већ политички или на други начин подобна лица. Обзиром да си добар теоријски стручњак, предлажем да надјеш своје место у систему и да помогнеш својим суграђанима конкретним саветима али не деструктивним већ контруктивним.

Политичко питање и питање стицања новца око којег се све у врти увек, је друга ствар. Истина јесте да овде има и пуно различитих интереса. То ми је толико љигава тема да не желим уопше да коментаришем.

Ја се не разумем у гатање па не знам да ли ће неко да баца бомбе или ће да буде смак света. Ако би се тако размишљало о свему, нико никада ништа не би саградио. По тој теорији и високе зграде су општа опасност, јер ако наступи земљотрес или бин ладен провоза авион страдају сви и у згради и око ње у зависности од висине зграде. Мостови би такодје били опасност, јер код земљотреса, ако пунку, сви који се налазе на њему страдају. Треба ли да не градимо мостове? Пројектом се морају предвидети и различите непогоде, па у складу са тим се предузимају и различите мере за повећање безбедности. То је дуга тема и требало би пуно времена да се о томе дискутује. Ја још увек верујем науци.

Брана изнад Ариља није добра за Ариље из других разлога. Тренд градње великих брана се у свету смањује, на првом месту због климе, природе, због биљака и животиња, квалитета живота мештана... Не треба дангубити на измишљању топле воде, причама рекла-казала, не треба плашити народ, већ се сконцентрисати на тражење начина да се изради други, по Ариље бољи пројекат. Да ли уз помоћ државе или на друге начине - то нека одлуче они који су изабрани да одлучују у име нас.

12 мај 2010 09:32 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ? #1185

  • Бранко

12 мај 2010 19:19 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ? #1187

Е, Бранко Б, када морам и теби да појашњавам овако јавно, нека иде све у першун :-) .

Као прво, стојим иза свега што пишем 100 посто, апсолутно и перманентно и баш бих и волео да се нађе неки врхунски стручњак, професор факултета, домаћи или страни који би рекао да грешим у било чему што сам написао. Мислим да је моја одговорност с обзиром на знања која сам стекао на факсу, већа од некога из друге струке, па тако и моје писање о заштити ариљске чаршије и непотребности брана на Рзаву требало би да има већу тежину од некога из струке која се не бави овим проблемима. Трудим се да веома јасно и језиком који свако разуме објасним све лоше ствари из мог домена и стварно ми је чудно када то неко не може да разуме, ако је и мало искрен и без неког интереса. Али видели смо да је Сизифов посао када професор Коматина, хидрогеолог, покушава да уразуми грађевинце да су бране штетне и да има бољих решења, па не чуди што ми на локалу не можемо да уразумимо поједине интересне групе.

А сада да покушам да ти појасним своје становиште у оним тачкама у којима се не слажемо.

Ја сам мислио да причамо о брани Сврачково - она је најближа Ариљу, прва у низу, бетонска, удаљена 7 километара од Ариља, са нивоом језера који је за преко 100 метара виши од нивоа центра Ариља. Грађевинска висина бране је 68 метара, ширина бране је 220 метара. Планирано језеро у Сврачкову биће 9 километара дугачко, са највеђом дубином од 54 метра, највећом ширином од 600 метара, површином воденог огледала од 139 хектара и запремином од 27 милиона кубнух метара воде. Капацитет акумулације биће 2500 литара воде у секунди, а 1200 литара воде у секунди припашће Чачку. Језеро ће бити дуже за 2 километра од растојања Ариља до тог језера. Ако брана Сврачково пукне, не дај Боже, Ариље ће бити збрисано за мање од три минута, пошто ће поплавни талас бити не само брз због висинске разлике и близине, већ и снажан и дуготрајан због огромне количине воде. Брана Сврачково је прва, најмања и можемо само замислити шта би било ако, не дај Боже, пукне нека већа, па дође до ланчаног пуцања.

Ако не узмемо у обзир природне и вештачке земљотресе, терористичке нападе, или неки будући, не дај Боже, рат (мада не знам како је то могуће с обзиром на скорашње ратове и гео-политички положај наше земље), немање пара за одржавање и негу брана, остаје нам само одрон брда и евентуелно попуштање брана услед грађевинског пропуста (крађе материјала, неадекватне градње или нетачног статичког прорачуна). Ево да узмемо само одрон брда као опасност. Да би се са стопостотном сигурношћу спречио одрон брда, морало би или да се сагради брана отпорна на одрон брда (која би била три пута већа и три пута скупља) или да се бетонирају и армирају све падине брда која се пружају и окружују језера (тај подухват на само једном језеру коштао би много више него све три бране заједно - ако у наредним пројектима ових брана видимо и ово обезбеђење, ја и ти ћемо бити кривци (ти посредно, ја непосредно) што смо дали идеју овим лобијима како да извуку још пара на овим бранама и униште и брда око језера :-) . Али чак и да то ураде, остају горње опасности које смо занемарили). Закони и правилници које ти спомињеш узимају у обзир само стандардне силе оптерећења којима је брана изложена и она се за те силе и пројектује. Значи то је само сила језера које може да надође услед кише. Да ти то мало пластичније појасним - пре неколико месеци имали смо на Рзаву мини поплаву. Од те мини поплаве страдао је сваки мост на Рзаву, иако су били изграђени по свим правилима струке, задовољили све прописе и статичке прорачуне и служили добро својој намени, неки и по више деценија. Рзав их је однео, згужвао, поломио, померио чак и поједине темеље моста... Мост код Шевеља који је био на више од 5 метара изнад воде остао је без ходне површине. Могао је да се направи мост који ће да издржи тај водени притисак, али био би много скупљи и много већи од оног који прописују закони и правилници.

Не пада ми на памет да некога плашим без разлога. Ја само упозоравам Ариљце на могућу и веома реалну опасност јер ми је то струка. Ово је град у коме сам одрастао и живим и где ћу да се несебично заузмем ако не у њему.

У оваквом систему ја моје место не видим. И сматрам да ни један мој савет није деструктиван, као што кажеш, већ напротив, веома конструктиван за Ариље и Рзав. За грађевински лоби вероватно су то деструктивни и ни мало конструктивни савети :-) .

Велике стамбене зграде нису добре са много аспеката, а један је и ратно разарање. Због тога је боље саградити 100 раштрканих кућа, него једну зграду од 100 станова. Сетимо се како су људи у Ариљу 1999. када се огласе сирене излазили из стамбених зграда на улице. Високе стамбене зграде и јесу опасност, нпр. за авионе. У Београђанку пре неку годину замало да се зарије један авион. Увек треба градити што сигурније објекте и боље за живот и не треба стварати потенцијалне опасности. Сумњам да ће Ариље са том огромном потенцијалном енергијом воде изнад себе остати исти онај миран и безбрижан градић у природи. Сама та претећа енергија воде има лоше да утиче на живот и психу Ариљаца. Треба гледати мало шире на ствари око себе, а не само ко шалтерски радници, шта каже шеф, да би задржали посао и плату.

Замераш ми што указујем на опасност од пуцања брана, али морам и то да поменем као само једну од лоших страна и опасности брана, а таква несрећа нема толики степен сигурности да се не деси у који се ти уздаш. Замераш ми и што по твом мишљењу излазим из оквира моје струке, али веруј ми да је све то урбанизам и архитектура - и политика, криминал, пророчанства, теорије завере, историја, друштвени живот, зависност, спорт, музика... Циљ урбанисте је да побољша живот у граду. Када одломиш сендвич и даш га кучету луталици да поједе и то је урбанизам, јер је мало боље једном становнику града :-) .

Разлоге против брана у којима се слажемо, а које си набројао у последњем пасусу нећу објашњавати.

Бране изнад Ариља нису добре за Ариље ни из једног разлога. Нема ама баш ни један позитиван разлог.

Када се узме у обзир шта се све потапа тим бранама и шта се све уништава, иако постоји неколико бољих и јефтинијих решења за снабдевање водом, људима који заговарају изградњу брана, како се то код нас каже, не бих дао три овце да чувају, а камо ли да се баве неким озбиљнијим питањима. Ако се ко нађе увређен, жао ми је, али ове речи нису ништа у поређењу са последицама које ће Ариље претрпети ако се бране изграде. Гребите се о друге ствари, а овде станите у одбрану свога града, ако уопште сматрате да је ваш!
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 12 мај 2010 19:23 Написао: Иван Трошки Дамљановић.
Општина Ариље.  © 2005 - 2018