Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме
  • Страна
  • 1

ТЕМА: ЧАРШИЈА

31 авг 2015 05:06 ЧАРШИЈА #8894

ЧАРШИЈА

Од вајкада, главна улица у Ариљу, која иде од Горње, па до Доње, назива се „чаршија“. Ни Ужице, ни Ивањица, ни Пожега немају, колико ја знам-чаршију. Само Ариље се поноси тиме и требало би, да се не само назив, већ и лик старе чаршије очува, макар са неколико старих преосталих кућа. Нажалост, једна по једна, неосетно нестају а зидају се нове зграде, неки пут са архитектуром и стилом, који нема везе са старим градитељством а неки пут као реминисценција старих кућа, које су порушене.
Као дете, сећам се старе чаршије, пепуне дућана и разних услужних продавница: пекара, кафана, месарница и осталих продавница.
У центру је била „Пошта“, Општина у згради преко пута „Соколског дома“, Апотека преко пута Конака сердара Јова Мићића а на улазу у Ариље, предивна црква Св. Ахилија, задужбина Краља Драгутина из 13 века. Основна школа је била „подцрквом“. Доктор је имао амбуланту усред чаршије, а породилишта није било, јер је једина бабица Цана порађала породиље по кућама. Тако сам се и ја родио у једној кући у чаршији, где је тада моја породица становала.
Кафана је било највише у чаршији, па онда дућана и пекара. Најпривлачније, за нас децу су биле пекаре, јер смо трчали „ко ће пре“-до оне пекаре, где се могао за ситне паре купити „запањац“, чим се огласе пекари са повиком „вруће печење“, уз ударце сатаре о пањ, на коме се печење секло.
Дуж чаршије су се деца играла „ора“, купа и царића. Пуцале су по неки пут прангије ударцима о тротоар а било је и „битака“ између дечака Горње и Доње чаршије, нарочито за време рата, што је и логично.
Добош са добошарем је био главна атракција за децу. Наравно, није постојала друга могућност оглашавања. Вести, које су добошари читали биле су за време рата, разне објаљве, наредбе и забране, „полициски час“ од-до, али неки пут најављивање ретких приредби или фудбалских утакмица.
Добошари су на малом добошу, прво лупали удараљкама неколико минута, на три места: на почетку чаршије, у средини и на крају, негде испред Мидине кафане. После читања текста, добошар лупи још 3-4 пута, да се зна, да је крај. Углавном су деца трчала, да чују добошара, као да нешто разумеју. Ретко би приступио понеки докон грађанин или пролазник.А онда би деца ишла за добошарем, да поново чују, шта он то говори, на следећој раскрсници.
Чаршија је свако вече имала шетаче и тај провод се звао „корзо“. Младићи и девојке, по двоје или троје, мала деца, шетају се низ полумрачну чаршију, по ко зна који пут. Некада и старији, у необавезном разговору, са коментарима и шалама, тек да би се насмејали, неки пут и без неког значајнијегг повода. Дође се до близу цркве и онда „на лево круг“ па назад, све до близу дућана Мила Вукотића. Па опет, све до скоре поноћи. Некад се свраћало у дивну башту, „Расадник“, на романтгичне разговоре.
Ето, то је била ариљска чаршија мог детињства. Остало је још неколико зграда из оног доба, које би требало сачувати по сваку цену. Да поменем неколико: Конак на првом месту, Галерија-некада Домаћичка школа, Вељовића зграда, и бивша Апотека, сада Библиотека, зграда старе Општине, „Соколски дом“, Бјекића кафана („Јединица“), куће: Думбеловића, Давидовића, Ђурђа Глишића, Бјеличића, Грујовца, М.Мајсторовића и П.Неговановића, репрезентативна зграда Миленка Глишића, Мила Вукотића и Миде Петровића и на крају чаршије кућа и кафана Воја Јелића, као и мало даље, кућа и кафана Перишића. Ван језгра чаршије, у попречним улицама има још неколико значајних старих кућа: у Подобали Василијевића кућа и кућа свештеника Јова Гордејева, затим Кућа Ж. Ћирковића, М.Милошевића „Ћата“, М.Никитовића, Бјекића двориште, вила Пера Марковића потпуковника, зграда старог Суда. Можда сам неку кућу прескочио.
Градски урбанисти не воде рачуна, о очувању старе чаршије, о чему су и на студијама учили, већ једва чекају, да се нека стара оруши, па да је докрајче и да изграде нову зграду, са више спратовв. Што већа, боља зарада влансику, на овом нечасном послу.
Бојим се, да ће наши унуци само у присећању изговарати реч „чаршија“, а да неће остати ни једног обележја некадашње лепе и дичне старе ариљске чаршије.


25 јула 2015.године
Ариље

Мишо М. Младеновић
акад. сликар и писац
  • Страна
  • 1

Анкета о капиталним пројектима

Анкета о капиталним пројектима
 
Општина Ариље.  © 2005 - 2018