Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме
  • Страна
  • 1

ТЕМА: Иницијатива за промену назива улице Виктора Зевник

31 авг 2015 05:12 Иницијатива за промену назива улице Виктора Зевник #8895

Иницијатива за промену назива улице Виктора Зевника

ПОШТОВАНИ ЗЕМЉАЦИ,
БРАЋО И СЕСТРЕ!

Уверен да владају дезинформације или незаинтересованост по многим питањима, желим да Вас упознам са једном од многих неправилности која је присутна међу нама у Ариљу. Није ми циљ да своју личност стављам у први план, из неких других разлога, већ да заједнички исправљамо девијације које постоје и о којима се мало или нимало зна.
Овог пута реч је о називу улице Виктора Зевника, једне од најлепших и најдужих улица у Ариљу. Користећи се многим сведочанствима, а као најважнијим и најрелевантнијим извором података, пишем овај текст.
У књизи проф. др Светислава Петровића Добраче[1] изнет је жалостан догађај који је потресан за сваког иоле поштеног човека. Укратко, из описа трагичног догађаја види се јасно ко је био Виктор Зевник - крвник, који је заклао недужну монахињу Ђенадију Ђорђевић на камену изнад манастира Клисура 1941. године.
Монахиња, родом из Латвице, која се почетком Другог светског рата, по својој дужности, затекла у неком манастиру у источној Србији, под претњама и злочинима бугарских фашиста који су надирали у нашу отаџбину, склонила се у свој родни крај, у манастир Клисуру. Ту је убрзо дочекала сурову смрт од стране суровог Словенца, Виктора Зевника, који се затекао у ариљском партизанском одреду.
Потресао сам се и згрозио над овим злочином. Почео сам да испитујем грађане Ариља, Трешњевице, Латвице, па и грађане који станују у улици Виктора Зевника, са питањем: Знате ли, ко је био Виктор Зевник? Жалосно и поразно, нико није знао! Ова неинформисаност код људи, па и оних из власти, потврђују чињеницу да се баве површинским стварима, а да их када чују истину, итекако забрине и вољни су да се ова неправда што пре исправи. Морам рећи, има и оних које ова неправда не дотиче, нажалост.
Решио сам да се изборим да се ова накарадна појава исправи. Имам и предлог који износим пред Вас, драги суграђани. А то је да се име крвника Виктора Зевника брише са имена дотичне улице, а да се усвоји нови назив улице: Улица монахиње Ђенадије, чија је недужна крв проливена у манастиру Клисура 1941. године.
Ја Вас уверавам да је моја осуда злочина, који долази са било које стране, било које војске - чиста, исправна и етички и морално. Очекујем Вашу подршку. Покушао сам на протоколаран начин да се ова девијација (а има их још) исправи. У децембру 2013. године, после промоције монографије г. Светислава Петровића Добраче у Ариљу, поднео сам писмени захтев уз образложење г. Милану Стевановићу (тада заменику председника Општине), који ми је предложио да тако поступим и да ће он мој захтев спровести Већу Скупштине општине Ариље, на даљи поступак. Лично сам му предао захтев у руке, али он никада није уврштен у дневни ред Већа, до дана данашњег. Крајем прошле 2014. године затражио сам од г. М. Стевановића објашњење, као и заведени број мог предмета, али опет ништа нисам добио, до данашњег дана, ни објашњење, ни било какав одговор.
Моја иницијатива се нипошто неће угасити због овога, већ ће само ојачати. Почетком маја ове године био сам на разговору код председника општине г. Зорана Тодоровића да потражим подршку, да се ово што пре реши. Обећао је подршку и затражио почек до краја ове године. Спреман сам да, уколико се ништа не догоди ни после овог рока, предузмем излазак на улице Ариља, Латвице, Трешњевице, Дивљаке и манастира Клисуре за прикупљање потписа грађана Ариља, који се буду сложили са мојим предлогом, а мислим да ће сви подржати ову иницијативу. Надам се да ако дође до овог поступка, да ћу имати Вашу пуну подршку и помоћ.

ПРИЛОГ: прекуцани чланак из поменуте књиге Добраче, проф. др Светислава Петровића, стр. 186 – 187.

Смрт монахиње Ђенадије Ђорђевић

У Протоколу умрлих манастира Клисуре од 9. децембра 1941. године стоји:
Ђорђевић Ђенадија, Латвица, 9. 12. 1941. године
(стр. 80 Бр. 3 – у изводу)
Гаврило, игуман манастира Клисуре, 12. октобра 1987. године:
Горе изнад Манастира, на путељку који води узбрдо био је дуго камен са записом да је ту заклана калуђерица Ђенадија. Видео сам тај камен. Касније сам га поново тражио и њега више није било[2].
Смрт монахиње Ђенадије дуго је, највероватније због идеолошких стереотипа, била табу тема. Овај догађај је расветлио наш познати историчар Новак Живковић још далеке 1986. године, али то никада и нигде није публиковано.
Монахињу Ђенадију Ђорђевић заклао је 9. 12. 1941. године Виктор Зевник, борац ариљске партизанске чете, који ће на завршетку Другог светског рата бити проглашен за народног хероја Југославије.
Његово име и данас (у време писања ове монографије) носи једна од највећих улица у Ариљу!
Према казивању Видана Аћимовића и Богдана Стојића, прича има следећи ток:
- Монахиња Ђенадија, родом из Латвице, избегла је у манастир Клисура почетком рата из неког манастира у Македонији, бежећи испред бугарских окупатора. Била је млада и лепа.
У то време у манастиру су били монаси Доментијан, за кога се говорило да је добро знао немачки језик и да је петоколаш, као и да сарађује са четницима, и Венијамин, о коме нико ништа ружно није рекао.
На несрећу, неки неодговорни људи доводили су у вези Ђенадију и Доментијана, што ће је убрзо коштати живота.
По продору Немаца на ослобођену територију новембра 1941. године, један део бораца ариљског партизанског батаљона наш'о се у Добрачама у рејону Вучијака, где су се организовали у комбиновану чету. У штабу чете били су Недељко Вукотић, Љубиша Петровић, Виктор Зевник[3], који се овде сматрао као командир чете, и Божо Поповић.
Овде су се затекли и борци из орашачке чете и делови чачанских партизанских јединица.
Наведене јединице су имале задатак да прихвате главнину чачанског партизанског одреда која је одступала од Драгачева преко Трешњевице.
Тих дана у ратним јединицама и околним селима много се говорило да је читав крај препун шпијуна. У штаб ариљске партизанске чете протурена је вест се један опасан шпијун, највероватније неки фолксдојчер из Баната, са радио станицом и много другог пропагандног и компромитујућег материјала, крије у добрачком манастиру. Донета је одлука да се упути патрола у манастир, пронађу и приведу наводни шпијуни и монахиња Ђенадија, изврши претрес и заплени сав компромитујући материјал.
У патролу су одређени Виктор Зевник, Драги Михајловић - Џуџо и његов брат Јовиша[4].
Патрола је претресла манастир и друге манастирске објекте. Није пронашла наведеног шпијуна из Баната нити пак монаха Доментијана, такође није пронађена ни радио станица. Наводно су пронашли неки пропагандни материјал. Зевник и Џуџо су пронашли калуђерске мантије сашивене од тешког вуненог штофа и обукли их преко свог одела! Поред тога, Зевник је на главу ставио калуђерску камилавку, а око врата велики крст. Повели су са собом несрећну монахињу. После краћег саслушања у штабу чете, који је био стациониран у Филиповићима испод Вучјака, донета је без икаквих доказа одлука да се Ђенадија одмах ликвидира. Образложење је било да је наводно она крива што је одала четницима и Немцима Милицу Радосављевић, Планку Јаношевић и Ратка Јовановића.
Пресуду је извршио Виктор Зевник. Он је заклао Ђенадију „уз онај поток што води од Вучјака поред манастира“ (Богдан Стојић).

Након овог злочина донета је одлука да се конфискује храна у манастиру. Задатак је поверен овој патроли. У току претреса патрола није никог пронашла у манастирским просторијама. У једном одељењу наишли су на велики сто прекривен белим чаршавом. Очекујући да је ту сакривена вечера за четнике, један из групе је повукао чаршав. Показало се да је то био мртвачки покров и под њим убијена Ђенадија, припремљена за сахрану (Видан Аћимовић).
Брзо су изашли из просторије и упутили се према Вучијаку, а са собом су потерали једну краву и једног коња и нешто других ствари које су покупили у манастиру (Богдан Стојић).
Сутрадан су латвички четници, после борбе против партизана на Вучјаку, отерали краву и коња у свој штаб.




ДАТУМ: С ПОШТОВАЊЕМ
10. јуни 2015. године Милосав Мишо Младеновић,
Ариље академски сликар и писац,
тел. 031/891 - 422



[1] Петровић, проф. др Светислав, Добраче, Београд, 2013, стр. 186 – 187, текст под називом Смрт монахиње Ђенадије Ђорђевић који је на крају текста изнет у целости.

[2] Необјављена архива Новака Живковића. стр. 80. Податке о убиству Ђенадије, дали су Видан Аћимовић, борац ариљске партизанске чете, у разговору са Живковићем 10. септембра 1986. године и Богданом Стојићем 27. октобра 1987. године

[3] Виктор Зевник је био избеглица из Словеније. До одласка у партизане прихватио га је у своју кућу Лука Јовановић из Добрача. Био је изузетно вредан и радан, због чега су га људи из комчилука ценили.

[4] Видан казује да је у пароли можда био и Рашо Нешовановић. али није сасвим сигуран.

31 авг 2015 05:14 Одг: Иницијатива за промену назива улице Виктора Зевник #8896

ВЕЋУ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ АРИЉЕ

ПРЕДЛОГ

Молим чланове Већа, да на првој следећој седници узму у разматрање мој предлог о промени садашњег назива „Улице Виктора Зевника“, у нови назив: “Улица монахиње Ђенадије“.

Образложење
Према наводима из књиге Проф. др. Светислава Петровића "Добраче", стр. 186-187, види се, да је Виктор Зевник био крвник, који је монахињу Ђенадију Ђорђевић, родом из Латвице, недужну заклао у мнастиру Клисура, 1941. године.
Недопустиво је, да и даље једна од најлепших и најдужих улица у Ариљу носи име овог нечовека. Недужна његова жртва је заслужила, да дотична улица од сада носи назив : "Улица монахиње Ђенадије".
Надам се, да ће Веће подржати мој предлог, који сам подносио још пре две године, али је исти био затурен.
Прилог: фотокопија две странице из поменуте књиге.

29 јула 2015.године
Ариље

Мишо М. Младеновић
акад. сликар

03 сеп 2015 01:55 Одг: Иницијатива за промену назива улице Виктора Зевник #8897

  • сањајдонацију
Мишо М Младеновић написао/ла:
ВЕЋУ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ АРИЉЕ

ПРЕДЛОГ

Молим чланове Већа, да на првој следећој седници узму у разматрање мој предлог о промени садашњег назива „Улице Виктора Зевника“, у нови назив: “Улица монахиње Ђенадије“.

Образложење
Према наводима из књиге Проф. др. Светислава Петровића "Добраче", стр. 186-187, види се, да је Виктор Зевник био крвник, који је монахињу Ђенадију Ђорђевић, родом из Латвице, недужну заклао у мнастиру Клисура, 1941. године.
Недопустиво је, да и даље једна од најлепших и најдужих улица у Ариљу носи име овог нечовека. Недужна његова жртва је заслужила, да дотична улица од сада носи назив : "Улица монахиње Ђенадије".
Надам се, да ће Веће подржати мој предлог, који сам подносио још пре две године, али је исти био затурен.
Прилог: фотокопија две странице из поменуте књиге.

29 јула 2015.године
Ариље

Мишо М. Младеновић
акад. сликар


Па овај цовек је до прије неки дан био ВЛАСТ
Последња измена: 03 сеп 2015 01:55 Написао: .
  • Страна
  • 1
Општина Ариље.  © 2005 - 2018