Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме
  • Страна
  • 1

ТЕМА: Крстић

31 јул 2011 21:59 Крстић #3101

  • Љиљана Димитријевић

01 авг 2011 06:39 Одг: Крстић #3103

  • Бранко Бошковић
"Тхис цонтент ис цуррентлy унаваилабле"

01 авг 2011 07:43 Одг: Крстић #3105

  • кумеизгоретикеса
Бранко Бошковић написао/ла:
"Тхис цонтент ис цуррентлy унаваилабле"

Google преводилац : " Овај садржај је тренутно недоступан "

01 авг 2011 07:44 Одг: Крстић #3106

  • кумеизгоретикеса
Крстић
бy Љиљана Димитријевиц он недеља, јул 31, 2011 у 1:43 пре подне

Прошле године уочи Свете Петке изгубила сам златан крстић са рељефном фигуром распетог Христа, који сам носила скоро 18 година и који је за мене представљао симбол сигурности и заштите. Једном сам због неке забаве, заменила свој стари ланчић на коме је висио крстић, новом огрлицом и... заборавила да га поново вратим. Наредног дана сам доживела тежак саобраћајни удес. Осам следећих месеци сам била практично непокретна. Од тада се нисам одвајала од своје амајлије.

Сада га одједном, није било...Заједно са крстићем испао ми је и златан привезак са ликом Богородице и угравираном посветом, поклон од драге особе. Губитак је за мене био непроцењив.

Већ је падало вече, али ја сам морала одмах отићи до Цркве. Баш тамо морам купити било какав крстић, од било чега, само да је из Цркве.

Пролазећи поред продавнице прехрамбене робе у улици Милоша Глишића, упитах продавца Милоша да случајно није нешто нашао...

Показа ми златну плочицу, закачену лепљивом траком на видљивом месту. Обрадовах се због Милице која ми је поклонила ову плочицу, захвалих Милошу и замолих га да ми јави ако негде пронађе крстић.

Црква је срећом отворена, чујем и певање, али не обраћам пажњу, само ми је важно да набавим крстић. Жена у сувенирници ми пронађе неки пригодан и ја кренух да упалим свеће...тек тад се освестих и видех да је у току вечерња служба...сутра је Света Петка! На то сам сасвим заборавила!

Али она није заборавила да мене доведе овде, баш вечерас! Све доби други смисао.

Догађало ми се то и раније. Верујем да је Света Петка моја заштитница, сестра, пријатељица...Поверавам јој своје тајне, причам са њом, тражим је у сваком храму у који уђем, молим је за помоћ кад ми је тешко и тако годинама...на службе не идем...недисциплина, немар, недостатак навике, вере, не знам. Кад ми се деси да је се не сетим, она однекуд искрсне пред мене, макар у називу кафане у коју сам случајно села, или на неки сличан начин.

Вечерас ме натера на дисциплину и ја се повиновах са захвалношћу. Са Службе се вратих срећна. Губитак преболех. Тако је требало, помислих! Моја заштитница ми показа да мисли на мене...

Од тада сам неколико пута у разним местима куповала нове крстиће и...просто невероватно, стално их изнова губила...Некад ме то изнервира, забрине, наљути...углавном, немам објашњење.

Данас је опет празник, чух то јутрос на ТВ. Огњена Марија за мене представља сећање на сеоске обичаје...ни случајно се тога дана не могу обављати пољски послови, јер она уме да се веома наљути...леп празник, признајем. Нема плаштења, копања, или каквих тежих радова, значи одмор!

Пођох до Цркве, као и увек кад осетим потребу. Сетих се да одавно нисам палила свећу за душу покојне свекрве, а баш сам хтела да јој на једној ствари захвалим...и тако, испричах јој шта имам док она свећа гори, прошетах и до иконе моје Заштитнице, на излазу читам наслове изложених књижица. Свештеников син у сувенирници. Имаш ли ти Вељко, решење за мој проблем, упитах потпуно неочекивано? Шта је твој проблем? Испричах му да губим крстиће, да тражим неки који може да се закачи за мој ланчић, или за један медаљон који сам у међувремену купила. Немам неки одговарајући вели, једино да ти дам овај овде, показује крстић који не видим добро кроз стакло. Колико кошта, питам? Ма не продаје се, то имам овде. Скидам медаљон и он почиње да качи тај крстић, али му не иде...развалићу ово бојим се, налази неке маказе...можда ипак да однесеш златару, они имају алат за ово...

Покајах се што сам га уопште уплела у ову причу, али сад немам куд, да смањим нервозу одабрах неку књижици од Владике Николаја и спремајући се да платим, приметих да крстић има алку на врху, кроз коју може да се провуче ланчић! Па ми погрешно радимо Вељко, крстић треба да качимо на ланчић, а не за медаљон! Он ми га пружи кроз отвор на стаклу, док сам скидала ланчић са врата, и....Вељко, откуд ти овај крстић? Ово је мој крстић!!! Јесте мој, нема такав исти...познајем га и по патини са полеђине...Боже, откуд ти крстић Вељко? Не знам, неко нашао и донео овде, ваљда. Нађу тако људи и донесу...

Невероватан осећај! Нисам од узбуђења запамтила реченицу коју ми је уз смешак изговорио, али је имала смисао тога, да све нађе пут да дође где треба...

Излазећи из Цркве питам: Платих ли ја ову књижицу Вељко? Не знам, вели. Не знам ни ја. Почесмо се пресабирати обоје...

Код куће питам мужа: Сећаш ли се мог крстића? Како да не, па ја сам ти га и купио, једино ми се он допао. Скидам ланчић и пружам му крстић. Јесте, јесте, познајем по облини на једном краку крста! Испричах му како је поново дошао до мене. То ти је опомена да више цениш онога ко га је купио. Можда, помислих. А можда...у сваком случају, за мене је ово више од једног доказа...Колико невероватних случајности треба да се догоди, колико замршених путева да се размрси и колико времена да прође, да нешто дође тамо где треба...

Хвала ти Боже за ово divно чудо које си ми данас уредио!
  • Страна
  • 1

Анкета о капиталним пројектима

Анкета о капиталним пројектима
 
Општина Ариље.  © 2005 - 2018