Почетна страна

Истраживање здравља становника показало је да грађани више воде рачуна о редовном прању руку, али да је смањена редовност купања и туширања, као и одржавање оралне хигијене.

Истраживање: Срби не воле да се купају

БЕОГРАД - Последње истраживање здравља становника показало је да грађани више воде рачуна о редовном прању руку, али да је смањена редовност купања и туширања, као и одржавање оралне хигијене.

Према подацима Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" и последњег популационог истраживања о здрављу становништва, у Србији је 2006. године 73,8 одсто одраслих становника редовно прало руке, што је значајан пораст у односу на 2000. годину када је то чинило свега 67,4 одсто њих.

То истраживање показало је и да о хигијени највише брину одрасли становници до 35 година старости, жене, становници градских насеља, Београда и становници из категорије најбогатијих.

Проценат становништва који се тушира или редовно купа је у односу на 2000. годину опао са 64, 9 одсто на 56,7 одсто у 2006. години.

Истраживање је показало да се најредовније купају и туширају најбогатији - 79, 7 одсто и старосна група од 20 до 34 године - 77,6 одсто.

И редовност прања зуба је опала у односу на 2000. годину па је истраживање из 2006. године показало да више од једном дневно зубе пере 40,7 одсто становништва, а раније је то чинило 56,7 одсто њих.

Истраживање је показало и да најбоље хигијенске навике имају најмлађи и најбогатији и најобразованији, а хигијенске навике се погоршавају са годинама старости и опадањем нивоа образовања.

У градским срединама и Београду хигијенске навике су најбоље развијене.

Прање руку сапуном је једна од најефективнијих и најисплативијих мера превенције највећег броја болести које се преносе преко прљавих руку, указују стручњаци.

У "болести прљавих руку" убраја се мноштво заразних обољења различитог порекла.

Узрочници "болести прљавих руку" су вируси (Хепатитис А-заразна жутица, полиомијелитис-дечија парализа, вирусни проливи), бактерије (трбушни тифус, дизентерија), паразити (амебна дизентерија, ентеробијаза). Прљаве, клицама загађене руке имају кључни значај у преношењу узрочника цревних, респираторних, кожних болести, инфекција ока, као и болничких инфекција.

Заразне болести се могу пренети директним контактом, када се микроорганизми са оболелог у блиском контакту пренесу на здраву особу или индиректним, који се остварује путем загађених (контаминираних) предмета и ствари које је претходно користила болесна особа или клицоноша.

Посебно осетљива узрасна категорија су деца која немају развијене хигијенске навике, као и особе смештене у установама за ментално оболеле, које немају способност усвајања основних хигијенских навика.

Према подацима Одељења за превенцију и контролу заразних болести Института за јавно здравље Србије, у 2010. години и првој половини 2011. године регистровано је укупно 76 епидемија у којима је пут преноса био директни или индиректни контакт.

Какве су и да ли су се побољшале хигијенске навике становништва биће познато након новог истраживања здравља становништва које ће трајати шест месеци.

Благотворно јутарње туширање

Пет минута туширања „спира“ свако оптерећење изазвано стресом и успоставља унутрашњу хармонију. Топла вода утиче на стварање хормона среће, који људе чине добро расположеним.
ТуШирање ујутру или после посла представља савршен начин опуштања, у коме нестају лоше расположење, стрес, па чак и вишак килограма, истиче бечки доктор Хадемар Банкхофер. Млаз воде приликом јутарњег туширања снабдева тело топлотом која прија и лечи, јер опушта мишиће, зглобове и кичму. Када је реч о мозгу, топла вода утиче на стварање хормона среће, који људе чине добро расположеним.

Пет минута туширања „спира“ свако оптерећење изазвано стресом и успоставља унутрашњу хармонију, тврди Банкхофер. А ко за туширање користи гел са комбинацијом мириса грејпфрута, коморача или естрагона, и притом га, наравно, удише, активира одређене нерве који потпомажу сагоревање масти у организму. А ако након туширања желите да будете фит, треба користити мирисе лимуна, поморанџе и јасмина.
Да би туширање било здраво, важно је да кратко траје и да не буде превише вруће. Дуго туширање и превише гела слабе заштитни омотач коже и исушују је, а последице оваквог понашања могу да се испоље у виду запаљења и других дерматолошких обољења. Тело после туширања треба темељно обрисати, а суву кожу обавезно намазати кремом.