Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме
  • Страна
  • 1

ТЕМА: ЛЕП ПРИМЕР

11 нов 2012 14:52 ЛЕП ПРИМЕР #4842

  • Загор Те Неј
Јуче, на годишњицу заборављеног примирја, у колибу у Дарквуду, упаде мој верни дебељко , видно разочаран. Снужден и опрћених носа и бркова, седе крај ватре и прекрстивши руке преко повелике израслине у пределу стомака, остаде немо седећи.
Ситуација ми је одмах била посве јасна и приупитах, чисто онако, као уз пут, а слутећи ерупцију, шта га мучи. Оћута. Наставих да се бавим домаћичким пословима (пошто домаћицу, кућепазитељку или просто спремачицу-помоћницу, као заклете нежење, немадосмо) и крајем ока чеках погодан тренутак да питање поново поставим. Пуктао је , бректао, из ноздрва и ушију се скоро примећивао пламен који сукља, повремено дизао поглед ка стропу, као да самог Бога (Манитуа, за припросте непознаваоце индијанско - мексичко - сорабијанске традиције) хоће да угледа, али не проговори. Не могавши више да издржим његово ирационално понашање и бес, као за себе рекох да се на трпези налази нетом испечен зец, уловљен тог поподнева и по његовом укусу уваљан у млевени бибер помешан са циметом, преливен сосом од артичоке туцане белутком и приготовљен на тихој ватрици секвојиног лишћа и ситних гранчица дарквудске Племенке. И даље, ништа. Само тајац, повремено прекидан дубоким уздасима и пуктањем. Сада се већ озбиљно забринух за верног дебељка, схватајући да или је намирен па је нешто друго у питању или већ од јутрос, од пре зоре није окусио ни залогај. Седох наспрам њега и тихо упитах: - Воах, ако је неко мог Великог брата икако уцвелио, неће бити потребно да му бесмртни Маниту суди, већ ћу ја, хиљаду му бубњева Дарквуда, том дрзнику, ишчупати ноге из гузице!
Погледа ме, лагано дижући поглед кроз пламичке који палацаше између нас из тек ражџгаране ватрице и као да ме први пут види, дубоко одхукну. Личило је да ће сада кренути пролећна бујица и салве псовки помешаних драгојевачким и доњобјелушанским дијалектом сјеверовачких племена, али из тог уздаха полуосветљеном просториијом се разлеже непријатан тајац.
- Еј бре, дебељко, пљуни то из себеи немој ми кидати џигарице, него реци ко те цвеља, па ћемо му већ смислити најгоре муке! - рекох видно изнервиран.
- Еееееех, мој Загоре, верни мој пријатељу, ја ти у Таун више ногом нећу крочити, јер свих ми бркова моје породице, то више није касаба по мом укусу!-у даху испљуну мој резигнирано разочарани дебељко. Чак ми по мало би и жао што га, па и у мислима, тако називам.
Таман кад пожелех да га пријатељски подстакнем да из себе избаци ту муку што га тишти, он настави:
- Пиво, Загоре, пиво! КарамБа, мој омиљени напитак, боје ћилибара или како ти волиш рећи, јантара, се по новим прописима у Тауну точи у амбалажу, то ти је знаш кригла или чаша од о,оооо22 литра! Па код мене у Мексику се точе веће текиле! Ужас, мој друже!!!! Не, неће ме више те дерикоже видети у Тауну! КарамБа и Карамбита, сад ти реци мени, ако су хтели да нас баш ољуште до коже, зашто просто нису подигли цену, него ме ту, да простиш јебу у здрав мозак са неким флашицама у које је моја покојна баба, богдајојдушупрости, сипала меласу са лишћем глога и бобицама зелене брековачке боровнице, коју нас тераше да пијемо за рад бољег дисања и још боље пробаве. Знаш да сам ти причао да су ме још као малог, деца у сокачету завитлавала како сам као Обеликс упао у буре с меласом и да од тада због савршене пробаве имам још савршенији апетит. Сећаш се, зар не? Стварно ти кажем, мој верни пријатељу и заштитниче, ово је превршило сваку меру! И немој сад да ме ту оптужујеш и да се чудиш шта то причам и да ме још каквим чудом не разумеш! Није, наравно, у питању пиво! Све ово време како смо заједно у Дарквуду гледам како ова весела племена израбљују властодршци, њихови сатрапи и свакоразна белосветска банда, као у овом случају ови лезилебовићи што на нашој насушној потреби за овим златно-жутим божанским нектаром покушавају чинити.
Надчовечанским напорима се трудих да испратим мисли мог пријатеља; меласа, глог, сатрапи, пиво... Тако ми свих бубњева Дарквуда изгледа да га је то пиво шорнуло по затиоку! Заустих да га прекинем, кад он настави са још већом жестином:
- И је ли разумеш сад!? Овај бре КарамБа, народ од Вировог штака, све до Високог Вис Баден - Бадена, је луд! Луууууд, кад ти кажем! Хиљаду је примера када га на наше и сопствене очи гузише ко год је и када хтео, а он ћути. Французима поскупи вино о,оооооооо1 посто, они зауставе возове, авионе... Грцима Европејци дају 500 милијарди нечега, а они скачу за очи што су им толико дали. Могли су и мање. Онда се гађају камењима и пале лимузине по улици, а овде? Овде ништа, мој несрећниче, ниииииштаааа! Сви ћуте и сами гаће скидају. То је тај вајни сорабски бунтовни слободољубиви дупелизац. Дупелизац, ето то, пријатељу мој! - изговоривши задње речи скоро без даха, урони главу међу шаке и још неколико тренутака брунда несувисло, пре неразговетно и убрзо заспа, хркањем заменивши тај бунтовни ропац.
- Пиво!!!???- помислих. Никако ми не улази у главу шта дебељко доживе у Тауну. Да ли попи то пиво, које беше спреман бранити и сопственим стомаком или га напротив и превише конзумира наливајући се директно из бачве?
-Пиво? Пиво. Пиво...помињах у забуни док и сам не заспах.
Последња измена: 11 нов 2012 15:05 Написао: .
  • Страна
  • 1
Општина Ариље.  © 2005 - 2018