Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме
  • Страна
  • 1

ТЕМА: САНТА КЛАУС

28 дец 2012 04:59 САНТА КЛАУС #5236

  • Загор Те Неј
Кишни дан у Тауну. Гужве, кркљанац, последње припреме за дочек већ дочеканог Новог доба. Шкљоцају фотоапарати, пуне кесе у рукама, гацање по барицама диљем улице Ахација. Пијаца врви од шарених амрела док промрзли пијачни продавци гледају у дрвене засторе Носталгија Бара и осећају топлину коју скривају земљане зделе препуне куваних јела, које се пуше слатким мирисом мирођије. Саобраћајни ајци усмеравају саобраћај поред Максија на мост према Врани, док ужурбани домаћини пуне гепеке својих љубимаца прасећим полуткама. Неки мало скромнијег материјалног стања, четврткама....
Никада суморнији претпразнични дан у Тауну. Несташица дјењги исписује чекове на 60 до бесконачно дана, прескупе платне картице прегревају уређаје за очитавање истих. Славље ће бити скромно, али се дућани нагло празне. Беспарица и зебња се увукли у Таун. Киша и даље лије и не намерава прелазити у снежне пахуље, бар до вечерњих сати. У пролазу из једног паркираног аута чух прегласну честитку председника Скупштине општине Тауњанима.... Шта ли честита, хиљаду му бубњева Дарквуда?
Као и увек, кавеџије трљају руке. Коначно и њихове ашчије д' имају каквог посличка.... Кисели купус, сир, сланиница. По негде ћевапчићи, домаће кобаје, пилећина и.... Живели! Наздравља се Новој години, нерадним данима, оманулом Смаку света... Само да није те досадне кишурине. И бљузгавице по тротоарима. Мину и до коже мокар човек кога сваке године, петком виђам у Тауну како носи сквашене календаре са невешто насликаним светитељима. Скромно окићене бандере и излози таунских радњи бљескају чајнеским сјакталицама. Гдегод пукне петарда, нека се снајка увуче у рамена препа'нута...
Деца се кликћу у наручју декица теглећи шарене кесе-пакетиће, које добише од осиромашених синдиката, који ето за пар бомбоница и по неки кексић напабирчише. Деци је свеједно, смеју се нехајући за родитељске бриге. То ће их неминовно снаћи у будућности. Можда у неком срећнијем времену. Можда тада не буде кише над Тауном. Можда...
Зашто сам данас и силазио у Таун? Због Чикове неутажене глади или жеље да му бар за благдане удовољим? Још на улазу, на северној капији Тауна, раном зором сретох намргођеног Санта Деду, како вукља неку давно крпљену врећу. Ех, они никад не закажу. Криза је и за нову врећу се нема, али ће бар неколико малених, чупавих главица бити данас осмехнуто. Касније у мимоходу крај крцатих радњи, сретох их још неколицину. Промрзли и покисли, без саоница и ирваса тумарали су горе-доле Тауном. Више доле. У Агриколо бару један рече како су преко удружења Деда Мразова Таунске долине, северне Брескове и Вис Бадена, покренули иницијативу да се удобно намештени Д Мразови у фото радње, прогласе смењивим, па да тако и такозвани Деде слободоуметници лакше дођу до неке сигурне парице.
Ношен мишљу како је сурови либерални капитализам доакао и Дјед Марозу, наставих ка вили Салвахе, желећи да измирим пореска дуговања на скромно имање у Дарквуду, али авај. Код бившег Коњопоја упазих склупчану црвену људску гомилу. Беше то онај јадничак кога зором сретох на северној капији асвалтованог сеоцета, званог Таун. Помислих, несретник је целодневну апанажу скрцкао у некој таунској биртији, па сад изнемогао од пића не хаје за кишу и ладноћу. И они су ипак људи. Можда негде скреса неку жаоку на влас' па га из крчме напујдише.... Кад бих на корак од њега уморно подиже главу и у његовом небескоплавом оку од неких шездесетак и кусур, спазих сузу. Тешку, дедамразовску. Уздрхтан приђох и помогох му да се подигне са мокрог плочника. И не трудивши се да скрије капљице које му се котрљаше све до седе браде и не хајући за мој упитни поглед, суморно, у једном даху, рече:
- У једном вртићу где јутрос делих пакетиће, а где већ од давнина родитељи спремају поклоне за своју децу, угледах једну снуждену девојчицу, која на моје инсистирање, плачним гласом рече како њени нису имали новаца да јој спреме пакетић. Прободен дечијом тугом, загрлих је и предадох јој читаву врећу, за коју си сигурно приметио да је више пута крпљена, јутрос кад се сретосмо на уласку у Таун. Сад сам тужан и опхрван њеним сузама присео да одболујем њен јад. Толико могу.
Док слушах ову јадиковку, што ми имаде изрећи, у мени је нарастала сва та туга из маленог цурициног ока, које и не видех и тутнух руку у џеп фармерица и извадих ту цркавицу коју бијах наменио ђаконијама за верног бркајлију и спустих му у отворену шаку, другом је поклопивши да то мало што имадох не испусти на влажан плочник. Толико могох.
****
На жалост такве дечице у Тауну и околним брдима има и превише. Драги моји суграђани, браћо моја, посетите удружење Импулс и даривајте то мало што можете. Жељно ће вас видети и у Центру за социјално незбринуте, као и у Црвеном крсту. Даривајте, браћо и сестре оне којима добри Бог не даде толико колико вама. Он ће вратити, а осмех на дечијим лицима ће вашем добром срцу дати уздарје које ће вам грејати душу до неких нових благдана.
Толико, свакако можете.
Ваш Ду' меког и рањеног срца
Срећни вам празници и нека вас све једним загрљајем греје ватрица надолазећег Божића.
  • Страна
  • 1
Општина Ариље.  © 2005 - 2018