Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме
  • Страна
  • 1

ТЕМА: Развијеност опстина , реалност или....

17 јан 2013 11:27 Развијеност опстина , реалност или.... #5351

  • ?
27. 10. 2012. - Извор: Пресс
Општине се утркују да буду сиромашније
Чудна логика Уместо да се труде да унапреде своје пословање, поједине локалне самоуправе желе да буду унижој категорији развијености да би добиле вие новца од државе

Поједине општине у Србији не бирају средства којима се служе како би им се слило више новца из буџета државе, а без много труда. Многе се труде да се приликом доделе средстава прикажу што сиромашнијим него што реално јесу, не би ли тако добиле више „финансијске пажње" од државе.
Докле су поједине општине спремне да иду говори податак да неке форсирају податке који их третирају као неразвијене, па се чак отворено распитују како да „прескоче" у нижу категорију не би ли добиле више новца из Националног инвестиционог плана, сазнаје Пресс недеље. Уместо да раде на побољшању живота и подизању стандарда својих грађана, оне раде супротно - труде се да буду на дну.
Подсетимо, локалне самоуправе су према развијености подељене у четири категорије и на основу тога добијају средства из буџета. Међутим, због критеријума који се ослањају на статистику долази до нелогичности у категоризацији општина. Тако су поједине слабо развијене општине „залутале" у вишу категорију, којој реално не припадају, и обрнуто - најразвијеније општине спадају званично међу неразвијене.
Добар пример такве нелогичности су, рецимо, Бачка Топола, чија је привреда у врло лошем стању, и Бачка Паланка, у којој послују велике компаније попут „Карлсберга", „Нектара", „Таркета" и „Житопродукта". А обе општине се налазе у истој, односно другој категорији развијености.
СКГО: Није у реду награђивати нераднике

Саша Пауновић, председник општине Параћин и Сталне конференције градова и општина, каже да су они критиковали уредбу којом је регулисана категоризација општина. Иако тврди да његова општина није од оних које су се трудиле да се прикажу што сиромашнијим, верује да је било и оних који су то радили.
- Тога има, али не верујем да се ради о свесном, већ да једноставно поједини људи не раде ништа да побољшају живот грађана. На пример, општина која има више сопствених прихода по глави становника сматра се развијенијом од оне која има мање. И то звучи логично. Међутим, они који имају више тих прихода су организованији и више труде да обезбеде новац, док ове друге баш брига и не раде ништа. И онда ви кажњавате ове прве тако што им дајете мање новца из буџета, а овима који не раде ништа дајете више новца јер су „мање развијени" - истиче Пауновић.

Највећи апсурд је што у тако лошој подели, приликом доделе средстава, уместо да више пара добију они којима је то неопходно, више инкасирају оне које су већ „богате". Осим тога, општине које спадају међу развијеније дају и више новца за учешће како би им одобрили пројекте, а оне сиромашније дају мање. То је управо главни мотив због којих општине желе да буду што „сиромашније", јер се на тај начин више новца слива у општинску касу.
Нелогичности на папиру
У Националној алијанси за локални економски развој (НАЛЕД) кажу да пошто је општинама добијање новца главни мотив за прелазак у нижу категорију предлажу Влади да уведе посебне подстицаје за оне који раде на преласку у вишу, као награду за труд да својим грађанима обезбеде бољи стандард.
- Сматрамо да бисмо тиме потпуно преокренули овакав тренд и мотивисали локалне самоуправе да раде на себи. Не можемо да подржимо намеру да неко себе сврста у што сиромашније. Ваљда би требало да стремимо у супротном смеру. Бројке често умеју да заварају и искриве праву слику. Због тога су поједине слабије развијене општине и завршиле у вишој категорији од оне којој реално припадају. Методологију би требало унапредити да много боље одражава слику на терену - објашњава Иван Радак из НАЛЕД-а и додаје да они подржавају предлог да држава промени методологију за одређивање степена развијености јер је тешко оценити ко је колико развијен само на основу статистичких података.
Развијеност општина

Прва група (степен развијености изнад републичког просека)

Ариље, Београд, Беочин, Вршац,Зрењанин, Кањижа, Косјерић, Крагујевац, Лајковац, Ниш, Нови Сад, Панчево, Пећинци, Пожаревац, Сента, Сремски Карловци, Суботица, Ужице, Чачак

И сами председници општина потврдили су нам да је због новца боље бити међу „сиромашнијим" општинама и сви редом кажу да има много нелогичности код актуелне категоризације. Иако не желе директно да прозивају друге општине, они наводе апсурдне примере из праксе.
Зоран Тодоровић, председник општине Ариље, које је према категоризацији међу најразвијенијим општинама, пита како ова општина може да буде сврстана међу најразвијеније (степен развијености изнад републичког просека) кад је по личном дохотку на претпоследњем месту међу општинама у Србији.
- Ариље има 19.500 становника, буџет од око 400 милиона динара и спада у групу најразвијенијих општина. А Чајетина има 14.000 становника, буџет од 900 милиона динара и у другој је групи међу мање развијенијим општинама?! У другој групи је и Јагодина, па је сасвим нелогично да је Ариље развијеније од обе општине које сам навео - каже он.

Имајуци у виду да опстине Пресево , Бујановаци Медведја имају помоц дрзаве од око 70 милиона еура поврацаја на основу категоризације развијености ,(Ариље мање од милион еура) долазимо до закљуцка да се Титова политика и даље наставља и да се помазу друге нације висе него Срби . Па није цудо сто нестајемо .
Последња измена: 18 јан 2013 03:39 Написао: .

18 јан 2013 07:11 Одг: Развијеност опстина , реалност или.... #5353

  • Благоје Радељиц
Ово је неумољива реалност, где не треба много математике и памети, да се види колико смо пали економски, у нашој општини. До недавно смо, сетите се, били ,,мала Швајцарска"?!
Поред пада прихода од пољопривреде, првенствено губитком Задруге, као главног извозника малине и других производа, имали смо и фабрике (које су данас десетковале број радника) а неке највеће (сетите се Трикотаже, Цвете, Колора, Прогреса, Пионира, које су запошљавале преко три хиљаде радника) су потпуно угашене. Данас приход и зараде убирају појединци, док широки слој радника и сељака живи на ивици глади. Због ,,Светске кризе“ и великог процента такозване ,,сиве економије“, стандард радника се свео на неки минимални лични доходак и ускраћена су им многа права, док држава и општина губе добар део прихода од разних пореза. Проблем огроман и не може се брзо решити, само новим пословима, рационалном производњом и потрошњом, као и строгим поштовањем закона, кренуће се узлазном путањом.

18 јан 2013 11:04 Одг: Одг: Развијеност опстина , реалност или.... #5354

  • Загор Те Неј
А да дигнемо неку нову револуцију и вратимо те фабрике радницима?

18 јан 2013 22:51 Одг: Одг: Развијеност опстина , реалност или.... #5355

  • пантелија
Тоооооооо ЗАГОРЕ!!!!!!!!!!!! Па сви у Дарквуд.......

26 јан 2013 22:04 Одг: Развијеност опстина , реалност или.... #7208

  • ?
НАЈВЕЋЕ ЗАРАДЕ У НОВОМ БЕОГРАДУ, НАЈМАЊЕ У АРИЉУ
25.01.2013 14:35

Просечна нето зарада у Србији у децембру износила је 46.923 динара и реално је већа за 11,1 одсто у односу на претходни месец, саопштио је Завод за статистику.

Највише просечне зараде у децембру у Србији исплаћене су запосленима на Новом Београду - 71.038 динара, а најниже зараде запосленима у Ариљу - 24.620 динара. У врху по висини плата у децембру после Новог Београда, следи Вршац са 65.718 динара, а затим и београдске општине Стари град - 63.740 динара, Лазаревац - 62.940 динара и Врачар - 62.734 динара. Међу општинама са најнижим платама, осим Ариља, су и Голубац - 25.020 динара, Врањска Бања - 25.540 динара, Бела Паланка - 26.304 динара и Куршумлија - 26.477 динара.
Посматрано по делатностима, највеће просечне зараде имали су запослени у производњи дуванских производа - 186.345 динара, а најмање запослени у кинематографској, телевизијској и музичкој продукцији - 24.809 динара. У врху по висини плате су и запослени у производњи кокса и деривата нафте - 185.244 динара, запослени у рачунарском програмирању и консултантским делатностима - 172.201 динар, запослени у експлоатацији сирове нафте и природног гаса - 171.262 динара и запослени у управљачким делатностима и саветовању - 165.624 динара. Међу онима са најнижим зарадама су и запослени у производњи коже и предмета од коже - 27.675 динара, запослени у заштитним и истражним делатностима - 31.283 динара, преради дрвета и производа од дрвета, осим намештаја - 31.308 динара и делатности припремања и послуживања хране и пића - 31.695 динара.

Вец сам једном писао на ову тему али бих зелео поновити моју теорију да је за овакав ранг Ариља кривац управо сивење које је код нас толико заступљено . Радници раде за сатницу од 115 - 120 дин . Једини излаз из овог проблема видим у доводјењу новог инвеститора , проналазењу новог посла , понудити радну снагу за несто вецу плату и верујте појавице се пар хиљада НЕЗАПОСЛЕНИХ управо у Ариљу .
  • Страна
  • 1
Општина Ариље.  © 2005 - 2018