Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме
  • Страна
  • 1

ТЕМА: Пливање или одржавање над водом

19 јан 2013 05:49 Пливање или одржавање над водом #5356

  • Загор Те Неј
Кренух раном зором из Дарквуда, низводно Ривером Р, ка Тауну. Немирни богојављенски снови ми и нису баш дозволили да се наспавам као неко ко је требао бити одморан и спреман за потхват какав је пливање у леденој води. Истина неће ми то бити први пут, али ми је мамурном од несна глави, тумарала нека мутна мисао о самом поводу. Живећи годинама са црвеном браћом разних племена, срећући белце, Кинезе, Нигере и свакакав белосветски народ, сретао сам се и са разним веровањима. Све те вере имадоше нешто заједничко и узвишено, своје ритуале, веровања, магијске или канонске обреде, светитеље, свеце, духове, вештице, врагове, частиве и нечастиве, али све, паганске и многобожачке или монотеистичке, имадоше свог Бога. Или једног или врховног. Сада док раном зором трапаво и поспано ходам стазом поред реке двојим нешто да ли је то све један исти Бог, па га другачије именујемо, као што другачијим језицима говоримо или заиста постоји толико божијих краљевства...Зевс, Один, Амон, Христос, Буда, Алах, Маниту.... Да ли су само другачија имена једног истог Божанског и митског бића и друго име које људи наденуше отелотворењу идеала поштења, доброте, љубави, мере, моаралности, забрана и табуа, родоскрвљења....
Да ли ће под мостом на жицама бити сва сила Тауњана жељних сензационализма и каквог таквог догађаја у њиховим учмалим и монотоним животима и да ли ће тамо бити само хришћани, православни или католици, свеједно или ће ту бити можда неки муслиман, хинду или неки припадник Будиних многобројних инкарнација....Секла ме је та мисао неодвајајући ми претходну из тог врзиног кола тумарања теологијом. Шта ће бити, ако надјачам и победим све друге учеснике? Коме ћу ја посветити ту чудесну победу, када ја то узвишено у себи не називам Христовим именом? Да ли ће ме то ико питати пре него што скочим у ледене таласе Ривера Р? Да ли је то уопште дозвољено правилима овог такмичења? Мени уосталом повод није ни важан. Интересантна ми беше помисао с којом се пробудих, да се у бистрој води Ривера окушам са јуношама и тако мало размрдан улежало тело и мишиће. Наравно да нисам знао зашто се баш данас плива у леденој води. Још мање сам био упућен зашто се плива за Крст Часни и зашто код Тауњана постоји толика устрепталост око све те такмичарске халабуке, нити какву славу стиче славодобитник...
Минувши највећу кривину код Уског вира пред собом угледах сву свиту народа који се ту беше окупио и још толико Тауњана који у људској реци пристизаше са свих страна. Пожелех да се окренем и вратим у Дарквуд верном пријатељу, коме ни на крај памети не беше да јутром крене са мном пут Тауна. Никад га ни не питах у кога он верује и којим се именом његово Божанство у Мексику назива. Верује ли Ацтецима, Мајама, Монтезуми или пак Панчу. Свеједно његов идеал божанског се завршавао пуним стомаком.
Протресох збрчкану главу и наставих одлучно ка тој светини, уверавајући се да је одустајање од заумљеног исто као одустајање од вере и идеала. Још ме мало јежила помисао да ће ме неко као шумског човека или духа упитати које сам вере... Нисам желео да слажем рекавши како сам Хришћанин, а исто тако ми беше огавна помисао да овакав какав сам пливам као да јесам и тако народу скрнавим свети обичај. Помислих како ћу већ неког питати, па донети коначну одлуку. Вероватно је ту мој побратим Тт. Ето њега смем упитати не сумњајући да ће моје дилеме изнети пред јавност Тауна. Већ увелико ступих у народ, који ме на моју срећу и непримећиваше, заокупљен живим разговором о овогодишњем славодобитнику. Дан беше диван, сунце је скоро грејало, поред јаке ждраке коју бацаше на окупљену светину. Упркос сунчевој светлости прсти ми већ одавно беху промрзли и дуж целог тела ме прође језа кад бацих поглед на пенушаву каскаду испод моста. Побратима ниоткуда.
Завијајуће гласање мог стомака подсети ме да сам у јутарњој журби прескочио доручак. Ма где се тај Тт само дијева, не могу прићи столу за пријављивање док нисам сигуран да смем пливати... Баш сада када је више него неопходан, као да је у земљу пропао! Или се можда и сам Тт такмичи, он је верујући и упознат је са свим тим обичајима.... Аман, мора бити ту негде.
Време је летело, гужва око организационог астала се није смањивала а видех и предсенички трио како се мува око микрофона. Ух, значи и сам почетак је близу! Народ таунски се тиска да заузме што боље место, а било их је као да ће сам Свети Јован сићи на реку, па да га ваља видети ако га већ не мо'ш дотаћи.
И тада угледах побратима. Преко разгласа се чуо последњи позив за пријаву такмичара, а он је, за неверовати, нешто шуњао око штала на врањској страни, које ширише миомирисни задах коња и крмади преко окупљене силе народа. Док разматрах могућност како да допаднем до њега и упутим му то моје несретно питање, паде ми на памет како и да из овог плаветног неба крене киша, не би имала где пасти. Покушах махањем, али тако само скренух пажњу неких оцвалих дама и једна ми од њих весело махну препознавши ме и ваљда мисливши да и ја ето баш њој махнух. Осмехнух се и кренух кроз гомили у намери да до моста дођем, јер ето времена скоро и да нема, а пливати не могу док дилему не разрешим, а како једини начин би да стигнем до побратима управо преко моста, не остаја ми ништа друго. Али, авај, на мосту су стајали плави мундири и пролаз је био онемогућен. На сајлама су се њихала два три фоторепортера и то је то. Пролаза нема. Ја њему не могу, он до мене не може. Распрши се моја нада да ћу јутрос за крс' пливати. Погнух главу и кроз народ који се све више око реке тискао кренух према Тауну, сасвим уверен да ћу се у повратку у Ривер води окупати, онако сам за себе и своју душу. Без идеала, обреда и високих мисли...
Придржавајући шанк у Светлац Бару, слушах узбуђену дреку и вриску гомиле. То се на утакмицама зове навијање. Испих још једну шљивовачу и заборавивши на све дилеме око веровања у узвишено, окренух ходаљке пут Дарквуда. Ионако није моје да се људима мешам у њихове идеале.
Сваком своје, беше мисао са којом испратих последње сунчеве зраке за Да/Не Бешку.
Верни дебељко ме дочека осмехом и врућом кафом, непитајући ко је победник јануарског брчкања.
Последња измена: 19 јан 2013 05:56 Написао: .
  • Страна
  • 1
Општина Ариље.  © 2005 - 2018