Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме
  • Страна
  • 1

ТЕМА: ЈЕДВА ПРЕТЕКОХ?

29 јан 2013 19:56 ЈЕДВА ПРЕТЕКОХ? #7229

  • телетабис
Бело Монте, јутрос у 5,23
Рано јутрос, после две непроспаване ноћи и мора, Коља Јесењин је код Слађењке испијао млакушну мујушу (преферирао је кратки еспресо, али се микс-филтер Слађењкин запушио) и мрзовољно цевчио шулић мученице. Није му ишло.
–Откуда тако рано да ме будиш, ти, драги мој, Јесењушка?
–Једва претекох! – одговори неиспавани и помало резигнирани Коља. – Пре неки дан сам се, дарагаја моја Слађењка, смуцао доле у долини, и у оном ДМ бару, и свачега се наслушао. Глава, срце и слезина су ме од којекаквих будалаштина болеле. Две ноћи, ево, нисам ока склопио. Ноћас у полусну, обливен са девет `ладних вода, осетим да ме прогањају нака пашчад. Неко „умиљато“ бенече Квазимодо&ДревниД. су режали само тако. Знао сам ја, из Толст. &Сорабових прича, како се одбранити од тог беззначајног чопора. Требало би им бацити неку коскицу, травку, да се замајавају, али ја при руци ништа не имадох, сем ових твојих новиница и цигарилоса.
–Па шта си очекивао? Пси и постоје да лају и уједају – надовеза се Слађењка. – А зашто си, баш, морао ићи том улицом у којој највише тих џукела борави? Што ниси кренуо тамо преко Дарквуда; тамо ти је сигурније, пси су мудрији, мирољубивији, или их „газде“ држе на ланцу. Штрчиш, Коља, штрчиш, а ни пашчадија то не трпи. Треба, кад поред њих пролазиш, да погнеш главу, признаш да си њихов, послушан, ћутљив, да се онако незаинтересовано смуцаш и помало лајуцкаш. Мора да си покушао да мењаш њихов свет, погани лавеж, устаљене навике, да им растураш чопор, да их покушаш навести да мисле... Знам ја тебе. Не, не смеш да се издвајаш.
Коља је био затечен, и никада до тада није слушао такве Слађењкине речи. Шта се јутрос догодило, питао се, са оном слободоумном женом која је имала свој став о свему, своју реч, свој живот. Можда је поспана, побенавила, закачила неке мађије, дувала у ветар, мислио је.
Како је Камење (погрдне речи, пљување...) Кољи било страно, покушао је, причао је у наставку, да чопор уразуми Тројеручицом и благим речима. Стао је пред њих говорећи цитате: Гетеа, Достојевског, Шекспира, Толстоја Т., Андрића... Узалуд. Помислио је у трену, када су били баш близу, да би разумели поему „Заповедник Зунзара“. Ипак се одлучио да им казује стихове, тек смишљеног сонета, о Луцији:

У почетку би реч што нам се указа,
Источна Светлост, говораху људи;
А данас звекетањем шупљих фраза
Хор лајавих зунзара Таун пробуди.

О, какве речи љуте, гнев, какав плам!
И заблуда бескрајна, као никад пре...
То мора да је неки нескривени блам,
Док паметна реч у глувој лобањи мре.

Зар пред демонима тим да се устукне?
Заповедник војске мува, да надвлада?
Пред крештавцима љубав да умукне,
У Паклу Таме да ми Луција пострада...

О, како смо ниско пали, Анђеле мој!
Из свежих бљувотина осети се смрад.
Можда би Ти хтео да само лик твој,
Украси Светлошћу наш мали град.


Коља је у наставку описа страшног сна причао и да су га у тој помрчини покушали заштитити неки поштени и часни људи, који су, такође, у прошлости имали блиски сусрет са којекаквим акрепима и караконџулама.
Ипак, негде пред зору, када се промаљала Источна светлост, неки прагматични људи, који воде рачуна о реду и миру Т. ( рекао је да нису шинтери) успели су да обуздају чопор.
Ваистину ТТ...
Последња измена: 30 јан 2013 03:05 Написао: .
  • Страна
  • 1
Општина Ариље.  © 2005 - 2018