Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме
  • Страна
  • 1

ТЕМА: ЈЕДИНСТВО НЕЈЕДИНСТВА

26 јан 2014 06:15 ЈЕДИНСТВО НЕЈЕДИНСТВА #8507

  • телетабис
Зврле је, након десето-дневног базања по Долини стигао у Монте. Претходних дана виђен је на Мир(ни)ном концерту, приређеном поводом ДонМ&ББ Купусијаде, а у ситним сатима у Че бару са мистериозном милооком плавушанком. Није му то сметало. Знао је да: Ноћу и плавуше постају црнке, како је, много година пре, зборио Јесењушка. Присуствовао је и Свето-духовној академији на Кули А., где је, у вишесатној аутодебати, У(мировљњени) Е(пископ) А. говорио о неприсутном Р(асчињеном) Е(пископу) А. УЕА се мање држао задате теме: Јединство духа и вере, више се бавећи материјалним и пролазним. Зврле је, много година раније, знао да запуца чак из Б.Монтеа, како би би слушао, на ТДВ (т. дух. веч.), беседе мудрог захумског епископа. Сада је његов рафинирани осећај за христољубље бледео, а његова богобојажљивост измицала самоконтроли. У трену када су А. речи описивале непреболни џип А(уди), вредан 6 милиона нечега, напустио је Кулу А.
– Никако да схвате да су најлепше и најскупље (љубав, вера и нада – тако је он мислио, пр. т.) ствари на свету бесплатне, и да није све у тим прљавим парама. Да није тужно било би смешно, имајући у виду да је Српски Патријарх, ономад, ходао пешке у својеручно окрпљеној обући, или градским превозом и варбургом старим две деценије – рекао је З. Поглавици од Д., одлазећи. – Великаши, проклете им душе, на комаде раздробише (духовно) царство... Дође ми да се распитам за тарифе око свећења водице, прекадње и целивања. Нећу ни да им дајем прилоге, видиш да су побјешњели, изобличили се у трагању за материјалним. Зашто и они не деле судбину осиромашених верника? – била је бесна Слађењка, чувши од Коље Ј. како се говорило на Академији.
Одувек повучен, често неразговоран, Зврле је напрасно постао говорљив. Још младог срца, мада је угазио у педесете, јутрос се осећао као никада пре. Као да се у њему нешто преломило, или је схватио да треба да верује, не у слатке приче, већ у друге вредности, друге истине, друге снове. Његова С. је, знао је то, нагињала Зилотама, што је он тајно осуђивао, а сада, када је требало да покрене Северне домородце у акцију градње храма на Црквишту, је у дилеми. Сада ће добро размислити. Лакнуло му је. Чинило му се да је читава земаљска кугла под његовим ногама. Осећао це слободним. Он зна да су вера и дух изван оних материјалних димензија о којима данашњи духовници зборе. Неки камен као да му је пао са срца. Побегао је од свега, од себе. Трчао је бескрајем самозадовољно се смешећи, разговарао са бистрим брзацима, намигивао облацима, хватао ретке пахуље, додиривао гране бреза, звиждуком дозивао јата птица јурећи за дивљим ветром... Када би још једанпут видео онај пламен у њеним очима, отисак душе нечитко исписан на згужваном папирићу на брзину истргнутом из паклице цигарета. Када би могао да врати оне мирисе, боје, слике, да призове далека сећања, Када би... На трен се сети, како би му К.Ј. рекао: Оно што те не убије, оснажи те.
Слађењка је, слушајући његово шапутање у полусну, у најмању руку била збуњена. Никада њен Зврле није „падао“ на те таунске пролазне чаролије.
– Шта се са њим догодило, те је побрљавио? – питао се Бата Вуле. – Можда му је, она доле мангупарија набацила неко трептаво пиленце, које му је помутила разум и опило душу. Ђавоља је то игра.
– Одлепио, мајке ми!– цамо је, онако више за себе, тихо процедила Слађењка, одсутно загледана у танану завесу блиставе светлости која је цурила кроз расушена брвна Јарове крчме.
Зврле је, дан пре, Слађењки нормално и усхићено причао догодовштине о којима се тајно шушка у Т. Носталгија бару, о Зимским радостима којих није ни било, о неорганизованом ф. турниру, стању у Академији, Грину, Храму А. – Све ти је то за подкамен, утуви и закатанчи... и ником ни једну. Заклео сам се на вечно ћутање Дон Мифињу, који се у тајности припрема изборни штаб. Расписаће, каже, конкурс за посланичког кандидата. Нада се да ће, коначно, неки знаменити Т. појединци припомоћи око најављених избора, како би таунска паланка, коначно, искорачила из суморне стварности.
Данас, у 14,32
Скривен у сенци, испод Јаровог плазма ТВ-а, главни уредник Алапаче је, већ трећи сат, читао неку шарену књишку. Не померајући се, само би каткад сркнуо гутљај млакушног чаја, тихо мрмљао нешто као: Знам га. Ја, ја. То је то... И она!?
– Чита о наким кокошкама, и нешто некоме дојављује. У преводу: Све је исто само мене нема... Ники проблем, ..бем ли га... Ко зна, можда и мене буде...? И ко још, сем њега, пије чај поред ваке мученице – јадао се Бата Вуле, који је, у очекивању Сораба, Кокни Кола и неких гостију из Синга, распремао по хациенди. Ваља бити спреман. Можда сутра, мислио је, о Савином дану, бану и пајтоси из Т., Бањски обновитељи...
Тт...
Последња измена: 03 феб 2014 21:52 Написао: .
  • Страна
  • 1
Општина Ариље.  © 2005 - 2018