Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме
  • Страна
  • 1

ТЕМА: Иронија Православља

28 јан 2014 21:58 Иронија Православља #8508

  • Снежана Гавриловић
Црквена општина Свети Ахилије у сарадњи са Народном библиотеком Ариље организовала је 22. јануара духовно вече у сали Соколског дома. Гост и централни говорник овог скупа био је умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски, православни теолог Атанасије Јевтић. Поред епископа Атанасија, мирним присуством ово духовно вече подржали су и архијерејски намесник пожешко-ариљски Дмитар Луковић и архимандрит Тимотеј Миливојевић.
Тема духовне вечери гласила је „Јединство вере и заједница духа“. Можда је и због тог „радног наслова“ била препуна сала Соколског дома, што је у Ариљу редак случај. Но, у тогу монолога епископа Атанасија било је говора о свему сем о тој теми.
Полазим од претпоставке да свако ко одвоји своје слободно време и дође на духовни скуп, чини то да би, у времену какво оно данас јесте, осетио у себи мир, наду, блаженство и подгрејао у себи вредности на којима почива православље, које би му улиле снагу и вољу за убудуће. Но, здраворазумски посетиоци овог „духовног скупа“ могли су само да се узнемире количином говора мржње из уста једног епископа. Наиме, тема „Јединство вере и заједница духа“ скренула је у другом правцу и заснивала се на личном окршају епископа Атанасија и владике Артемија. Да, можда се у сегментима епископ Атанасије држао теме, помињући раскол цркве као опонент горе наведеној „заједници духа“.
Како тај раскол и пре свега лични окршај траје годинама, епископ Атанасије је имао огромну потребу да читава два сата, колико је трајао његов монолог, убеђује све присутне какав је то заправо човек владика Артемије. Омаловажавајућим тоном, са хрпом „доказа“, фотографија, једно пре свега свештено лице износило је аргументе уличним жаргоном и набојем негативне енергије и мржње. Посебно га је иритирао новац којим располаже Артемије и возило марке „ауди“ које је одузео као донацију Српској православној цркви у вредности од 60 000 еура. Цитирам : „Он је велики лопов. Данас на рачуну грчке банке у Солуну има 12 милиона долара и 14 милиона еура, и води се поступак за ту пљачку епархије“...Ограђујем се сада и од Атанасија и Артемија , али просто се питам како то Српска православна црква сме да прими овакву донацију и да се „кити“ причама о милионима свештених лица, без икаквог срама што та средства не усмере на пример све већем броју деце која имају огромних здравствених проблема, а превише финансијских тешкоћа. Где је ту оно што су сви учили о исконском православљу и емпатији?
У заносу свог монолога, износио је целу методологију, како он тврди, пљачке, лобирања против Срба на Косову за које је Артемије добијао новац и слично...Интелектуалац Јевтић, човек који је дипломирао на Богословском факултету, учио на Теолошкој академији у Турској, Теолошком факултету у Атини, био професор на Институту у Паризу, а једно време био и декан Богословског факултета у Београду, учесник на многобројним домаћим и међународним скуповима из области црквене историје, филозофије и хришћанске културе, аутор бројних књига, студија, чланака, беседа и слично, преводилац са хебрејског, старогрчког, старословенског, француског, руског показао је огромну дозу агресивног речника, подстицао мржњу и потцењивање свакога ко не мисли као он. А позван је на духовно вече само зато што је епископ, велико име Српске православне цркве...Чини ми се да је неки свештеник из неког сеоског манастира говорио те вечери да би улио грађанству, у времену у коме је се тешко снаћи и лоцирати, а остати у духовној равнотежи, блаженство и мир и ако ништа, бар на тај начин им помогао. Светски путник, епископ Атанасије, како је себе назвао, онај који шири православље, чак до Анталије у Турској и Родоса у Грчкој, показао се као ускогруди човек из чије скоро сваке реченице извире зло, завист, злоба, подсмех, лицемерје, дрскост и гордост.
Није заобишао ни актуелну политичку гарнитуру, карактеришући их погрдним речима, као уосталом и поље делатности којим се баве. Епископ Атанасије Јевтић као да је заборавио ону чувену реченицу „Не суди, да ти се не би судило“ и за себе је узео етикету Господа Бога, дајући себи право да сваког понаособ осуди. Али, ни у једном тренутку се није осетило, чак ни у његовим гестовима, погледима упућеним публици, а камоли његовим изговореним речима трачак неке наде, милости, блаженства и праштања. Врхунац је можда опонашање, или боље речено имитирање, покојног српског патријарха Павла, што би свакако сваки истински верник и православац, који је био упознат са животом покојног патријарха осудио.
Чак је и песма хора „Свети Ахилије“ била неког узнемирујућег звука, посебно када је са њима запевао умировљени епископ.
Питам се да ли смо колективно изгубили компас, када нико од посетилаца није устао и јавно осудио причу епископа Атанасија? Да ли смо ћутањем одобравали његов говор мржње и негативног психолошког набоја? Шта тек да мислимо о онима који су одобравали и аплаудирали његовим мислима?
Колико ми је познато Црква је простор слободе, она која прима све нас грешне, а ако је неко изабрао позив који му дозвољава да носи мантију, нејасно је како у себи гаји, а још горе и подстиче ђаволско у другима. Сва прича о националном идентитету, стању у коме је наше друштво, логична је кад је понашање и говор челника духовне власти овакав, иако смо овакво „позориште“ навикли да гледамо у политици и у медијском простору.
Здраворазумски, слободоумни људи су изашли са ове духовне вечери са „журком мисли“ у глави, узнемирени, појачаног пулса и згрожени говором који су чули. Све оно на чему почива православље добило је сасвим другу маску и изобличену конотацију.
Мржња, свађа, прозивке, бес насупрот љубави, праштању, радости, смирености...Раскол и немир, подстицање мржње насупрот лепоти православља, лепоти вере и заједништва. Зато је потпуно исправно овај говор епископа Атанасија Јевтића заборавити што пре, јер ма шта да је изнето у њему, истинито или не, вратити се само једној полазној чињеници ПРАВОСЛАВНА ВЕРА ЈЕ ЉУБАВ!

30 јан 2014 07:53 Одг: Иронија Православља #8510

  • Натаса
не бих понављала исте импресије...Не знам да ли сам изашла згрожена опонашањем пок. Патријарха Павла, понашањем монахиња у реду испред, које су све време кикотале, усплахирено аплаудирале пружајући подршку свему изговореном, или пак томе да је Атанасије управо највише блатио Синод, називајући Артемија незналицом, кога је исти тај Синод и унапредио у епископа..Надам се да следећи неће бити неко ко ће доћи да нам прича о томе како је управо тај Атанасије, заједно са Савом Јањићем и Теодосијем провео неколико дана у Америци, вративши се као потпуно други човек, у ствари сва тројица..када нам је ионако све одлично познато..а то што нико није устао у одбрану Вере, лично ме је срамота, за остале ме и не интересује..

02 феб 2014 05:47 Одг: Одг: Иронија Православља #8512

  • миле
Браво Снезана! Све си описала бас онако како су то духовно веце дозивели и сви присутни у сали биоскопа.

03 феб 2014 04:01 Одг: Одг: Иронија Православља #8513

  • сањајдонацију
Натаса написао/ла:
не бих понављала исте импресије...Не знам да ли сам изашла згрожена опонашањем пок. Патријарха Павла, понашањем монахиња у реду испред, које су све време кикотале, усплахирено аплаудирале пружајући подршку свему изговореном, или пак томе да је Атанасије управо највише блатио Синод, називајући Артемија незналицом, кога је исти тај Синод и унапредио у епископа..Надам се да следећи неће бити неко ко ће доћи да нам прича о томе како је управо тај Атанасије, заједно са Савом Јањићем и Теодосијем провео неколико дана у Америци, вративши се као потпуно други човек, у ствари сва тројица..када нам је ионако све одлично познато..а то што нико није устао у одбрану Вере, лично ме је срамота, за остале ме и не интересује..

  • Страна
  • 1
Општина Ариље.  © 2005 - 2018