Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме
  • Страна
  • 1

ТЕМА: Балканци, поздрав из нормалне Европе!

22 мар 2014 22:03 Балканци, поздрав из нормалне Европе! #8670

  • сањајдонацију
Писмо које је "експлодирало" Хрватском:
Балканци, поздрав из нормалне Европе!


Редакцији хрватског портала Индеx јавио се млади хрватски предузетник који већ неко време живи и ради у иностранству. Текст је постао потпуни хит а поделило га је неколико хиљада људи! Преносимо вам га у целости. Имамо осећај да ћете се у неким редовима препознати. Реците нам ако смо у праву.
Писмо које је "експлодирало" Хрватском: Балканци, поздрав из нормалне Европе!

“Пишем вам из једне велике еуропске земље у коју сам се склонио од неучинковите и трагично лоше Домовине Хрватске. Желио сам некоме приказати стварне проблеме због којих млади бјеже из Хрватске и који су доиста проблеми зашто они који могу бити успјешни бирају алтернативу.Рођен сам у Загребу у том “проклетом комунизму,” у тридесетим сам годинама и данас успјешан подузетник који с Хрватском дијели једино сјећања и обитељ (родитеље) које сам оставио. Вратити се вјеројатно никад нећу о чему нешто касније.Живио сам у обитељском окружењу с високим радним навикама, отац обртник био је успјешан у послу па је и мајка оставила државни посао да му се придружи. Увијек смо давали мање сретнима од нас чему нас је учио католичко-кршћански одгој али и осјећај солидарности. У Цркву смо ишли редовито гледајући како се и она мијења с временом које је пролазило (част изузецима).Средњу школу сам завршио са савршеним оцјенама и одгојем, у странке нисам ишао као ни обитељ. Тата је кратко био бранитељ (пар мјесеци). Укратко рекло би се “савршена обитељ Хрвата”.

Могло би се рећи да су моји с великом срећом дочекали 90-те. Обитељски пријатељи били су бројних вјера и нација и нисмо дискриминирали. Гледали смо како их други дискриминирају и како се морају више доказивати од нас самих. У средњој школи сам сазнао да има дјеце која по имену и презимену и неким другим обиљежјима знају тко је из које од тих мањина. Мене није никада особно то погађало али ни дан данас то не разумијем. Зашто је лакше мрзити друге него уважавати све?Факултет сам теже уписао успркос свим оцјенама. Касније сам сазнао да су се неки уписивали без проблема с лошим оцјенама. Плаћали смо студиј, није то било пуно мојима али тај окус те неправде је болио. Факс сам завршио на вријеме. С јако високим просјеком, ректоровом наградом и два написана рада објављена у еминентним часописима. Мјеста за каријеру на Свеучилишту ипак није било за мене. Било га је за неке “савршеније од мене”, углавном “правије Хрвате”.

Почео сам с подузетништвом у Хрватској. Спознаја да одмах од почетка треба имати рачуновођу, почетни капитал и папирологију (простор с уговором…) за коју све скупа треба радити је била болна. Желим привређивати за себе и државу али ме и у томе тјерају да се мучим. Зашто? Није ме то зауставило, радио сам по читаве дане и покренуо производњу.У року године запошљавао сам четири особе. Радило се пуно а драги људи с којима сам радио су са мном стварали. Мени су они били захвални јер сам их запослио када нитко други није хтио. Радило се о сјајно способним особама и ја сам чак био захвалан другима што их нису запослили.Проблеми су почели с првом инспекцијом која нам је стигла. Знате ону када нетко тражи “длаку у јајету”? То су мени тражили и нашли. Инспекција је била као стрељачки вод, према мени су се понашали као на суђењу а замислите тражили и ручак и каве. Небитно о чему се ради. Прва казна. Друга инспекција. Друга казна. Потом греска рачуновође за коју опет иде мени казна.

Прокухало је у мени. Хтио сам фирму држати ради радника које сам заволио као обитељ али нисам више могао. Нисам спавао добро. Знао сам да тако више не могу. Како сам извозио често сам са својим купцима причао и они су ми се чудили да желим тако радити. Тада сам донио одлуку. Затворити фирму, отворити вани и преселити се.У року од пола године вани живот ми се препородио. Држава ти помаже, цијењен си, послујеш без проблема. Прву инспекцију коју сам имао најавили су ми мјесец дана раније. Пронађене ситнице које нису биле усклађене су ми указали и помогли да их не радим. Није било казне! Рачуноводства готово и нема док не пређете одређену зараду и све је толико једноставно да ми то готово није било јасно.Радим исти посао а зарађујем десет пута више.

Радим исти посао а зарађујем десет пута више. То је реалност. У задње вријеме упознао сам лијечника из Загреба који је ту дошао и који говори готово исте ствари само из своје бранше. Према нама као странцима нема дискриминације, живимо у друштву које цијени рад а уопће не знам тко је какве политичке афилиације нити кога то овдје уопће занима. Дружим се и с Хрватима и Србима и Босанцима и домаћима.

Нема неке солидарности међу нама. Знате зашто? Не треба је. Ако сте успјешни, успјешни сте а ако нисте држава помаже. Једини који копају по смећу су наркомани тј. они који бирају такав живот. Несретни су и ти људи али је тешко помоћи ономе који не жели помоћ.Зато се вратити никад нећу. Овдје се будим и заспем сретан. Обитељ ми фали, фале ми загребачке улице али све мање. Не идем више нити на Јадран јер сам видио бројне друге прекрасне локације и земље у којима сада уживам. Љепоте које нису ништа мање од оних којима обилује моја Домовина. Родитељи долазе к мени а са заручницом, ускоро супругом, чекам и дијете. Заручница није из Хрватске, дијете неће бити Хрват а и ја ћу ускоро добити ново држављанство.Шта овде имам? Људско достојанство!

Што то овдје имам а у Хрватској немам. Људско достојанство, прилику да се докажем и слободу. Зашто вам онда пишем? Једино што ми је жао јесу други који остају у Хрватској. Није ово позив свима да напусте земљу него жеља да кажем што је Хрватској потребно.Нису то велике инвестиције извана, велика ИНА или Подравка. Хрватској треба либерализација пословања за оне мале подузетнике јер што год мислили Хрватска обилује младима који знају и могу али немају прилику. Овдје је таквих на десетке и управо из Хрватске долазе најспособнији. Упознајем људе из великог броја еуропских земаља који су овдје дошли али највише је оних из Хрватске који раде најплаћеније послове и воде своје фирме.

Хрватска ако жели опстати треба сљедеће. Не треба подузетницима ни смањење пореза, и то се може поднијети јер су млади у Хрватској способни. Треба укинути бирокрацију и олакшати пословање. Треба донијети закон по којем ће се фирма основати у року један дан а да за изостанак тога одговарају суци трговачког суда и остали у бирокрацији. Треба укинути сва давања до 150,000 куна годишње. Зашто толико? Зато што се с тиме може осигурати једна добра плаћа и једна просјечна, унајмити простор и куповати основну опрему.Тај износ може бити и већи ако се ради о производњи. Треба осигурати да се путем интернетског банкарства све може платити, укључујући и држави с уписивањем основног бруто износа. Да се избаце рачуновође не зато што су лоши него зато што се треба пружити прилика да зарађујете више а тек онда да сте дужни бирокрацији.Свуда се способни шиканирају!

Желим рећи још нешто. У бирократском апарату сам сретао бројне људе који су ми помагали и напорно радили. Нису у држави сви нерадници али су и они који раде фрустрирани једнако као ми који смоподузетници. Зашто? И тамо се способни шиканирају.Знате што сам код рачуновођа у Хрватској видио. Они кажу, извући ћемо вам новце ту и ту јер је ту законска рупа. Доврага. Каква је то држава која бирократизира све па морате узимати људе који ће опет тражити рупе да вам помогну. Не замјерам им, они (рачуновође) раде свој посао најбоље што могу али то је све скупа апсурдно.Гледам вијести из Хрватске и не разумијем. Чува се обитељ од “повампирених хомосексуалаца” а млади немају с чим засновати обитељ. Прича се о ћирилици а не о бирокрацији и порезима. Нитко не предлаже порезну реформу за мале. Међу политичарима нема очито никога тко је сам зарађивао за свој крух.Видим да ваш медиј гањају због Студент сервиса а нитко се никад није запитао да ли су давања која морате иначе дати једноставно превелика за ваш бизнис. Затворити, уништити, казнити као да је мото неразумних и за Хрватску аутодеструктивних политичара."Никад се нећу вратити"

За мене је касно. Као што сам рекао, нећу се вратити. Пишем због оних који устрају у останку. Њих треба спасити.Молим да уколико имате жељу ово писмо објавити исто не потпишете јер не желим тати и мами приуштити инспекције. Они не желе напустити Хрватску.Пуно поздрава из нормалне Еуропе”.

Извор: индеx.хр
  • Страна
  • 1
Општина Ариље.  © 2005 - 2018