Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме
  • Страна
  • 1

ТЕМА: Моје Ариље- пробудите успавани део васе дусе…

09 јун 2010 05:55 Моје Ариље- пробудите успавани део васе дусе… #1335

  • Јасмина Димитријевић
Ја сам градјанин Ариља. Неки би врло радо да оду из њега. Понекад и ја то позелим. Такве ми мисли најцесце падају у периоду с јесени на зиму или када се зима одузи као ове године. :(

Ово је мало место,овде се сви знају. Ако одскацес у поредењу са другим становницима овог града постанес мета оних који зиве тудје зивоте, таквих је овде доста. Они увек висе знају о теби него ти сам. Понекад се запитам засто сам овде? :блинк: :С

Јутрос смо испратили два новинара, насу драгу, забавну, другарицу Розу и једног divног, благог, цовека фотографа Босница који су ресили да се не задовоље, као остале њихове колеге, само црквом Светог Ахилија, градским парком, пастрмком и малинама са слагом. ;)

Остаце да упознају Рзав. Треба им обезбедити возаца и водица. На место водица се пријавио Момцило. :wоохоо: Немамо ми Бог зна ста прица и легенди из овог краја, па сам размисљала да би мозда Момцило био најбољи за измисљање туристицких занимљивости, док их ми не прикупимо, јер он уме лепо да искарикира разне прице како би оне деловале забавније. Возац нам је Миланце, који одлицно зна пут. Ауто лада нива, која не знам којим цудом је просла на техницком прегледу. Ста ја радим у целој тој прици? Ту сам, да направим гузву и додатну неудобност на задњем седиту, као и да остварим неке себицне и лицне циљеве, тј. да се окупам у бањи. ;)

Кренула је авантура…по ко зна који пут. Марсрута- Ариље-градске плазе-Висоцка бања, цркве, пејзази, понека стара куца, добри домацини, добра храна, до поцетног одредиста храма Светог Ахилија.
Прво заустаљване плаза Соњине цари. Брзаци створени од веците борбе стена и реке. На том месту, Рзав некако одскаце од свог свакодневног умеца да одрзи поцетне цасове у пливању клиницима ције маме спокојно пију кафу на некој од многобројних гратских плаза јер знају да је Рзав сигуран и благ уцитељ пливања.
Потом сврацамо на плазу Боса Нога, на којој затицемо радове. Од некадасње Босе Ноге, остало је име и јос по који део некадасњег каменог санка и по која столица, али зато домацин Десимир и његов верни пас Додз Прсо дали су нам наду да цемо се овог лета купати на реновираној плази са јос вецим санком, кухињом и апартманима. Боса Нога бице Нова Нога.
У Селу Крусцици, ста друго видети, него бројне рибњаке. Овде је пастрмка најбоља, а постоји и један рибљи ресторан који је увек попуњен гостима којима није теско да возе и до 20 километара из града не би ли појели овакву рибу.
А потом несто екстремније, јос неко време, док радови на путу не буду готови, спуст у Висоцку Бању. Висецим мостом, дрвеном терасом уз стену, пеко каменом наслаганог пута до купатила која јос нису оцисцена од те страсне новебарске поплаве.
Нисам се окупала, али зато сам се забавила, гледајуци у воду која јури низ тај кањон, слусајуци звук мира испресецан са звуковима неукротивости. Не оцекујте од ове бање да делује попут Врњацке, Ниске, бање Врујци. Ово је бања природе, неурбанизована и помало сурова.
Мозда цете по први пут доци у њу са надом да цете излецити вид, реуму, нерне и козне болести, а онда на том тлу стхватицете да сте мозда зацелили несто друго…мозда Дусу?
Зивецете природу и он це зивети вас.
Миланцетов отац један од људи који разумеју природу. Изасао нам је у сусрет са добрим располозењем, домацом медовацом и прсутом. Цовек ведрог духа који увек зна како да угоди гостима из Свајцарске, новинарима и нама ариљцима.
Наздравља, по ко зна који пут, сину Миланцету, који је за годину дана успео да покрене радве на пут за Бању;запослио се и привео девојку за зенидбу.
Потом сврацамо код баке Љубинке, која има стари град у свом двористу. Град са кога се види кањон Рзава и базени бање. Њена куца је једна од многих која је прекривена плавим каменим плоцама, а њена спонтаност и осмех несто сто се ретко среце у тим годинама. Њен деда је у малинама, има 82 године и казу да је најбољи радник у селу. Да ли је на то велики утицај имала сама бања или по која цасица домаце ракије, остаце тајна. ;)
И ста би смо ми без Миланцета, који се одлицно сналази на кривудавом путу “Седам генерала”. Пут је радјен у пет до поноц . Пут је урадјен, али генерали нису добили те изборе, ко да их гласа када су овде скоро све куце пусте.

Ту је и село многобројних професора. Село такмицарскох духа. То нам је у природи, па и у граду свака друга гараза и подрум има своју прозиводњу, јер ако мозе комсија могу и ја. :цхеер:

Док нас је Рзав испратио и позелео срецан пут, после 30 км друзења са њим, divан пејзаз је је јос увек са нама. Малињаци су на све стране и ретка је куца на територији опстине која нема засаде.
Роза је јос мало па постала струцњак у разликовању доброг и лосег малињака. :П
Потом музеј старих куца. У једном двористу, генерације куца породице Лазаревице јос из прослог века. Комсије породица Јевтовиц зиви у једној од тих куца. На средини куце, место некадасњег каменог огњиста, стоји Смедеревац, а на зиду једне куце, исцтане некакве рецке. Миланце који је прибавио колевку стару ко зна колико деценија, казе да те рецке представљају казане ракије. Доста се ракије овде испекло. Цело то имање припадало је прабаки Јулки, која је била попадија, способна зена и надалеко позната по богатсву и писмености па је у то врема дрзала сколу у својој куци. Радо би остали у неком прослом веку овде у двористу, медју домацим зивотињама и зеленим пасњацима, али морамо даље.
Црвквица у Бјелуси, мала је и напустена и да није фотографа Д.Босница, не би смо ни приметили та цудесна врата на тој цркви. Мене подсецају на неку стару римску цивилизацију. Мало divљих јагода да нас освези до камене Црква у Брекову, са лепим двористем и спомеником краљу Александру у порти. Фресксе су остецене, а неке од њих, ни налик на оне које сам до сада сретала. Пукотина на сред цркве, је казе поп, од комуниста. После другог светског рата подметнули су велике колицине експлозива око споменика краља Александра. На месту некадсњег спонекика сада је само зелена трава,а пар корака даље подигут је нови.
Даље путем, из кола запазамо сељака у сајкаци који закива каменом колац. Роза неце презалити сто нисмо имали времена да станемо да снимимо то, а ја нецу презалити сто нисмо имали време да се козијим стазама и мостицима отиснемо до Водене пецине у селу Добраце. Зацудјујуце је колики кањој прави тако мала река Пањица.
Пролазио поред империје Вуцицевица. Надам се да це једног дана направити етно село, јер поседују право богатсво поред Пањице.
У село Миросаљце стиземо у пола пет, тамо нас цекају Ана и Љиља, организатори целог овог друзења, испред канцеларија За економски развој Ариља.
Идемо у Савице.

Савиц је једно од домацинстава који је недавно кренуло са сеоским туризмом, али и са прозводњом народје носње. Пуна куца деце и насмејани домацини, добра храна и неки осецај природности, и ја сам без икаквог уструцавања задремала у њиховој гостинској соби.
Потом Грдовици, надомак Ариља, и јос једно домацинство Савиц, који су оспособили стару куцу за сеоски туризам. Пространо двористе, кревети из 1928. год делују јако лепо, на сред куце ,зацудјујуце, није огњисте, вец прави бунар свезе и хладне воде. На једном зиду, који је споља страна старинске брвнаре окацено је сведоцанство из зенске сколе, са свим петицама, а предмети су: хигијена,руцни рад, вредност, владање и сви предмети из домацинства- Закљувак:
:П ја бих сигурно понављала разред. Видели смо засаде боровнице и цули нацин на који се она гаји. Поред малине, све је висе плантаза боровнице. Казу да је и то будуцност за нас град, а ја казем да су људи будуцност овог града.
А онда предах у басти локаног паба са погледом на цркву.Цекамо да падне сумрак, како би фотограф направио јос по коју фотографију Храма.
И засто сам овде..? То питање не постављам на крају овог дана…Јер знам одговор.
Мозда нисмо јос увек организовано туристицко место, али полако то постајемо. Нама не требају хотели и велнеси, базени и светски сто, да би били потенцијал за туристе. Ми имамо природу и насе највеце богатсво Рзав, који прица своја налепсе прице и зели добродслицу свима вама.
Ариље је лепо место, али Ариље је и место добрих људи. Данас сам упознала неке од њих, који вредно раде да остваре своје снове, а сви њихови снови везани су за вас драги пустолови. Они сањају о томе да буду добри домацини и да са вама склопе нова пријатељства.
И од данас, ја знам да сам овде, јер зелим да вам представим све оно сто овај град јесте. Неукротива природа, домаца храна и добра ракија, али и добри домацини и људи са великим срцем и divним прицама су ту да пробуде успавани део васе дусе.
А ви сте добродосли да нам све то и потврдите...
:кисс: :)
Последња измена: 09 јул 2012 01:06 Написао: .

09 јун 2010 09:47 Одг: Моје Ариље- пробудите успавани део васе дусе… #1338

  • Бранко
А лијепо си ово написала
али си и могла ставити коју слицицу
да се види divота

:)

11 јун 2010 00:17 Одг: Моје Ариље- пробудите успавани део васе дусе… #1351

  • Натаса
Јасмина написао/ла:


......једног divног, благог, цовека фотографа Босница који су ресили да се не задовоље, као остале њихове колеге, само црквом Светог Ахилија, градским парком, пастрмком и малинама са слагом. ;)

Нама не требају хотели и велнеси, базени и светски сто, да би били потенцијал за туристе. Ми имамо природу и насе највеце богатсво Рзав, који прица своја налепсе прице и зели добродслицу свима вама.

:кисс: :)


Хвала Јасмина на исцрпном извештају.

Импресије госп. Боснића су крајње позитивне. Драго ми је што је коначно искористио прилику да остане у Ариљу мало дуже, и уз помоћ дивног времена, и свих вас који сте учествовали у обиласку, обиђе и фотографише све лепоте Општине, на њему својствен начин.

Једва чекам излазак његове књиге, у којој ће, знам, претставити Рзав из неког сасвим новог угла..
Поздрав

11 авг 2010 21:07 Одг: Моје Ариље- пробудите успавани део васе дусе… #1665

  • Ана Ковачевић
Рзав-Височка бања - Бјелуша - Грдовићи - Миросаљци
Последња измена: 17 авг 2010 00:19 Написао: Администратор.

16 авг 2010 22:47 Моје Ариље- пробудите успавани део васе дусе #1679

  • Гордана
Слазем се са овим сто је Јасмина написала, Била 5-6 пута у Ариљу, одусевила сам се. Прелепо је место, има дусу!
Поздрав из Крагујевца
Последња измена: 17 авг 2010 00:15 Написао: Администратор. Разлог: Наслов сувише дуг.

19 сеп 2010 09:34 Одг: Моје Ариље- пробудите успавани део васе дусе… #1763

  • Загор Те Неј
Ево ме како привучен насловом ишчитах ове занимљиве редове и некако понесен и пренесен у пределе из Јасминине приче, пожелех нешто додати. Како иначе делим интересовање за ову област по глави почеше да се роје разне мисли. Прво сам схватио да датум с почетка теме припада неком лепшем времену од овог данашњег, тмурног и досадног. Помислих - Баш су срећни што их послужи време! Свакако се слажем да путнику намернику (овде мислим и на оне који су се случајно намерили на ове наше лепоте, а и на оне који ће баш са намером овде приспети), имамо шта показати и да је Јасмина на потпуно исправном путу схватајући чињеницу да и уколико некада у будућности будемо имали средстава да све локације доведемо у беспрекоран ред, то неће бити оно што ће те исте туристе довести овде.
Та танана нит овог путописа, ослоњена на насмејана лица старица, врсну ракију препеченицу, приче из давнина на граници тајанственог, леденој води, врућој погачи и нестварном миру, који ремети једино жубор бистре воде, дотиче управо оне делове људске душе који нас увек и изнова вуку негде према напред, истовремено нас опомињући одакле смо потекли.
Можда је и добро што ће недостатак новца ове пределе оставити у обличју какво им је сама природа оденула. Свакако су за похвалу напори неколико вредних особа (броје се на жалост на прсте једне руке), на уобличавању свеобухватне понуде Тауна где ће сутра у неком новом дану који долази, намерник моћи да добије првокласну услугу, почев од бироа где може добити све потребне имформације о смештају, исхрани, знаменитостима, до брошура и самог водича, са или без превоза. Можда ће желети да пешаче. То ће бити дан када ће задовољни турист-намерник, одлазећи из Тауна, увећавши салдо нашег банковног рачуна, собом понети причу која ће доводити нове ходочаснике овим лепотама. Када се тај точак довољно заврти са њега ће уместо зрневља, капати новчићи који су негде на крају свега. Моја надања су да ти новчићи неће љубазне домаћине и добре људе (како их Јасмина назва) претворити у незасите тркаче за сребром. Сурова истина је да они који походе места слична Тауну, плаћајући смештај и храну какву више не могу купити у супермаркетима, желе да купе и мали део заборављеног детињства и илузију како су то заиста још увек они-заборављени, али исти. У луксузним хотелима, велнес и спа центрима подразумева се љубазност особља. Подразумева и наплаћује. Ово јесте и требало би бити нешто другачије, лепше и људскије. Нешто што постоји независно од новца који сте спремни потрошити за неколико осмеха. Гостопримство и доброту не можете купити, али је свакако можете искусити и осетити и њеном топлином грејати уморно тело када се с посла вратите у своје вишеспратнице са чијих се прозора, кроз густе облаке смога види само суседни солитер.
Тако лутам кроз бистре брзаке Пањице, кад у категорији Туризам сија нова тема са данашњим датумом. На сликама видим нека задовољна, насмејана лица на прилазу В. пећини. Лепо нема шта. И оставих једно топло људско хвала пријатељима из СПО, само ми остаде нејасно да ли су то страначке колеге, намерници, авантуристи или скуп неке фамилије по породичном стаблу, па се само скупили, 'нако!?
Како год, завидим им у овој кишној и досадној септембарској ноћи.
Ваш Ду'

20 сеп 2010 06:09 Одг: Моје Ариље- пробудите успавани део васе дусе… #1765

  • Љиљана Димитријевић
Просто не могу да верујем! Ко год да си Загоре Те Неју, причаш и мислиш као да сам Те ја наговорила. Овај текст прочитах после оног о посети Воденој пећини, па се сад поново одушевих истоветношћу наших реакција. Добро је, нема нас само неколико, можда се ускоро будемо пребројавали као прсти на обе руке!

20 сеп 2010 07:05 Одг: Моје Ариље- пробудите успавани део васе дусе… #1766

  • Загор Те Неј
Зар је баш толико битно? Некад сам доброћудни шумски дух, некад прзница. Знам да се појавим у мемљивим зидовима Чубуре и Коњопоја уз песму цигана, а знам и да будем љутити бунтовни дух који диже глас против свакојаке неправде. Лебдим понекад над главама библиотекарки док скидају прашину са старих књига у депоу или грицкам сласну травчицу покрај Ривер воде. Јасмина ме пронађе успаваног сред Тауна, како сневам слатке снове чаршијске док око мене пролази река ужурбаних пролазника у непрекинутој трци за преживљавањем и стицањем материјалних (!) вредности. Ту сам. То је за сада једино важно.
Ух, ух! Ово превише личи на Психомодо Поп - Волим само...!
Може бити превише лично, али некако ми је милије да будем добри шумски дух на уштрб оног љутитог Штрумпфа, али шта ћете када нам је стварност таква. Обично ме љути, ретко радује.
Заиста не би било лоше када би се што више таунских прстију ухватило за руке у непрегледно коло и својом ауром засијало на карти тужне и несрећне Сорабије. Тај пламичак сјакти, светлуца, али ако буде још Јасмина (и осталих, непоменутих), можда се и гришнемо на тој ватрици.
Искрено Ваш,
Ду'

21 сеп 2010 05:08 Одг: Моје Ариље- пробудите успавани део васе дусе… #1767

  • Бранко
Загор Те Неј написао/ла:

Заиста не би било лоше када би се што више таунских прстију ухватило за руке у непрегледно коло'


21 сеп 2010 09:12 Одг: Моје Ариље- пробудите успавани део васе дусе… #1768

  • Загор Те Неј
Е, баш то! Козарачким све до Радобуђе и Партизанске библиотеке.
Како чујем или је већ почела са радом или само што није. Мудар потез наших културно-туристичких посленика. Једним ударцем две муве! Склонити од пропадања обавезну литературу једног времена (самим тим ослободити депое библиотеке за нека нова издања) и омогућити заинтересованима да на једном месту чују историјски час који их интересује, а очито их занима. Ух ово су већ три муве!
Као што рекох; мудро.
На свеопћу подобит...
  • Страна
  • 1
Општина Ариље.  © 2005 - 2018