Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме
  • Страна
  • 1

ТЕМА: Ресторан

29 феб 2012 00:03 Ресторан #3733

  • Љиљана Димитријевић
Пре неколико дана ме једна фирма позва на продајну презентацију својих производа. Место презентације: један ресторан у Ариљу, време 18. часова и додатно упутство-можете повести још три особе. За све учеснике презентације обезбеђена је бесплатна вечера. Уколико сте присуствовали неком оваквом догађају, знате да сви они углавном изгледају слично: промотери фирме испричају своју причу, дају вам да кушате нешто од њихових производа, обавезно вас убеде да куповином њихових производа уствари штедите новац (а чувате здравље), понуде вам продају на рате или попуст уколико плаћате готовином и на крају вас упитају за који производ сте се одлучили. Да све буде по пропису, дају вам да потпишете уговор о куповини, а испоруку робе организују у неком уговореном термину. На крају (или на почетку), послуже ту обећану вечеру, која се обавезно састоји од помфрита, пљескавице и салате. Поделе и неке ситне поклончиће за одређен број посетилаца и то је то!
У заказано време дођох са „својом екипом“ у наведени ресторан. Наручисмо кафу чекајући почетак презентације. Исту нам послужи конобарица распуштене дуге косе, обучена у фармерке и вунени џемпер. Ни трага од неке радне униформе, ни једног знака љубазности према гостима. Ћутећи спусти кафу и окрете се.
„Молим Вас, да ли нам можете скинути пену са кафе“, упитасмо. Погледа нас без осмеха, бези речи и поново оде. До краја вечери не сети се нашег захтева.
Презентација одмиче, прошло је непуна два сата од почетка, на столу су и даље исте шоље, пикавци се гомилају у пиксли. У неко доба решисмо да сами потражимо нову пикслу, кад већ особље томе не придаје значај. Не би да ометамо презентацију, рече нам власник.
Дође и вечера. Мирис загорелог помфрита испуни просторију. Конобарица у истом издању разноси по неколико овала истовремено. Прилазећи нашем столу, садржај из пар њих буквално изручи у крила мојих пријатеља. „О сестро слатка“, завапи моја пријатељица, а конобарица гласно и јасно изусти: „Сунце ти јебем, у п....!“
Просто занемесмо. Она настави да рукама скупља остатке пљескавица и помфрита по столу, трпајући их поново у тањир. Боже, ко ли ће ово добити после нас, гласно упитасмо?. До краја вечери остадосмо прилично неми и глуви за све што се око нас дешавало...
Вратих се кући, више него очајна. Аман Бог људи, аман! Што тај посао радите, ако вам се не мили и ако нисте за њега рођени? Што другим људима работу кварите? Јер, име ресторана налази се у свим публикованим списковима ресторана у Ариљу, месту које претендује да привуче госте са стране. А кад тај гост дође, имаће о чему да прича. Као ово ја сада...Аух, „Сунце ти......“!
Последња измена: 29 феб 2012 00:07 Написао: .
  • Страна
  • 1
Општина Ариље.  © 2005 - 2018