Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме

ТЕМА: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља

21 јул 2012 08:26 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #4522

  • Загор Те Неј
успео!

04 апр 2013 09:41 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #7675

  • Миодраг Поповиц
Много ствари се дешавало у последње време па је ова тема пала у заборав. По свему судећи,господина Ивана нису саслушали људи из општине,видим да је градња ове зграде у центру града у пуном јеку.Шта треба да се деси да образовани људи са знањем као што је Иван добију своју шансу да кажу нешто корисно?Било како било сад бар знамо ко прави ову зграду до сада су се само спомињали неки инвеститори али сад је све црно на бело.Не знам човека али рушење старе чаршије и подизање спаваонице су веома непромишљене одлуке,изгледа је профит на првом месту....Како вама осталима изгледа то ново здање у центру?Ја нисам претерано одушевљен али то је само моје скромно мишљење...Топао поздрав од Миодрага из Ариља са адресом боравка у суседном Чачку.....

08 апр 2013 08:59 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #7722

Хвала Миодраже на лепим речима и добром запажању. Извињавам се што касним са одговором, нисам пратио форум неколико дана. Ко је сада прави власник, можда нисам упућен? Видео сам главни пројекат нове зграде која се гради поред зграде Божура (морао сам да поднесем писмени захтев који ми је одобрен после месец и по дана). Шта да Вам кажем, баш је онаква како сам је и замишљао да ће бити - ремек дело деградације градског центра самим местом и висином, а о функцији, спољашњем изгледу, распореду маса... сами судите. Приметио сам да подземна гаража прелази дворишне грађевинске линије и долази до самих суседних објеката - зато се и срушио зид суседне кућице која излази на главну улицу (а која је сада реновирана) - да су се поштовале грађевинске линије било би и мање станова и мања спратност (једно паркинг место по стану). Спратност - подрум, приземље, четири спрата плус надзидак који сакрива благи коси кров. Сећаће ме на све те ликове који су је гурали из све снаге, њихово животно дело, споменик у коме ће да живе за живота, а по коме ће бити запамћени и после смрти као негативци, деструктивци, незналице, незајажљиви бахати материјалисти града Ариља.

иван бојовиц написао/ла:
Инвестиција у коју сумњас јесте остварива , уствари односи се на ДЕО споразума који је Терзиц потписао са Марком Селаковицем (портпарол УРС) . Покрет радника и сељака из Ариља је добио позив о приступању са јасно дефинисаним обавезама обеју страна . Тим путем нам је понудјено висе ствари (унапред припремљених) ради интереса свих Ариљаца . Навесцу само оне кои су планирани уи за реализацију као сто су уредјење улице Милоса Глисица , уредјење градског трга и јос неких споредних улица .Тим поводом Марко Селаковиц је обецао и померање категорије опстине Ариље у низу (по тренутним параметрима смо измедју друге и треце категорије ) циме се такодје увецавају средства која нам припадају из будзета републике Србије . Сабирањем свих понудјених инвестиција се долази до цифре од 200 милиона динара . Велики део свега је планиран вец у овој години , уосталом време це показати . Заслуга за наведено припада искљуциво Драгиси Терзицу .

www.arilje.org.rs/forum/Aktuelnosti/7632...10&старт=10#7650

www.arilje.org.rs/forum/Aktuelnosti/7632-Демократско-понашање-председника-СО-Ариље?лимит=10&старт=10#7650

Слажем се да улица Милоша Глишића (поред ''Лименке'') треба да се уреди. После оне криминалне сече дрвореда црног бора који бејаше визуелни идентитет Ариља, а чијим претварањем у првокласну грађу неко заради на десетине хиљада евра, видимо колико је улица пуста и јадна без дрвореда. Пре свега треба да се поново посаде црни борови (сада у бетонским прстеновима да корење не би оштећивало улицу и суседне објекте) - ваљало би саднице произвести од постојећег дрвореда црног бора из дела улице Милоша Глишића који грађани спасоше од дрвосеча (паре које се уштеде за куповину садница поклонити некој сиромашној породици). Бор излучује фитонциде (биљне антибиотике) - материје које убијају микроорганизме, бактерије,... У боровој шуми има мање бактерија него у операционој сали. Али, пре него што се приступи реконструкцији улице Милоша Глишића, као и било које друге улице у Ариљу, прво треба променити канцерогене и дотрајале азбест-цементне цеви, да се касније улице поново не би раскопавале. Ако се нема пара за промену свих азбест-цементних цеви, онда може и да се врши промена и из делова, улицу по улицу, али пре тога треба одредити које ће се водоводне цеви употребљавати, а то је веома озбиљан посао који захтева лабораторијска испитивања деловања рзавске воде на изабране водоводне цеви јер одабир водоводних цеви зависи од мекоће, агресивности, буферованости и састава пречишћене (хлорисане) рзавске воде - полиетиленске ХДПЕ цеви које су пре неку годину уграђене у околним селима разграђују се дејством хлора и уносе у воду за пиће на десетине канцерогених и штетних материја.


''Хемијске материје које излазе из полиетиленских ХДПЕ и ПЕX цеви за воду и улазе у воду за пиће

Каже се да су ПЕХД цеви за воду здравије од ПВЦ цеви јер не испуштају диоксин као ПВЦ цеви (тј. то још није откривено), али зато испуштају у воду много других штетних и канцерогених материја:

Полyетхyлене, ХДПЕ, ПЕX: Ацетопхеnone; 2,4-бис (диметхyлетхyл)пхенол; бензене; бен- зотхиазоле; бис-(диметхyлетхyл)бензене; биспхенол А; БХТ (метхyл ди(т-бутyл)пхенол); царбон дисулфиде; цyцлохеxадиенедионе; цyцло-хеxаnone; цyцлопентаnone; диазадикето- цyцло-тетрадецане; дицyцлопентyлоне; диметхyлхеxанедиол; ди-ф-бутyл оxаспиродецадиене- дионе; хyдроxyметхyлетхyлпхенyл етхаnone; исобутyлене; метханол; метхyл бутенал; метхyл ди-ф-бутyл хyдроxyпхенyл проприонате; метхyл (ди-ф-бутyлхyдроxy-пхенyл)пропи- онате; метхyлбутенол; нонyлцyцлопропане; пхенолицс; пхенyленебис-етхаnone; пропенyл-оxyметхyл оxиране; ф-бутанол; тетрахyдрофуран; трицхлороетхyлене.

www.documents.dgs.ca.gov/bsc/prpsd_chngs...ian,%20П.%202004.пдф

ПЕХД и остале пластичне цеви изложене су и продирању (Пермеатион) штетних супстанци из њихове околине тј. земљишта у које су постављене (нпр. пестицида, смола, хемикалија из асфалта...), и те хемикалије улазе у воду коју ми пијемо, а такође смањују век трајања ПЕХД цеви:

дwи.дефра.гов.ук/ресеарцх/цомплетед-ресе.../репортс/дwи0772.пдф

www.epa.gov/region5/cleanup/rcra/Clinton...plication/cl_072.pdf


Цеви за воду које садрже цемент

У зависности од алкалности и ПХ вредности воде, из бетонских цеви и облога од цемента/бетона (челичне цеви, цеви од дуктилног лива, азбест-цементне цеви, бетонске цеви и армирано-бетонске цеви), може прећи много штетних супстанци у воду:

2,4,6-трибромоанисоИе; 2,4,6-трибромопхенол (Бромол); 2,4,6-три- цхлороанисоле (Тyрене); 2,4,6-трицхлоропхенол; антимонy; цалциум царбонате (лиме); цалциум сулфате; цхромиум; диетханоламине; диетхyлене глyцол; диоxин (ТЦДД); ципропyлене глyцол; дипропyлене глyцол-ф-бутyл етхер; фуран; ирон оxиде; магнесиум оxиде; меламине-сулфонате; напхтхалене-сулфонате; о-пхенyлпхенол; пхеноxyпропанол; тетрацалциум три- алуминумосулфате; тетраетхyл дипхоспхате; триетханоламине; ваниллин.

''Цурење из цементних облога (челичне цеви, цеви од дуктилног лива, азбест-цементне цеви, бетонске цеви и армирано-бетонске цеви) може се јавити у меким, агресивним и слабо буферованим водама. Метали као што су алуминијум, арсен, баријум, хром, кадмијум могу прећи из цементне облоге у воду, чак и када се користе материјали које је одобрила НСФ (Натионал Санитатион Фоундатион) и облоге примењене у складу са АWWА (Америцан Wатер Wоркс Ассоциатион) стандардима'':

wатер.епа.гов/лаwсрегс/рулесрегс/сдwа/тц...атионандлеацхинг.пдф

Зато ако се одлучи да се уграде армирано-бетонске цеви, мора се прво испитати ПХ вредност воде, алкалност и одредити које би армирано-бетонске цеви највише одговарале рзавској води (проверити произвођача, спецификацију, материјал, коришћене адитиве за бетон, дебљину бетона, провера целе хемијске структуре бетона...)''.

www.documents.dgs.ca.gov/bsc/prpsd_chngs...ian,%20П.%202004.пдф

Више о томе можете прочитати у теми о води:

www.arilje.org.rs/forum/Zdravstvo/4486-В...болести-и-смрти-људи

www.arilje.org.rs/forum/Zdravstvo/4486-Вода---кривац-за-80--свих-болести-и-смрти-људи

План детаљне регулације ''Градски трг'' имао је 57 примедби од којих су прихваћене само оне које не нарушавају улогу његовог доношења, а то је да се у центру Ариља, од градског парка до цркве, у Зони заштите 2 (археолошки неиспитаној), изграде 4 стамбене зграде са око 80 станова, иако се томе противи Републички завод за заштиту споменика културе из Београда. Тако би имали укупно око 8 или 9 нових стамбених зграда у центру града, од којих се прва гради захваљујући Плану детаљне регулације ''Центар 1'' који је урађен у истом приватном пројектном бироу из Аранђеловца као и ПДР ''Градски трг''.

План детаљне регулације ''Градски трг'' морао би да се оспори и због непоштовања тада важећег Генералног плана Ариља који каже да је центар града пренасељен и да треба да се смањи густина становања (са новим стамбеним зградама густина становања се драстично повећава).

Повећавањем густине становања (грађењем стамбених зграда) смањује се могућност увођења садржаја које би користили сви, а који би допринели да центар оживи.

Такође, План детаљне регулације ''Градски трг'' морао би да се оспори и да се изради други ПДР јер апсплутно није уздигао градски трг на место које му припада, није га повезао ни са црквом, ни са главном улицом, ни са околином, није нашао везу са ариљском традицијом, историјом, није оживео Немањићку и традицију Светог Саве, није реконструисао зидине које су постојале а које би могле да буду туристичка атракција, није увео брендове Ариља... Уместо тога увео је џиновску фонтану основе скоро као црква, облика поломљеног крста, која разбија трг баш тамо где треба да буде празан простор за окупљање. Такође уместо равног трга уводи четири нивоа са степеницама.

На конкурсу расписаном за Ужички трг пре неку годину, победио је рад који је на сваких три метра имао неку денивелацију, степенице - свидело се то власти јер је било шарено на цртежу који нису ни умели да прочитају. Требало је да се ради, док се нису ужички архитекти дозвали памети видевши на шта ће то да испадне и изгласали да се ужички трг не мења и да се стави под заштиту.

Нова гарнитура власти у Ариљу имала је могућност да заустави градњу прве стамбене зграде која се сада гради, али то није урадила јер би тада општина морала да плати одштету инвеститору који је добио главне дозволе у току претходне власти, тако да је сматрала да ће мања штета за Ариље бити ако се зграда изгради, са чиме се не слажем. Неизмерну штету имаћемо ако се зграда/е изгради/е!

Друштво ариљских уметника 23.09.2013. послало је писмо председнику општине Ариље, председнику Скупштине општине Ариље, одборницима Скупштине општине Ариље и Општинском већу у коме тражи да се не дозволи изградња поменуте стамбене зграде или да се њена спратност смањи. Нисмо добили писмени одговор ни од кога!

Мишљења сам да све те планове донешене у периоду претходне власти треба урадити поново, а до њиховог доношења поштовати план вишег реда Генерални план.

Светски познати академски сликар из Ариља, господин Љубивоје Јовановић, предложио је, још прошле године, по мени добру и занимљиву идеју - да на градском тргу, по узору на неке светске градове, направимо покретни амфитеатар који би шетао до сцена из различитих временских раздобља које су присутне на градском тргу у Ариљу - прехришћански период (неистражени део око цркве), средњи век (црква), 19. век (конак кнеза и сердара Јована Мићића, биоскоп, кућице), 20. век (хотел Елен, кућице), 21. век (нови примерени садржаји)... Значи сцене већ имамо, повезане са живом историјом - не морамо да их правимо, само треба да их очувамо, повежемо са чаршијом и у том духу да развијамо читав центар града.

А шта нам нуди тај План детаљне регулације ''Градски трг'' - рушење конака и његово измештање, надоградња биоскопа, надоградња хотела Елен, 4 стамбене зграде у Зони заштите 2 (у непосредној близини цркве)... - значи све супротно!

Тако да је мој савет новој градској власти да те паре које дођу у Ариље потроши на неке паметније ствари, јер радити градски трг по постојећем Плану детаљне регулације ''Градски трг'' штетно је за град. Биће узалудна инвестиција ако се сада почне радити по садашњем ПДР-у ''Градски трг'', јер ће кад-тад морати да се све то ради поново, како доликује Ариљу. Боље потрошите паре за нешто корисније, да оживите привреду. Ако баш хоћете да радите трг, онда прво одрадите нови План детаљне регулације - ангажијте све ариљце да о томе расправљају, покрените тему на форуму, одржите неколико трибина, тв емисија, питајте уметнике, архитекте. Сада из Ариља има око 17 архитеката (студената и дипломираних, не рачунајући архитекте који раде у Општини), па требало би да се и они нешто питају. Пре 5-6 година планирало се да се отвори пројектни биро при Дирекцији за изградњу (спрат Услужног центра), који би могао да запосли барем 10-20 архитеката, стигла је донација, нови компјутери, опрема и онда се стало. Лакше је било да им приватни биро оствари жеље, него да се цимају са домаћим архитектама којима је стало до свог града, који га познају и знају шта му треба.
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 25 апр 2013 04:39 Написао: Иван Трошки Дамљановић.

18 апр 2013 11:55 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #7755

Захваљујући незнаном јунаку који је поставио линк конкурсне документације за јавну набавку за извођење радова на реконструкцији улице Милоша Глишића, сазнао сам све што ме занимало:

www.arilje.org.rs/aktuelnosti/vesti/1003...otpocece-у-мају.хтмл

www.arilje.org.rs/aktuelnosti/vesti/1003...otpocece-у-мају.хтмл

www.mrrls.gov.rs/sites/default/files/att...pojasnjenjem%201.пдф

www.mrrls.gov.rs/sites/default/files/att...pojasnjenjem%201.пдф

Стварно не знам да ли садашња коалиција на власти зна шта се планира овим пројектом! Нажалост планира се најгори сценарио - да се посече постојећи дрворед Црног бора и да се уместо дотрајалих азбест-цементних поставе пластичне (ПЕХД) водоводне цеви, које су исто тако канцерогене као и азбест-цементне цеви, јер се пластика разграђује уз присуство хлора у води и на десетине канцерогених и штетних састојака улази у воду коју пијемо. То нису само штетне материје у течном облику, већ су то и гасови који се ослобађају у ваздух који удишемо, нарочито када се купамо или перемо судове топлом водом.

На слици испод види се да се планира сеча 25 стабала пречника 30 до 50 см, страна 61:



и49.тинyпиц.цом/3497внр.јпг

http://и49.тинyпиц.цом/3497внр.јпг


А на доњој слици може се прочитати да је у плану набавка 61 дрворедне саднице неназначене врсте дрвета, старости од 10 до 12 година, страна 78:



и50.тинyпиц.цом/15хд5рт.јпг

http://и50.тинyпиц.цом/15хд5рт.јпг

Пре неку годину грађани су спречили нелегалну сечу дрвореда - док смо се организовали, дрворед је пола посечен. Онда је претходна власт желела да оправда нелегалну сечу, па је планирала да уради реконструкцију читаве улице, али на инсистирање грађана који су били у контакту са људима (тада и сада) на позицијама, договорено је да се постојећи дрворед не дира, а да се уместо посечених борова посаде поново саднице Црног бора.

Реконструкција улице је идеална прилика да се делови корена, који расту према суседним двориштима или излазе на улицу, сасеку и да се постојеће дрвеће опаше бетонским прстеновима, тако да корен не може више да расте у страну и површински.

Сада је урађен пројекат, кога је започела претходна власт, а који треба да спроведе нова власт, у коме пише да треба да се легализује и доврши она нелегална сеча дрвореда Црног бора, визуелног идентитета Ариља, тако што ће се посећи преостали дрворед Црног бора, свих 25 стабала, да би се на њихово место посадиле нове саднице недефинисаног дрвета. Такође, замењују се канцерогене азбест-цементне цеви још канцерогенијим ПЕХД (пластичним) водоводним цевима. Ново је што се на аутобуским стајалиштима испред градског парка, зграда Лименке и Лепотице сада прави означени паркинг и све то још кошта 400 000 евра (од тога 160 000 евра даје град Ариље). Значи, суштински се ништа не мења, чак се улица деградира сечом преосталог дрвореда и сечом људи који ће у будућности обољевати од ових пластичних цеви, а за позитивне ствари - нови асфалт и означавање паркинг места плаћамо 400 000 евра!

Стара власт је отишла баш због оваквих пројеката, а грађани су гласали нову власт не да би реализовала недовршене лоше пројекте старе власти, већ да би их зауставила и одрадила добре пројекте!

Ако се већ улажу толике паре, онда треба урадити улицу тако да се касније не прекопава.

1. Сачувати постојећи дрворед Црног бора.
2. Паре које се уштеде на сечи, чупању, одвлачењу постојећег дрвореда и на његовом месту сађењу новог дрвећа, преусмерити на здравије водоводне цеви (после консултације са неколико стручњака).

Некада су азбест-цементне цеви биле у моди, па су их пројектанти постављали као сада и пластичне, не питајући се да ли су здраве - неко први започне, а остали преписују.

21. век је, а немамо здраве водоводне цеви ни у држави, ни у свету - ето прилике да локална самоуправа преузме иницијативу и актуелизује ову тематику, тако што ће окупити водеће стручњаке из Србије из ове области и дати им задатак да пронађу најздравије водоводне цеви. Ако тренутно не постоје тотално здраве водоводне цеви, тај тим ће покренути акцију да се направе.

Нпр. може да се пронађе начин како да се унапреде керамичке цеви. Читао сам да имају и сада велику чврстоћу, ако је потребно могу да се још ојачају неким начином армирања да би издржале притиске воде. Претходне две реченице сам додао, а избрисао сам предлог о увођењу бакарних цеви, јер постоји могућност цурења бакра у воду дугим стајањем воде у бакарним цевима или на спојевима са другим металима који изазивају корозију, што може да изазове обољења јетре, бубрега, срца, алцхајмерову болест... нарочито после 50-те године живота када се тело теже ослобађа бакра.

Још није касно да се нагласи да се постојећи дрворед Црног бора неће сећи, и да се уместо пластичних водоводних цеви поставе здравије, тако да фирме које ће конкурисати формирају цену на основу тих нових података пре него што се тендер заврши.

Грађани ће свакако покренути акцију спречавања сече дрвореда Црног бора, а на владајућој коалицији и опозицији је да им изађу у сусрет и сами то спрече. Што се тиче водоводних цеви, написао сам шта сам имао, а на странкама је да послушају или не послушају савет.




и45.тинyпиц.цом/ојгроy.јпг

http://и45.тинyпиц.цом/ојгроy.јпг
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 25 апр 2013 04:41 Написао: Иван Трошки Дамљановић.

18 апр 2013 20:07 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #7756

  • сањајдонацију
Иван Трошки Дамљановић написао/ла:





Сада је урађен пројекат, кога је започела претходна власт, а који треба да спроведе нова власт, у коме пише да треба да се легализује и доврши она нелегална сеча дрвореда Црног бора, визуелног идентитета Ариља, тако што ће се посећи преостали дрворед Црног бора, свих 25 стабала, да би се на њихово место посадиле нове саднице недефинисаног дрвета. Такође, замењују се канцерогене азбест-цементне цеви још канцерогенијим ПЕХД (пластичним) водоводним цевима. Ново је што се на аутобуским стајалиштима испред градског парка, зграда Лименке и Лепотице сада прави означени паркинг и све то још кошта 400 000 евра (од тога 160 000 евра даје град Ариље). Значи, суштински се ништа не мења, чак се улица деградира сечом преосталог дрвореда и сечом људи који ће у будућности обољевати од ових пластичних цеви, а за позитивне ствари - нови асфалт и означавање паркинг места плаћамо 400 000 евра!



1. Сачувати постојећи дрворед Црног бора.
2. Паре које се уштеде на сечи, чупању, одвлачењу постојећег дрвореда и на његовом месту сађењу новог дрвећа, преусмерити на здравије водоводне цеви - нпр. [сизе=5]бакарне или неке друге (после консултације са неколико стручњака). Бакарне цеви су, изгледа, најздравије од свих постојећих (док се не почну користити керамичке), али у Фабрици бакарних цеви Мајданпек праве бакарне цеви са највећим пречником од 76 мм, а по пројекту су планиране ПЕХД пластичне цеви пречника 160 мм. [/сизе]



21. век је, а немамо здраве водоводне цеви ни у држави, ни у свету - ето прилике да локална самоуправа преузме иницијативу и актуелизује ову тематику, тако што ће окупити водеће стручњаке из Србије из ове области и дати им задатак да пронађу најздравије водоводне цеви. Ако тренутно не постоје тотално здраве водоводне цеви, тај тим ће покренути акцију да се направе. Ако се каже Фабрици бакарних цеви у Мајданпеку да ће имати користи и велико тржиште (можда и светско) ако почну производити бакарне цеви пречника 160 мм, фабрика ће наћи начина да их произведе.


Кољега
па знас ли ти ,болан не био,да се код нас(у Србијици брале)
бакар краде на тоне и мега-тоне
има да нам навуцес беду са овим сто то воле то да раде
и да навале ,ноцу,да раскопавају улице да би вадили бакар
а цини ми се да и код нас у ариљу има димљених који то воле да раде
а морало би се организовати ноцне стразе итд.итд.........

19 апр 2013 05:31 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #7758

Ха, ха. Насмеја ме. То је само један предлог. Има вероватно и бољих решења, треба размислити и питати упућене у ту проблематику.

Избрисао сам предлог о увођењу бакарних цеви, јер постоји могућност цурења бакра у воду дугим стајањем воде у бакарним цевима или на спојевима са другим металима који изазивају корозију, што може да изазове обољења јетре, бубрега, срца, алцхајмерову болест... нарочито после 50-те године живота када се тело теже ослобађа бакра.
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 19 апр 2013 14:43 Написао: Иван Трошки Дамљановић.

25 апр 2013 11:42 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #7763

Данашња дешавања из Скопља - ''Избегнут инцидент у центру Скопља. Преко пута хотела "Бристол", близу старе железничке станице, револтирани грађани окупили су се да изразе незадовољство због одлуке града да посече стабла у близини објеката у којима живе. Пошто се окупила велика група људи, који су љутито реаговале на сечу зеленила, радници су напустили градилиште.

Град Скопље одлуку је донео јуче, иако грађани имају право жалбе у року од 15 дана, градске власти нису испуниле ту обавезу и посекле су дрвеће. На месту је била присутна полиција, у случају да се деси тежи инцидент.

"Трг слободе" назвао конститутивну седницу ''Савета Центра'' због промене Детаљног урбанистичког плана, тако да ће парцеле које су додељене за грађевинско земљиште да остану зелене површине''.


На снимку се види птић који је убијен када је стабло срушено.



новатв.мк/индеx.пхп?навиг=8&цат=18&вест=2975




а1он.мк/wордпресс/арцхивес/141714


Рушење ограде која је постављена око паркића



бриф.мк/македонија/видео-граганите-ги-ср...о-вратат-зеленилото/


Дешавања у Ариљу - како сам сазнао, уместо црног бора, планира се садња канадског јасена и то само са једне стране улице. Још покушавамо да спасемо дрворед црног бора без дизања фрке.
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 25 апр 2013 11:44 Написао: Иван Трошки Дамљановић.

01 мај 2013 13:02 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #7785

Гласине су нетачне, погледао сам пројекат и видео да се не сади канадски јасен, већ норвешки јавор (Ацер платаноидес в. глобосум):

www.about-garden.com/ei/en/00030-05-норwаy-мапле/

Због само 7 паркинг места читава улица Милоша Глишића осовински се помера за 2,5 метра, и због тога:

- улица Милоша Глишића неће бити у осовини са стазом у парку,
- раскрсница код парка се помера за 2,5 метара према Гавриловцу, па ће бити опаснија због низбрдице,
- фонтана у парку неће се видети из главне улице, тј. пола фонтане ће заклањати паркирана кола,
- померање улице повлачи и сечу постојећег дрвореда црног бора,
- дрворед норвешког јавора сади се само са једне стране улице - на страни ''Лименке'',
- тротоари ће бити неједнаке ширине (4,6 тј 5,0 метара тротоар на страни ''Лименке'' и 1,6 тј. 2,0 метара тротоар на страни вртића - сада су једнаке ширине - по 3,1 метар).

И све то због 7 паркинг места!

Завод за заштиту природе Србије дао је своје мишљење да се дрворед црног бора у улици Милоша Глишића очува, што је ушло у План детаљне регулације који се радио за Улицу војводе Мишића.

Сматрамо да је мишљење Завода за заштиту природе Србије релевантније од мишљења инжењера шумарства који је озаконио сечу својом лиценцом, а никада није дошао у Ариље да види тај дрворед црног бора.

Поплочање ће бити бетонским плочама на песку, исто као главна стаза у парку, па за коју годину можемо очекивати да се тротоар расклимће.

29.04.2013.г. Група грађана, Еколошко удружење ''Рзав'' - Год Саве Рзав и Друштво ариљских уметника обратили су се писменим путем председнику општине Ариље, председнику Скупштине општине Ариље, Општинском већу општине Ариље, инспектору за заштиту животне средине општине Ариље, Комисији за очување животне средине општине Ариље и Комисији за планове општине Ариље.

У наставку постављам то обраћање у коме смо дали и решење којим би се сачувао дрворед црног бора, а осовина улице Милоша Глишића не би се померала - ако нема времена да се ради нови пројекат, при извођењу пројекта, пројекат би се веома лако изменио због бољег решења, а касније, ако је потребно, може да се уради пројекат изведеног стања.



РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ОПШТИНА АРИЉЕ

Св. Ахилија 53

-Председнику општине Ариље
-Председнику Скупштине општине Ариље
-Општинском већу општине Ариље
-Инспектору за заштиту животне средине општине Ариље
-Комисији за очување животне средине општине Ариље
-Комисији за планове општине Ариље

Предмет: Захтев за очување дрвореда црног бора
у улици Милоша Глишића

Поштовани,

Грађани Ариља, Друштво ариљских уметника и Еколошко удружење ''Рзав'' и оштро се противе намери да се посече дрворед црног бора у улици Милоша Глишића! Дрворед је засађен 1936.г. - сада има 77 година и одавно је постао визуелни идентитет и знак препознавања Ариља, између осталог и зато што су градови који имају овако очуван дрворед црног бора у свом центру веома ретки и у Србији и у свету. Зашто би секли ту јединственост, када смо по њој познати!?

10. априла 2013.г. сазнајемо из вести са општинског сајта да је Министарство за локалну самоуправу и регионални развој 26. марта 2013.г. расписало Јавну набавку за реконструкцију улице Милоша Глишића, која траје месец дана, а радови на реконструкцији почињу половином маја. И на наше изненађење, из документације прочитасмо да се планира сеча дрвореда црног бора. Јавни увид није предвиђен по закону, тако да грађани нису били обавештени о намери да се дрворед посече, па реагују тек сада.

Завод за заштиту природе Србије дао је своје мишљење да се дрворед црног бора у улици Милоша Глишића сачува, што је унесено у План детаљне регулације који се радио за улицу Војводе Мишића. Сматрамо да је мишљење Завода за заштиту природе Србије релевантније од мишљења инжењера шумарства који је озаконио сечу својом лиценцом, а никада није дошао у Ариље и видео тај дрворед црног бора. Зашто се није поштовало мишљење Завода за заштиту природе Србије и због чега оно није ушло у пројектни задатак?

Поред тога што представља визуелни идентитет, сведочи о историји, повезује прошлост и садашњост, дрворед црног бора (Пинус нигра) треба да се сачува и због својих лековитих и еколошких својстава јер пречишћава ваздух и драстично смањује број бактерија, боље него било које друго дрво, тако да је у том смислу много боље дрво од норвешког јавора (Ацер платаноидес в. глобосум) који је планиран да се посади уместо бора. Бор излучује фитонциде (биљне антибиотике) - материје које убијају микроорганизме, бактерије,... У боровој шуми има мање бактерија него у операционој сали.

2008.г, још не знамо на чију одлуку, почела је сеча дрвореда црног бора у улици Милоша Глишића - грађани су реаговали, окупили се и на улици зауставили сечу. Сутрадан су представници грађана отишли код председника Ариља и договорено је да се сеча обустави. После тог догађаја општински радници добили су идеју да ураде пројекат реконструкције читаве улице Милоша Глишића, али тада је усмено договорено да се дрворед црног бора неће сећи, а на посеченом делу да ће се поново посадити црни бор, сада у бетонским прстеновима.

2008.г. као разлог за сечу наводила се старост црног бора. У писму које је једна група грађана Ариља, на челу са уваженим доктором геологије и грађевинарства господином Недељком Стојнићем, 2009.г. упутила председнику Скупштине општине Ариље, Комисији за екологију града Ариља и Комисији за планове града Ариља, у коме су побили све разлоге за сечу борова, стоји:

''Техничка опходња (време највећег прираста) црног бора је до старости између 80 и 120 година зависно да ли се смолари или не. Сам бор по својој природи може да живи дуже од 300 година, према томе његов век од 70 година није ни до истека техничке опходње за индивидуе подвргнуте смоларењу што код нас није случај, (узето из рада “Истраживање утицаја неких природних и економских фактора на дужину производног процеса у шумама црног бора“, Проф. др Лазар Томанић, Актуелни Проблеми Шумарства, Шумарски Факултет Београд)''. Остатак текста Групе грађана дајемо у прилогу.

Неки као разлог сече дрвореда црног бора наводе и то што његове жиле и коренови подижу тротоаре, улицу и суседне објекте. Ни то не стоји, јер је реконструкција идеална прилика да се жиле које расту са стране посеку и да се ставе бетонски прстенови око сваког црног бора, тако да корен више не може да расте на страну, већ само у дубину. Као разлог сече наводи се и то што иглице борова падају на кровове кућа - и то не стоји јер у поређењу са површином листова норвешког јавора које опада сваке године, иглице су много мањи проблем.

Пројекат реконструкције улице Милоша Глишића урађен је 2011.г. Постављамо питање ко је донео одлуку да се посече дрворед црног бора? Да ли је то био пројектни задатак који је прослеђен из Ариља пројектантској фирми која је урадила пројекат реконструкције - ако јесте, који орган је донео ту одлуку или је ту одлуку сам донео шумарски инжењер који ради за тај пројектни биро, иако никада није дошла у Ариље да види дрворед црног бора и иако никада није назвала Дирекцију за изградњу која је носилац пројекта (потврђено од радника Дирекције)?

Сматрамо да је пројекат реконструкције лоше урађен - планира се померање осовине улице Милоша Глишића за 2,5 метра у страну према вртићу, тј. Гавриловцу, и то због паркинга за 12 аутомобила испред зграде ''Лименке'', па улица Милоша Глишића више неће бити осовински продужетак пешачке стазе у парку, која води до фонтане, а знамо да је фонтана наменски постављена да буде баш на средини улице Милоша Глишића да би се видела из улице Светог Ахилија. Ако се буде радило по пројекту реконструкције, фонтана ће бити сакривена новим паркингом за 12 аутомобила који ће бити на месту садашњег тротоара и једне коловозне траке до зграде ''Лименке''.

Улица Милоша Глишића широка је 12 метара и та ширина реконструкцијом се повећава само код зграда ''Лименке'' и ''Лепотице'', због два паркинга са по 12 аутомобила, на рачун зелених површина зграда ''Лименке'' и ''Лепотице''. Тренутно је коловоз широк 5 метара, риголе за одводњавање су широке по 0,4 метра, а тротоари за пешаке су широки по 3,1 метар. Померањем осовине коловоза за 2,5 метра на раскрсници код парка, тротоар од краја зграде ''Лименке'' па до раскрснице са улицом Војводе Мишића биће неједнаке ширине, на страни до вртића биће широк само 1,6 метара, док ће тротоар на супротној страни, на страни где је некада била продавница ''Код Шоце'' бити широк 4,6 метара. Пројектом се планира садња дрвореда норвешког јавора само са једне стране улице, на ширем тротоару. Изговор да је улица уска за два дрвореда не стоји, јер по новом пројекту осовинско растојање између два норвешка јавора у једном дрвореду је 6 метара, а осовински размак два дрвореда црног бора, ако би се посадила са обе стране улице, био би око 7 метара, можда и већи, колико је и сада.



РЕШЕЊЕ

Сматрамо да је боље решење не померати осовину улице Милоша Глишића, урадити само паркинг према згради ''Лепотице'' за 12 аутомобила, а према згради ''Лименке'' не радити паркинг или урадити паркинг код зграде ''Лименке'' само за бочно паркирање за 5 аутомобила којим се не би померала осовина улице. Зашто померати читаву улицу због 7 паркинг места и тако реметити визуру из улице Светог Ахилија према парку и сећи дрворед! Бочно паркирање за 5 аутомобила испред зграде ''Лименке'' (уместо управног паркирања за 12 аутомобила) омогућило би да се осовина улице Милоша Глишића не помера, да се поново посади дрворед црног бора са обе стране улице, као и да се сачува постојећи дрворед црног бора.



Пројектом се предвиђа и замена азбест-цементних цеви са ПЕХД (пластичним) цевима, за које бројне студије доказују да су канцерогене и да из њих на десетине канцерогених материја прелази у воду, као што су:


Ацетопхеnone; 2,4-бис (диметхyлетхyл)пхенол; бензене; бен- зотхиазоле; бис-(диметхyлетхyл)бензене; биспхенол А; БХТ (метхyл ди(т-бутyл)пхенол); царбон дисулфиде; цyцлохеxадиенедионе; цyцло-хеxаnone; цyцлопентаnone; диазадикето- цyцло-тетрадецане; дицyцлопентyлоне; диметхyлхеxанедиол; ди-ф-бутyл оxаспиродецадиене- дионе; хyдроxyметхyлетхyлпхенyл етхаnone; исобутyлене; метханол; метхyл бутенал; метхyл ди-ф-бутyл хyдроxyпхенyл проприонате; метхyл (ди-ф-бутyлхyдроxy-пхенyл)пропи- онате; метхyлбутенол; нонyлцyцлопропане; пхенолицс; пхенyленебис-етхаnone; пропенyл-оxyметхyл оxиране; ф-бутанол; тетрахyдрофуран; трицхлороетхyлене.

www.documents.dgs.ca.gov/bsc/prpsd_chngs...ian,%20П.%202004.пдф

ПЕХД и остале пластичне цеви изложене су и продирању (Пермеатион) штетних супстанци из њихове околине тј. земљишта у које су постављене (нпр. пестицида, смола, хемикалија из асфалта...), и те хемикалије улазе у воду коју ми пијемо, а такође смањују век трајања ПЕХД цеви:

дwи.дефра.гов.ук/ресеарцх/цомплетед-ресе.../репортс/дwи0772.пдф

Више о томе можете прочитати на следећем линку:

www.arilje.org.rs/forum/Zdravstvo/4486-Вода---кривац-за-80--свих-болести-и-смрти-људи

Због здравља суграђана, молимо вас да уложите додатни труд, да пронађете и поставите здравије водоводне цеви од ПЕХД (пластичних) цеви као и да спречите сечу дрвореда црног бора, визуелног идентитета Ариља.

Молимо да нам одговор доставите у року од 10 дана на доњу адресу.

Ариље, 29.04.2013.





ПРИЛОГ

Председнику Скупштине Општине Ариље
Комисија за Екологију у Ариљу
Комисији за Планове у Ариљу


Група грађана из Ариља

Поштовани,

На састанку групе граћана одржане 27.09.2009. у Ариљу, који је организован са циљем да се изрази мишљење, усвоји заједнички став и реши проблем настао раније донешеном одлуком Скупштине општине Ариља о сечи стабала црног бора у улици Милоша Глишића као и свим ранијим сечама ове биљне врсте на подручју града Ариља. На састанку је усвојен став да је на простору града Ариља извршена сеча црног бора са недовољним аргументима што образлажемо у наставку текста.

Главни општински разлози за сечу борова

Односе се на то да је ова раније засађена врста (неки примерци и пре 70 година) престара а поред тога није ни аутохтона па је као такву без обзира траба заменити. Следеће је да корен црног бора штети куће, подиже асфалт тротоара, подрива темеље објеката, иглице штете покривку кровова и запушавају олуке.

Одговор групе грађана на наведене аргументе

1. Старост и аутохтоности засада црног бора на градском подручју

Техничка опходња (време највећег прираста) црног бора је до старости између 80 и 120 година зависно да ли се смолари или не. Сам бор по својој природи може да живи дуже од 300 година, према томе његов век од 70 година није ни до истека техничке опходње за индивидуе подвргнуте смоларењу што код нас није случај, (узето из рада “Истраживање утицаја неких природних и економских фактора на дужину производног процеса у шумама црног бора“, Проф. др Лазар Томанић, Актуелни Проблеми Шумарства, Шумарски Факултет Београд).

Што се тиче аутохтоности црног бора на подручју Ариља је општински став који није вредан коментара. Познато је из хортикултуре да се за паркове и уличне дрвореде користе врсте које нигде па ни код нас не морају да представљају типско дрво за ширу околину локације на којој су засађени а поред тога у самом граду већ постоји против аргумент који се зове канадски јавор или секвоја а може и јапанска трешња да сада више не набарјамо може довести до какве смутње. Ово о неаутохтоности црног бора у граду Ариљу као и престарелости истих је Недељко Стојнић добио за одговор од наставника биологије Нише Булатовића, члана комисије и предлагача сече борова, у једном уличном разговор на питање зашто је извршена сеча истих.

2. Штете на кућама и тротоару од стране црног бора

Величина круне примерака црног бора на подручју града Ариља указује да је коренов систем ове биљке знатно развијен. Тежећи за влагом корен се често пружа према објектима са чијих се кровова слива киша и појачано влажи тло у зони сливања. Отуда корен може да изазове штете на слабо везаним темељима стварајући пукотине слично ономе што чини у испуцалој стенској маси. Ово није случај са армирано-бетонским темељима новије градње. Корен иде и за другим изворима влаге попут цевовода и сл. где такође може да изазове одређене штете или сметње.
У овом случају жила која прети да изазове дату штету треба да се пресече и остави да иструли пошто више није у могућности да независно расте будући да би неке интервенције око вађења исте могле да изазову већа оштећења.

Код подизања асфалта од стране кореновог система треба рећи да се ради о људском фактору који се манифестује у непознавању чињенице о потребама биљке за водом и у градским условима, као и непознавања кретања воде у тлу. Нажалост поред присутних стручњака биологије, агрономије, шумарства, хортикултуре, средњих и виших пољопривредних педолошких и сличних образовања до дана данашњег није се дошло до закључка да се ово дешава у случају када се заустави прилив воде до самог стабла или у његову непосредну околину. У том случају вода не продире у дубље делове тла испод самог стабла стварајући лепезасту форму влажног тла која читав коренов систем повлачи ка дубљим деловима, и одваја га од површинске зоне кондензације непосредно испод асфалта што је случај код садашњих стабала. Ова појава је генерална како код листопадних тако и код црногоричног дрвећа. Најскорији пример је јасен наспрам Дома здравља који је након „естетског оивичавања“ почео полако да се понаша неадекватно жељама градских естетичара, подижући притом асфалт око себе и стварајући пукотине са највероватнијом тенденцијом да поруши Дом здравља или Основну школу. Прибојавамо се једино да због анархизма и ово стабло не буде стављено на листу за одстрел, односно сечу.

Да би се овај проблем избегао потребно је применити супротне методе од досадашње праксе која се примењује деценијама.

3. Штете на покривци кровова од стране иглица црног бора као и запушења олука.

Мада је већ исплаћена једна штета покривке крова која је изазвана иглицама црног бора, сматрамо да тврдњу да смола иглица као и саме иглице изазивају такву штету треба преиспита. Кровови окренути на северну страну услед смањене инсолације могу да буду покривени лишајем и да брже пропадају без обзира на постојање иглица на њима. Друго смола не погодује развоју биљног покривача. Цреп под иглицама може да делује прљаво јер је лепљив и прашина се лепи на његову површину. У самом граду се налази један против аргумент претераној штетности иглица бора на покривку објекта углавном црепа. Ради се о објекту преко пута Школског центра који је до пре годину дана деценијама био покривен дебелим слојем иглица као ниједан у граду. Међутим није имао никакав проблем на црепу који такође траје деценијама.

Код иглица које упадају у олуке поставља се питање промера олука. Заправо било иглице бора, лишће или гнездо које је током лета свила нека птица могу да доведу до запушење олука чија је ширина предвиђена неким „стандардом“. Оно што је најчешћи проблем то је да такви стандарди углавном нису тачно процењени будући да се прорачуни за кишу углавном врше на основу идеалних течности, односно течности без трења, а камоли воде која собом носи којекакав биљни или који други детритус.
Без обзира на ову анализу имамо разуемвање за постојећи проблем и сматрамо да током године треба предвидети чишћење олука. у смислу спречаавња нежељених ефеакта, што би општина требала да финансира.

Предности црног бора над осталим биљним врстама

1. Мање излучивање воде
Бор транспирише мању количину воде у атмосферу и не ствара крошњу са отежаном циркулацијом ваздуха кроз своју унутрашњост као што је то случај са листопадним дрвећем. Проветравање код бора је веома изражено што чини да се испод овог дрвета човек осећа пријатније.

2. Корисност излучивања етеричних уља
Етерична уља која бор излучује нису алергентна као код липе и неких других биљних врста. Она су поред тога антимикотична и повољно утичу на респиарторни систем.

3. Пречишћивач ваздуха током целе године
Будући да се ради о зимзеленом дрвету које одржава своју физиолошку активност током целе године са нешто редукованим обимом током зиме, ова врста има улогу пречишћивача ваздуха и у зимским условима када је овај простор изложен великом утицају смога.

4. Заштита од УВ зрачења
Током целе године крошње црног бора предсатвљају изванредну заштиту од улта-виолентвих зрачења којим смо изложени.
У Ариљу се о овом проблему апсолутно не води рачуна. И листопадно дрвеће се орезује не тако да одржава сенку у домену годишње осцилације узроковане растом мадљара, већ се то чини сваке 2-3 године. Стабла се максимално срежу попут мајског шишања оваца а онда се чека која година да то све израстр па поново хајде до главе на нуларицу. Практикује се изузетно примитиван приступ и проблему заштите грађана од УВ зрачења и естетици самог града.

5. Непогодује комарцима
Уља и други сокови које бор лучи нису храна за комарце као што је то случај код липе која је преузело доминацију у засаду на градским улицама.

Из свега наведеног захтевамо:

а) да се обустави сеча борова на свим местима где су засађени као дрворед или парковско дрвеће,

б) да се на месту где су већ посечени засаде нова стабла црног бора и

в) да се оснује комисија која ће водити рачуна о постојећој садњи и одржавању.


Поред овога саглсни смо са оценом о невероватној ароганцији оних који су донели одлуку о сечењу борова на основу крајње неаргументованог мишљења комисије која је дала сагласност за то и поред тога што већ постоји одлука о очувању постојећег зеленила на подручју града.

Надамо се да ће Скупштина Општине Ариља уважити овај став.

У Ариљу
5 октобар 2009.

Група грађана
Стојнић Недељко
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 01 мај 2013 13:20 Написао: Иван Трошки Дамљановић.

01 јун 2013 10:16 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #7872

Дешавања из Турске - Дрво револуција (01.06.2013.)

Оццупy Гези


''Оно што је Централ парк за Њујорк, Хајд парк за Лондон а Тиргартен за Берлин, то је Гези за Истанбул. Мала, мајушна зелена оаза усред огромног града. И, како је неко решио да почупа стабла не би ли уместо њих израстао тржни центар, група демонстраната је дигла свој глас. А када су они крваво растерани, уместо групе, на протест је дошао народ. Ни славни турски спортисти нису остали по страни.

Гези није велики парк. Заправо, спада у мање, али представља срце града. Одмах је уз славни трг Таксим, чију је околину власт решила да реновира, припремајући се за завршни чин кандидатуре Истанбула за Олимпијске игре 2020. године.

Групи од 50-ак демонстраната није се свидела идеја да зарад Игара нестане један парк. А и нису схватали какве везе тржни центар има са тиме. Мада, све је постало јасније када су дошли булдожери. Тржни центар има везе са свиме.

Полиција је испрва користила само "бибер-спреј". Од њега се, јелте, плаче. Али, сузе нису заувек растерале демонстранте. Не након што су видели како се стара стабла чупају.

Филмски редитељ и глумац Сири Суреја Ондер био је међу тих 50-ак демонстраната. Дан касније дошло је их неколико пута више. Донели су шаторе, стизали су и клинци и оне који би маторцима звали. И људи који су гласали за власт, и лидери опозиције. И Курди и они који на њихову борбу не гледају баш благонаклоно.

Некако неприметно, све их је окупила тиха револуција. "Дрво револуција", како су је неки назвали, а кошаркаш Керем Гонлум на Инстаграму описао сјајном илустрацијом.

Неки глумци, попут Деврима Евина, одбили су да присуствују премијерама својих филмова у знак протеста. А последњег дана маја протест је постао крвав.

На неколико хиљада демонстраната кренула је бројна полиција. Бибер-спреј је постао споредна играчка. Водени топови и сузавац главна. Стотине повређених, десетине ухапшених, неколико особа у критичном стању због повреда, нису оставили Турску равнодушном. Напротив. Уместо те велике групе, ка Гези парку кренуло је још више народа.

А спортисти? Неки од њих су били на улицама. Неки су преко Фејсбука и Твитера бодрили оне који су на улицама. Најгледаније ТВ станице нису ни извештавале о ономе што се дешава''.
...

спорт.блиц.рс/Косарка/Европска-косарка/2...а-власт-трзни-центар



www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 01 јун 2013 10:22 Написао: Иван Трошки Дамљановић.

01 јун 2013 12:07 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #7875

  • сањајдонацију
Иван Трошки Дамљановић написао/ла:
[сизе=4]Дешавања из Турске - Дрво револуција (01.06.2013.)



А сто им се не придрузис
после мозес и да идес на летовање
у Турску
да поцрнис,а мозда и да се потур(ц)ис
Општина Ариље.  © 2005 - 2018