Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме

ТЕМА: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља

02 сеп 2013 01:20 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #8110

Ин мемориам. Вечнаја памјат



Кликни за слику



Кликни за слику
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987

11 сеп 2013 00:59 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #8120

Зна ли неко какво је то дешавање око базена у Височкој бањи? Чуо сам да неко на своју руку, без икаквог пројекта и сагласности Општине, хоће да прави нове базене на месту старих и да их проширује.
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 11 сеп 2013 01:01 Написао: Иван Трошки Дамљановић.

15 сеп 2013 02:36 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #8123

  • Поносни Ариљац
Па не би то ниста било ново као да је неко до сада питао опстину

15 сеп 2013 04:20 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #8124

  • Анонимус Српски
Иван Трошки Дамљановић написао/ла:
Зна ли неко какво је то дешавање око базена у Височкој бањи? Чуо сам да неко на своју руку, без икаквог пројекта и сагласности Општине, хоће да прави нове базене на месту старих и да их проширује.

Слабо си цуо. То "хоце" вец је урадјено, тако да је то стара вест. Базени су разрусени, усли булдозери и "вози Миско". И то све за овај викенд, када нема инспекције. Бас ме интересује да ли це изводјацима радова и онима који су то наредили "севнути" нека кривицна пријава!!!
Последња измена: 15 сеп 2013 04:22 Написао: .

15 сеп 2013 11:53 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #8126

Хвала на обавештењу. Питање сам поставио у среду, тако да су надлежни могли то да спрече.
Пошто се дивљи запад наставља, с обзиром да је закон исти за све, и за ситну и за крупну рибу, молим званичнике Општине да јавно напишу да сваки Ариљац може да гради шта жели, без урађених пројеката и подношења Општинским органима, првенствено на свом али и на градском и државном земљишту.

Из праксе се види да појединци могу да раде и граде шта желе и увек се направи нека рупа у закону за њих и покрију се затим папирологијом, а сада видимо да могу и без папира да остварују своје градитељске жеље и то све на штету јавног добра, док је ситној риби и сопствено двориште забрањена зона.

Ако град из дана у дан трпи све већу и већу деградацију под притиском крупног капитала и веза, онда је ред да такву слободу има и ситни капитал, тј. сви грађани Ариља.
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987

03 нов 2013 15:34 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #8185

Спречимо сечу дрвореда црног бора у центру Ариља

Садашња владајућа коалиција у Ариљу наставља тамо где су њихови претходници стали.

2008.г. извршена је нелегална сеча црних борова у улици Милоша Глишића. Грађани Ариља тада су изашли на улицу и спречили да се посече читав дрворед. Сеча је обустављена, грађанима је обећано да се борови неће више сећи, а на месту посечених да ће се посадити нови црни борови.

2013.г. сазнајемо да је још 2011.г. урађен пројекат реконструкције улице Милоша Глишића у чијем пројектном задатку, који пише наручилац пројекта - Дирекција за изградњу града Ариља, тј. Општина Ариље, стоји да дрворед црног бора треба посећи и посадити дрворед норвешког јавора и то само на једном тротоару!

Тај пројекат реконструкције провукао се без знања грађана, чак и без знања тадашњег председника Скупштине општине, а људи, запослени у службама општине Ариље, који су саставили такав пројектни задатак, изневерили су обећање дато 2008.г. грађанима Ариља.

2013.г. одобрена су делимична новчана средства из републике за спровођење у дело пројекта реконструкције улице Милоша Глишића. Долазак велике лове обрадовао је садашњу владајућу коалицију, која није показала ни мало разумевања, воље ни стручности да чује, схвати и изађе у сусрет грађанима и њиховим дописима у којима су образложили важност тог дрвореда црног бора. Грађани су дали и решење како реконструисати улицу М. Глишића без сече црних борова, али ни то није утицало на владајућу коалицију.

Сваки црни бор улице Милоша Глишића је један Ариљац стар 77 година, почасни грађанин града Ариља самим местом на којем се налази и нико нема право да га сече! Многи Ариљци не познају већину људи која сада седи по ариљским странкама и доноси овакве накарадне одлуке, али сви Ариљци познају сваки бор у улици Милоша Глишића! Одакле право било коме да убија тако важне грађане Ариља! Размислите колико генерација Ариљаца је сентиментално повезано са овим дрвећем - сваки Ариљац је растао са њима и део су његовог живота. Немате никакво право да сечете овај дрворед и сама помисао на то је злочин који се кажњава!

Владајућу коалицију не занима ни то што се тим пројектом поново уводе канцерогене водоводне цеви!

Важно је да паре из републике несметано уђу у Ариље и да се паре општине потроше на непотребно и визуелно деградирајуће фарбање лампиона страначким бојама, док пола радника зграде Општине убеђују Ариљце да гласају за теретану на Кока Кола такмичењу јер општина нема пара за неколико пољских справа!

Још се и хвале са овим - дошле паре из републике за пројекат који нам сече визуелни идентитет града и уводи нове канцерогене цеви и дошле пар справа за разгибавање под условом да стоји кока кола реклама која ће сублиминарно деловати на психу деце, јер је реклама ту да деца повежу Кока Колу са спортом, здрављем, да је купе и пију у свакој прилици, пре и после тренинга, уместо да је повежу са најгорим отровом и да је тотално избегавају!

Позивам странке опозиције и појединце из позиције да утичу на власт у циљу спречавања сече! Ако не успете у томе, можете нам се прикључити изласком на улицу и спречавањем сече на лицу места.

Позивам сада и све Ариљце да изађу на улицу када виде да почиње сеча и спрече је ненасилним путем.


У наставку постављам текст фејсбук групе која се оформила у циљу спречавања сече црних борова:


Спречимо сечу дрвореда црног бора у центру Ариља

www.facebook.com/groups/567421966663398/



''Дрворед црног бора (Пинус нигра) у улици Милоша Глишића у Ариљу много је више од визуелног идентитета Ариља. Посађен је давне 1936. г, пре пуних 77 година, што је за црни бор још доба детињства, јер живи преко 350 година.

За време Другог светског рата Немци хтедоше да посеку црне борове, али Ариљци тада имаше храбрости да изађу на улицу, супротставе се Немцима и спрече сечу.

Да ли данас имамо храбрости да се супротставимо дрвосечама или је сада на снази гора окупација него што је била за време Другог светског рата?!

Црни борови у улици Милоша Глишића су живи споменици културе, сведоци историје који спајају ариљску прошлост са садашњошћу, наше наслеђе од старијих Ариљаца, визуелни идентитет и знак распознавања Ариља, заштитници центра града од разних микроорганизама и бактерија захваљујући фитонцидима (биљним антибиотицима) које излучују и важан мотив који је узет у обзир када се правио први Генерални урбанистички план Ариља.

У Србији данас ни објекти ни жива бића не смеју да буду старији од 100 година - убијају се сведоци историје, јер одвајање од корена и историје је сигуран пут ка трајном поробљавању земље.

Историјат дрвореда црног бора у улици Милоша Глишића

1936.г. - посађен дрворед црног бора,

1941.г. - прва сеча дрвореда - Ариљци изашли пред Немце и зауставили сечу,

2008.г. - друга сеча дрвореда - Ариљци изашли пред дрвосече и зауставили тоталну сечу,

2011.г. - урађен пројекат реконструкције улице М. Глишића, у коме се поново предвиђа сеча дрвореда,

2013.г. - трећа сеча дрвореда - нова градска власт жели да спроведе у дело лоше пројекте предходника.

У првом Генералном плану Ариља, који је израдио један од највећих српских архитеката икада - Никола Добровић (познат по згради Генералштаба у Београду), улица Милоша Глишића планирана је да буде зелена траса која повезује парк са шумом на оближњем брду. Никола Добровић је искористио постојећи дрворед црног бора у улици Милоша Глишића и дао му велики значај - може се рећи да је тај дрворед био једна од главних ствари тог првог Генералног плана Ариља, тј. темељ на коме се Ариље градило и сада се тај темељ сече!
Уместо црних борова дрвосече хоће да посаде норвешки јавор (Ацер платаноидес в. глобосум) и то само са једне стране улице - на страни до ''Лименке'', док на другом тротоару не би било дрвећа!

Нема правог изговора што се секу црни борови. Норвешки јавор, кога планирају да посаде, је дрво које је прво на листи најгорег дрвећа за улице, јер баш оно има карактеристике због којих секу црне борове - подиже асфалт, има разгранат коренов систем, бројно семење које лети на све стране, огромну вегетацију сваке године, непримерену за улицу, па се сваке године сасеца до стабла, што са ужасом примећујемо сваке године у главној улици у којој је посађена једна врста јавора.

боокс.гоогле.рс/боокс?ид=г-вТхywрФWИЦ&ам...%20треес&ф=фалсе

За црне борове свих ових година градска власт није уложила ни динара и сметају им, а за јавор у главној улици издваја паре за поткресивање сваке године. Ако им се остваре намере паре из општинског буџета ићи ће на поткресивање и улице Милоша Глишића.

На доњим линковима лепо је објашњено зашто је поткресивање дрвећа лоше. Додао бих да је крвничко поткресивање до стабла, које гледамо сваке године у главној улици, за затвор. Извињавам се што су чланци на енглеском:

www.treesaregood.com/treecare/topping.aspx

www.plantamnesty.org/stoptopping/5reasons.aspx

Одлука да се посеку црни борови дошла је од неког из Ариља, па је преко Дирекције за изградњу града Ариља изричито наведена у пројектном задатку Пројекта реконструкције улице Милоша Глишића, чији је Дирекција наручилац. Тако да није тачно да су пројектанти у београдском бироу одлучили да посеку црне борове (да нису радили по пројектном задатку изгубили би посао), већ је сечу наредио неко из Ариља.

Једину корист од сече црних борова имаће власници новоизграђених угоститељских радњи, чији су избачаји (еркери) на спратовима изашли на тротоар и примакли се до самих стабала борова, па су сада због тога гране борова на тим местима поткресане. И сада да такав призор не би остао вечно, јер се види да ту нешто није у реду, имамо одлуку да се посеку црни борови, а нова стабла норвешког јавора одмакну од тих објеката за 1,5 метара, тако да угоститељски објекти добијају и слободу од стабала и повећану ширину тротоара за 5 метара, па ће имати више места да поставе столове и столице.

Да сумирамо:

Негативне стране реконструкције улице Милоша Глишића:

- сеча црних борова,
- преко 61 000 евра које одлазе из ариљске касе за нове саднице,
- још један рачун за поткресивање Норвешког јавора сваке године,
- нове канцерогене пластичне ПЕХД цеви за воду,
- померање коловоза према вртићу, па неће бити у осовини са стазом у парку и уместо да се из главне улице види фонтана, видеће се паркирани аутомобили, под 90 степени, испред ‘’Лименке'’,

Позитивне стране реконструкције улице:

- нови асфалт,
- 1,5 метара више тротоарског простора за столице угоститељских радњи.

Много више штете него користи. Ово је деградација, а не реконструкција.

Оваква деградација улице кошта 313 000 евра, а град Ариље за то даје 123 000 евра! Од тога преко 61 000 евра коштаће само 61 садница норвешког јавора, старости од 10 до 12 година, свака по хиљадарку евра, плус неколико хиљада евра за сечу постојећих стабала црног бора. Тачне цифре не знам.

Решење:

Бочно паркирање за 5 аутомобила испред зграде ''Лименке'' (уместо управног паркирања за 12 аутомобила, како стоји у пројекту) омогућило би:

- да се осовина улице Милоша Глишића не помера према вртићу (не би се реметила визура из улице Светог Ахилија према парку),

- да се поново посади дрворед црног бора са обе стране улице на месту где је посечен 2008.г,

- као и да се сачува постојећи дрворед црног бора.

Постављање по два полупрстена око постојећих борова и сасецање површинских бочних коренова решило би проблем са кореновима.

Овим решењем уштедело би се најмање 40 000 евра, јер би се купило само око 25 садница црног бора, да би се обновио дрворед који је посечен 2008.г. код зграде Лименке!


Више о томе - Захтев за очување дрвореда црног бора у улици Милоша Глишића (29.04.2013.) - у којем је дато и решење којим би се сачувао дрворед црног бора, а осовина улице Милоша Глишића не би се померала - ако нема времена да се ради нови пројекат, при извођењу пројекта, пројекат би се веома лако изменио због бољег решења, а касније, ако је потребно, могао би да се уради пројекат изведеног стања:

www.arilje.org.rs/forum/Uredjenje-града/400-Архитектура-урбанизам-и-уређење-Ариља.хтмл?лимит=10&старт=100#7785

www.arilje.org.rs/forum/Uredjenje-града/...0&старт=100#7785

Пројектом се предвиђа и замена канцерогених азбест-цементних цеви са ПЕХД (пластичним) цевима, за које бројне студије доказују да су такође канцерогене и да из њих на десетине канцерогених материја прелази у воду, као што су:

Ацетопхеnone; 2,4-бис (диметхyлетхyл)пхенол; бензене; бен- зотхиазоле; бис-(диметхyлетхyл)бензене; биспхенол А; БХТ (метхyл ди(т-бутyл)пхенол); царбон дисулфиде; цyцлохеxадиенедионе; цyцло-хеxаnone; цyцлопентаnone; диазадикето- цyцло-тетрадецане; дицyцлопентyлоне; диметхyлхеxанедиол; ди-ф-бутyл оxаспиродецадиене- дионе; хyдроxyметхyлетхyлпхенyл етхаnone; исобутyлене; метханол; метхyл бутенал; метхyл ди-ф-бутyл хyдроxyпхенyл проприонате; метхyл (ди-ф-бутyлхyдроxy-пхенyл)пропи- онате; метхyлбутенол; нонyлцyцлопропане; пхенолицс; пхенyленебис-етхаnone; пропенyл-оxyметхyл оxиране; ф-бутанол; тетрахyдрофуран; трицхлороетхyлене.

www.documents.dgs.ca.gov/bsc/prpsd_chngs...ian,%20П.%202004.пдф

ПЕХД и остале пластичне цеви изложене су и продирању (Пермеатион) штетних супстанци из њихове околине тј. земљишта у које су постављене (нпр. пестицида, смола, хемикалија из асфалта...), и те хемикалије улазе у воду коју ми пијемо, а такође смањују век трајања ПЕХД цеви:

дwи.дефра.гов.ук/ресеарцх/цомплетед-ресе.../репортс/дwи0772.пдф

Требало би пронаћи и здравије водоводне цеви.

Више о томе можете прочитати на следећем линку:

www.arilje.org.rs/forum/Zdravstvo/4486-

Рок за завршетак реконструкције улице Милоша Глишића је крајем јануара 2014.г. - www.mrrls.gov.rs/pocinje-реконструкција-главне-улице-у-ариљу

Тачан дан сече црних борова одређује извођач реконструкције улице која је већ папиролошки почела. Не зна се тачан дан сече, али се очекује ускоро, за који дан.

Спас црних борова сада зависи од нас Ариљаца! Очувајмо за будуће генерације Ариљаца оно што су старији Ариљци сачували за нас! Ако заједно устанемо у одбрану црних борова, нема те силе која их може посећи!

Како спречити сечу? Једноставно:

- пошто разни дописи нису променили одлуку дрвосеча, остају још само грађански протести као опција.

- проширите ови вест, да што више Ариљаца зна да се спрема сеча и да ће бити протести,

- и када видите да се спремају да секу црне борове, позовите што више људи можете и кажите им да одмах дођу у улицу Милоша Глишића (пекара Прехрана). Ако можете напишите и у овој групи да је сеча почела, да би што више људи дошло. Тада се сви налазимо на лицу места и не дозвољавамо сечу, као и 2008.г.

То је најједноставнији начин. Ако буде воље можемо се много боље организовати.

Предлоге и коментаре можете слободно постављати на зид групе или ми послати личну поруку (уколико желите да останете анонимни за јавност).

За спас ариљских црних борова''!


Ариље, 31.10.2013.

www.facebook.com/groups/567421966663398/
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 03 нов 2013 16:12 Написао: Иван Трошки Дамљановић.

10 нов 2013 09:56 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #8200

  • сањајдонацију
Иван Трошки Дамљановић написао/ла:
Спречимо сечу дрвореда црног бора у центру Ариља[/сизе]


Последња измена: 11 нов 2013 21:07 Написао: .

14 нов 2013 17:52 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #8228

Свечано отварање радова на реконструкцији улице Милоша Глишића у Ариљу заказано је за данас, петак, 15. новембар 2013.г. око 10 ч. Радове ће пустити помоћници министра за регионални развој и локалну самоуправу, претпостављам симболичним ударом секире на почасног Ариљца, живог споменика историје, визуелни идентитет и симбол Ариља још од 1936.г.

Сам зауставити сечу не могу. Могу је зауставити само масовно окупљени Ариљци. Зато дођите данас у 10 ч у улицу Милоша Глишића да мирним протестом покажемо помоћницима министра да раде лошу ствар.
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 14 нов 2013 17:55 Написао: Иван Трошки Дамљановић.

17 нов 2013 05:20 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #8249

Јуче сазнадох зашто Ариљци градски парк у Ариљу називају и Расадник - зато јер је некада парк био стварно расадник дрвећа и осталог биља. Још од краја 19. века (1800 и неке г.) направљен је расадник у парку. Природњаци су доносили саднице из разних делова света (са Кавказа, из Русије, Европе...), тако да се сада у парку налазе и ретке врсте дрвећа. Свако стабло има своју историју и разлог због кога је засађено баш на том месту. Временом је расадник постао познат и из њега су одлазиле саднице у све крајеве света.

А каква је ситуација данас? Расадник је заборављен, већина не зна да је икада постојао, остао је само назив расадник који се усмено преноси без дубљег знања о њему.

Уместо да негујемо тај расадник који нам је остао од старијих и паметнијих Ариљаца, да означимо свако дрво и напишемо поред њега његов латински назив, кратку историју, карактеристике, ко га је посадио, одакле потиче..., прво је посечена жива ограда око парка и никада више није обновљена, онда је на четвртини парка, на једином градском санкалишту за децу направљена спортска хала и том приликом је посечено и дрвеће, па су касније дрвосече поново ушле и направиле сечу највећих размера у којој су страдале и оне жалосне врбе, али и многа стабла и на равном делу и на падини према хали.

И пошто је завршен посао са расадником, сад се прелази на зелену трасу (улицу Милоша Глишића) која је планирана да спаја парк и оближње брдо.

Пројекат реконструкције улице М. Гишића је урађен, без укључења јавности, тако да иде на корист неколико појединаца, а на штету читавог града. Значи град Ариље и држава Србија плаћају 313 000 евра за план који их деградира, а све због користи неколицине људи.

Кад дођу паметни људи на чело Ариља, у случају да сада не успемо да одбранимо црне борове, имаће сва права да од приватног капитала оних који су учествовали у сечи црних борова узму тих 313 000 евра да би вратили улицу М. Глишића у претходно стање, уз садњу нових црних борова и избацивање пластичних, канцерогених водоводних цеви.
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987

17 нов 2013 08:16 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #8253

  • сањајдонацију
Иван Трошки Дамљановић написао/ла:
Јуче сазнадох зашто Ариљци градски парк у Ариљу називају и Расадник - зато јер је некада парк био стварно расадник канцерогених водоводних цеви.

А за насег Драгог и Никад Презаљеног Ивана
мало културног садрзаја за морално Уздизање

Општина Ариље.  © 2005 - 2018