Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме

ТЕМА: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља

28 мар 2010 04:04 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #792

Увек када је власт утицала на архитектуру и урбанизам то није ваљало. Резултат је увек био смешан. Светски мега владари су увек желели да копирају античку Грчку и Рим и тако да истакну своју величину. За раднике је била резервисана радничка архитектура - конзервисане спаваонице. А данашњи владари труде се да прогурају пројекте сваке зграде о коју могу да се огребу. Стилови, потребе, норме, стварање визуелног идентитета града су сада мисаона именица. Занемарују се и основне потребе људи.
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987

30 мар 2010 15:27 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #803

Може ли неко да каже мајстору који поткресује стабла у главној улици, да му је лакше да преполови стабло, него да се труди да сваку грану осече до стабла - ефекат је исти, остане само стабло без грана. А ако жели да још више уништи стабло, онда нека поткресује у лето, када има лишћа, а не сада у пролеће када су само пупољци почели да расту. Сваке године морамо да гледамо исти хорор призор! Зар не може да се нађе неко стручан за тај посао или да се, бар, тај човек едукује?

Оставите то дрвеће које није поткресано, нека листа, неће крошња порасти много, па га поткрешите следеће године пре ницања пупољака!
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987

30 мар 2010 18:11 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #804

  • Драган Милосављевић
Својствено је дрвећу са добро развијеним кореном да на месту великог пресека формирају бујне гране. На начин како се сада орезује дрворед у граду, ствара се крошња оптималне величине, која ствара задовољавајућу хладовину лети, омогућују несметан пешачки саобраћај и ненаосе штету крововима на зградама у близини. Уколико би само једне године прескочили ово редовно одржавање добили би монструме, а не дрворед.
Ово пишем из искуства. Нисам стручњак за шумарство, али ако повучем паралелу са воћкама тачно знам о чему пишем.

31 мар 2010 03:28 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #807

  • Загор Те Неј
Поздрав човеку струке. Молба; Да ли негде (и где) на интернету могу пронаћи трасу аутопута кроз Ариље?
Загор захваљује

31 мар 2010 05:29 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #808

  • Зивојин Милцановиц
Подржите овог младог човека, то му је струка,и верујем да зна шта говори.Ариља је почело губити своје лице крајем шездесетих. Могао би набројити ене породице које су, блиске ондашњој власти грабиле плацеве и тамо где није било дозвољено.Али то несмем да напишем јер администратор не спава.После 2000-те су нападнути и тротоари. Римљани граде до ивичњака.
Трошки млад си оснуј партију па на изборе,али !!!!

31 мар 2010 07:07 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #810

  • Милан
Што се тиче аутопута, постоји тема овде на форуму, а постоји и линк ка мапи:
www.arilje.org.rs/index.php?option=com_k...start=6&lang=cir
Последња измена: 31 мар 2010 07:14 Написао: .

31 мар 2010 12:55 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #815

Ако то дрвеће има развијен корен и бујне гране, зашто се онда садило ако се желео дрворед са минималном крошњом? Вероватно се дуго одлучивало и разматрало које је дрвеће најпримереније :-) .

После оваквог поткресивања остају само пањеви који пусте прутеве до следећег поткресивања. Зар не може да се остави по која грана? Грота је видети такво дрво - пањ са прутевима, коме се не дозвољава да има ни једну једину грану (тј. остављена су два прута на почетку улице да носе транспаренте :-) . Приметио сам да се не праве коси резови грана, како би требало, већ прави (под 90 степени). И, ако се већ закаснило са поткресивањем, јер су порасли пупољци, зар не може да се ове године прескочи са поткресивањем, па да видимо како би то испало, а следеће на време, у фебруару или почетком марта. Уверен сам да има начина да се добије мања крошња са много мањим поткресивањем, само треба у то укључити и неког квалификованог.

Господине Милчановићу, хвала Вам на подршци и поверењу :-) . У праву сте за шездесете, а као што рекосте, сада је и горе време дошло. Моћници уништавају општа добра мирне савести, убеђујући нас да је то добро за нас, иако им не верује ни мало дете, јер се то коси са здравим разумом. Дозвољено им је да остављају пустош за собом у том грабљењу пара, а човек нема ни коме да се жали. Све могу без ограничења, а обичном човеку још мало па ће да траже порез зато што је жив и дише ваздух.

А ми смо народ коме је, ваљда, под турцима усађено да то само гледа, ћути, трпи, негодује у себи и тек када та ситуација дође до тачке засићења, народ пукне, направи хаос, промени власт, а нова власт постане иста, баш због те особине народа да не реагује када треба, на време, удружено.

Никако да се направи систем који ће да поштује сваког појединачног човека, закон, струку...

Проблем је што политика и моћ привлачи у 99 процената људе који гледају само своју корист.

Зар није лепше имати уређену државу која се брине о сваком појединцу и у којој су сви срећни, него имати милионе евра, а около милиони људи на ивици глади. Док се наши моћници нафатирају лове, док закоче, обичан човек има да изумре.

Мене политика не занима, ја само желим да живим обичним, слободним, животом. Не желим да ми нико наређује и говори како да мислим, што је у политици случај. Изиритиран сам последњих година јер видим да се, бар у урбанизму, све супротно ради од онога што се учи на факултету, чак и од онога што пише и у Генералном урбанистичком плану. Видео сам да су ти потези много штетни за Ариље, па сам морао да реагујем као неко ко воли Ариље. Изненадило ме је колико не признају своје грешке, колико не може ништа да им се докаже чак и када сви, независни, из струке деле исто мишљење (случај са петицијом 14 архитеката из Ариља).

Желим свакоме да буде дуго на власти ако поштује мишљење струке, закон, брине о сваком грађанину, ако сваки дан побољшава услове живота свима, а не само најближим сарадницима... Не бих имао ништа против да се било ко огребе о неки квалитетан пројекат који ће свима бити од користи (нпр. градску плажу), али ћу се увек бунити када се праве лоши пројекти, који деградирају град, само да би се о њих огребало.

Ако и даље буду глуви за примедбе које су добре, и ако се стање не побољша, мораћемо или да бежимо из Србије или да нешто предузимамо :-) .
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987

22 апр 2010 05:00 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #1058

Пошто многи Ариљци нису упознати са Генералним урбанистичким планом Ариља, да видимо шта он каже:





Значи, јасно стоји колико максимално може да буде станова у којој зони.

На пример, у зони виших густина максимално може да буде 30 станова по хектару. 30 станова пута 3 станара (просечно) дају густину од 90 становника по хектару.

У подзони високих густина максимално може да буде од 60 до 70 станова (густина од 180 до 240 становника по хектару).

Значи, у најгушћој зони у Ариљу, подзони високих густина, на 15 ари може да се сагради максимално од 9 до 11 станова - случај парцеле код зграде ''Божура'', и то када би на том месту смела да се гради стамбена зграда.

На 31,50 ари у најгушћој зони у Ариљу, подзони високих густина може да се сагради максимално од 19 до 22 стана.

На 31,50 ари у зони виших густина у Ариљу, може да се сагради максимално 10 станова - случај нове стамбене зграде преко пута ''Ситаре'' која се сада дограђује.

Да се та зграда налази у зони виших густина може свако проверити у Генералном плану, а то пише и у Плану детаљне регулације:



Зашто се онда допустило да та зграда сада има 45 станова на 31,50 ари? То је 35 станова више за зону виших густина или 23 станова више ако се та парцела прогласи за зону високих густина?

Како то стручњаци и саветници који су то допустили објашњавају?

Вероватно кажу само: ''Ма, лепо ће то да изгледа'', пошто други изговор немају.

Да ли би било ко допустио, ако није приморан на то, да му на 15 метара удаљености 12 станова гледа право у дневну собу, заклања Сунце, јужну страну и баца сенку на кућу? У урбанистичком пројектовању таква ствар је недопустива. Горе сам објаснио да ни закон то не допушта.

Ко воли да му прозор дневне собе гледа у зид, да из стана не види Сунце, да му стан (био у стамбеној згради или породичној кући) нема двориште и дечје игралиште, да му прашина и дим са фрекветне улице и из фабрика улазе у собе, да нема мира од брундања аутомобила,... нека иде у Београд и тамо може да бира мноштво станова са таквим атрибутима који су повлашћени стручњаци саградили.

Ово је Ариље, мали, лепи градић, и немојте га кварити и буџити.
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987

22 апр 2010 09:55 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #1066

  • Бранко
За прослу седницу СО Ариље, било је у предлогу постављено зоне изградње
цео град једна зона а гл. улица еxтра зона
по мојим сазнањима то је опет промењено
па је град поново подељен
деле га к'о дете звецу
медјутим , нигде неце да окаце карту са новим зонама за градњу
а било је то прије неки дан на седници комисије за урбанизам

ОВИМ ПУТЕМ АПЕЛУЈЕМ ДА ОБЈАВЕ ТЕ НОВЕ ЗОНЕ
А ТАКОДЈЕ И ЦЕНЕ ИЗГРАДЊЕ
(НЕЗВАНИЦНО ЗА ЛЕГАЛИЗАЦИЈУ ЈЕ ОКО 700,00 ДИН/М2 СА 60% ПОПУСТА)
ДА КОНАЦНО ЗНАМО СТА КАКО И ГДЕ
И КОЛИКО КОСТА

22 апр 2010 11:03 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #1069

Те зоне за легализацију нису исто што и зоне становања које стоје у Генералном плану.
Зоне становања у Генералном плану не могу да мењају (постоје 4 зоне), барем не на папиру, али незванично, у реалности, повлашћенима се одобрава да раде како хоће и то се тако озакони, нема везе што је у сукобу са законом.

Не знам да ли зоне за легализацију могу да кроје како хоће и да ли оне могу да одступају од правих зона становања. Треба видети како се ради у другим градовима.

Начуо сам да су у Пожези баш изашли у сусрет људима да легализују објекте и то са ценом која је неколико пута мања од тих 700 дин.
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Општина Ариље.  © 2005 - 2018