Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме

ТЕМА: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља

24 мај 2017 12:21 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #8965

Овде желим да напишем нешто о чему већина ариљаца нема појма да се десило јер нас нико о томе није обавестио. Тј. јесте само Инсајдер у завијеној форми:

ариље.орг.рс/форум/Актуелности/8958-АГЕНЦИЈА-XX.хтмл

Писао сам раније о покушају продаје Јавног комуналног предузећа ''Зелен'':

ариље.орг.рс/форум/Актуелности/4673-%Ц4...10&старт=50#7593

У међувремену се одустало од те продаје, али је у току ''продаја'' на мала врата, тј. преузимање функција ЈКП ''Зелен'' од стране приватника. Преузима се функција по функција, прво прање улица, па одржавање зелених површина, да би се на крају ЈКП ''Зелен'' и угасило јер све функције би одрађивала/е приватна/е фирма/е, укључујући и дистрибуцију воде, од Фабрике воде до приватних кућа, као и одвожење смећа. Наравно, цена тих услуга би се временом повећала јер је то интерес сваког приватника. На два расписана тендера победио је један исти приватни предузетник из Ариља. Испоставило се да постоје одређене неправилности које указују на фаворизовање тог предузетника, али то остављам опозицији Ариља, као и директору ЈКП ''Зелен'' који, ако га то уопште и интересује, лако може да те неправилности окрене у корист ЈКП ''Зелен''.

Свакако не бих волео да се у Ариљу догоди боливијски сценарио, зато ово и пишем. А не би ме чудило да се догоди како ствари стоје и шта се све догађа.

Општинска управа општине Ариље 14.2.2017.г. објавила је позив за подношење понуда за јавну набавку услуга хигијенизације градских улица - у преводу расписала је тендер за чишћење градских улица које је до тада чистило ЈКП ''Зелен''. Конкурисала су две понуђача - ЈКП ''Зелен'' и једна приватна предузетничка радња (предузетник) из Ариља основана 2.2.2016. Тендер је добила приватна предузетничка радња из Ариља.

Општинска управа општине Ариље 2.3.2017.г. објавила је позив за подношење понуда за јавну набавку услуга за одржавање јавних зелених површина - у преводу расписала је тендер за одржавање зелених површина које је до тада одржавало ЈКП ''Зелен''. Конкурисала су три понуђача - ЈКП ''Зелен'', предузеће из Крагујевца и поново иста приватна предузетничка радња из Ариља основана 2.2.2016. Тендер је поново добила приватна предузетничка радња из Ариља.

Овде је документација, потражите по насловима:

ЈНМВ - УСЛУГЕ ОДРЖАВАЊА ЈАВНИХ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА
ЈНМВ - УСЛУГА ХГИЈЕНИЗАЦИЈЕ ГРАДСКИХ УЛИЦА

ариље.орг.рс/цомпонент/цонтент/артицле/1553.хтмл
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 24 мај 2017 12:23 Написао: Иван Трошки Дамљановић.

07 мар 2018 16:05 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #9009

Овај форум је замро јер пола функција на њему не ради.

Да видимо шта је овде пропуштено.

19. априла 2017.г. у 12:00 ч био је јавни увид за постављање додатних базних станица на Ситарином димњаку.

Питао сам електротехничара који је радио студију зашто базне станице не поставе на једно од околних брда, каже онда не би сви подруми у Ариљу имали сигнала, а циљ мобилних оператера је да и сваки подрум буде под сигналом.

Да ли ће јачина сигнала тих базних станица проузроковати и више канцера то их не занима, јер не плаћају одштету болеснима (ја додајем).

ариље.орг.рс/актуелности/вести/1564-оба...јавној-расправи.хтмл


Тог 19. априла сам дошао кући и чух да се Гвозден полио бензином и запалио, људи га једва спасили.

Отишао сам на лице места да видим шта је то и помогнем ако могу, срећом Гвозден се није спаљивао, то је био чаршијски неистинит трач.

Тада су ми Гвозден и Стојанка испричали причу о тешкој неправди, која није усамљени случај у граду и околини, а коју можете чути на следећим клиповима:

19.04.2017. - Стојанка Вукотић и Гвозден Лазовић из Ариља - цензурисано



21.04.2017. - Друга рунда у Ариљу - извршитељи и милиција против једне породице



23.04.2017. - Гвозден Лазовић - Ариље



21.09.2017. - Ариље - Изјаве Љубише Милинковића, Гвоздена, Драгана и Стојанке






31. јула 2017.г. Општина позвала грађане да доставе предлоге за називе улица:

ариље.орг.рс/актуелности/вести/1598-поз...у-оптини-ариље.хтмл



У августу 2017. г. Општина питала грађане треба ли да се ради Студија о процени утицаја на животну средину Ситарине ливнице обојених метала:

ариље.орг.рс/актуелности/вести/1604-зах...у-фасиладариље.хтмл




А сад је дошао на ред аутопут.

имгбоx.цом/А7qПxВрХ



ариље.орг.рс/актуелности/вести/1644-ран...мауто-пут-е-763.хтмл

Појас аутопута је широк 70 м и он се откупљује. Заштитни појас је широк по 75 м и у њему куће остају, а могу да се реконструишу само уз ригорозне еколошке студије утицаја, а све плаћа власник куће.

По томе постојеће куће у заштитном појасу неће откупљивати, па ће многима куће бити на 15 м од аутопута.

Кад смо код екологије и свих закона који се помињу у овом просторном плану, да је све испоштовано не би аутопут овуда ни прошао.

''Ауто-путска деоница са наплатом путарине је препрека развоју насеља, те по правилу, у складу са могућностима, треба да је удаљена најмање 3-5 км од граница будуће урбанизације'' - страна 13. - а нама умећу аутопут кроз 11 насељених месних заједница, само 400 м од центра града, чији појас контролисане градње од 390 м са обе стране досеже до самог центра града (граница детаљне регулације).

Ово је скандал, исти онакав попут Брана на Рзаву. Неко је купио земљу, и сада хоће да аутопут прође баш преко ње, а онда ће правити проблематичне зграде у центру града (чаршији) за људе чије куће је срушио аутопут.

Аутопут пролази и уништава 11 месних заједница у Ариљу: Ариље, Богојевићи, Вигоште, Вирово, Грдовићи, Драгојевац, Латвица, Миросаљци, Ступчевићи, Трешњевица, Церова.

Дужина аутопута кроз општину Ариље износи 15,46 км, ширина од 700 до 780 м = од 1082,2 хектара до 1205, 88 хектара и иде баш преко најквалитетнијих малињака поред Моравице.

Ариље сада има 1226 хектара под малином, значи отима се скоро читав род малине, кад не би постојале куће. Где је ту интерес Ариља. Нема га нигде.

У План генералне регулације Ариља не постоји аутопут кроз Церову, речено је да је аутопут померен на брдо. Сада се аутопут поново спустио у Церову поред Моравице. Није поштована одлука о измештању аутопута, као ни ПГР Ариља.

Није наведен локалитет Градина у општини Ариље као неолитско налазиште (испод цркве на Градини коју буше тунелом што је светогрђе и реакција Цркве мора да уследи).

''У погледу квалитета ваздуха нису забележена прекорачења граничне вредности емисије тј. ваздух је задовољавајућег квалитета'' - страна 7 - ваздух је изразито загађен сада, пре аутопута, а кад дође аутопут има да сви поцркамо - Ариље већ сада води по канцерима.

Ширина коловоза аутопута = 29,0 м (минимум 26,0 м)

Из Просторног плана аутопута:

''1) Појас ауто-пута (ауто-путно земљиште) – чини земљиште потребно за изградњу ауто-пута, петљи, денивелисаних укрштања и пратећих садржаја. Појас ауто-пута се утврђује као земљиште јавне намене и има ширину од 70 м до 150 м, у зависности од конфигурације терена и услова за изградњу објеката ауто-пута. Граница појаса аутопута јесте уједно и регулациона линија;
2) Заштитни појас – чини земљиште за које се одређује строго контролисани режим коришћења (обострано) у циљу заштите функције ауто-пута. Заштитни појас се утврђује као земљиште остале намене и има ширину од 75 м од границе појаса аутопута. У зонама петљи, пратећих садржаја и појединих објеката ауто-пута заштитни појас се може сужавати и до ширине од око 40 м. Граница заштитног појаса јестеуједно и граница детаљне регулације;
3) Појас контролисане изградње – чини земљиште у режиму контролисане градње и заштите животне средине (обострано). Појас контролисане изградње се утврђује као земљиште остале намене и има ширину од 200 м до 240 м од границе заштитног појаса.
У грађевинском подручју насеља, нарочито Ариља и Ивањице, због веће континуалне изграђености у простору, коридор ауто-пута се може смањити тако да има ширину од око 460 м, односно може се једнострано или обострано сужавати на начин да не обухвата појас контролисане изградње.
Ширина појаса заштите осталих инфраструктурних система биће сагледана Просторног плана, а коначно утврђена одговарајућим урбанистичким планом или Изменама и допунама овог Просторног плана, у складу са техничком документацијом.
У коридору ауто-пута по питању дефинисаних појаса заштите могућа су специфична одступања у зависности од карактеристика објеката ауто-пута, и то на пример: на тунелским деловима деоница појаса ауто-пута се прекида, док заштитни појас има ширину од око 130 м; на мостовским конструкцијама као деловима деоница појас ауто-пута се сужава на ширину од око 40 м.
Појаси заштите и режими коришћења и уређења коридора ауто-пута утврдиће се Просторним планом на основу члана 28., 29. и 30. Закона о јавним путевима.



Просторним планом ће се успоставити следећи основни режими коришћења и уређења простора у коридору ауто-пута, и то за:
1) Појас ауто-пута - успоставља се режим забране изградње свих објеката који нису у функцији изградње трасе и објеката ауто-пута, петљи, денивелисаних укрштања и пратећих садржаја ауто-пута;
2) Заштитни појас - успоставља се режим строго контролисаног коришћења простора, којим се:
– забрањује отварање рудника, каменолома и депонија комуналног и другог отпада;
– дозвољава изградња, односно постављање водовода, канализације и других објеката техничке инфраструктуре по претходно прибављеним условима и сагласности од стране предузећа надлежног за реализацију и газдовање аутопутем;
– не дозвољава се изградња нових објеката, изузев објеката коју су у функцији ауто-пута, а простор се може користити као шумско и пољопривредно земљиште; и
– на грађевинском, шумском и пољопривредном земљишту дозвољава се реконструкција и санација постојећих објеката, без могућности промене габарита и волумена, уколико не угрожавају функцију ауто-пута и уколико техничким решењима може да се обезбедити адекватна заштита од негативних утицаја ауто-пута (од буке, вибрација и аерозагађења), а по претходно прибављеним условима од стране предузећа надлежног за реализацију и газдовање ауто-путем;
– за све постојеће стамбене објекте, обавезна је адекватна заштита од негативних утицаја ауто-пута (од буке, вибрација и аерозагађења).
3) Појас контролисане изградње - успоставља се режим контролисаног коришћења простора, којим се:
– не дозвољава изградња следећих објеката: депонија комуналног и другог отпада, рудника, каменолома, кречана, циглана, сточних пијаца, кванташких пијаца и других објекати за која се ограничења утврде у складу са посебним прописима;
– дозвољава развој постојећих и нових активности које нису у колизији са функционалним и техничким захтевима постојећих и планираних саобраћајних и техничких инфраструктурних система од националног и регионалног значаја;
– за проширење и реконструкцију постојећих и изградњу планираних производних, складишних, дистрибутивних, услужно-трговинских и других капацитета утврђује обавеза израде процене утицаја на животну средину, којом ће се, поред прописаног садржаја, обухватити и утицаји тих објеката на и од ауто-пута, с тим да трошкове спровођења свих мера заштите животне средине сносе инвеститори
тих објеката;
– приоритет у коришћењу простора обухваћених делова постојећих и планира-них индустријских зона даје складишним капацитетима, логистичким центрима, комерцијално-прометним и саобраћајним услугама, регионалним трговинским центрима и сличним садржајима''.
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 07 мар 2018 16:11 Написао: Иван Трошки Дамљановић.

10 јан 2019 09:35 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #9038

У току је рани јавни увид измене и допуне Плана генералне регулације Ариља.

''За измене и допуне Плана генералне регулације Ариље („Службени гласник Општине Ариље“, бр.1/17) пристигле су 37 иницијатива упућених од стране:

1. Дејан Раковић, од 11.12.2018. године;
2. Дана Тодоровић, бр. ИВ 03 350-2 од 08.01.2018. године;
3. Весна Јанковић, село Боготевићи, бр. ИВ 350-108/16 од 02.11.2017. године;
4. Весна Џелебџић, МЗ Вигоште, бр. 01 350-41/17 од 17.03.2017. године;
5. Стефан Д.о.о. Ариље, пут 22. Августа б.б, бр. ИВ 03 350-108/16 од 14.11.2017. године;
6. Дарко Тешовић, бр. ИВ 03 350-10/18 од 31.01.2018. године;
7. Светлана Сокић, ул. Милоша Глишића Ариље, бр. ИВ 03 350-178/17 од 25.12.2017. године;
8. Саша Николић, бр. ИВ 03 350-10/18 од 19.04.2018. године;
9. Даница и Алекса Обрадовић, бр. ИВ 03 350-10/18 од 09.10.2018.године;
10. Привредно друштво Солитон, бр. ИВ 03 350-108/16 од 02.11.2017. године;
11. Мирослав Миливојевић, бр. ИВ 03 350-10/18 од 08.11.2018 од 08.11.2018. године;
12. Славомир Марковић, бр. ИВ 03 350-10/18 од 21.09.2018. године;
13. Саша Николић, село Вигоште, бр. ИВ 03 350-10/18 од 02.11.2018. године;
14. Немања Пећинар, ул. Мали Остреш бр. 28, бр. ИВ 03 350-10 2 од 29.01.2018. године;
15. Горан Милошевић, ул. Војводе Степе бр.19, бр. ИВ 03 350-108/16 32 од 08.09.2017. године;
16. Милутин Милошевић, село Вигоште бб, бр. ИВ 03 350-10/18 од 12.04.2018.године;
17. Наташа Миловановић, бр. ИВ 03 350-10/18 од 29.03.2018. године;
18. Милош Недељковић, ул. Солунских ратника бр. 7, бр. 01 350-40/17 3 од 16.03.2017. год.;
19. Милош Луковић, бр. ИВ 03 350-10/18 од 05.07.2018. године;
20. Трговинско занатска радња Кеопс, ул. Виктора Зевника бр. 3, бр. ИВ 03 350-10/18 1, од
06.09.2018. године;
21. Горан Милошевић, ул. Вијводе Степе бр.19, бр. ИВ 03 350-108/16 1, од 04.10.2017. године;
22. „Исак“ д.о.о. из Церове и „Митекс“ из Ступчевића, бр. ИВ 03 350-10/18 од 09.05.2018. год.;
23. „Дуал воће“ д.о.о. Ариље, бр. ИВ 03 350-10/18 од 19.02.2018. године;
24. Десимир Божовић, Церова бб, бр. ИВ 03 350-10/18 од 14.03.2018. године;
25. Милош Брајковић, ул. Ћикалова бр.10, бр. ИВ 03 350-137 1 од 21.09.2017. године;
26. Иван Весовић, ул. Војводе Степе, од 05.09.2017. године;
27. Горан Бабић, трг Братства-Јединства бб, ИВ 03 350-10/18 2 од 29.01.2018. године;
28. Слободан Дакић, ул. Војводе Степе бр.38, од 05.09.2017. године;
29. Митар Перичић, ул. Војводе Степе бр. 9, од 05.09.2017. године;
30. Радован Милинковић, ул. Војводе Степе бр. 17, од 05.09.2017. године;
31. Милош Ђокић, ул. Војводе Степе бб, од 05.09.2017. године;
32. Драгош Луковић, ул. Војводе Степе бр. 36, од 05.09.2017. године;
33. Љубиша, ул. Војводе Степе бр. 40, од 05.09.2017. године;
34. Душан, ул Војводе Степе, од 05.09.2017. године;
35. ЉубинкоЂунишијевић, ул. Моравичка бр.2, од 05.09.2017. године;
36. Миланко Драгићевић, ул. Војводе Степе бр. 28, од 05.09.2017. године;
37. Аница Милекић, ул. Војводе Степе, од 05.09.2018. године''.

Грађани се позивају да дају своје примедбе и сугестије на примедбе и сугестије својих суграђана које су у овом раном јавном увиду изложене као измене и допуне, али није јасно да ли грађани могу да дају примедбе и сугестије невезано за примедбе и сугестије (тј. измене и допуне) својих суграђана.

На приложеним картама парцеле уоквирене црвеном линијом и ишрафиране унутра црвеном или зеленом бојом су предмет измена - видети легенду карте у доњем десном углу. Плави број парцеле односи се на горњи списак иницијатива суграђана.

У суштини, део грађана којима нису уважили примедбу на званичном јавном увиду за овај План генералне регулације, сада покушава да оствари свој интерес кроз ове измене. Али за ову фору не знају сви грађани.

Где је она петиција коју је потписало преко 400 Цероваца који желе да се Церова изузме из овог плана јер им новопланирани путеви, путићи и аутопутићи угрожавају право на живот?

Више стотина грађана који су уложили своје примедбе на маратонским регуларним јавним увидима за овај План генералне регулације, свакако нису одустали од својих примедби, него не знају да могу да их предају у периоду између два јавна увида.

Зашто штетне и канцерогене базне станице мобилне телефоније нису измештене на околна брда, најмање 500 метара од најближе куће?

Који је интерес града ако све зелене површине уз тротоаре претворимо у паркинге околних фабрика које немају своје паркинге? Да ли то градска управа продаје градске површине приватним фабрикама без знања грађана, док власници фабрика секу дрвећа у заштитним појасевима који штите грађане од фабричког дима, смрада и буке, суспендованих и респирабилних канцерогених честица?

Процедуре су збуњујуће, компликоване, строге, али само за обичне грађане, сиротињу. У суштини све може да се одради (гледамо то свакодневно и у Ариљу и у Београду), тако да су ови урбанистички планови само држање сиротиње да не угрози богате и моћне.

Везе ово нема са развојем града и перспективом за све грађане.


''РАНИ ЈАВНИ УВИД У РАДНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА ИЗРАДУ ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ АРИЉЕ

Рани јавни увид обавиће се у трајању од 15 дана, од 8.01.2019. године а закључно са 22.01.2019. године, у просторијама Услужног центра Оштине Ариље и то радним данима од 07,00 до 15,00 часова.

Заинтересованим физичким и правним лицима која врше увид у изложени материјал Одељење за инвестиције, јавне набавке и развојне пројекте (Канцеларија бр.9).

Рани јавни увид се организује у циљу упознавања јавности са општим циљевима и сврхом израде плана, могућим решењима за развој просторне целине, очекиваним ефектима планирања и др.

Позивају се органи, организације и јавна предузећа који су овлашћени да утврђују услове за заштиту и уређење простора за изградњу објеката, да дају мишљење у погледу услова и неопходног обима и степена процене утицаја на животну средину.

Примедбе и сугестије на радни материјал у току раног јавног увида могу се у писаној форми предати на писарницу Оштине Ариље или поштом на Општинска управа општине Ариље, Светог Ахилија 53, 31230 Ариље а закључно са 22.01.2019. године''.

ариље.орг.рс/индеx.пхп/актуелности/вест...ид-изнена-допуна-пгр
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 10 јан 2019 09:36 Написао: Иван Трошки Дамљановић.

22 феб 2019 08:24 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #9039

Крајње је време да Општина већ једном, за успешну дугогодишњу сарадњу одликује медаљом сараднике чији је последњи допринос Ариљу тотално бетонирање земљаних трибина у парку, градске и туристичке атракције, целом дужином и висином, а успут и сеча три бора код справа за вежбање! Цена права ситница, око 250 000 евра.

Бетонски зид који је направљен на врху, заклања поглед гледалаца, тако да човек који стоји у вип ложи у парку или пролази постојећом асфалтном стазом, не види од тог зида пола рукометног игралишта.

По граду је почело да се прича како намеравају да изграде локале на трибинама. Да бих сазнао да ли су приче истините, кад сам чуо да је главни пројекат урађен, отишао у Општину код начелнице, која ме је упутила у Одељење за инвестиције, јавне набавке и развнојне пројекте, где су ми показали пројекат трибина. Рекли су ми да није у плану изградња никаквих локала у парку, а локала нема ни у пројекту. Питао сам их због чека је толика висина горњег зида, нису знали да ми одговоре и дали су ми број мобилног телефона грађевинца који води те радове. Неколико пута сам покушао да се са њим нађем да ми то објасни, али нисам успео због његове заузетости.

Зашто се није расписао јавни конкурс за трибине, него је посао пројектовања поверен приватној фирми бивше раднице бивше Дирекције?

Питао сам Одељење за инвестиције и у вези главне улице. Дирекција за изградњу града Ариља урадила је идејни пројекат реконструкције главне улице Ариља (Светог Ахилија), по коме планирају да посеку двоструки дрворед који се сада налази у главној улици у дужини од 365 метара и да посаде нови, једноструки, дрворед по средини улице. Урађен је и главни пројекат инсталација. Одговорили су ми да треба да се уради нови пројекат реконструкције, па ће онај који га буде радио одлучити како ће реконструисати улицу и да ли ће сећи дрвеће. Питао сам ко ће радити тај пројекат, рекли су ми онај ко добије на тендеру, био он из Ариља или са стране. Рекао сам им да је неозбиљно да неко са стране одлучује како ће изгледати главна улица у Ариљу, и да ли ће се сећи дрвеће. Неозбиљно је и да се пројектни задатак реконструкције поверава у целости једној фирми уместо да тај пројектни задатак дефинишу грађани Ариља. Значи грађани Ариља треба да одлуче како желе да им изгледа главна улица, да ли желе да се посече дрвеће, а не о томе да одлучује неки пројектант који добије на тендеру. Општински радници треба да слушају грађане Ариља од којих добијају плату, тако да радници општине и општински пројектанти такође не смеју сами да одлучују да ли ће се сећи дрвеће, без да чују глас народа, а Ариљци су за то да се дрвеће не сече.

Зашто се не распише конкурс за пројекат реконструкције главне улице, са пројектним задатком који би дефинисали грађани Ариља, него се посао пројектовања додељује на тендеру по критеријуму вероватно јефтиноће или чега већ?


















Стање пре рушења:

www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 23 мар 2019 17:26 Написао: Иван Трошки Дамљановић.

15 мар 2019 15:01 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #9040

Брана ''Градина'' на реци Моравици планира се око 1,5 километара узводно од бране ''Брусник'' која се планира испод брда Градина, а брана ''Миросаљци'' планира се 3,5 километара низводно од бране ''Брусник'', такође на Моравици у селу Миросаљци, тако да ће језеро у дужини од најмање 7 километара потпуно окружити брдо ''Градину'' на којој је црква Светог Илије - потапају се археолошка налазишта око Моравице (у Миросаљцима још постоје остаци средњовековног каменог водовода близу Моравице - археолози штите врх брда Градине, а неће да сиђу до Моравице и мало прочапркају оно што се потапа), ствара се магла која ће негативно утицати на безбедност саобраћаја на транзиту и, не дај Боже, будућем аутопуту, магла ће негативно утицати и на манастир Клисуру, уништава се река Моравица и пољопривредно земљиште које се потапа - све због користи два инвеститора.



имагес2.имгбоx.цом/80/85/еБ0qОУеГ_о.јпг

Рани јавни увид у радни материјал за израду Плана детаљне регулације за малу хидроелектрану "Градина" на реци Моравици, општина Ариље

''Рани јавни увид обавиће се у трајању од 15 дана, од 07.03.2019. године а закључно са 21.03.2019. године, у просторијама Услужног центра Оштине Ариље и то радним данима од 07,00 до 15,00 часова.
Заинтересованим физичким и правним лицима која врше увид у изложени материјал Одељење за урбанизам, изградњу и инспекцијске послове пружиће потребне информације и стручну помоћ (Канцеларија бр.11).
Рани јавни увид се организује у циљу упознавања јавности са општим циљевима и сврхом израде плана, могућим решењима за развој просторне целине, очекиваним ефектима планирања и др.
Позивају се органи, организације и јавна предузећа који су овлашћени да утврђују услове за заштиту и уређење простора за изградњу објеката, да дају мишљење у погледу услова и неопходног обима и степена процене утицаја на животну средину.
Примедбе и сугестије на радни материјал у току раног јавног увида могу се у писаној форми предати на писарницу Оштине Ариље или поштом на Општинска управа општине Ариље, Светог Ахилија 53, 31230 Ариље, а закључно са 21.03.2019. године''.

ариље.орг.рс/индеx.пхп/актуелности/вест...и-јавни-увид-градина


Рани јавни увид у радни материјал за израду Плана детаљне регулације за малу хидроелектрану "Миросаљци" на реци Моравици

''Рани јавни увид обавиће се у трајању од 15 дана, од 07.03.2019. године а закључно са 21.03.2019. године, у просторијама Услужног центра Оштине Ариље и то радним данима од 07,00 до 15,00 часова.
Заинтересованим физичким и правним лицима која врше увид у изложени материјал Одељење за урбанизам, изградњу и инспекцијске послове пружиће потребне информације и стручну помоћ (Канцеларија бр.11).
Рани јавни увид се организује у циљу упознавања јавности са општим циљевима и сврхом израде плана, могућим решењима за развој просторне целине, очекиваним ефектима планирања и др.
Позивају се органи, организације и јавна предузећа који су овлашћени да утврђују услове за заштиту и уређење простора за изградњу објеката, да дају мишљење у погледу услова и неопходног обима и степена процене утицаја на животну средину.
Примедбе и сугестије на радни материјал у току раног јавног увида могу се у писаној форми предати на писарницу Оштине Ариље или поштом на Општинска управа општине Ариље, Светог Ахилија 53, 31230 Ариље, а закључно са 21.03.2019. године''.

ариље.орг.рс/индеx.пхп/актуелности/вест...авни-увид-миросаљци
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 20 мар 2019 18:12 Написао: Иван Трошки Дамљановић.

30 мар 2019 23:25 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #9041

Никола Добровић (Печуј, 12. фебруар 1897 — Београд, 11. јануар 1967) је био један од најчувенијих српских архитеката 20. века и професор на Архитектонском факултету у Београду. Његову зграду Генералштаба у Београду, коју је Нато бомбардовао 1999.г, окупатор управо сада руши по други пут.

ср.wикипедиа.орг/ср-ец/%Д0%9Д%Д0%Б8%Д0%Б...БЕ%Д0%Б2%Д0%Б8%Д1%9Б

Ни у Ариљу стање није боље, јер су порушили све оно што је Никола Добровић препознао као јединствено благо, унапредио и сачувао уносећи га као концептуалну целину у први Генерални план Ариља - уништили су Расадник, једини градски парк, живу ограду око парка, беле борове, жалосне врбе и остало дрвеће у парку, зелену трасу са двоструким дрворедом црних борова, видиковац на брду и сада је у току рушење последњег пројекта који је Никола Добровић оставио Ариљцима - у питању су природне, земљане трибине у градском парку у Ариљу и изнад њих једини видиковац градског центра (ако се не рачуна онај из црквеног дворишта), који се зазиђује локалима (продавницама).

Да ли се могу назвати архитектама они који потписују и раде пројекте уништавања врхунског дела нашег највећег урбанисте? Архитекта је градитељ, онај који унапређује добар потенцијал, а не разградитељ свега доброг, тј. онај ко трампи и уништи велико и вечно добро једног града зарад кратке сопствене користи (шаке динара).

Да ли је овакво уништавање случајно изазвано ситним појединачним, себичним интересима или ту има и већег интереса - споро, планско, континуирано деловање на уништавању наших градова, које омогућава и одржава та себична деловања сервилних архитеката које подржава ''наш'' Систем? Тај Систем кога ми финансирамо да ли је наш - србски, или је то Систем колонизатора који жели да Србија вечно остане земља трећег света да би могао да њом лакше управља и из ње црпи богатства?

У Добровићевој ''Техници урбанизма'', при крају једног дела, постоји коментар и слика управо тих природних трибина, које је он увео у први Генерални план Ариља који је радио и то тако што их је намерно оставио да буду и даље земљане, наравно са клупицама за седење - није предлагао никакво њихово тотално бетонирање као на вештачким стадионима. Те трибине се налазе у једином градском парку, који је истовремено био расадник ретких дрвећа које су ботаничари и обични људи доносили из целог света, тако да је устаљени стари назив за градски парк у Ариљу - Расадник.

Расадник је уништен тако што су посекли зелену ограду око парка, посекли дрвеће у парку, посекли жалосне врбе на врху земљаних трибина, одузели трећину парка (уништивши једино дечје санкалиште у граду) да би изградили спортску халу, наопако окренуту - у њој је игралиште окренуто дужом страном у правцу исток-запад, уместо север-југ, па званичне утакмице не могу да се играју по дану због погрешног упада светлости.

Од парка иде улица Милоша Глишића, коју је у Генералном плану Добровић претворио у зелену трасу јер је у њој постојао од 1936.г. двоструки дрворед црног бора - визуелни идентитет Ариља (како стоји у једном документу Ариља), кога су Ариљци спасли за време Другог светског рата да га Немци не посеку - изашли су на улицу и спречили сечу. То што Немци нису смели да посеку, посекли су нелегално демократске дрвосече 26. марта 2008.г. (народ изашао на улицу и спречио сечу на половини улице), а напредњачке дрвосече су га докрајчиле 20. новембра 2013.г, изненада ујутро у 7 сати, јер су добили паре од државе за спровођење нелегалног (јер је у био у сукобу са Генералним планом Ариља коме је подређен) Плана реконструкције те улице, кога су израдиле демократске дрвосече 2011.г. да би озакониле своју нелегалну сечу из 2008г. Посадили су једноструки дрворед Канадског јавора, старости максимално две године, уместо 10 година како стоји у тендеру. Зелена траса је ишла од парка-Расадника и секући главну улицу под правим углом, спајајући се са њеним двоструким дрворедом јавора, излазила на брдашце које је Добровић наменио за видиковац. Тај видиковац, којим се зелена траса завршавала, такође је уништен, јер су на зеленој траси давно изникле куће.

Сада је општинска власт започела тотално бетонирање Добровићевих земљаних трибина, целом дужином и висином, тако да је на врху већ изливен армирано-бетонски зид који заклања видик на доње игралиште ономе ко стоји на врху парка (у вип ложи - на асфалтној стази). Изгледа да имају план да забране слободан улаз на трибине и наплаћују карте. Помињу се и локали на врху трибина, у парку којима би се уништио једини видиковац центра града, померање главног фудбалског игралишта које има одлично урађени дренажни систем (страна донација од пре 15 година), као и уништавање рукометног, одбојкашког, кошаркашког и помоћног - накриво углављеног фудбалског игралишта (због кога су страдала два тениска терена).

Фудбалски клуб ''Будућност'' из Ариља нема право да одузима део јединог градског парка и уништава једини видиковац центра Ариља да би направио своје бетонске трибине на којима би наплаћивао улаз. То право одузимања парка нема ни Општина Ариље јер је то имовина и опште добро свих грађана Ариља и Србије.

Локали и бетонске трибине у парку су недопустиви. Коме смета једини видиковац изнад трибина у парку - неко, изгледа, неће да гледамо како аутопут и измештање транзита руше Церову и долину Моравице.

Поставља се питање и безбедности тих бетонских трибина, јер ко, не дај Боже, падне са врха бетонских трибина, тешко да ће се извући, а ако падне на земљане трибине шансе да преживи су далеко веће.

Општинари су добили донацију из Републике, око 90 000 евра и извукли неки стари идејни пројекат једног грађевинца из бивше Дирекције за изградњу Ариља, а када су дорадили тај идејни пројекат и провукли кроз приватну фирму једне архитектице, такође бивше раднице Дирекције, сконтали су да ће цена тоталног бетонирања износити око 250 000 евра (160 000 евра ће финансирати Ариље). Значи укупно 250 000 евра да би се уништило оно што је Никола Добровић препознао као велики потенцијал Ариља и да би се дошло на већ постојећу позицију - подлогу за постављање места за седење. Ту подлогу већ имамо - стоји већ сто година, нигде не мрда, и од земље је, а не бетона. Али неко је сконтао да може земљане трибине, које су део парка, да отме од парка, Ариља и Ариљаца и припоји фудбалском клубу, тако што ће их тотално бетонирати као обичне вештачке трибине на стадионима, а онда, на врху трибина, високи зид и локали би заклонили поглед и забранили улаз људима, што би омогућило фудбалском клубу да наплаћује карте.

Изговор за локале би им била зарада која би помогла спортској хали да плаћа струју. Струју хали нека плаћају из свог џепа тадашњи одборници Скупштине Ариља који су изгласали њено постављање наопако у парку, уместо на равном терену иза фудбалске свлачионице (тада би хала испод својих трибина имала куглану, стрељану, локале, који би били у спортском комплексу иза фудбалске свлачионице - а не у парку, на врху трибина, на месту где су биле жалосне врбе - а веза са парком могла се остварити комуникацијом која би ишла од нпр. места где су сада справе за вежбање - где су посекли три бела бора, а излазила би на врх трибина хале).

Те земљане трибине су јединствено благо које не знам да ли још који град на свету има, туристичка и градска атракција која треба да се остави и озелени травом и цвећем уз додатак клупа за седење.

У Ариљској општини тренутно су се ангажовали да виде шта да ураде са трибинама и целим парком, јер желе да у близини фудбалског игралишта сместе аутобуску станицу, а до парка, на месту два бивша тениска терена, гаражу за возила и тако са две стране загаде ваздух спортистима и људима који дођу у парк. Пошто у урбанистичкој служби града Ариља не постоји ни један архитекта (не зна се да ли је боље такво стање или кад у стручним службама седе сервилни архитекти), поставља се питање ко уопште планира где ће шта да буде!? Комисија за планове само одлучује о већ урађеним плановима - она не сме да израђује планове и пројекте, мада и у тој Комисији не постоји ни један архитекта из Ариља, само два архитекта по дужности из Републике, који вероватно ретко и долазе на седнице.

Опозициони представници требало би да одмах оду до Општине Ариља, да се распитају о свему овоме и поставе нпр. следећа питања (ваљало би и званично у Скупштини града Ариља, под тачком Разно, да би грађани чули одговоре):

1. Која фирма је урадила главни пројекат (тј. по новом - пројекат за грађевинску дозволу и пројекат за извођење) трибина и ко су пројектанти?
2. Чија је идеја да се трибине тотално бетонирају?
3. Зашто није расписан конкурс за овако значајан пројекат за град и зашто нису укључени грађани Ариља у доношење овакве одлуке (анкете, јавне трибине због проблема трибина...)?
4. Који људи тренутно у Општини одлучују шта ће где да се планира у парку и на теренима испод трибина, када не постоји ни једна служба за планирање у Општини Ариља (Комисија за планове не израђује, већ само одлучује о већ урађеним плановима и пројектима), док у урбанистичкој служби Општине Ариља не постоји ни један архитекта?
5. На основу чега се одузимају земљане трибине парку и грађанима Ариља и додељују у формално или неформално власништво фудбалском клубу ''Будућност''?
6. Ако се не планирају локали на врху трибина, зашто је онда уништена главна функција трибина (а то је остваривање видљивости са сваког места) подизањем високог бетонског зида који заклања видик на рукометно игралиште, а уз то није ни потпоран јер земљане трибине изнад њега свакако неће пасти на зид, јер већ стоје на истом месту преко сто година без икаквог бетонског зида?

Стаза код споменика палим борцима је поткопана радом багера, тако да сада постоји опасност од одроњавања стазе и земље до споменика, чиме је нарушена стабилност читавог споменичког комплекса - због тога су тренутно радови заустављени.

Ово је фејсбук група за заштиту ариљске чаршије:

www.facebook.com/groups/131362232261/

Ово је фејсбук група за спречавање сече црних борова у улици Милоша Глишића, зеленој траси Николе Добровића (борови су посечени, на жалост):

www.facebook.com/groups/567421966663398/



имагес2.имгбоx.цом/73/6ц/Уврyки6Т_о.јпг



имагес2.имгбоx.цом/5б/8б/ОВјСффУМ_о.јпг
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 12 апр 2019 04:08 Написао: Иван Трошки Дамљановић.

02 апр 2019 08:19 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #9042

www.ingkomora.org.rs/vesti/?s=02-04-2019-001

''Новим Предлогом закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, који је у четвртак 28. марта 2019. године усвојен на Влади РС и који је ушао у скупштинску процедуру, као и Законом о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи из новембра 2018. године, изнова се деградира инжењерска струка у Србији и врши подржављење Инжењерске коморе Србије. На захтев инжењера, Управни одбор Инжењерске коморе Србије је донео Одлуку о организовању протестног скупа. Ради спречавања даљег систематског уништавања, деградације и пропадања инжењерске струке одржаће се

ПРОТЕСТ ИНЖЕЊЕРА
у суботу, 6. априла 2019. године
испред седишта Инжењерске коморе Србије у Београду
ул. Булевар војводе Мишића 37, у 16 часова

Протест ће почети у 16 часова окупљањем у ул. Булевар војводе Мишића бр. 37, у Београду, испред седишта Инжењерске коморе Србије у Београду, а наставиће се шетњом до Владе РС у Немањиној 11.

Текст Предлога закона, објављен на линку Скупштине РС, можете преузети ОВДЕ:

www.ingkomora.org.rs/vesti/download/1399...edlog_izmena_ZPI.pdf

Отворено писмо јавности због Предлога закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, а који је ушао у скупштинску процедуру, можете погледати ОВДЕ:

www.ingkomora.org.rs/vesti/download/20190402_otvoreno_pismo.pdf

Иницијативу за покретање поступка за оцену уставности и законитости Закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, поднету Уставном суду дана 10.1.2019. године можете преузети ОВДЕ:''

www.ingkomora.org.rs/vesti/download/20190401_inicijativa.pdf
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 02 апр 2019 09:24 Написао: Иван Трошки Дамљановић.

06 апр 2019 06:38 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #9043

Јавни увид у Нацрт Плана детаљне регулације за улицу Вука Караџића

ариље.орг.рс/индеx.пхп/актуелности/вест...д-улица-вука-карадиа

''Јавни увид обавиће се у трајању од 30 дана, од 26.03.2019. године а закључно са 24.04.2019. године, у просторијама Услужног центра Оштине Ариље и то радним данима од 07,00 до 15,00 часова.

Заинтересованим физичким и правним лицима која врше увид у изложени материјал, Одељење за урбанизам, изградњу и инспекцијске послове пружиће потребне информације и стручну помоћ (Канцеларија бр.11).

Јавна презентација Нацрта Плана детаљне регулације ће се обавити у среду 10.04.2019.године са почетком у 11.30 часова у сали Скупштине општине Ариље.

Јавна седница Комисије за планове општине Ариље, одржаће се у у сали Скупштине општине Ариље у среду 07.05.2019.године са почетком у 11.30 часова.

У току јавне седнице, сва присутна физичка и правна лица која су поднела примедбе у вези са Нацртом плана у писаном облику, могу образложити примедбе пред Комисијом за планове општине Ариље.

Примедбе и сугестије на Нацрт Плана детаљне регулације могу се у писаној форми предати на писарницу Оштине Ариље или поштом на Општинска управа општине Ариље, Светог Ахилија 53, 31230 Ариље а закључно са 24.04.2019. године''.
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 06 апр 2019 06:39 Написао: Иван Трошки Дамљановић.

06 апр 2019 06:39 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #9044

Јавни увид у Нацрт Плана детаљне регулације за мост у Вранама

ариље.орг.рс/индеx.пхп/актуелности/вест...-увид-мост-у-вранама

''Јавни увид обавиће се у трајању од 30 дана, од 26.03.2019. године а закључно са 24.04.2019. године, у просторијама Услужног центра Оштине Ариље и то радним данима од 07,00 до 15,00 часова.

Заинтересованим физичким и правним лицима која врше увид у изложени материјал, Одељење за урбанизам, изградњу и инспекцијске послове пружиће потребне информације и стручну помоћ (Канцеларија бр.11).

Јавна презентација Нацрта Плана детаљне регулације ће се обавити у среду 10.04.2019.године са почетком у 11.30 часова у сали Скупштине општине Ариље.

Јавна седница Комисије за планове општине Ариље, одржаће се у у сали Скупштине општине Ариље у среду 07.05.2019.године са почетком у 11.30 часова.

У току јавне седнице, сва присутна физичка и правна лица која су поднела примедбе у вези са Нацртом плана у писаном облику, могу образложити примедбе пред Комисијом за планове општине Ариље.

Примедбе и сугестије на Нацрт Плана детаљне регулације могу се у писаној форми предати на писарницу Оштине Ариље или поштом на Општинска управа општине Ариље, Светог Ахилија 53, 31230 Ариље а закључно са 24.04.2019. године''.
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987

12 апр 2019 04:23 Одг: Архитектура, урбанизам и уређење Ариља #9045

Општина Ариље расписала је јавну набавку за израду пројекта реконструкције улице Светог Ахилија - главне улице у Ариљу.
Захтевају од пројектанта да испројектује две варијанте реконструкције улице - прву варијанту са једноструким дрворедом и другу варијанту са двоструким дрворедом.
Значи спрема се тотална сеча свог дрвећа у главној улици, дужина око 365 метара.

Из конкурсне документације јавне набавке:

''3.4. ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК

ОЗЕЛЕЊАВАЊЕ
Пројектом озелењавања предвидети: подизање дрворедних садница (дворедни или једноредни) дуж целе саобраћајнице. Предвидети садњу одговарајућег украсног шибља на слободним површинама и подизање травњака. Пројекат радити и опремати сходно важећим законским прописима.

Пре израде идејног решења, пројекта за грађевинску дозволу и пројекта за извођење, обавеза пројектанта је да понуди најмање две варијанте партерног уређења и пројекта озелењавања (односи се на варијанте са једноредним и дворедним дрворедом).

Пројектант је у обавези да Идејно решење израђено у складу са овим пројектним задатком достави инвеститору на сагласност. Тек након добијене писане сагласности инвеститора на идејно решење пројектант може да настави са следећом фазом израде техничке документације''.

''5.21. ЕЛЕМЕНТИ КРИТЕРИЈУМА ЗА ДОДЕЛУ УГОВОРА
Критеријум за доделу уговора је „најнижа понуђена цена“.''

Дирекција за изградњу града Ариља, док је постојала, већ је урадила Идејни пројекат реконструкције главне улице, по коме се сече сво дрвеће у улици и поставља једноструки дрворед по средини улице. Пројектанти тог Идејног решења су један грађевинац (главни пројектант) и две архитектице, сви бивши радници Дирекције и сви Ариљци. Урађен је и главни пројекат инсталација за варијанту једноструког дрвореда по средини улице.

Критеријум за победу на конкурсу и доделу уговора није најбоља идеја реконструкције улице већ најнижа понуђена цена - што је скандал.

Када пројектант достави две варијанте дрвореда, који орган општине ће да одлучи која варијанта је боља - урбанистичка служба која нема ни једног архитекту или Комисија за планове која нема ни једног архитекту из Ариља? Питају ли се шта грађани Ариља?

Рок за израду документације (идејно решење, идејни пројекат, пројекат за грађевинску дозволу и пројекат за извођење) је месец дана, што је мало, готово је немогуће израдити сву ту документацију за тако кратко време, што подстиче сумњу да неко већ има урађену документацију или њен већи део.

Поставља се питање и квалитета таквог решења урађеног за тако кратко време (месец дана), јер квалитетно решење подразумева и израду анкета, а за квалитетно анкетирање грађана Ариља требало би бар петнаест дана (обавештавање на радију, телевизији...).

Овај пројекат реконструкције је нелегалан из више разлога:

1. Дрворед у улици Светог Ахилија, главној улици Ариља је млад, здрав и прелеп кад олиста и кад се саставе крошње (за то је требало бар двадесет година). Нико нема права да здрав дрворед тотално сече. Могу само да се посаде нова стабла на месту где стабла недостају (како пише у Плану генералне регулације Ариља). Реконструкција улице никако не подразумева и сечу дрвећа, јер дрвеће не смета реконструкцији. Дрвеће не живи само тридесет година. Стари дрвореди су капитал једног града и ко их посече тај уназађује град. Ако као разлог сече наводе да дрвеће подиже асфалт, при реконструкцији улице може врло лако да се одради да се то више не дешава постављањем бетонских саксија око дрвећа, које ће усмерити корење да расте у дубину.


2. Двоструки дрворед у главној улици Ариља мењан је више пута, али је увек био двоструки дрворед. Висина приземних кућа, ширина улице и двоструки дрворед имају одређену пропорцију, и ако се та пропорција наруши руши се цела амбијентална целина центра Ариља. Сечом двоструког дрвореда ради садње једноструког мења се идентитет улице, руши амбијентална целина центра, а то не дозвољавају планови вишег реда које План реконструкције мора да поштује - а то су План генералне регулације Ариља и План детаљне регулације ''Центар 1''. Двоструки дрворед главне улице Ариља је визуелни идентитет Ариља од када је направљена главна улица и саставни део главне улице и амбијенталне целине центра града и то не сме да се наруши.


3. Пошто грађани Ариља нису учествовали у изради ове пројектне документације јер их пре писања пројектног задатка овог конкурса нико није питао, ни кроз анкете, ни кроз јавне (биоскопске, не фудбалске) трибине, нити ће их питати кроз јавни увид (не расписује се за пројекте реконструкције) које садржаје желе да имају у главној улици и како желе да се улица уреди, пројектни задатак овог конкурса је нелегалан, па самим тим и цео конкурс.

Постављање питања грађанима Ариља о сечи дрвореда је нелегално, јер планови вишег реда штите двоструки дрворед (исто као што је нелегално постављање референдумског питања о отцепљењу Косова, јер Устав Србије не дозвољава отцепљење Косова - да Устав не чува Косово, онда би било легално и обавезно поставити референдумско питање у случају да Власт жели да Косово поклони). Када планови вишег реда не би чували двоструки дрворед, онда би било легално и обавезно питати грађане Ариља да ли желе да се двоструки дрворед у главној улици посече и да ли желе да нови дрворед буде двоструки или једноструки, па када се грађани изјасне, тек онда треба приступити писању пројектног задатка.


4. Ова реконструкција није у сагласности са Планом генералне регулације Ариља, Планом детаљне регулације ''Центар 1'', Планом детаљне регулације ''Градски трг'' јер ти планови потврђују двоструки дрворед у главној улици, не предвиђају његову сечу, нити његово претварање у једноструки дрворед, и својим графичким и текстуалним деловима потврђују постојање и позивају се на двоструки дрворед главне улице као део амбијенталне целине центра града.

Онај ко је написао пројектни задатак реконструкције главне улице Ариља, који подразумева да се сво дрвеће у главној улици посече, да би се омогућило ''подизање дрворедних садница (дворедни или једноредни) дуж целе саобраћајнице'', прекршио је План генералне регулације Ариља, План детаљне регулације ''Центар 1'', План детаљне регулације ''Градски трг'' и Генерални план који је престао да важи 29.12.2016.г, али његови општи принципи озелењавања важе универзално јер су део урбанистичке науке која је основа за израду свих урбанистичких планова. Писац пројектног задатка наступио је самовољно, не обазирући се на постојеће урбанистичке планове, традицију Ариља, мишљење Ариљаца и мишљење струке. Ако му се намере остваре, уназадиће Ариље вишеструко:

1. туристички (требаће најмање двадесет година да се крошње дрвореда споје, у случају да поново буде двоструки дрворед, а у случају да буде једноструки дрворед трајно је унаказио град и улицу),
2. здравствено (погоршање ваздуха у центру града, повећање смога и бактерија),
3. уништавају се пропорције главне улице,
4. уништава се амбијентална целина центра града (стара чаршија са црквом),
5. уништава се визуелни идентитег главне улице,
6. уништава се зелена траса Николе Добровића,
7. емотивно (Ариљци су навикли на постојећи дрворед, свако дрво распознају, неки чак имају и своје омиљено дрво у том дрвореду),
8. крше се и права дрвета на живот јер је свако дрво тог дрвореда један Ариљац, грађанин Ариља и то познатији од многих људи Ариљаца,
....................................................................................................................................

Сеча постојећег двоструког дрвореда Јавора главне улице Ариља је тежак прекршај јер би цео град и сви Ариљци били оштећени!
Просто је незамисливо да неко може тако самовољно да инсистира на сечи, а прима плату од грађана Ариља! Испада да га Ариљци плаћају да уништава Ариље!


5. Ова реконструкција није у сагласности са Планом генералне регулације Ариља, усвојеним 29.12.2016.г, јер у њему пише:

2.1.4. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ЗА ОБЈЕКТЕ И ПОВРШИНЕ ЈАВНЕ НАМЕНЕ
ЈАВНЕ ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ
2. Скверови и линеарно зеленило

''У постојећим улицама са дрворедима, допунити и заменити оштећена и уништена стабла''.

Значи, поштовати постојеће дрвореде, а не сећи их и претварати двоструке дрвореде у једноструке.

ариље.орг.рс/цомпонент/цонтент/артицле/1542.хтмл


6. Пројектни задатак конкурсне документације за израду пројекта реконструкције главне улице Ариља није у сагласности са планом вишег реда, јер План детаљне регулације ''Центар 1'', усвојен 29.12.2011.г, не предвиђа сечу стабала у улици Светог Ахилија, а на његовој карти ''План намене површина са границом површина јавних намена'' улица Светог Ахилија нацртана је са двоструким дрворедом (графички и текстуални део планова су исте снаге).

ариље.орг.рс/индеx.пхп/преузимање/опст...је-центар-1-у-ариљу


7. Пројектни задатак конкурсне документације за израду пројекта реконструкције улице Светог Ахилија, не поштује план вишег реда - План детаљне регулације ''Градски трг'’!

У Плану детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, пише:

''Пешачка веза трга са потенцијалном пешачком зоном у улици Светог Ахилија - Задржати сво постојеће високо зеленило (на тргу)'', док је главна улица нацртана са двоструким дрворедом! - План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, лист бр. 3, Назив листа - ''Композициони план партерног уређења''.

Графички и текстуални део планова су исте снаге, па, ко не верује нека погледа графички део ПДР-а ‘’Градски трг'’, лист бр 3, тачкица на раскрсници код трафика води до текста на дну листа.

ариље.орг.рс/индеx.пхп/преузимање/опст...градски-трг-у-ариљу

ариље.орг.рс/преузимање/опстина-ариље...истицки-планови.хтмл


8. У Генералном урбанистичком плану ‘’Ариље 2015.'’ стоји одличан део о јавном зеленилу:

'’4.7. Јавно зеленило

Зелене и слободне површине у граду треба да се остваре као продужетак природног окружења града и структуре шума и зелених површина по ободу града.

Узимајући у обзир функције зелених површина као санитарно-хигијенску, декоративно-естетску и заштитну, оне треба да представљају основ за развој како пасивне, тако и активне рекреације становништва.

Утицај зелених површина на ужим градским просторима се огледа кроз деловање:

- биљног покривача односно зелених површина насеља, на амплитудне разлике температуре ваздуха чинећи их умеренијим;

- дрвореда и зелених парковских површина у граду као механичких средстава (таложници) против продирања аерозагађења, кога смањују и скрећу у жељеном правцу;

- зелених површина у граду које у знатној мери испољавају биохемијски ефекат редуковања загађености у атмосфери;

- вегетације у граду која ефикасно регенерише ваздух;

У планском периоду до 2015. године, треба побољшати биљни фонд, како у погледу квалитета, тако и декоративних побољшања састава зеленог фонда.

Јавно зеленило парковског типа предвиђено је да се подигне, сем ревиталације постојећег градског парка, у зонама становања и на мањим површинама ради окупљања и дружења у оквиру суседства.

Дрвореде треба подићи у свим улицама према следећем принципу:

у улицама чији је правац исток - запад треба обезбедити засену тротоара средњевисоким обостраним дрворедима, а у улицама правца пружања север - југ треба обезбедити засену тротоара и фасада вишим обостраним дрворедом.

Дрвореди се подижу у оквиру тротоара чија је ширина минимално 2,5м. Ако је тротоар мање ширине, дрвореде треба сместити изван јавне саобраћајне површине, на грађевинским парцелама, што се решава у Регулационим плановима имајући у виду удаљење грађевинске од регулационе линије.

Заштитно зеленило предвиђено је да се подигне до 2015. године, поред река и индустријских објеката.

Укупне ангажоване површине су следеће:

- јавно зеленило 4.5 хектара
- заштитно зеленило 9.0 хектара
- слободно зеленило и шуме 27.0 хектара

Укупно зелене површине заузимају 40,5 ха или 38,5 м2 по становнику.

Зеленило које није обрачунато у билансу површина је зеленило у оквиру парцела становања, парцела објеката за јавне намене и туристичко-рекреативних површина'’.

Из овог текста који је узет из Генералног плана Ариља, видимо да је улога дрвореда у улицама много већа од естетске (како се обично мисли) и да постоје оправдани разлози за садњу двоструких дрвореда, што је и обавеза прописана овим Генералним планом Ариља.

Главна улица Ариља простире се правцем северозапад - југоисток, значи треба обезбедити засену тротоара и фасада вишим обостраним дрворедом.

Генерални план је престао да важи 29.12.2016.г. (када је донет План детаљне регулације), али његови општи принципи озелењавања важе универзално јер су део урбанистичке науке која је основа за израду свих урбанистичких планова..

9. Кад се имају у виду сви постојећи планови који штите двоструки дрворед главне улице Ариља, поставља се питање како је могуће да се неко у Општини оглуши о њих и о вољу грађана Ариља који желе да се дрворед очува?! Зашто се троше огромне паре на планове ако их сами општинари не поштују?! Ко је тај који наређује сечу дрвореда?! Ко тог човека штити од одговорности?!

10. Пошто не поштује планове вишег реда и вољу грађана Ариља, пројектни задатак, па самим тим и цела конкурсна документација за израду пројекта реконструкције улице Светог Ахилија нису легитимни.

Да ли желите да се у главној улици Ариља очува двоструки дрворед и да пролазимо између састављених крошњи двоструког дрвореда, засвођеном главном улицом као до сада:




ои41.тинyпиц.цом/ио3w55.јпг




ои40.тинyпиц.цом/2еyе0qц.јпг




ои41.тинyпиц.цом/2це3тп3.јпг




ои42.тинyпиц.цом/21бq0јм.јпг


или желите да имамо једноструки дрворед који заузима најважнији - централни део улице и заклања њену визуру :



ои41.тинyпиц.цом/1о0тхw.јпг


Могућа су три разлога сече дрвећа:

1. зато што је то окупатор наредио,
2. жеља власника локала да и званично укину тротоаре да би поставили столове и столице,
3. чиста глупост и лоповлук.

1. Ако је то неко наредио, онда он има више разлога зашто сече дрвеће у главној улици Ариља.
Ко је то наредио, не зна се. То је исти онај ко наређује да се посече дрвеће у центрима и трговима свих градова у Србији.
Народ се буни, струка се буни, али власт инсистира да се дрвеће посече, што значи да им је стигла наредба коју морају да изврше.
Пошто је дрвеће крволочно секла претходна демократска власт, а сад сечу наставља ова напредњачка власт, наредбу за сечу је дао неко ко управља и једнима и другима, значи окупатор Србије.

Разлози окупатора за сечу дрвећа су:

1а. 5Г мрежа (5Г базне станице) мобилне телефоније - 5г мрежа користи екстремно високе фреквенције од 30 до 300 ГХз, таласне дужине од 10 мм до 1 мм тј. микроталасе и милиметарске таласе. Што је фреквенција већа, таласна дужина је мања.

Милилетарски радио таласи 5Г мреже теже продиру кроз зидове од микроталаса 4Г и 3Г мреже (које шаљу таласе дужине неколико десетина центиметара), а лишће дрвећа, дрвеће, биљке и киша их апсорбују (сметају им да допру до мобилних телефона). Због тога се планира много гушће постављање базних станица 5Г мреже (антена), на сваких 100 метара, испред сваке стамбене зграде, поред сваке пете куће и то са смањеном висином постављања него до сада, буквално у висини глава пешака, док ће саме антене базних станица бити мање по величини. 5Г сигнал ће се слати и са сателита (око 20 000 нових сателита). Због малог домета таласа 5Г мреже и слабе продорности, у свим градовима Србије и целом свету почеле су припреме у виду сечења стабала и огољавања градова јер што више стабала посеку, мање ће их коштати постављање антена.

5Г технологија имаће вишеструке антене распоређене у “фазне низове” које заједно емитују, усмерене, управљиве снопове, налик ласерским, који следе једни друге (што код постојећих базних станица није случај).
5Г мрежа биће много опаснија по здравље људи од 4Г и 3Г мрежа, јер је фреквенција већа, а таласи мањи - кожа и рожњача ока ће најпре апсорбовати милиметарске таласе 5Г мреже и најпре ће страдати (доказано на пацовима и зечевима), биће појачана интерференција са унутрашњим електромагнетизмом човекових нерава (па заједно са ласерским слањем на тачно одређени мобилни телефон отвара широк спектар могућих деловања на тачно одређену особу), у ваздуху ће бити вишеструко повећан електромагнетни смог, а количина електромагнетног зрачења ће од 10 до 100 пута премашивати садашње дозвољене границе које прописује закон. У Студији из 1986.г, Ом Ганди (ОМ П. Гандхи) упозорава да милиметарске таласе снажно апсорбује рожњача ока као и да обична одећа, дебљине милиметра, повећава апсорбцију енергије кожом, ефектом резонанције. Фреквенције на којима ради 5Г мрежа и технологија милиметарских таласа, одавно се употребљавају у војним операцијама и као електромагнетно оружје за масовно онеспособљавање људи, тј. за контролу маса. У пробном пуштању 5Г мреже, долазило је до масовног умирања птица које су одједном, у групама, падале мртве са дрвећа.

Повећање фреквенција мобилне мреже неће утицати на брзину дељења података, бар ми то нећемо осетити јер се ради о делићима секунде, зато је нејасно због чега се фреквенција повећава на опсег који је много штетнији за човека и живи свет.

''Укинуће се обавеза обавештавања јавности и јавних расправа. Чак и упркос јавној расправи у којој су стотине научника изнели доказе против 5Г, доношени су закони који одузимају право локалним властима да узимају у обзир те доказе. У САД, на пример, закон забрањује локалним властима доношење регулативе у вези бежичних техологија “на темељу утицаја радио фреквентног зрачења на животну средину” и судови су преокренули регулаторне одлуке о положају репетитора једноставно зато што је већина јавних исказа била о здрављу. Осигуравајућа друштва, осигуравачи, неће пружити покривање против електромагнетских ризика, па није јасно ко ће бити правно одговоран за оштећење здравља, живота и имовине, који произлазе из излагања 5Г мрежи, било на тлу или у свемиру''.

МЕЂУНАРОДНИ АПЕЛ: ЗАУСТАВИТЕ 5Г НА ЗЕМЉИ И У СВЕМИРУ - потписан од водећих научника и доктора

www.biogen.rs/wp-цонтент/уплоадс/2018/11...иан5ГСпацеАппеал.пдф

www.5gspaceappeal.org/the-аппеал

УН, НЕ МОЖЕТЕ РЕЋИ ДА НИСТЕ ОБАВЕШТЕНИ "5Г-ОБЈАВА РАТА ЧОВЕЧАНСТВУ"



2а. Окупатор жели да посече дрвеће да би имао прегледност улица и тргова у сваком тренутку док снима из сателита, да би знао ко се где креће.

3а. Окупатор жели да посече дрвеће да му не би сметало док просипа отровне супстанце на наше градове и села. Ако и посади ново дрвеће, онда је то неко патуљасто и закржљало дрвеће које слабо расте и нема улогу правог дрвећа - сади се као изговор да се нешто посадило, да се не би посадило право дрвеће - да могу не би посадили ништа - следећи корак је да и то кржљаво дрвеће ишчупају и градове скроз забетонирају.

4а. Окупатор жели да посече дрвеће јер дрвеће штити човека и живи свет - убија бактерије у ваздуху, ствара кисеоник, оживљава дух, доприноси бољој атмосфери и утиче да се човек боље осећа и има више снаге и воље за животом. Кад се Србија ослобађала од Турака, масони који су помагали Карађорђу и Милошу Обреновићу су посекли сво велико дрвеће, све џиновске храстове лужњаке да би ослабили Србију у сваком погледу.

Можда је технологија 5Г мреже само изговор да би се имао разлог да се посече сво дрвеће и зеленило јер доприноси очувању живота. Кад се посече дрвеће и зеленило нестаће и човека и животиња, а то је и циљ новог светског поретка - смањивање популације људи на 500 милиона, како је и записано на споменику у Џорџији.

Онај ко изврши наредбу окупатора, имаће његову комплетну заштиту од судског и институционалног гоњења, а као награду за верно извршавање наредбе моћи ће да слободно краде разним тендерским и осталим намештањима паре из буџета које су паре грађана Србије - окупатор га плаћа тако што му даје комплетну заштиту да краде Србију. Детаљније под бројем три.

2. Други могући разлог је што власници локала хоће и званично да укину садашње тротоаре, да би имали више места за постављање столова и столица, па мисле да им дрвеће смета. Али не схватају да када би се направио једноструки дрворед, имали би још мање простора за столове јер ако би остао двоструки дрворед, могли би да поставе столове до дрвећа (а то је 4 метра), а средина улице би била за пешаке и ватрогасно возило, док са једноструким дрворедом имали би мање од 2,5м, осим ако не мисле да заузму читаву улицу (ширина улице је 16 метара).

3. Ако је разлог сече дрвећа чиста глупост и лоповлук, онда је систем овакав - у тендеру се напише да онај ко буде радио реконструкцију (извођач радова) мора да посече сво дрвеће и да засади ново дрвеће које је старо од 10 до 12 година. Дрвеће старо 10 до 12 година кошта од хиљаду до преко три хиљаде евра и нема да се купи у нашим расадницима, већ само у иностранству. Извођач радова уместо дрвећа старости 10 до 12 година посади дрвеће старо 2 године које кошта 5 евра и на сваком дрвету је зарадио најмање 1000 евра. Значи, на 100 посечених стабала има зараду 100 000 до 300 000 евра. Тако је преварио остале учеснике на тендеру, јер да су знали да не морају да саде дрвеће старости 12 година, дали би цену која је минимум 100 000 евра мања. Онај ко је расписао тендер ћути, не буни се, не реагује што дрвеће није старо 10 до 12 година, што утиче да посумњамо да има неки договор са извођачом радова о подели нелегалне зараде остварене од сече дрвећа због непоштовања тендера.

Ја дрвеће сам не могу заштитити од сече.
Потписе за петицију не могу да прикупљам јер из искуства знам да од петиција нема никакве вајде, а окупатор добија џабе списак непослушних грађана. Моје је било да обавестим Ариљце да је сеча дрвећа у главној улици Ариља нелегална, да је сеча постојећег двоструког дрвореда противна постојећим урбанистичким плановима вишег реда, да нема ни један оправдани разлог за сечу, да је дрвеће здраво, младо, тек саставило крошње, да о сечи дрвећа не могу да одлучују општинари, поготово јер немају ни један орган и службу која је стручна да о томе одлучује. Да ли ће дрвеће да буде посечено и да ли ће бити једноструки дрворед по средини улице или двоструки не може да одлучи ни пројекти биро који буде радио план реконструкције. Када не би било урбанистичких планова вишег реда који штите постојећи дрворед од сече, онда о дрвећу могу само да одлуче Ариљци - народ и стручњаци из Ариља. Али пошто постоје урбанистички планови вишег реда који штите постојећи дрворед главне улице, онда нико нема права да сече дрворед, дрворед је заштићен и нема онда шта да одлучују општинари и народ да се пита. Ја као неко из струке кажем да је сеча нелегална, беспотребна и да се реконструкција може извршити без сече дрвећа без икаквих проблема и да ће велика штета бити нанета Ариљу ако се дрвеће посече. Мој став о очувању дрвећа деле све архитекте, урбанисти, еколози, биолози целе Србије и света (ту не рачунам општинске и страначке архитекте којима су новац и власт вреднији од образа).

На вама, Ариљцима, је да сада одлучите да ли ћете направити неку акцију и заштитити дрвеће у главној улици. Ја сам одрадио своје и ту сам и за даље акције. Не дозволите да нам униште град.

ариље.орг.рс/цомпонент/цонтент/артицле/1553.хтмл
ариље.орг.рс/уплоад/преузимање/опстина...20реконструкција.пдф
ариље.орг.рс/уплоад/преузимање/опстина...20реконструкција.пдф


Слика посеченог црног бора, на Зеленој траси, 20.11.2013. - фотограф Милан Обрадовић.


Црни бор, кога су посекли, на раскрсници Зелене трасе (улица Милоша Глишића) и главне улице Ариља (Светог Ахилија).
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 12 апр 2019 04:30 Написао: Иван Трошки Дамљановић.
Општина Ариље.  © 2005 - 2018