Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме
  • Страна
  • 1
  • 2

ТЕМА: Лекови за канцер (рак)

18 апр 2011 05:57 Одг: Лекови за канцер (рак) #2601

  • барајево
Лоример написао/ла:
У праву сте, нисам нагласио да се млади немасни сир меса са ланеним уљем. Додао сам сада да је млад и немасан, хвала на исправци. Књигу имам, хвала на понуди.

Моје писање схватам само као кратак подсетник људима да је природа најбољи (и мозда једини) лек(ар) и са конкретним примерима их подстицем да удју дубље у материју која их интресује и потразе и процитају много висе о томе на интернету или некој књизари.



Иако припадам групи људи који сматрају да је било који облик рака (како то означава алопатска медицина) у ствари иста болест са различитим манифестацијама, дозвољавам да се поједине манифестације решавају не један начин а друге на други. Тако, солидни тумори се лакше и брже решавају уз помоћ Б17 као основним препаратом и Натријум (содиум) Аскорбатом као пратећим, тако се ЛЕУКЕМИЈА боље решава са Натријум аскорбатом (велике количине) као основном терапијом а Б17 овде служи као помоћно средство. У прилог томе и следећи чланак:

ПРИМЕНА НАТРИЈУМ АСКОРБАТА КОД АНЕСТЕЗИЈЕ, ШИЗОФРЕНИЈЕ И ЛЕУКЕМИЈЕ

Др Стоун је хипоаскорбемију видео и код особа оболелих од леукемије, што га је навело на закључак да се великим дозама Витамина Ц и ова болест може третирати.
“Леукемија није једна болест већ комбинација неопластичне болести крви и тешког биохемијског скорбута. Скорбут се може исправити само великим дневним дозама аскорбинске киселине или натријум аскорбата. Тајна је да се употреби 25 до 100 грама (25 000 до 100 000 милиграма) или више аскорбата дневно који се поделе у четири или пет доза и даје орално или интравенозно или у комбинацији”.

“Олакшање од скорбутног терета даће пацијенту шансу да се организам бори са неопластичним процесом. Може се реће да без тешког биохемијског скорбута, леукемија може бити лрелативно бенигна болест”, записао је др Ирвин Стоун још 1966.

Признајем да је моје писање о овоме донекле понукано и себичним разлозима - од Ускрса ћу почети и дистрибуцију Натријум Аскорбата. Међутим, цена ће бити нижа него да га правите у кућној радиности (што је такође могуће: аскорбинска киселина + сода бикарбона (2:1) уз додатак воде).

И даље стоји: све је излечиво - не постоје неизлечиве болести, постоје само неизлечиви пацијенти.
Последња измена: 18 апр 2011 06:13 Написао: .

04 мај 2011 12:09 Одг: Лекови за канцер (рак) #2725

  • Огњен Томић
Ок, сада постоје доста разних теорија о раку. Дотичну методу италијанског лекара предложио је лекар оцу једног приљатеља, који има тумор у метастази. Као у фазону, пробај и то ништа те не кошта. Сода бикарбона - Природни лек

13 јун 2011 09:53 Одг: Лекови за канцер (рак) #2875

  • барајево
Често сам на форумима и не знам да ли сам овде већ писо о Симоницију (или, како се већ зове). Имам контакте са његовим пацијентом из Загреба и она ми каже да се сво његово ангажовање своди, углавном, да њу и неке друге доведе у Италију на операцију (не за мале новце, наравно). Сода бикарбона је вероватно добра али, тек у садејству са аскорбинском киселином (тзв витамином Ц) и тада се добија НАТРИЈУМ АСКОРБАТ, прави витамин Ц у облику соли. Може да се набави у Србији (исто где и Б17) а може и да се направи од аскорбинске киселине и соде бикарбоне.
Проверено помаже код рака коже да ране потпуно зарасту иако претходна хируршка интервенција није дала резултата. а и код рака пробавног тракта (од уста до дебелог црева) у потпуности може да реши све туморске промене у целом дигестивном тракту. Неопходан додатак исхрани код примене Б17 јер једино он помаже обнављање ткива.
Последња измена: 13 јун 2011 09:54 Написао: .

22 јун 2011 04:35 Одг: Лекови за канцер (рак) #2928

  • кумеизгоретикеса
ЛИМУН - тајна која се љубоморно чува !

Пробајте ово

Исцедиш пола лимуна, разредиш са пола литре млаке воде и пијеш.

једноставно, алкализује тело, супер је.

Лимунс (цитрус) је је чудотворан производ за убијање канцерогених станица. Снажнији је 10000 (десет хиљада) пута од хемотерапије.
Зашто ми ово сазнајемо тек сада ?
Зато што постоје лабораторије које су заинтересоване за производњу једне синтетичке верзије која ће им донети огромну зараду.
Ви од сада можете помоћи једном пријатељу обавештавајући га да је лимунов сок благотворан за спречавање те болести. Његов укус је леп и не ствара оне страшне последице као хемотерапија.
Ако имате могућности, засадите лимуново дрво на тераси или у врту. Колико људи умире док се љубоморно чува ова тајна, да не би били погођени мултимилионери великих корпорација. Као што знате, стабло лимуна је ниско, не заузима много простора и
познато је по својим разноликим плодовима. Можете узимати лимун на разне начине: можете јести плод, цедити га и правите разна пића и колаче.
Приписују му се разна својства, али најповољнији ефекат има на цисте и туморе. Ова биљка је доказани лек против свих типова рака.
Сматра се такође да је он антимикробски агенс широког спектра против бактеријских инфекција и гљивица, да је ефикасан против интерних паразита и црева, да регулише веома високи крвни притисак и живчане поремећаје и да делује антидепресивно.
Извор ове информације је фасцинантан: он потиче од једног од највећих произвођача лекова на свету, који тврди да после више од 20 година рада у лабораторији од 1970. год. је константовано да лимун уништава малигне станице у дванаест врста рака, међу којима је рак дебелог црева, дојке, простате, плућа и гуштераче. Састојци ове биљке су показали да дјжелују 10000 (десет хиљада) пута боље од Адиамицина, хемотерапеутске дроге за успоравање раста канцерозних станица. Оно што је још изненађујуће је то што лимун уништава канцерогене станице, а не утиче на здраве станице.

Научни институт за здравље, Л. Л. Ц. ; 819 Н. Коз ул., Балтиморе, МД, 1201.
Институт де Сциенцес де ла Сантé ; Л. Л.Л., 819 Н. Цаусез Стреет,
Балтиморе, МД 1201.

23 јун 2011 00:47 Одг: Лекови за канцер (рак) #2970

  • кумеизгоретикеса
Малине убијају ћелије рака


Познато је да одређене врсте воћа помажу у борби против рака, а нова истраживања показују да екстракт малине уништава ћелије рака стомака и дебелог црева.

www.blic.rs/data/images/2010-06-12/46849...ф.јпг?вер=1295358032
Екстракт из малина директно делује на ћелије рака и уништава их


По једној прелиминарној студији 90 одсто ћелија рака било је уништено након што су биле изложене екстракту из црвених малина, сорте "микер", која се узгаја широм Америке.



Антиоксиданси из ове малине су се такође добро показали и у уништавању ћелија рака дојке.



Нажалост експерти верују да је анти-канцер ефекат присутан само када се екстракт примени директно на оболеле ћелије, а не када се сама воћка поједе.



Ипак, научници се надају да ће сада моћи да наставе своје истраживање како би одредили и друге компоненете у малинама које могу спречити рак или уништити већ постојеће ћелије рака.
Последња измена: 23 јун 2011 00:48 Написао: .

10 јул 2011 16:48 Одг: Лекови за канцер (рак) #3060

  • зоран деан
Најбољи канцер суплементи директно из Америке.
Молим Вас погледајте нас сајт:
www.ubiceraka.com

10 дец 2012 22:05 Одг: Лекови за канцер (рак) #5129

  • сузана марковиц
поздрав свима ја сам нова па ме интересује нацин лецења рака ако неко има искуства са тиме,наравно слазем се са вама о овоме сто сте писали .поздрав

24 апр 2013 12:26 Одг: Лекови за канцер (рак) #7762

  • Лоример
Петролеј – Лек против рака коме је једина мана то што је јефтин!

"Објављујемо приче људи којима је откривен најтежи облик рака желуца, а препоручили су им да само сачекају смрт. Нису их послушали, него су уместо у Институт за рак отишли у Круј у Албанији по петролеј. То им је спасло живот. До појаве интернета мистериозно је нестало на десетине научника и лекара у свету који су покушали да докажу како је петролеј изузетно ефикасан у лечењу многих врста малигних обољења, као и да нека потпуно елиминише. Појавом интернета тајна је откривена и више се није могло претити лекарима, али су почели огромни притисци на фабрике петролеја које су у свету гашене једна за другом. Прва која је о томе јавно проговорила јесте немачка докторка Паула Ганер с клинике “Јакоб” на Мајни, која је читав живот посветила испитивању рака и која је у својој студији изнела тврдњу да ко у току године пије дванаест дана заредом по једну кафену кашичицу чистог петролеја, никада неће оболети од рака или леукемије.

Лече а убијају

Према званичним подацима Светске здравствене организације, рак је убица број један у свету у двадесетом веку, а зарада фармацеутских компанија на лековима који “лече рак а убијају пацијента” мери се у билионима долара. Да ли је управо то разлог због кога се званична медицина никада није окренула проучавању петролеја и његових лековитих својстава иако су многи научници и лекари за то знали још крајем 19. века.
Првобитно се петролеј у фармацеутске сврхе масовно користио за лечење вашака, мада је убрзо откривено да је он веома ефикасан и за лечење туберкулозе, али му то својство од стране класичне медицине никада није и званично признато. Посебно је интересантно да је први у свету о лековитим својствима петролеја када су у питању малигне болести говорио и писао Јосиф Панчић у својој “Оморици” и након тога су у Србији људи почели тајно да се лече од рака петролејом, а они који су преживели касније су код лекара добијали одговор да су живи јер им је постављена погрешна дијагноза. Масовно се петролеј као лек користио у Србији током Првог светског рата, јер није било готово никаквих лекова. О могућности да је петролеј тај који их је излечио од малигне болести нико није желео да говори. Прва која је о томе јавно проговорила и коју нису могли да ућуткају јесте немачка докторка Паула Ганер с клинике “Јакоб” на Мајни, која је читав свој радни век посветила испитивању рака и о томе објавила научне радове, а своја сазнања ставила на интернет и пре него што је објавила књигу. Више нико није могао сачувати тајну, али је интересантно да се још нико од иоле значајнијих медија није бавио том проблематиком.


Чудотворни лек

НС репортер је дошао до десетак људи из Србије који су потпуно излечени од рака захваљујући петролеју, али и међу њима влада неки невидљиви зид ћутања, вероватно зато што не желе да средина зна о њиховој болести, а мање из страха од фармакомафије јер се та тајна више не може сачувати. Већина је рекла како не жели да говори за новине, али су спремни да своју причу испричају другим људима који су болесни или који у фамилији имају болесне од рака, јер је и њима, како кажу, неко испричао ту причу и спасао им живот. Фарудин Ђелули је познати новосадски угоститељ, више од 30 година на ћошку Футошке пијаце држао је најстарију ћевабџиницу у граду. Он тврди како је успео да се излечи од изузетно тешког облика рака желуца и пристао је да за наш лист исприча своју причу коју је, наравно, поткрепио медицинском документацијом.
– Мени је петролеј буквално спасао живот, да није било њега, ја данас не бих био с вама – прича Фарудин своју животну драму. – Осећао сам ужасне болове у стомаку месецима, почев од краја 2008, али се нисам јављао лекару јер сам мислио да ће то проћи. Када више нисам могао ништа да једем и када сам спао на испод 50 килограма, схватио сам да сам озбиљно болестан и отишао сам на преглед код лекара. Одмах ми је речено да имам рак желуца, али ја то нисам поверовао. После сам ишао код другог, трећег… али су сви рекли исто. У “Медлабу” сам добио патохистолошки налаз, који је потписао патолог проф. др Иштван Клеми, у коме је писало да имам малигни лимфом желуца малт типа, а у Каменици су рекли да су ми остала још два месеца живота, али да ми уз одговарајуће лечење, које је подразумевало и операцију и хемотерапију, могу продужити живот за чак три године.

Фарудин је помислио да је свему дошао крај. Отишао је у родну Македонију да се опрости. Онда је у свом селу крај Тетова сазнао за жену која је боловала од рака материце.

– Имала је метастазе по читавом телу, али се излечила пијући петролеј који се набавља у Крују у Албанији. Тада су ми рекли да ми не може помоћи обичан петролеј који може да се купи у радњама, већ искључиво чист и рафинисан, а он се може набавити само у неколико европских земаља или у Крују, где је једино налазиште природног чистог петролеја у свету. Та жена ми је помогла да набавим три боце тог петролеја и ја сам почео свакодневно да га пијем. Одлучио сам да се не враћам у Нови Сад и да откажем лечење у Каменици, па шта ми бог дâ. Наравно, није ми ни пало на памет да узмем било који лек што су ми лекари преписали, већ сам двапут дневно пио петролеј. Човеку је у психи да је скептичан. Не прича о тако тешким болестима, као да се оне дешавају неком другом. А ја сам на свако јутро гледао као да је последње. Нисам ни осетио да ми се здравствено стање поправља из дана у дан. Добро се сећам како сам се једно јутро пробудио и запитао да ли ми нешто фали, а онда схватио да немам никакве болове и да после годину дана могу поново да једем. Погледао сам у календар и видео да је то био тридесети дан од првог јутра када сам прогутао прву кашику петролеја. Нисам могао да верујем да ћу живети. Вратила ми се воља за живот, а и осмех – каже Фарудин.

Експлозивна шала

Испијање петролеја није нимало пријатно. Фарудин каже да никада неће заборавити кад му је један пријатељ пренео причу која се испредала о њему због петролејске терапије.
– Чуо је да сам експлодирао када сам припалио цигарету. Уплашио сам се и махинално бацио цигарету која ми је била у устима. Читава кафана смејала се заједно са мном.
Када је после шест месеци свакодневног испијања петролеја осетио да му се он “враћа на уста”, престао је да га пије и отишао у Скопље на контролу.
– Рекли су ми да је налаз уредан и да се на желуцу не примећују никакве промене. Исто ми је рекао и један лекар у Нирнбергу, у који сам такође отишао на контролу док сам био у посети једном рођаку. Када сам му показао моје налазе из Новог Сада, рекао ми је да је то немогуће и како је сасвим сигуран да је човек чији су то налази већ одавно мртав. Тада сам се опет слатко насмејао, али и чврсто одлучио да свима испричам своју причу, јер многи људи не верују у било шта сем класичне медицине. Ја кажем да све треба покушати – каже Фарудин.
Слично искуство има и Костадин Стојановић. Он се 1993. разболео од рака дебелог црева који је у том тренутку већ био зашао у другу фазу, с израженим метастазама. Оперисао га је доктор Ђукић у Ургентном центру у Београду, 16. марта 1994. Поново је оперисан због поновних метастаза. Након што је од једне докторке чуо да му је остало само неколико недеља живота, случајно је у једним немачким новинама прочитао исповест жене која је успела да се петролејом излечи од рака. Успео је да набави петролеј. После месец дана пијења било му је много боље, а после три месеца на дебелом цреву више није било никаквог трага малигнитету. Интересантно је да се 2006. тада већ 83-годишњем Стојановићу поново појавио рак на сасвим другом месту, али се и он повукао након поновне употребе петролеја.

Сибирске шунке

Посебно је интересантан однос српских лекара према лечењу рака петролејом. Када смо питали оне млађе, сви одреда рекли су нам да су у питању шарлатанске методе које су опасне по људско здравље, али нам се нису баш сви учинили уверљиви у својим исказима. Међутим, код старијих искусних лекара ситуација је потпуно другачија, али ни они не желе да јавно говоре о томе бојећи се реакције и околине и колега. Ипак, једна од медицинских сестара која је читав радни век провела у Институту за онкологију у Сремској Каменици и која је пензионисана пре неколико година као главна медицинска сестра пристала је да нам исприча како се у Сремској Каменици сазнало за методу лечења петролејом.

– Могу слободно рећи да нико ко није користио петролеј није преживео рак без обзира на то којом се методом лечио – износи нам на почетку разговора ту шокантну чињеницу жена која је 40 година провела у Институту у Каменици гледајући и покушавајући да помогне људима болесним од најтежих болести. – Страшно је што је то тако и што лекари не смеју да говоре о томе, али је то суморна слика света у коме живимо. Добро се сећам када смо ми за то сазнали, још 1978. године. Радила сам у амбуланти када је у преподневним сатима изненада ушла Ромкиња коју смо отпустили 1974. на носилима јер, по проценама лекара, више јој се није могло помоћи с обзиром на то да је рак дојке метастазирао на све органе. Када сам је угледала здраву на вратима амбуланте, помислила сам у први мах да јој је то близанкиња, јер добро памтим лица и сетила сам се младе девојке која је дошла у Институт почетком седамдесетих у доста тешком стању. Али када је проговорила и рекла: “Е сестро, није дошло још моје време за умирање”, ноге су ми се одсекле.

Нетремице је гледала пацијенткињу. Ни реч није могла да изусти. Непријатну тишину прекинула је пацијенткиња рекавши да ће јој све испричати неки други пут, јер сад нема времена, пошто сређује пензију. Невероватна прича трајала је од по подне до касно у ноћ.

– Позвала сам тадашњег начелника Онкологије проф. др Душана Петровића и испричала му да се пацијенткиња од рака излечила петролејом. Очекивала сам да ће ми рећи да сам луда и простодушна, али ме је разоружао својом ширином. Замолио ме је да тој младој жени кажем да дође сутра и да ће јој он потписати све што треба. Након што се наша бивша пацијенткиња вратила кући у Оџаке с папирима који су јој у тридесетој години омогућавали пензију, остала сам с професором Петровићем у његовом кабинету. Замолио ме је да ником не причам о том случају. Негде у мају професор Петровић ми је рекао да је на неком конгресу чуо да Руси у Сибиру лече рак петролејом и одмах је одлучио да свој годишњи одмор проведе у Сибиру проучавајући алтернативне методе лечења те опаке болести. Када се вратио, кратко ми је рекао: “Немате појма где живимо и какав је ово свет. Док милиони људи умиру у најгорим мукама, у Сибиру се пацијенти оболели од малигних болести с великим успехом лече петролејом и једино је вазно да је петролеј стопроцентно чист. А изнад кревета болесника обешене су шунке и сланина које болесници сами узимају када су гладни. Када бисмо ми овде тако поступили, стрпали би нас у лудницу… Од тада никада нисмо ниједном болеснику говорили да не проба алтернативне методе лечења, али нисмо ни препоручивали петролеј… Поштено је рећи – из страха – закључује наша саговорница.

Немачка веза

Докторка Паула Ганер, која је иначе и сама себе у 31. години излечила петролејом од рака црева што се проширио и на бубреге, има уредну евиденцију о преко 2.000 пацијената који су добили нови живот захваљујући петролеју којим су потпуно излечили рак. И поред тога што је имала озбиљне претње након објављивања својих радова, Паула се није уплашила и захваљујући њеној упорности данас је петролеј легализован у лечењу рака у Швајцарској, Француској, Пољској и Мађарској. Колика је моћ фармацеутских компанија, можда најбоље говори податак да се још нико јавно није заинтересовао да проучи лековиту моћ петролеја, а медији ћуте.

Породица Шварц из Берлина још пре 70 година увела је праксу да сваког петка сваки члан породице узме коцку шећера са 15 капи петролеја. До сада нико од њих није боловао од неке озбиљне болести и сви су дуговечни. Интересантно је да су стари чланови породице Шварц дошли на ту идеју јер су у неким књигама прочитали да су се српски војници у Првом светском рату лечили петролејом од свих болести.

ИЗВОР: НС РЕПОРТЕР

ПЕТРОЛЕЈОМ ИЗЛЕЧИО РАК

Костадин Стојановић (1924) већ пуних 14 година живи свој други живот. Први је “скончао” давне 1993. године, када су му саопштили да болује од неизљечивог рака дебелог цријева, који је зашао у своју другу фазу. Хладно су му тада саопштили да су му “дани одбројани”. Болови су били све неиздржљивији па је и сам почео да мисли на најгоре. Међутим, ријешио је да ипак покуша да “надвлада” опаку болест, и одлучио је да потражи спас у Београду.

- Др Ђукић ме је први пут оперисао у Ургентном центру, на Првој хируршкој, 1993. године. Пошто је све болесно одстрањено, предложена ми је терапија зрачењем и цитостатицима, као код свих болесника који болују од малигног карцинома. Ни сам не знам зашто, али никако нијесам пристајао. Чинило ми се да је то само непотребно мучење, а ионако сам био убијеђен да је скори крај моја једина неминовност. Наравно, суочен са смрћу, почео сам да “враћам филм”, да се присјећам нимало лаког живота. Са седамнаест година отишао сам у партизане, и као заробљеник депортован у Норвешку, у логор. Од 6.500 заробљеника кућама се вратило тек 1.200, а од тога више од 1.000 већ је помрло. Ја онда помислим, добро сам и доживио 69 и нећу да се свјесно излажем том тешком и неугодном лијечењу. Уосталом, и моја жена је умрла у мукама од рака, па нека буде како је суђено – каже за наш лист Костадин. Помирен са судбином, одлучио је да из болнице оде кући и чека судњи дан. Није прошло много времена када су метастазе почеле да се шире по његовом организму. Већ 16. марта 1994. поново се нашао под хируршким ножем. Непосредно после операције у визиту је дошла докторка, чијег се имена више не сјећа, погледала је његову историју болести и хладнокрвно му рекла – Вама је остало још пет, шест дана живота. Не треба вам никаква терапија! Костадин је био шокиран, али је схватио да у несташици најосновнијих медицинских потрепштина, услијед санкција, ваља сачувати љекове за онога ко има шансе. Тог момента, Костадину је било јасно да му живот “виси о концу”, и пошто је претходно одлучио да одустајањем од терапије помогне свом скончању, пожелио је да се опрости од својих најближих, пријатеља и комшија. После неколико дана, дошао је да се опрости од њега и први комшија, и пружио му у руке часопис чијег се назива Костадин данас не може сјетити. Чекајући “онај час”, мирно је листао часопис и, одједном, угледао драматичну исповијест једне њемачке докторке…

- Жена, и то још докторка, лијепо каже да је рак излијечила пијући петролеј, па, кад је већ тако једноставно спасила свој живот, што не бих и ја покушао Петролеја има скоро у свим продавницама, а има ту и неке симболике. Ем се не умире од њега, ем даје свјетлост – помислио сам и одлучио пићу петролеј и водићу дневник, да видим хоће ли и мени помоћи. Са терапијом коју је сам себи прописао, Костадин је почео 5. маја 1994. Тачно 45 дана свакога јутра испијао је трећину садржаја ракијске чашице петролеја. Првог дана најежио се од помисли да та жестока течност може да сагори његов и онако “начети” организам. Када је видио да се није догодило ништа страшно, друга је већ лакше клизила низ грло.

- Детаљне анализе, у међувремену, показале су да у мом организму нема више ни трага те опаке болести. Живио сам са трећином цријева до прије годину дана кад су опет почели да ме муче “затвори”. Прегледом је установљено да на истом мјесту с којег је у претходним операцијама одстрањен тумор имам задебљање од пет до шест сантиметара. Доктор ми је рекао да овог пута операција није могућа, и дао ми неку течност, тек да ми помогне у чишћењу цријева. Иако тврди да више не постоји ни један разлог због кога би требало да живи, јер има 83 године, Стојановић је и овога пута заборавио на прописани лијек и поново почео да пије петролеј. Овога пута, како каже, не да одложи неизбјежну смрт, већ да олакша муке.

- Од 18. маја пет јутара заредом испијао сам по кафену кашичицу петролеја. Послије сам, пошто сам “навикао” организам, све до 6. јуна пио по супену кашику спасоносне течности. До десете кашике петролеја било ми је јако лоше, и помислио сам да је то крај. Али, ево сад ми је сасвим добро, само имам тешке проблеме са ногама. Шећер ми уништио циркулацију. Истина, пијем и чај од сибирске гљиве комбуха, још од прве операције кад ми је овај природни лијек донио један љекар, син мог пријатеља. Па док издржим… Костадин сматра да нема више рашта живјети, а неће више ни да оптерећује породицу свог унука с којим живи. Истина, радује се свом праунуку, и он му даје снагу, али било је, како каже, превише муке и доста тренутака за вјечно памћење…

ПЕТРОЛЕЈ ИМА ВЕЛИКУ МАНУ – ЈЕФТИН ЈЕ …

“С обзиром да ми је тата оболео од мyеломе мутиплеx- једне од много врста леукемије…кренула сам у потрагу за леком. После кратког времена досла сам до цаја који прави једна бака у Хомољским планинама, али оно сто ми је приликом преузимања цаја рекла, навело ме је да подробније испитам ту методу лецења. Бака ми је инаце рекла да би требало да тати дајем и по касику петролеја-или гаса за лампе. Онда сам поцела да испитујем како и колико петролеј помазе у лецењу од цанцера. Тако сам насла и овај текст који мозда мозе и другима да помогне. “Да алтернативна медицина нема граница, доказује слуцај из Немацке, где се људи леце, веровали или не – петролејом! Докторка Паула Ганер, са клинике “Јакоб” на Мајни, тврди да ко годишње пије дванаест дана заредом по једну кафену кашицицу петролеја, никад неце оболети од рака, леукемије или неке слицне теже болести. И сама др Паула је била у тешкој ситуацији, када је у 31. години живота оболела од рака црева. Оперисана је, али јој се рак проширио на бубреге и када су лекари установили да јој не могу помоци отпустили су је из болнице. Тада јој је муж препоруцио да узима петролеј. И десило се цудо: након само три дана устала је из кревета, а после шест недеља достигла је нормалну тежину и бивала све здравија. Од тада и она сама оболелима, али и здравима препоруцује да пију петролеј и у својој евиденцији има преко 2.000 слуцајева излецења од најтежих болести. Интересантан је и слуцај породице Шварц, из Берлина, која је увела праксу, да сваког петка сваки цлан породице узима коцку шецера са 15 капи петролеја. Ово раде вец 70 година и никада нису боловали, сви су здрави и дуговецни. Петролеј ипак има један велики недостатак, због којег није уведена његова шира употреба у лецењу: веома је јефтин. А то, наравно не одговара многим лекарима и фармацеутској индустрији, јер они “живе” од најтежих болести које нападају цовецанство. И сама др Ганер је имала проблема са властима и цак је кажњавана, али је употреба петролеја у неким земљама легализована за лецење. За сада у Швајцарској, Француској, Пољској и Мадарској, где може да се набави апотекарски петролеј из којег су одстрањени непријатни мириси. Па, изволите, пробајте. Дављеник се за сламку хвата, а болестан цовек за све што може да му помогне. Делује шашаво, али ко зна – можда је делотворно? Преношено је са колена на колено, а постоје и записи, да су Немци употребу петролеја у здравствене сврхе преузели од нас Срба, током Првог светског рата. Ослабљена Србија, због Балканских ратова и рата против Турака, остављена такореци сама да се бори против три велике оружане силе, без основних медицинских средстава и лекова за збрињавање болесних и рањених, лек је потражила у петролеју. Бар онај део становништва у окупираној Србији и припадници војске, којима је петролеј био доступан. ” Инаце мом тати се крвна слика побољсала након терапије петролејем али је пре неки дан заглавио у болници јер је добио упалу плуца, наравно својом кривицом јер се није пазио.П.С. Ово није реклама, вец покусај…као сто неко реце, дављеник се хвата за сламку….".


зелененовине.wордпресс.цом/зелена-апотек...на-то-сто-је-јефтин/



"Научници објавили јефтин лек против рака али никога за то није брига!!??

ОВАЈ ЛЕК НЕ ИЗИСКУЈЕ ПАТЕНТ, тако да га било ко може да примијени јефтино и брзо, за разлику од неефективних скупих лекова које производе водеће фармацеутске компаније!

Канадски знанственици су пронашли једноставан лијек за потпуно изљечење рака, али велике фармацеутске компаније уопће нису заинтересиране за његову производњу. Истраживачи са Свеучилишта Алберте у Едмонтону, су успјели прошлог тиједна у потпуности излијечити рак својим препаратом, али медији и телевизија једва да су објавили нешто о овој једноставној техници изљечења рака која користи обичне јефтине лијекове.

Метода укључује примјену диклороацетата (ДЦА), који се тренутачно користи у лијечењу метаболичких поремећаја , тако да уопће не ствара негативне нус појаве или нежељене дугорочне ефекате.

ОВАЈ ЛИЈЕК НЕ ИЗИСКУЈЕ ПАТЕНТ, тако да га било тко може примијенити јефтино и брзо, за разлику од неефективних скупих лијекова које производе водеће фармацеутске компаније!

Канадски су знанственици тестирали ДЦА на људским станицама и с њим безопасно убили рак; плућа, мозга и груди, док су здраве станице остале нетакнуте и живе.

Овај лијек су тестирали и на штакорима који су имали озбиљне туморе у завршним стадијима, њихове су се болесне канцерогене станице тренутачно скупиле када су им у воду за пиће стављали ДЦА.

Лијек састављен од ДЦА је широко доступан, и техника за изљечење рака је изнимно једноставна, али због чега се велике компаније не у укључују у производњу лијека и његову дистрибуцију, због чега медији нису заинтересиране за ово откриће?

Митохондриј унутар живе људске станице.

Људске станице имају природне механизме за борбу против рака то су органеле – митохондрији, но они требају окидач да би постале ефектне.

У Wикипедији стоји: Митохондриј је станична органела еукариотских станица која служи као извор станичне енергије. Митохондрији су мјесто активности циклуса лимунске киселине (Кребсовог циклуса) као и мјесто стварања аденозин трифосфата електронским транспортом и оксидативном фосфорилацијом. Цилиндричне су структуре, промјера између 0,3 и 1 µм и дуги од 5 до 10 µм.Састоји се од двије мембране, од којих је вањска релативно напета, унутрашња мембрана је наборана како би јој се повећала површина и тако повећала могућност стварања АТП-а.Вјерује се да су настали ендосимбиозом од аеробне бактерије и зато садржавају 70 С рибосоме и циркуларну ДНА као и прокариоти. Крај цитата.

Знанственици су до сада сматрали да станични митохондрији постану оштећени и неактивни за вријеме напада рака. Фокусирали су се на гликолизу, која је слабо ефектна у борби против рака и углавном бацање ресурса и трошење времена.

Произвођачи лијекова су се фокусирали на гликолизу као третман у борби против рака!

С друге стране третман ДЦА-ом не укључује методе гликолизе већ се у потпуности фокусира на митохондрије; они активирају митохондрије који се након активације успјешно и брзо боре против рака.

Овај ефект дозвољава рактивацију процеса који се назива апоптоза. Митохондрији у себи имају програм за самоуништење који се активира када се ради о станицама рака!

Без апоптозе, тумори брзо и необуздано расту јер се њихове станице одбијају „угасити.“ Функционални и активирани митохондрији, захваљујући ДЦА, покрећу овај процес и једноставно гасе станице рака!

Када се искључи процес гликолизе, тијело производи мање ,лијечне киселине, тако да се оштећено ткиво око станица рака не распада и на таква начин не ствара погодан терен за таст нових тумора.

Фармацеутске компаније не инвестирају новац у истраживања ДЦА методе јер се таква не може патентирати, а без патента ФАРМАЦЕУТКА ИНДУСТРИЈА НЕ МОЖЕ ЗАРАЂИВАТИ НОВАЦ.

Они тренутачно зарађују огромне своте новца на њиховим патентираним „лијековима“ за АИДС.

С обзиром да фармацеутске компаније неће развијати ДЦА до коначне примјене на људима, било би потребно да неовисне лабораторије започну клиничка испитивања ДЦА да би потврдиле истраживања канадских знанственика и да би се на концу лијек могао примјењивати на људима. Сав се тај посао може направити у колаборацији с канадским свеучилиштем које је прво започело истраживања, и свакако ће радо асистирати истраживања и развијање крајњег лијека за потпуно лијечење рака!

Надамо се да ће објављивање овог текста допринијети подизању свјесности о учинцима диклороацетата – ДЦА и његовој успјешности у изљечењу рака, и искрено се надамо да ће можда тако инспирирати неке неовисне компаније за истраживање и производњу овог лијека који ЗАИСТА СПАШАВА ЖИВОТЕ, јер велике фармацеутске компаније то уопће неће учинити".


зелененовине.wордпресс.цом/зелена-апотек...га-за-то-није-брига/


"ДЦА – НОВА НАДА У БОРБИ ПРОТИВ РАКА

ДЦА молекула показала је да може убити скоро све познате станице рака једноставно окренувши »прекидач станичне бесмртности«

(Информацију о набавци ДЦА можете добити на www.thedcasite.com

Јефтина и неотровна молекула могла би се ускоро примјењивати у лијечењу више врста рака.
Молекула диклороацетата (ДЦА) може узроковати регресију више врста рака, особито плућа, дојке и мозга. ДЦА поправља оштећења која рак узрокује на митохондријима, дијеловима станица који храну претварају у енергију, те да се његовом примјеном смањују злоћудни тумори.
Канадски знанственици са Свеучилишта Алберта успјели су испитати молекулу на лабораторијским животињама и досад је терапија дала изврсне резултате и у претклиничким испитивањима. ДЦА је показао да може убити скоро све познате станице рака једноставно окренувши »прекидач станичне бесмртности«. Досад се већ користио у лијечењу ријетких метаболичких проблема па се зна да је релативно сигуран.
Евангелос Мицхелакис, знанственик који је заједно с колегама тестирао ДЦА у култури људских станица изван тијела, открио је да ДЦА убија рак плућа, дојки и мозга, али притом не убија и здраве станице, што је велика новост у односу на досадашње цитостатике, који су, додуше, убијали станице рака, али притом и околне здраве станице. Покус на обољелим штакорима, показао је да се рак драстично смањио.
Но, ДЦА заправо још није лијек, јер још није патентиран, објашњава Соња Леванат, знанствена савјетница у Лабораторију за насљедне болести Завода за молекуларну медицину Института »Руђер Бошковић«.

ДЦА је врло важан у потрошњи енергије, потиче гликолизу и то се његово својство користи већ годинама у терапији Хунтингтонове болести (неуродегенеративно обољење) јер се довођењем енергије у станицу појачава рад, чиме се враћа снага станици, каже др. Леванат. Молекула је побудила велик интерес знанственика јер се показало да је нетоксична, али да је учинковита за тумор плућа, дојке и мозга. ДЦА се лако апсорбира, станицу одводи у апоптозу, самопрограмирану смрт станице. То јесу тумори који побуђују највећи интерес, објашњава др. Леванат, јер за туморе мозга, оне малигне, као и плућа, засад нема учинковитог протокола лијечења, се за дојку показује да је лијек херцепин учинковит за трећину болести док за остале туморе дојке нема учинковитог лијека.
Као мала молекула, ДЦА се лако апсорбира и на тај се начин могу третирати тумори, но због тога што није патентирана, фармацеутске твртке још не могу почети производити лијек.

Молекула је очито врло занимљива, јер је већ користе Кинези у хомеопатској медицини која је у неким случајевима врло учинковита у борби против рака. Може се користити орално у терапији јер уништава туморе, но у претклиничким испитивањима показало се да може изазвати бол, мучнину, укоченост и нестабилност. Будући да јој је учинковитост већа од попратних појава, лијечници мисле да је треба користити и даље".


зелененовине.wордпресс.цом/зелена-апотек...га-за-то-није-брига/



Како сам победила рак - Др Лорин Деј

www.cps.org.rs/Zdravlje/rak.htm
Последња измена: 24 апр 2013 12:32 Написао: .

02 дец 2015 03:35 Одг: Лекови за канцер (рак) #8902

  • МИлутин
Лепо је сто све овде процитах, има овде и добрих ствари и примењивих, али и неких које не стоје, само нагађања, сваки је организам другацији сам за себе са својим особеностима. Ја сам један од оних који је ризиковао, окренуо леђа званицној медицини и одлуцио да се лецим уз помоц природе, и излецио се. Треба знати прво да је то велики психолоски сок кад цовек сазна од цега је болестан, то вуце у депресију али и у велику панику. Свега сам се наслусао, узми ово узми оно, свако има несто и свако зна несто, углавном у пракси не проверено али кад до тога дође много тога се мења.
Много сам тога пробао и несто ми је помогло несто и није, упознао доста преdivних људи који су имали слицан или исти проблем као и ја те смо се узајамно помагали искуствима, бодрили једне друге. Није само довољно несто узимати, мора се радикално мењати нацин зивота као и исхрана, наорузати се вером да це те бити боље. стрпљењем. смиреносцу и резултати неце изостати. Свако добро...Поздрав
  • Страна
  • 1
  • 2
Општина Ариље.  © 2005 - 2018