Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме

Профил за Иван Трошки Дамљановић (Иван Трошки Дамљановић)

  • ВАН МРЕЖЕ
  • Регистеред
  • Ранг: Сениор
  • Датум регистрације: 27 дец 2009
  • Временска зона: ГМТ +1:00
  • Локално време: 17:12
  • Порука: 277
  • Преглед профила: 12481
  • Карма: -12
  • Место: Ариље
  • Пол: Мушко
  • Рођендан: непознато

Потпис

www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Поруке

Поруке

емо
Брана ''Градина'' на реци Моравици планира се око 1,5 километара узводно од бране ''Брусник'' која се планира испод брда Градина, а брана ''Миросаљци'' планира се 3,5 километара низводно од бране ''Брусник'', такође на Моравици у селу Миросаљци, тако да ће језеро у дужини од најмање 7 километара потпуно окружити брдо ''Градину'' на којој је црква Светог Илије - потапају се археолошка налазишта око Моравице (у Миросаљцима још постоје остаци средњовековног каменог водовода близу Моравице - археолози штите врх брда Градине, а неће да сиђу до Моравице и мало прочапркају оно што се потапа), ствара се магла која ће негативно утицати на безбедност саобраћаја на транзиту и, не дај Боже, будућем аутопуту, магла ће негативно утицати и на манастир Клисуру, уништава се река Моравица и пољопривредно земљиште које се потапа - све због користи два инвеститора.



имагес2.имгбоx.цом/80/85/еБ0qОУеГ_о.јпг

Рани јавни увид у радни материјал за израду Плана детаљне регулације за малу хидроелектрану "Градина" на реци Моравици, општина Ариље

''Рани јавни увид обавиће се у трајању од 15 дана, од 07.03.2019. године а закључно са 21.03.2019. године, у просторијама Услужног центра Оштине Ариље и то радним данима од 07,00 до 15,00 часова.
Заинтересованим физичким и правним лицима која врше увид у изложени материјал Одељење за урбанизам, изградњу и инспекцијске послове пружиће потребне информације и стручну помоћ (Канцеларија бр.11).
Рани јавни увид се организује у циљу упознавања јавности са општим циљевима и сврхом израде плана, могућим решењима за развој просторне целине, очекиваним ефектима планирања и др.
Позивају се органи, организације и јавна предузећа који су овлашћени да утврђују услове за заштиту и уређење простора за изградњу објеката, да дају мишљење у погледу услова и неопходног обима и степена процене утицаја на животну средину.
Примедбе и сугестије на радни материјал у току раног јавног увида могу се у писаној форми предати на писарницу Оштине Ариље или поштом на Општинска управа општине Ариље, Светог Ахилија 53, 31230 Ариље, а закључно са 21.03.2019. године''.

ариље.орг.рс/индеx.пхп/актуелности/вест...и-јавни-увид-градина


Рани јавни увид у радни материјал за израду Плана детаљне регулације за малу хидроелектрану "Миросаљци" на реци Моравици

''Рани јавни увид обавиће се у трајању од 15 дана, од 07.03.2019. године а закључно са 21.03.2019. године, у просторијама Услужног центра Оштине Ариље и то радним данима од 07,00 до 15,00 часова.
Заинтересованим физичким и правним лицима која врше увид у изложени материјал Одељење за урбанизам, изградњу и инспекцијске послове пружиће потребне информације и стручну помоћ (Канцеларија бр.11).
Рани јавни увид се организује у циљу упознавања јавности са општим циљевима и сврхом израде плана, могућим решењима за развој просторне целине, очекиваним ефектима планирања и др.
Позивају се органи, организације и јавна предузећа који су овлашћени да утврђују услове за заштиту и уређење простора за изградњу објеката, да дају мишљење у погледу услова и неопходног обима и степена процене утицаја на животну средину.
Примедбе и сугестије на радни материјал у току раног јавног увида могу се у писаној форми предати на писарницу Оштине Ариље или поштом на Општинска управа општине Ариље, Светог Ахилија 53, 31230 Ариље, а закључно са 21.03.2019. године''.

ариље.орг.рс/индеx.пхп/актуелности/вест...авни-увид-миросаљци
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Уредјење града
емо
Крајње је време да Општина већ једном, за успешну дугогодишњу сарадњу одликује медаљом сараднике чији је последњи допринос Ариљу тотално бетонирање земљаних трибина у парку, градске и туристичке атракције, целом дужином и висином, а успут и сеча три бора код справа за вежбање! Цена права ситница, око 250 000 евра.

Бетонски зид који је направљен на врху, заклања поглед гледалаца, тако да човек који стоји у вип ложи у парку или пролази постојећом асфалтном стазом, не види од тог зида пола рукометног игралишта.

По граду је почело да се прича како намеравају да изграде локале на трибинама. Да бих сазнао да ли су приче истините, кад сам чуо да је главни пројекат урађен, отишао у Општину код начелнице, која ме је упутила у Одељење за инвестиције, јавне набавке и развнојне пројекте, где су ми показали пројекат трибина. Рекли су ми да није у плану изградња никаквих локала у парку, а локала нема ни у пројекту. Питао сам их због чека је толика висина горњег зида, нису знали да ми одговоре и дали су ми број мобилног телефона грађевинца који води те радове. Неколико пута сам покушао да се са њим нађем да ми то објасни, али нисам успео због његове заузетости.

Зашто се није расписао јавни конкурс за трибине, него је посао пројектовања поверен приватној фирми бивше раднице бивше Дирекције?

Питао сам Одељење за инвестиције и у вези главне улице. Дирекција за изградњу града Ариља урадила је идејни пројекат реконструкције главне улице Ариља (Светог Ахилија), по коме планирају да посеку двоструки дрворед који се сада налази у главној улици у дужини од 365 метара и да посаде нови, једноструки, дрворед по средини улице. Урађен је и главни пројекат инсталација. Одговорили су ми да треба да се уради нови пројекат реконструкције, па ће онај који га буде радио одлучити како ће реконструисати улицу и да ли ће сећи дрвеће. Питао сам ко ће радити тај пројекат, рекли су ми онај ко добије на тендеру, био он из Ариља или са стране. Рекао сам им да је неозбиљно да неко са стране одлучује како ће изгледати главна улица у Ариљу, и да ли ће се сећи дрвеће. Неозбиљно је и да се пројектни задатак реконструкције поверава у целости једној фирми уместо да тај пројектни задатак дефинишу грађани Ариља. Значи грађани Ариља треба да одлуче како желе да им изгледа главна улица, да ли желе да се посече дрвеће, а не о томе да одлучује неки пројектант који добије на тендеру. Општински радници треба да слушају грађане Ариља од којих добијају плату, тако да радници општине и општински пројектанти такође не смеју сами да одлучују да ли ће се сећи дрвеће, без да чују глас народа, а Ариљци су за то да се дрвеће не сече.

Зашто се не распише конкурс за пројекат реконструкције главне улице, са пројектним задатком који би дефинисали грађани Ариља, него се посао пројектовања додељује на тендеру по критеријуму вероватно јефтиноће или чега већ?


















Стање пре рушења:

Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Уредјење града
емо
У току је рани јавни увид измене и допуне Плана генералне регулације Ариља.

''За измене и допуне Плана генералне регулације Ариље („Службени гласник Општине Ариље“, бр.1/17) пристигле су 37 иницијатива упућених од стране:

1. Дејан Раковић, од 11.12.2018. године;
2. Дана Тодоровић, бр. ИВ 03 350-2 од 08.01.2018. године;
3. Весна Јанковић, село Боготевићи, бр. ИВ 350-108/16 од 02.11.2017. године;
4. Весна Џелебџић, МЗ Вигоште, бр. 01 350-41/17 од 17.03.2017. године;
5. Стефан Д.о.о. Ариље, пут 22. Августа б.б, бр. ИВ 03 350-108/16 од 14.11.2017. године;
6. Дарко Тешовић, бр. ИВ 03 350-10/18 од 31.01.2018. године;
7. Светлана Сокић, ул. Милоша Глишића Ариље, бр. ИВ 03 350-178/17 од 25.12.2017. године;
8. Саша Николић, бр. ИВ 03 350-10/18 од 19.04.2018. године;
9. Даница и Алекса Обрадовић, бр. ИВ 03 350-10/18 од 09.10.2018.године;
10. Привредно друштво Солитон, бр. ИВ 03 350-108/16 од 02.11.2017. године;
11. Мирослав Миливојевић, бр. ИВ 03 350-10/18 од 08.11.2018 од 08.11.2018. године;
12. Славомир Марковић, бр. ИВ 03 350-10/18 од 21.09.2018. године;
13. Саша Николић, село Вигоште, бр. ИВ 03 350-10/18 од 02.11.2018. године;
14. Немања Пећинар, ул. Мали Остреш бр. 28, бр. ИВ 03 350-10 2 од 29.01.2018. године;
15. Горан Милошевић, ул. Војводе Степе бр.19, бр. ИВ 03 350-108/16 32 од 08.09.2017. године;
16. Милутин Милошевић, село Вигоште бб, бр. ИВ 03 350-10/18 од 12.04.2018.године;
17. Наташа Миловановић, бр. ИВ 03 350-10/18 од 29.03.2018. године;
18. Милош Недељковић, ул. Солунских ратника бр. 7, бр. 01 350-40/17 3 од 16.03.2017. год.;
19. Милош Луковић, бр. ИВ 03 350-10/18 од 05.07.2018. године;
20. Трговинско занатска радња Кеопс, ул. Виктора Зевника бр. 3, бр. ИВ 03 350-10/18 1, од
06.09.2018. године;
21. Горан Милошевић, ул. Вијводе Степе бр.19, бр. ИВ 03 350-108/16 1, од 04.10.2017. године;
22. „Исак“ д.о.о. из Церове и „Митекс“ из Ступчевића, бр. ИВ 03 350-10/18 од 09.05.2018. год.;
23. „Дуал воће“ д.о.о. Ариље, бр. ИВ 03 350-10/18 од 19.02.2018. године;
24. Десимир Божовић, Церова бб, бр. ИВ 03 350-10/18 од 14.03.2018. године;
25. Милош Брајковић, ул. Ћикалова бр.10, бр. ИВ 03 350-137 1 од 21.09.2017. године;
26. Иван Весовић, ул. Војводе Степе, од 05.09.2017. године;
27. Горан Бабић, трг Братства-Јединства бб, ИВ 03 350-10/18 2 од 29.01.2018. године;
28. Слободан Дакић, ул. Војводе Степе бр.38, од 05.09.2017. године;
29. Митар Перичић, ул. Војводе Степе бр. 9, од 05.09.2017. године;
30. Радован Милинковић, ул. Војводе Степе бр. 17, од 05.09.2017. године;
31. Милош Ђокић, ул. Војводе Степе бб, од 05.09.2017. године;
32. Драгош Луковић, ул. Војводе Степе бр. 36, од 05.09.2017. године;
33. Љубиша, ул. Војводе Степе бр. 40, од 05.09.2017. године;
34. Душан, ул Војводе Степе, од 05.09.2017. године;
35. ЉубинкоЂунишијевић, ул. Моравичка бр.2, од 05.09.2017. године;
36. Миланко Драгићевић, ул. Војводе Степе бр. 28, од 05.09.2017. године;
37. Аница Милекић, ул. Војводе Степе, од 05.09.2018. године''.

Грађани се позивају да дају своје примедбе и сугестије на примедбе и сугестије својих суграђана које су у овом раном јавном увиду изложене као измене и допуне, али није јасно да ли грађани могу да дају примедбе и сугестије невезано за примедбе и сугестије (тј. измене и допуне) својих суграђана.

На приложеним картама парцеле уоквирене црвеном линијом и ишрафиране унутра црвеном или зеленом бојом су предмет измена - видети легенду карте у доњем десном углу. Плави број парцеле односи се на горњи списак иницијатива суграђана.

У суштини, део грађана којима нису уважили примедбу на званичном јавном увиду за овај План генералне регулације, сада покушава да оствари свој интерес кроз ове измене. Али за ову фору не знају сви грађани.

Где је она петиција коју је потписало преко 400 Цероваца који желе да се Церова изузме из овог плана јер им новопланирани путеви, путићи и аутопутићи угрожавају право на живот?

Више стотина грађана који су уложили своје примедбе на маратонским регуларним јавним увидима за овај План генералне регулације, свакако нису одустали од својих примедби, него не знају да могу да их предају у периоду између два јавна увида.

Зашто штетне и канцерогене базне станице мобилне телефоније нису измештене на околна брда, најмање 500 метара од најближе куће?

Који је интерес града ако све зелене површине уз тротоаре претворимо у паркинге околних фабрика које немају своје паркинге? Да ли то градска управа продаје градске површине приватним фабрикама без знања грађана, док власници фабрика секу дрвећа у заштитним појасевима који штите грађане од фабричког дима, смрада и буке, суспендованих и респирабилних канцерогених честица?

Процедуре су збуњујуће, компликоване, строге, али само за обичне грађане, сиротињу. У суштини све може да се одради (гледамо то свакодневно и у Ариљу и у Београду), тако да су ови урбанистички планови само држање сиротиње да не угрози богате и моћне.

Везе ово нема са развојем града и перспективом за све грађане.


''РАНИ ЈАВНИ УВИД У РАДНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА ИЗРАДУ ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ АРИЉЕ

Рани јавни увид обавиће се у трајању од 15 дана, од 8.01.2019. године а закључно са 22.01.2019. године, у просторијама Услужног центра Оштине Ариље и то радним данима од 07,00 до 15,00 часова.

Заинтересованим физичким и правним лицима која врше увид у изложени материјал Одељење за инвестиције, јавне набавке и развојне пројекте (Канцеларија бр.9).

Рани јавни увид се организује у циљу упознавања јавности са општим циљевима и сврхом израде плана, могућим решењима за развој просторне целине, очекиваним ефектима планирања и др.

Позивају се органи, организације и јавна предузећа који су овлашћени да утврђују услове за заштиту и уређење простора за изградњу објеката, да дају мишљење у погледу услова и неопходног обима и степена процене утицаја на животну средину.

Примедбе и сугестије на радни материјал у току раног јавног увида могу се у писаној форми предати на писарницу Оштине Ариље или поштом на Општинска управа општине Ариље, Светог Ахилија 53, 31230 Ариље а закључно са 22.01.2019. године''.

ариље.орг.рс/индеx.пхп/актуелности/вест...ид-изнена-допуна-пгр
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Уредјење града
емо
Овај форум је замро јер пола функција на њему не ради.

Да видимо шта је овде пропуштено.

19. априла 2017.г. у 12:00 ч био је јавни увид за постављање додатних базних станица на Ситарином димњаку.

Питао сам електротехничара који је радио студију зашто базне станице не поставе на једно од околних брда, каже онда не би сви подруми у Ариљу имали сигнала, а циљ мобилних оператера је да и сваки подрум буде под сигналом.

Да ли ће јачина сигнала тих базних станица проузроковати и више канцера то их не занима, јер не плаћају одштету болеснима (ја додајем).

ариље.орг.рс/актуелности/вести/1564-оба...јавној-расправи.хтмл


Тог 19. априла сам дошао кући и чух да се Гвозден полио бензином и запалио, људи га једва спасили.

Отишао сам на лице места да видим шта је то и помогнем ако могу, срећом Гвозден се није спаљивао, то је био чаршијски неистинит трач.

Тада су ми Гвозден и Стојанка испричали причу о тешкој неправди, која није усамљени случај у граду и околини, а коју можете чути на следећим клиповима:

19.04.2017. - Стојанка Вукотић и Гвозден Лазовић из Ариља - цензурисано



21.04.2017. - Друга рунда у Ариљу - извршитељи и милиција против једне породице



23.04.2017. - Гвозден Лазовић - Ариље



21.09.2017. - Ариље - Изјаве Љубише Милинковића, Гвоздена, Драгана и Стојанке






31. јула 2017.г. Општина позвала грађане да доставе предлоге за називе улица:

ариље.орг.рс/актуелности/вести/1598-поз...у-оптини-ариље.хтмл



У августу 2017. г. Општина питала грађане треба ли да се ради Студија о процени утицаја на животну средину Ситарине ливнице обојених метала:

ариље.орг.рс/актуелности/вести/1604-зах...у-фасиладариље.хтмл




А сад је дошао на ред аутопут.

имгбоx.цом/А7qПxВрХ



ариље.орг.рс/актуелности/вести/1644-ран...мауто-пут-е-763.хтмл

Појас аутопута је широк 70 м и он се откупљује. Заштитни појас је широк по 75 м и у њему куће остају, а могу да се реконструишу само уз ригорозне еколошке студије утицаја, а све плаћа власник куће.

По томе постојеће куће у заштитном појасу неће откупљивати, па ће многима куће бити на 15 м од аутопута.

Кад смо код екологије и свих закона који се помињу у овом просторном плану, да је све испоштовано не би аутопут овуда ни прошао.

''Ауто-путска деоница са наплатом путарине је препрека развоју насеља, те по правилу, у складу са могућностима, треба да је удаљена најмање 3-5 км од граница будуће урбанизације'' - страна 13. - а нама умећу аутопут кроз 11 насељених месних заједница, само 400 м од центра града, чији појас контролисане градње од 390 м са обе стране досеже до самог центра града (граница детаљне регулације).

Ово је скандал, исти онакав попут Брана на Рзаву. Неко је купио земљу, и сада хоће да аутопут прође баш преко ње, а онда ће правити проблематичне зграде у центру града (чаршији) за људе чије куће је срушио аутопут.

Аутопут пролази и уништава 11 месних заједница у Ариљу: Ариље, Богојевићи, Вигоште, Вирово, Грдовићи, Драгојевац, Латвица, Миросаљци, Ступчевићи, Трешњевица, Церова.

Дужина аутопута кроз општину Ариље износи 15,46 км, ширина од 700 до 780 м = од 1082,2 хектара до 1205, 88 хектара и иде баш преко најквалитетнијих малињака поред Моравице.

Ариље сада има 1226 хектара под малином, значи отима се скоро читав род малине, кад не би постојале куће. Где је ту интерес Ариља. Нема га нигде.

У План генералне регулације Ариља не постоји аутопут кроз Церову, речено је да је аутопут померен на брдо. Сада се аутопут поново спустио у Церову поред Моравице. Није поштована одлука о измештању аутопута, као ни ПГР Ариља.

Није наведен локалитет Градина у општини Ариље као неолитско налазиште (испод цркве на Градини коју буше тунелом што је светогрђе и реакција Цркве мора да уследи).

''У погледу квалитета ваздуха нису забележена прекорачења граничне вредности емисије тј. ваздух је задовољавајућег квалитета'' - страна 7 - ваздух је изразито загађен сада, пре аутопута, а кад дође аутопут има да сви поцркамо - Ариље већ сада води по канцерима.

Ширина коловоза аутопута = 29,0 м (минимум 26,0 м)

Из Просторног плана аутопута:

''1) Појас ауто-пута (ауто-путно земљиште) – чини земљиште потребно за изградњу ауто-пута, петљи, денивелисаних укрштања и пратећих садржаја. Појас ауто-пута се утврђује као земљиште јавне намене и има ширину од 70 м до 150 м, у зависности од конфигурације терена и услова за изградњу објеката ауто-пута. Граница појаса аутопута јесте уједно и регулациона линија;
2) Заштитни појас – чини земљиште за које се одређује строго контролисани режим коришћења (обострано) у циљу заштите функције ауто-пута. Заштитни појас се утврђује као земљиште остале намене и има ширину од 75 м од границе појаса аутопута. У зонама петљи, пратећих садржаја и појединих објеката ауто-пута заштитни појас се може сужавати и до ширине од око 40 м. Граница заштитног појаса јестеуједно и граница детаљне регулације;
3) Појас контролисане изградње – чини земљиште у режиму контролисане градње и заштите животне средине (обострано). Појас контролисане изградње се утврђује као земљиште остале намене и има ширину од 200 м до 240 м од границе заштитног појаса.
У грађевинском подручју насеља, нарочито Ариља и Ивањице, због веће континуалне изграђености у простору, коридор ауто-пута се може смањити тако да има ширину од око 460 м, односно може се једнострано или обострано сужавати на начин да не обухвата појас контролисане изградње.
Ширина појаса заштите осталих инфраструктурних система биће сагледана Просторног плана, а коначно утврђена одговарајућим урбанистичким планом или Изменама и допунама овог Просторног плана, у складу са техничком документацијом.
У коридору ауто-пута по питању дефинисаних појаса заштите могућа су специфична одступања у зависности од карактеристика објеката ауто-пута, и то на пример: на тунелским деловима деоница појаса ауто-пута се прекида, док заштитни појас има ширину од око 130 м; на мостовским конструкцијама као деловима деоница појас ауто-пута се сужава на ширину од око 40 м.
Појаси заштите и режими коришћења и уређења коридора ауто-пута утврдиће се Просторним планом на основу члана 28., 29. и 30. Закона о јавним путевима.



Просторним планом ће се успоставити следећи основни режими коришћења и уређења простора у коридору ауто-пута, и то за:
1) Појас ауто-пута - успоставља се режим забране изградње свих објеката који нису у функцији изградње трасе и објеката ауто-пута, петљи, денивелисаних укрштања и пратећих садржаја ауто-пута;
2) Заштитни појас - успоставља се режим строго контролисаног коришћења простора, којим се:
– забрањује отварање рудника, каменолома и депонија комуналног и другог отпада;
– дозвољава изградња, односно постављање водовода, канализације и других објеката техничке инфраструктуре по претходно прибављеним условима и сагласности од стране предузећа надлежног за реализацију и газдовање аутопутем;
– не дозвољава се изградња нових објеката, изузев објеката коју су у функцији ауто-пута, а простор се може користити као шумско и пољопривредно земљиште; и
– на грађевинском, шумском и пољопривредном земљишту дозвољава се реконструкција и санација постојећих објеката, без могућности промене габарита и волумена, уколико не угрожавају функцију ауто-пута и уколико техничким решењима може да се обезбедити адекватна заштита од негативних утицаја ауто-пута (од буке, вибрација и аерозагађења), а по претходно прибављеним условима од стране предузећа надлежног за реализацију и газдовање ауто-путем;
– за све постојеће стамбене објекте, обавезна је адекватна заштита од негативних утицаја ауто-пута (од буке, вибрација и аерозагађења).
3) Појас контролисане изградње - успоставља се режим контролисаног коришћења простора, којим се:
– не дозвољава изградња следећих објеката: депонија комуналног и другог отпада, рудника, каменолома, кречана, циглана, сточних пијаца, кванташких пијаца и других објекати за која се ограничења утврде у складу са посебним прописима;
– дозвољава развој постојећих и нових активности које нису у колизији са функционалним и техничким захтевима постојећих и планираних саобраћајних и техничких инфраструктурних система од националног и регионалног значаја;
– за проширење и реконструкцију постојећих и изградњу планираних производних, складишних, дистрибутивних, услужно-трговинских и других капацитета утврђује обавеза израде процене утицаја на животну средину, којом ће се, поред прописаног садржаја, обухватити и утицаји тих објеката на и од ауто-пута, с тим да трошкове спровођења свих мера заштите животне средине сносе инвеститори
тих објеката;
– приоритет у коришћењу простора обухваћених делова постојећих и планира-них индустријских зона даје складишним капацитетима, логистичким центрима, комерцијално-прометним и саобраћајним услугама, регионалним трговинским центрима и сличним садржајима''.
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Уредјење града
емо
Овде желим да напишем нешто о чему већина ариљаца нема појма да се десило јер нас нико о томе није обавестио. Тј. јесте само Инсајдер у завијеној форми:

ариље.орг.рс/форум/Актуелности/8958-АГЕНЦИЈА-XX.хтмл

Писао сам раније о покушају продаје Јавног комуналног предузећа ''Зелен'':

ариље.орг.рс/форум/Актуелности/4673-%Ц4...10&старт=50#7593

У међувремену се одустало од те продаје, али је у току ''продаја'' на мала врата, тј. преузимање функција ЈКП ''Зелен'' од стране приватника. Преузима се функција по функција, прво прање улица, па одржавање зелених површина, да би се на крају ЈКП ''Зелен'' и угасило јер све функције би одрађивала/е приватна/е фирма/е, укључујући и дистрибуцију воде, од Фабрике воде до приватних кућа, као и одвожење смећа. Наравно, цена тих услуга би се временом повећала јер је то интерес сваког приватника. На два расписана тендера победио је један исти приватни предузетник из Ариља. Испоставило се да постоје одређене неправилности које указују на фаворизовање тог предузетника, али то остављам опозицији Ариља, као и директору ЈКП ''Зелен'' који, ако га то уопште и интересује, лако може да те неправилности окрене у корист ЈКП ''Зелен''.

Свакако не бих волео да се у Ариљу догоди боливијски сценарио, зато ово и пишем. А не би ме чудило да се догоди како ствари стоје и шта се све догађа.

Општинска управа општине Ариље 14.2.2017.г. објавила је позив за подношење понуда за јавну набавку услуга хигијенизације градских улица - у преводу расписала је тендер за чишћење градских улица које је до тада чистило ЈКП ''Зелен''. Конкурисала су две понуђача - ЈКП ''Зелен'' и једна приватна предузетничка радња (предузетник) из Ариља основана 2.2.2016. Тендер је добила приватна предузетничка радња из Ариља.

Општинска управа општине Ариље 2.3.2017.г. објавила је позив за подношење понуда за јавну набавку услуга за одржавање јавних зелених површина - у преводу расписала је тендер за одржавање зелених површина које је до тада одржавало ЈКП ''Зелен''. Конкурисала су три понуђача - ЈКП ''Зелен'', предузеће из Крагујевца и поново иста приватна предузетничка радња из Ариља основана 2.2.2016. Тендер је поново добила приватна предузетничка радња из Ариља.

Овде је документација, потражите по насловима:

ЈНМВ - УСЛУГЕ ОДРЖАВАЊА ЈАВНИХ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА
ЈНМВ - УСЛУГА ХГИЈЕНИЗАЦИЈЕ ГРАДСКИХ УЛИЦА

ариље.орг.рс/цомпонент/цонтент/артицле/1553.хтмл
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Уредјење града
емо
У току је јавни увид у Студију о процени утицаја на животну средину радио, телевизијске и базне станице мобилне телефоније на Ситарином димњаку.

''Заинтересовани органи и организације и јавност могу извршити увид у поднету Студију у канцеларији број 3 зграде Општинске управе,Светог Ахилија бр.53.,Ариље, сваког радног дана од 10,00-14,00 часова у периоду од 27.03.2017.-17.04.2017.год. и доставити мишљење и примедбе на Студију у писменом облику, на писарници (Услужни центар, стаклена зграда поред Општине).

Презентација и јавна расправа о поднетој Студији биће одржана 19.04.2017.год. у просторији сале СО Ариље у времену од 12,00-14,00 часова''.

ариље.орг.рс/актуелности/вести/1564-оба...јавној-расправи.хтмл

На Ситарином димњаку су већ накачене базне станице мобилне телефоније Телекома, Теленора и ВИП-а, а сада Телеком хоће да накачи још и радио и телевизијски предајник, као и да појача своју базну станицу мобилне телефоније. Снага досадашњих базних станица на Ситарином димњаку била је 45 пута већа од оне за коју се прописује израда студије, а сада ће та снага бити још већа.
Радио и телевизијски предајник које планирају да поставе на Ситарин димњак зраче исто као и базна станица мобилне телефоније, чак и више.

Локални радио и његов предајник налазе се преблизу средњој и основној школи, чисто да додам.

Проблем базних станица је веома озбиљан и локална самоуправа треба под хитно да га реши на корист грађана Ариља.

О штетном утицају базних станица можете прочитати у ранијим објавама тј. на доњем линку:

ариље.орг.рс/форум/Уредјење-града/400-Архитектура-урбанизам-и-уређење-Ариља.хтмл?лимит=10&старт=140#8903
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Уредјење града
емо
Нисам поставио никакав вирус. Линк води на страницу овог форума. А овај форум шаље вирусе. Обратио си се на погрешну адресу.
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Уредјење града
емо
Академија архитектуре Србије тражи хитно смењивање:

- главног урбанисте Београда,
- директора Урбанистичког завода града Београда,
- председника Комисије за планове града Београда,
- директорке Завода за заштиту споменика културе града Београда.

аас.орг.рс/декларација-број-3/
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Уредјење града
емо
У току је јавни увид у Нацрт измена и допуна Просторног плана општине Ариље и траје до 29. 02. 2016. г.

Званични оглас и документација:

ариље.орг.рс/актуелности/вести/1484-јав...ппо-ариље-2016.хтмл

Дозвољава се градња која није била дозвољена:

- трансфер станице за смеће, сакупљачке станице, постројења за компостирање у близини Моравице и транзита,
- економских објеката за пољопривредна домаћинства, хладњача преко 150 м2, складишта пољопривредних проивода, инфраструктурних и комуналних објеката дуж транзита,
- помиње се и водопривредно земљиште, пољопривредно земљиште (промена намене)...

Кад споменух смеће, може ли неко да ми објасни како је могуће да је Скупштина, или ко већ, могла да донесе одлуку по којој је свако домаћинство у Ариљу дужно да задужи канту за рециклажно смеће, и да се прети казнама оном ко неће да узме канту и неће да одваја смеће???

Ако су казне могуће, да ли су неопходне?

Ако су неопходне да ли су те казне пропорционалне материјалним приликама средине, нпр. просечним примањима у некој ариљској шивари?

Ако су казне могуће, неопходне и благе, за шта се користе паре које се добијају од рециклажног смећа и од казни?

Да ли домаћинство које сакупља рециклажно смеће има неке привилегије, да ли има јефтинију цену изношења смећа у односу на количину рециклажног смећа које сакупи?

Зашто би грађанин дао комуналном предузећу рециклажно смеће џабе, ако може да подели зараду са неким приватником који камионом заређа од куће до куће?

Ако су казне могуће, неопходне, благе и постоје привилегије за рециклажу, да ли су казне пропорционалне друштвеној потреби, тј. постоји ли неједнаки третман између великих загађивача (у које спада и градска управа, тј. онај који је прописао ову казну) и индивидуалних домаћинстава, по коме се домаћинства кажњавају, а остали не, и да ли постоји пропорционалност у казнама (кућно смеће је ништа у односу на велике еколошке загађиваче)?

Неједнаки третман - да ли је неко добио казну за ово еколошко загађивање и уништавање:

1. Урбанистички хаос:

- овим изменаме дозвољава се прављење депоније близу реке, што је до сада било забрањено,
- због овог пројекта рециклаже у граду су многа прометна, ударна места украшена кантама које су ограђене бетонском оградом, забетониране за сва времена, па поглед пуца само на канте - хоћеш да одеш до Рзава, на Властов (Висећи) мост, идеш улицом и целом њеном дужином уместо клупе или нечег занимљивог видиш канте ограђене бетончином.
- секу се непотребно здрави градски дрвореди, јер нема ко да их штити,
- градски парк, некада познати расадник, је остао скоро без дрвећа,
- загађује се ваздух у парку и спортским теренима - планира се нова аутобуска станица близу фудбалског игралишта,
- због нове аутобуске станице планирају да сместе нову градску гаражу поред парка и фудбалског игралишта, на месту где су била два тениска терена, тако да ће због тога посећи борове на ивици парка који гледају на Ватрогасну станицу и уз то ће загадити ваздух у једином парку у граду. Уместо да се парк обогати дрвећем, дрвеће се сече, а ваздух загађује.
- за паркинг је већ узет део зелене површине на којој је некада била жива ограда која је раздвајала парк и улицу код Лименке, тако да жива ограда нема више где да се засади,
- чак су се и неки тротоари претворили званично у паркинг, некоме је пречи профит од паркирања него безбедност грађана,
- базне станице мобилне телефоније, које узрокују на десетине опасних болести, што је доказано у стотинама студија, постављају се у најгушће насељене зоне, уместо да се изместе на брда минимум
500 м од првих кућа. Уговори се праве и паре узимају месецима пре јавног увида грађана, што је доказ да су јавни увиди у Ариљу само форе ради, да се испоштује пропис.
- градске трафостанице се граде до самих приватних кућа или зграда иако штетно делују на човека (изазивају бројне болести, леукемију и канцер),
- далеководи пролазе кроз приватна дворишта, близу кућа и тако зраче мештане,
- паметна бројила, тј. струјомери који зраче и штетно утичу на здравље полако почињу да се користе у нашој општини,
- уз кабловску тв масовно се убацују у куће бежични телефони, који зраче и када се не користе и то више од мобилних телефона, а људи се о томе не обавештавају, па се чуде одакле канцери и леукемија,
- старе азбест-цементне цеви мењају се пластичним, које су такође канцерогене јер их разграђује хлор из воде и време...,
- у селима нема ниједан контејнер који би се редовно празнио и онда се чуде што се појављују дивље депоније,
- фабрикама и хладњачама дозвољава се да загађују реке, земљиште, ваздух, да секу дрвореде у заштитним појасевима, прислањају своје трафостанице уз туђе куће и зраче људе...,
- да ли је неко одговарао за ложење крпа, ваздух у Ариљу је зими неподношљив, у Београду је чистији...


2. Дозвољава се градња брана и ''мини'' брана којима се:

- уништавају реке,
- уништава речна флора (биљни свет),
- уништава речна фауна (животињски свет),
- квари квалитет воде за пиће (цемент је канцероген, има преко 100 канцерогених материја),
- потапа се Височка бања,
- потапају се археолошки локалитети који потврђују да смо колевка европске цивилизације,
- прави се бомба изнад Ариља чија страховита потенцијална енергија прелази у разорну кинетичку енергију и сравњује Ариље са земљом ако пукне сајла која држи цело брдо изнад саме бране Сврачково или ако буде поплава услед које ће се само 1-2% воде из акумулације Роге прелити у акумулацију Сврачково,
- из акумулација три велике бране, укупне дужине преко 40 км у атмосферу ће излазити метан у огромним количинама, а он је највећа опасност за озонски омотач,
- бранама и акумулацијама ће се стварати магла која негативно утиче на здравље становника Ариља и гајење малине,
- бранама се акумулира токсичан муљ који ће утицати да вода из акумулација буде штетна за пиће и купање,...

3. И да поменем овде еколошку катастрофу која ће проћи некажњено!

Ако занемаримо на који начин је Земљорадничка задруга финансијски уништена и на који начин је купљена, и гледамо само потезе које нови власник повлачи, они нимало не обећавају.

Као захвалност за успешну куповину, прво што је урадио, посекао је дрворед од 20-ак борова старих око 20 година, који су чинили заштитни појас између индустријске и стамбене зоне, а који је
обавезан и по старом Генералном плану Ариља и по новом Плану генералне регулације!

Друго шта је лоше урадио - стављање нових кровних равни на легендарну надстрешницу главног објекта задруге - тако је променио изглед настрешнице старе 50 година, тј. изглед једне од највећих хладњача у Европи, која је ушла у бројне пољопривредне часописе, књиге, сајтове и по којој је Ариље познато. Уништио је бренд Земљорадничке задруге, а мењајући изглед трема, доводи у питање и легалност објекта, па онај ко га је тако стручно посаветовао мора да се нада да ће одрадити и легализацију објекта.

Када се има у виду овај неједнаки третман, тј. некажњавање великих еколошких загађивача и чињеница да локална самоуправа сама ствара еколошка загађења, онда није јасно која је друштвена оправданост ових репресивних мера према индивидуалним домаћинствима, осим сакупљање новца за буџет!

Ако се узме у обзир и општи ниво прихода грађана, који је низак, јасно је да су такве мере и санкције, у нашим условима, непотребна и непропорционална мера и претерано задиру у друга основна права гарантована Уставом.

Мени је просто невероватно шта се ради у Ариљу и још невероватније што се народ не буни! Опозиција ћути, не јавља се, чисто сумњам и да конта све ово!

Можда је то на ситно провера на ком је тренутно нивоу беспоговорна послушност и трпљење обичног човека.

О томе баш данас прича и Андреј Фајгељ, да ли је могуће да се прети казнама и одузимањем деце ако се деца не вакцинишу окупаторским вакцинама чија се садржина не зна и које изазивају аутизам:



Немојте наседати на лажи фармакомафије, бежите од мамографије, хемотерапије, лекова, вакцина и пронађите природне лекове преко интернета.

Не забијајте главу у песак, буните се за сваку ситницу, имате право на то - не дозволите да нам од државе праве логор.

Слике посеченог дрвореда:







с18.постимг.орг/3т9тр4п6x/имаге.јпг

с18.постимг.орг/т34ле7вyх/имаге.јпг

с18.постимг.орг/у98лд0к95/имаге.јпг

с18.постимг.орг/с5y65цкг9/имаге.јпг

с18.постимг.орг/лтј0вихе1/имаге.јпг

с18.постимг.орг/бxхxввбм1/имаге.јпг

с18.постимг.орг/y0и5збxxл/имаге.јпг

с18.постимг.орг/сррqф74w9/имаге.јпг

с18.постимг.орг/б0г40qпхл/имаге.јпг

с27.постимг.орг/аxав76е9ф/Против_вакцина.јпг
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Уредјење града
емо
Трећи главни зрак не гађа директно на Пивницу, већ на куће испод обале, како се то код нас каже:



Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Уредјење града
Хвала

Примљене захвалнице

емо
Чекао сам мало да видим да ли ће неко од званичника реаговати, али као што сам и очекивао нико ни да зуцне.

Сећам се тога заседа-ња Комисије за планове. Неколико дана пре, на мејл сам добио документа о 5 предмета о којима ће се расправљати. Изнео сам две примедбе:

- једну на Урбанистички пројекат препарцелације, изградње и регулације због планиране градње стамбене зграде у главној улици од зграде ''Божура'' до ''Сода спорта'',

- другу на План детаљне регулације за локацију стамбене зграде у улици Стевана Чоловића.

Не сећам се овога пројекта који си, Бранко, поставио, нити сам било какву документацију о њему добио на мејл. Да сам га видео, реаговао бих исто тако бурно као и ти. Смешно је и што на истом листу стоји да је то и идејни и главни пројекат.

Занима ме како је урбанистичка служба примила такав пројекат и како га је таквог послала на Комисију за планове? И зашто га није доставила на мејл члановима Комисије?

Седница је била баш згуснута и имало је о чему да се расправља. Била је присутна и архитектица из Чачка коју је по закону поставило министарство да буде члан Комисије за планове. То је било једно од укупно два њена појављивања за читаву годину на седницама Комисије за планове.

А друга архитектица (из Ужица), коју је поставило министарство, није се појавила ни једанпут .

Тако да о урбанизму Ариља и сада одлучују геодетски техничар, извођач грађевинских радова са вишом грађевинском школом, електроинжењер и грађевински инжењер.

Свака моја примедба је била прегласана. О сукобу интереса сам писао пре.

Политичке странке одређују кога ће да предложе да буде у Комисији за планове, тако да и ту важи критеријум подобности, а не стручности. Зато и не чуди што има много лоших пројеката који се допуштају, а не би смели ни по закону, ни по правилима струке.

Човек кад се прошета центром Ариља и погледа куће, зграде и улично дрвеће (тамо где је којим чудом опстало) запитаће се какви то јаки ветрови овде дувају када дрвеће има гране само са једне стране - комисијски или урбанистички. Страначки у сваком случају.

Ако се овако ради уз благослов урбанистичке службе и Комисије за планове, било би боље и јефтиније да се те службе укину и да се људима дају одрешене руке да раде како желе, пошто се и са овим службама све жеље инвеститора остваре.

Ја ту не кривим власнике таквих објеката - они природно желе да изграде што више на своју корист. Неко има образа, па има и кочницу, неко нема образа па тера колико хоће. Али ту је урбанистичка служба и Комисија за планове која ће да им каже шта сме, а шта не сме, јер они воде бригу о урбанизму града. Али, чим се допуштају такви пројекти некима, ту већ, одавно, нешто није у реду.
Кажу да нешто је труло у држави Данској
Категорија: Општинска управа
емо
Бих мало до Урјака јуче и видех да се увелико гради пут. Машине раде пуном паром, као што рече и Ненад, а дрвеће на брдима дуж Рзава се обара. Целе стране брда остају огољене.

Ко је њима дао дозволу да започну радове када нисмо добили одговоре на наше примедбе? Или раде без дозволе, а то пролази у нашој Општини?

Како је фабрика воде расписала тендер за пут и пре јавне трибине?

Волео бих да нас неко из Општине обавести да ли имају дозволу или немају и ко им је издао ту дозволу?


Овакве ствари се решавају једним добрим адвокатом. Нема ту филозофије.
Тужбу треба да покрене Група грађана и оне странке које су против бране (нека се сада докажу). Најбоље да све иде на међународни суд за људска права у Стразбуру.

Пре тога би требало да се уз овај планирани референдум за порез, Ариљци изјасне да ли су за бране или су против њих.


Ако се Ариљци референдумом изјасне да су против брана, онда ће се из буџета града Ариља финансирати тај судски процес.

Ако се у будући референдум не уведе питање брана, судски процес може да се финансира и из личних прилога. Мислим да не би било тешко сакупити паре за Рзав без брана.

Порез који Општинска власт жели да наметне референдумом користиће се да се са тим парама финансирају бране на Рзаву, јер Општина Ариље има обавезу да исфинансира један део тих брана.

Неко каже да ће се паре од пореза користити не за бране, него за путеве итд. - да, али само зато што ће паре које су до сада биле намењене за путеве и остало, ићи на финансирање бране. Да се не финансира брана, не би било ни пореза, као што га до сада није било.


Неко ми је причао да постоје ознаке по брдима у Грдовићима и да нико не зна чему служе. Када су питали људе, који су их постављали, пре неку годину, само су их погледали, без и једне речи, као да не постоје.

Е, па, сада могу бити сигурни становници Грдовића, да ће до тих тачака доћи поплавни талас ако се брана проломи. Реко' чисто да додам, сада се сетих.
Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ?
Категорија: Актуелности
емо
Дошло време да деца уче ''одрасле'' шта је то поштење.
Нема тих пара које могу заменити такав гест.
Свака част Ненаде.
Дечак вратио пронађене паре
Категорија: Леп пример
емо
То би ти могао да ми кажеш, јер си више информисан.
Ја ћу то видети када се протегнем и кренем.
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Уредјење града
емо
Прође и јавна седница Комисије за планове на којој смо појашњавали примедбе. Сада чекамо писмене одговоре Комисије за планове, посебно на сваку примедбу.

Мислио сам да ће обрађивачица овог Плана одговорити усмено, посебно на сваку од 57 приспелих примедби, али то се није десило јер је груписала примедбе и одговорила само на неколико. Од мојих 25 примедби, одговорено ми је на можда пет и то тако да ја не могу чудом да се начудим. На важно питање - ''што се крши Генерални план увођењем нових 80 станова'', одговорено ми је у фазону из Црног Грује - ''калдрма нема фуге''!



Ево и ГУП-а Ариља 2015, где се јасно види на карти да су ситно ишрафиране површине објекти јавних намена и то број два (2) је пословни простор у блоковима 6.2 и 1.5. Како сад доказати обрађивачици овог ПДР-а да стамбене зграде које она уводи у ова два блока нису објекти јавних намена и да њиховим увођењем крши ГУП Ариља - немогућа мисија!





имг830.имагесхацк.ус/имг830/7476/гпариље2015.пнг

Обрађивач никако да призна да крши Генерални урбанистички план Ариља, иако је то очигледно, као што ни Комисија за спровођење општинског референдума у Ариљу, никако да званично призна да референдум за самодопринос није успео - www.arilje.org.rs/aktuelnosti/vesti/351-резултати-референдума .

По сваку цену се гура изградња станова, а најстарији објекти у Ариљу премештају на једно место, вероватно што су остарили, поружнели, па да не кваре просек омладини.

Сви сада причају о туризму, раде се нови пројекти којима се Ариље ставља на туристичке карте света - па шта ћемо да ставимо као слику из центра града - људе како машу са тераса трећег спрата стамбеног блока који доминира над црквом?

Већ имамо две зграде које су веће од крста на цркви - зграда Божура која је постала већа од цркве доградњом мансардног крова и нова зграда код ''Лименке'' која има две, а на неким местима и три етаже више него што би смела да има (и после се људи чуде што им запушава канализација).

Ово је питање за све струке и све Ариљце - како треба да се оживи градски центар Ариља, како привући туристе - са 80 нових станова који би успавали центар или реконструкцијом старина, Немањићке тврђаве, увођењем објеката са јавним наменама (трговина, угоститељство, пословање, култура, спорт, разонода...)?
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Уредјење града
емо
Ја препоручујем пресовану трску јер има најбоља термо и звучна изолациона својства, најздравија је и најдуговечнија. Дупло је скупља од стиропора и камене вуне, али траје минимум четири пута дуже (траје и преко 100 година, док стиропор и камена вуна само 30 година и после опет зезанција око мењања фасаде).

Пресована трска се користи и за подну изолацију и показала се много боља од стиропора.

Скоро сазнадох да сламарица (душек са сламом) неутралише штетна подземна зрачења, па вероватно је то случај и са трском као подном изолацијом.
Како ће изгледати Ариље за 20 година?
Категорија: Остало
емо
Нојферте, ја нисам добио никакав званични одговор. Пошто га ти знаш, претпостављам да радиш у Општини.

Ако је ово званични одговор обрађивача овог ПДР-а, онда могу да закључим да се намерно кршио Генерални урбанистички план Ариља и одлуке Републичког завода за заштиту споменика културе, а не зато што није довољно проучио исте. Из мојих примедби и лаик може да види да овај ПДР није у складу са ГУП-ом, довољно је само да погледа легенду и карту ГУП-а које сам поставио изнад. Чак и да не гледамо у Генерални план, и деца знају да је строги центар града место за објекте јавних функција, а не место за стамбене зграде.

Обрађивач је нашао у мојим примедбама увредљив тон и то јој је изговор да ми стручно не одговори! Нечувено! Срећом да сам поставио примедбе на овај форум, па Ариљци могу да процене да ли су основане или увредљиве толико да се на њих не одговори. Примедба може да буде увредљива, али и ако је основана и ако није на њу обрађивач мора да одговори! То му је дужност. Обрађивач и не зна шта ће да ми одговори, не зна како стручно да оправда своје поступке, па је једини начин да нађе увредљиву ноту у примедбама и да ми због тога стручно не одговори. Професионално, нема шта.

Изговор обрађивача ПДР-а што је планирала стамбене зграде спратности подрум, приземље, два спрата и поткровље (иако се у ГУП-у Ариља каже да је центар пренасељен и да мора да се дупло смањи густина становања) са 80 нових станова је тај да је користила радове са конкурса за трг из 2003., и да када се поруши приземна кућа са једним станом, на том месту, по неком правилу треба изградити минимум пет нових станова. Прегледао сам све конкурсне радове трга из 2003. и могу да кажем да у новом ПДР-у није узето ни једно решење из конкурса, већ је испланирано тотално ново решење, са рушењем свих кућица и повећаном спратношћу. Конкурсни радови трга из 2003. морали су да се придржавају ГУП-а и одлука Републичког завода и очували су на својим местима и конак и кућу М. Требињца и куће у блоку 6.2, наравно уз реконструкцију и увођење нових садржаја.

Биће прихваћене само примедбе грађана које не ометају главни циљ овог Плана, а то је изградња што више нових станова на тргу уз премештање и рушење најстаријих кућа.

Прихватиће се примедбе људи који су се бунили што се планира проширење улица и то на рачун њихових дворишта, када су се те улице већ прошириле на њихова дворишта, као и примедба на паркинг који се планирао на низбрдици испод биоскопа, као да је то равна улица, закрчујући тако улаз у приватно двориште. Коришћене су неажурне подлоге за израду овог Плана, тако да је на папиру једно стање, а у реалности друго.

Баш ме занима да ли ће се прихватити примедбе станара блока 6.2, где се планирају 4 стамбене зграде, који траже да се испоштује одлука Републичког завода за заштиту споменика културе да се постојеће куће не руше, већ само реконструишу?

Да ли ће бити прихваћена примедба господина Требињца, који не жели да му се кућа из 19. века пресељава на другу локацију?

Да ли ће бити прихваћене примедбе људи, међу којима је и познати рестауратор историјских споменика културе, да се конак сердара и кнеза Јована Мићића не премешта на другу локацију?

Сада када су срушени и темељи конака, већ ће неко доћи на ''генијалну'' идеју (ако на њу није дошао док је конак још био на свом месту), да је то идеално место за столице кафића.

Сада је на Комисији за планове општине Ариље да одлучи да ли ће прихватити примедбе или не, тј. она сада одлучује ко је у праву - творац овог Плана или они који су поднели примедбе.

Од Комисије за планове општине Ариље желим написмено стручан одговор на сваку примедбу посебно, који је она дужна да пошаље на кућну адресу подносиоца примедбе!
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Уредјење града
емо
Ево и репортаже:

Дечак вратио пронађене паре
Категорија: Леп пример

Послане захвалнице

емо
Од 1970 године па све до данас сам цесто снимао Ариље. Многи од тих снимака и клипова се налазе на друственим интернет мрезама па их сви могу видети иако су они најинтереснтнији за саме градјане Ариља. Инсигхт на Yоутубе-у или другим сајтовима ми не мозе дати детаљне податке о гледаности ових филмица на територији Србије (за разлику од неких других земаља нпр.) иако знам да су их неки ариљци вец видели. А материјала - цесто јос необрадјеног (немонтираног) имам пуно -, па сам помислио да би било згодно дати на увид градјанима ове снимке посебно сто се врло цесто на њима виде особе које висе нису медју нама а имају бројну родбину која би мозда волела да на екрану види своје нестале. Или зиве. Ако се моја идеја допадне могао бих монтирати и оно сто јос нисам (има лепих ствари везаних за "Колор" те пуно којецега другог) и постепено га овде постављати...Да не би "отезавао" сајт давацу линкове...Изабрао сам за данас зивописни васар у Ариљу снимљен поцетком 70их...

Слике и прилике из Ариља кога висе нема...
Категорија: Остало
емо
Иван Трошки Дамљановић написао/ла:
Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу

Видимо да је сада на парцели број 84/6 (преко пута хотела Елен) изграђен пословни објекат, који се примакао улици, који нема ни једну просторију од јавног значаја, а налази се на месту на коме је планиран објекат много значајнији за Ариље, значи својом изградњом тај објекат је ускратио град Ариље да добије објекат који је достојан тог места. Овако, на преостале две парцеле не може да се сагради објекат са наменом коју је требао да има.

Ако је урбаниста ишао логиком да је објекат већ изграђен, па је онда ту парцелу издвојила из плана, зашто онда приморава власника кафића ''Либерти'' парцела 51/4 (која је у обухвату плана) да склони тенду која ту стоји преко 10 година, власника бивше пицерије (парцела бр. 60) да сруши објекат, власника приватне куће ( парцела 52/4) да сруши помоћни објекат... ?

Зашто не поступи по истом принципу за све и све те објекте не издвоји из обухвата плана, као што је урадила са парцелом 84/6 ? Шта има парцела 84/6 што остале набројане парцеле немају?



Шта она има што друге немају и зашто је изузета??? Момак, много питаш :)
Све похвале за труд који улажеш.
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Уредјење града
емо
"Филмски Викенд - АРИЉЕ 86" је имао разноврстан избор пратецих манифестација. За музицки део програма је позвана у госте дубровацка група Мусица Антиqуа јер се нијихов средњовековни музицки репертоар одлицно уклапао у кадар цркве Св. Ахилија у цијој су градњи уцествовали дубровацки каменоресци цести уметницки сарадници инаце династије Немањица. Пријем ариљаца је био изузетан - сто овај снимак и показује...Порта је била препуна. Драго ми је видети неке ариљце јоји висе нису медју нама: Мида Требињац,г-дја Вида Васиљевиц, господја Бозидарка и многе друге...
Овај концерт је одрзан пре велике модне ревије Добриле Смиљаниц коју цу представити у идуцем прилогу...

Слике и прилике из Ариља кога висе нема...
Категорија: Остало
емо
Храна - разоткривање највећих тајни
Категорија: Остало
емо
Исто је било и раније у вези плаћања струје. Неплатишама су део дуга отписали, омогућено им је да преостали део плаћају на рате, док су се све уредне платише поново питали зашто су били луди и плаћали све редовно, кад су могли плаћати мање и кроз разне олакшице и повољности.

Ова држава има тешку системску грешку и не постоји ни снага ни воља да се то промени. Она даје подршку несавеснима, а савесне понижава и деградира. Сада се сви они који се нису пријавили за легализацију смеју онима који су се пријавили. Својим нечињењем и својим погрешним потезима држава нас учи да не треба да је поштујемо, да не треба да измирујемо своје обавезе и поштујемо њене законе. Поред осталог, разлог је и то што држава доноси законе за које унапред зна да их не може поштовати - замислите, "сви објекти који нису легализовани, биће порушени".

Како се то нечињење администрације манифестује на нивоу локалне самоуправе видело се у тексту који сам објавио, уз приложене доказе. Сви се смешкају по општинским ћошковима и ликују, многима је текст мелем на рану, али нико ништа не предузима. Опет порука народу: може да ради ко год шта хоће и жели, али морате бити добри са неким у власти, како вам не би бридели образи. Саберите такве ситуације у свакој општини и добићете опште стање у држави.

"....Данас Република Србија има за стратешки циљ улазак у Европску унију. Све законе које доноси покушава да усклади са европским законодавством. Тако се догађа да поједини закони које донесе, одударају од наше стварности и постају неприменљиви. То указује да држава, осим уласка у Европску заједницу фактички и нема неки други развојни циљ. На то указују и неки актуелни закони који уређују материју која је предмет овог рада.

Закон о пољопривредном земљишту ограничава деобу парцела на делове мање од 50 ари, односно једног хектара (ако је земљиште уређено комасацијом), у циљу укрупњивања поседа. Услови привређивања у пољопривреди су такви, да произвођачи не налазе интерес да производе за тржиште, па нису ни заинтересовани за укрупњивање поседа. У пракси се и даље врше деобе и уситњавања поседа, с том разликом што се, због постојања оваквог закона, ове деобе не региструју у катастру непокретности, што ствара још већу неажурност катасатрских евиденција и несигурност у праву својине на непокретностима. Држава треба да својим прописима створи услове, да пољопривредници сами крену у укрупњивање поседа, а не да их на то натера закон иако за то немају економску оправданост.

Закон о планирању и изградњи из 2003. године и актуелни Закон о планирању и изградњи дозвољавају легализацију објеката изграђених без грађевинске дозволе и оба дају рок од 6 месеци да странке поднесу захтев за легализацију. Власницима објеката који у датом року не поднесу захтев за легализацију, према одредбама тих закона, донеће се решење о рушењу објеката. У време доношења тих закона, више од 60% објеката у Србији било је нелегално. Држава мора да преиспита последице које производи спровођење донетог закона. Јасно је да би, да се стриктно примењивао Закон из 2003. године, Србија била порушена више него у време највећих ратова. У правно уређеној држави, у новом, актуелном Закону, легализација се не би требала ни помињати, јер је требало да је већ решена по претходном закону. Прошао је рок за легализацију и по новом Закону и остало је још много непријављених објеката. Поставља се питање, какав кредибилитет у свету може имати држава која доноси прописе, за које унапред зна да се неће примењивати, која даје повластице грађанима који крену у легализацију, а немају никаквих повластица лица која у редовном поступку обезбеђују дозволе за градњу. У вези са наведеним, намеће се питање - колико је данашње друшво суштински правно уређеније од ранијег, односно колико су актуелне правне норме боље од старих...."
(Исечак из закључка Дипломског рада, Б. Бошковић)
Легализација - засто је пропала !?
Категорија: Уредјење града
емо
Бесплатну легализацију не дозвољава највиши правни акт
Легализација руши Устав?!
Петак - 24.12.2010

Да би идеја министра Оливера Дулића о бесплатној легализацији противправно саграђених објеката могла бити спроведена, влада би најпре морала да измени постојећи Устав, који не допушта неједнак третман грађана пред закон, сматрају економски аналитичари.

Наиме, саговорници „Ало!“ оцењују да Дулићев предлог дискриминише грађане који су већ платили легализацију, а поготову оне који су од почетка градили поштујући прописе и савесно плаћали грађевинске дозволе и таксе. Милан Ковачевић, саветник за страна улагања, не види ниједну добру страну омогућавања бесплатне легализације, јер сматра да би то директно урушило и овако климав правни систем.
- То није разумно и нема ниједан добар ефекат. Чему онда служи процес легализације, осим да се да велика награда онима који су кршили закон. Тако се свима шаље порука да убудуће никада ништа не плаћају држави - оценио је Ковачевић за „Ало!“. Он упозорава да је држава требало да појефтини или поједностави процес ако су то разлози због којих до сада није била успешна.
- Овако се чини да заговорници бесплатне легализације имају и свој лични интерес за тим. Не треба заборавити да има и државних зграда изграђених нелегално - упозорава Ковачевић, и додаје да би на овакву одлуку владе, ако до ње дође, морао да се изјасни и Уставни суд. Када је реч о повраћају новца онима који су легализацију већ платити, он сматра да ће то пасти на терет свих обвезника који ће због тога плаћати веће порезе.

Мирослав Прокопијевић, директор Центар за слободно тржиште, убеђен је да је реч о политичком маркетингу, без реалних изгледа да се то обистини.
- То је покушај прикупљања политичких поена у ситуацији када владајућа партија нема других, правих резултата. Највећи међу бројним недостацима ове идеје је што ће у том случају бити кажњени они који су поштовали закон и прописе, а они што су се о правила оглушили бити поштеђени - истиче Прокопијевћ, и додаје да чак и ако буду обештећени они који су накнадно легализовали своје објекте, то се неће односити и на оне који су од почетка легално градили.
- У том смислу они ће бити дискриминисани, што је супротно Уставу, који гарантује једнакост људи пред законом - каже Прокопијевић.


Одричу се 360 милиона евра?

Према доступним подацима, грађани су у законском року, до 11. марта ове године, пријавили за легализацију више од 780.000 divљих објеката, од чега је до сада легализовано између 10 и 15 одсто. Узимајући у обзир то да је просечна цена легализације око 600 евра по објекту мањем од 100 квадрата, то значи да би се ради бесплатне легализације око 600.000 преосталих објеката држава одрекла прихода од 360 милиона евра!


„То би био хаос!“

Верко Стевановић, градоначелник Крагујевца, сматра да је Дулићева идеја спорна у многим сегментима.
- То би изазвало потпуни хаос и поручило „зидај шта хоћеш и где хоћеш, све ће ти бити легализовано“. Не знам како би то објаснили онима који су легализацију платили. Мислим да је то исхитрена Дулићева изјава и не верујем да је ту идеју подржала влада - изјавио је за „Ало!“ Стевановић, коме се не свиђа ни предлог да они који су платили легализацију буду обештећени приходом од пореза на имовину.


Дулић: За муку је бесплатно

Министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић кориговао је ранију најаву јучерашњом изјавом да одлука о бесплатној легализацији, ако буде донета, неће подразумевати финансијске попусте или бесплатну легализацију за све власнике објеката пријављених за легализацију.
- Финансијски попуст сигурно неће моћи да добију они који су градили објекте ради привредних активности или да би на њима зарадили, већ они који живе у малим кућама, породичним домаћинствима, који су од муке градили те куће нелегално - рекао је Дулић.
www.alo.rs/vesti/34149/Legalizacija_rusi_Ustav
Легализација - засто је пропала !?
Категорија: Уредјење града
емо
БЛИЦ Четвртак, 23.12.2010.

Дулићево министарство спрема посебан закон
Држава ће вратити новац свима који су платили за легализацију
Иван Јовановић | 23. 12. 2010. - 00:02х | Фото: М. Јанковић | Коментара: 70

Министарство за просторно планирање и заштиту животне средине не само да планира да бесплатно легализује око 600.000 објеката, већ и да рефундира новац онима који су већ легализовали своје објекте. То ће се највероватније решити одбијањем тог износа од пореза на имовину који би грађани морали да плате у наредним годинама, сазнаје “Блиц”. Министар Оливер Дулић би требало да се у јануару наредне године састане са челницима највећих општина, како би се комплетна легализација завршила у 2011.
Ова одлука ће посебно обрадовати грађане Калуђерице, највећег divљег насеља на Балкану

Да би ово имало ваљану правну основу спрема се специјални декрет који ће имати јачину Закона о легализацији.


- Моја идеја је да се промени Закон о планирању и изградњи и да се једним актом прецизира процес бесплатне легализације свих бесправно саграђених објеката у Србији осим оних који не задовољавају основне грађевинске критеријуме. Морамо да уважимо чињеницу да грађани Србије живе изузетно тешко, али и да наша администрација на свим нивоима није у стању да спроведе ефикасну легализацију у кратком року. Такође и проблем катастра знатно успорава цео процес - казао је Дулић.


Процедура ће наводно бити следећа. Попуни се само најобичнији формулар, а локалне самоуправе ће морати да најбржом процедуром да легализују бесправне објекте на својој територији без икакве накнаде.


Рачуница је да се плаћањем пореза на имовину на којој су изграђени објекти прикупи око милијарду евра, што је три пута више од онога што је планирано да се сакупи легализацијом. Грађанима који су легализацију већ платили, држава ће уплаћени износ највероватније одбијати кроз порез на имовину наредних година, сазнаје “Блиц”.


Ова акција ће нарочито обрадовати становнике насеља у којима доминира divља градња, попут Гроцке, Калуђерице и Алтине у Београду.


Незванично сазнајемо да у граду Београду први пут чују за ову идеју. Доскора ништа није говорило да ће држава и размишљати о оваквом потезу јер је и сам градоначелник Београда Драган Ђилас недавно рекао да ће се цео процес легализације обавити по унапред утврђеном редоследу. Колику ће ово уштеду представљати за грађане говори да би легализација неког објекта од 60 квадрата у четвртој у Миријеву, која је четврта београдска зона, коштао око 150.000 до 200.000 динара.


О неопходности оваквог декрета говори и податак да је у неким градовима досадашњи процес легализације ишао веома спора. Тако рецимо, према неким проценама легализација у Нишу овим темпом би трајала бер 50 година, а Београду једва да је обрађено 2.000 од пристиглих скоро 200.000 захтева.


Као разлози за спору легализацију су навођени неажурност локалних самоуправа које су тај процес спроводиле, недостатак политичке воље, као и некомплетна документација коју су грађани подносили. Очекивања су била да се од легализације по најновијем закону прикупи између 300 и 400 милиона евра.



Цене по квадрату у И зони
Град - Цена
Рашка 205 евра
Нови Сад 144 евра
Београд 114 евра
Зрењанин 40 евра
Параћин 35 евра
Крагујевац 10 евра
Ниш 6 евра
Крушевац 5,1 евро
Књажевац 4,3 евра
Легализација - засто је пропала !?
Категорија: Уредјење града
емо
WWW.ДАНАС.РС Четвртак, 23. децембар 2010.

Након застоја у издавању грађевинских дозвола, ресорни министар признао да ни легализација не функционише
Идеје Оливера Дулића пропале у пракси
Министарство за просторно планирање намерава да уведе бесплатну легализацију * Бушатлија: Не може се једним законом решити пет области

Аутор: М. Н. Стевановић

Београд - Иако је Закон о планирању и градњи, усвојен крајем прошле године, најављен као системски акт којим ће коначно бити разрешени проблеми власништва над земљиштем, легализације, прибављања грађевинских дозвола, чак и нека од питања којима би требало да се бави још ненаписани закон о реституцији, у пракси се догодило управо супротно. У свим областима на које се односи донео више проблема него што их је било иако је ресорни министар Оливер Дулић упорно понављао да је реч о веома добром акту.

Процес легализације бесправних објеката, после масовног одзива грађана, готово да је заустављен у лавиринтима администрације, грађевинске дозволе се готово и не издају, а у Београду их је за годину и по дана додељено свега неколико. Ни конверзија права коришћења у власништво над земљиштем није прошла боље јер је уредба којом је била прописана накнада за тај посао неславно пропала. Министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић јуче је најавио да решење види у новом закону. Чињеница да су стручњаци и пре усвајања указивали на његову неприменљивиост, у тој изјави је изостављена.

- Када смо доносили Закон о планирању и изградњи имали смо намеру да поједноставимо процедуру легализације, да управни поступак, који се спроводи на локалном нивоу, буде убрзан и да се сви објекти за које је могуће издати дозволе, најзад буду легализовани - изјавио је јуче Дулић у Новом Саду признајући да процес легализације није успео.

Он је нагласио да је незадовољан досадашњим резултатима легализације јер је пропуштена велика шанса за искоришћавфање огромног ресурса, пошто велики број власника некретнина не плаћа порез на имовину. Уз то, Дулића очигледно притиска и обавеза владе да због европских интеграција реши имовинско-правни статус земљишта и објеката. Због тога је ових дана „процурила“ и идеја да се грађанима омогући бесплатна легализација објеката које су пријавили, што је тек изазвало салве негодовање стручњака и економиста. Нови закон сада би могао да створи нове проблеме.

- Устав захтева једнак третман свих грађана, али таквим предлогом у неравноправан положај стављају се они који су радили исправно, који су за све што су зидали прибављали уредне дозволе и плаћали дажбине. Са друге стране, терет улагања у инфраструктуру, ако ослободите плаћања комплетну нелегалну градњу, сваљује се на плећа свих грађана Србије. Ја се слажем да би одређеним социјалним категоријама требало помоћи да легализују своје објекте, али под тим плаштом не би смели да се провуку сви који су зидали без дозвола јер је међу њима много више богатих тајкуна и криминалаца него сиромашних грађана - каже за Данас консултант за инвестиције Махмуд Бушатлија.

Он подсећа да је стручна јавност пре две године, када је о почело да се расправља о Закону о планирању и изградњи, упозоравала да се једним актом не могу решити проблеми у пет области, али је ипак коначним текстом тај пропис обухватио и питања планирања, изградње, грађевинског земљишта, легализације и реституције. Ипак, одредбе којима је то регулисано су уопштене, ни једна област није детаљно обрадила материју па тај акт више личи на законик него на закон, тврди Бушатлија.

- Ми смо у старту скренули пажњу и да ће тако површан акт зауставити градњу у целој земљи, а то се и догодило. Један од основних проблема је и то што не постоје рокови и санкције за локалне самоуправе које не доносе планска документа, а без тих аката није могуће ни легализовати објекат нити издати грађевинску дозволу. Такође, без закона о градском и грађевинском земљишту, не могу се регулисати питања власништва над земљиштем - истиче наш саговорник.

Бушатлија подсећа и да је за примену тако оскудног документа било потребно да се изради још око 60 до 70 подзаконских аката, али донето је свега пет-шест и то оних којима је требало да се сачува „мир у кући“. Испоставило се да и они нису срећно изабрани, па су тако „спонзори“ игнорисали уредбу о конверзији земљишта. Реч је парцелама над којима су нови власници стекли право коришћења у приватизацији. Они су тада платили за капитал фирме, а не и за земљиште, али им је Дулићевим законом омогућено да га уз надокнаду конвертују у власништво.


Пропаст после шест месеци

- Власницима фирми је и ниска цена била неприхватљива, тако да је уредба о конверзији под притиском повучена. Коначно, и читав Закон је већ шест месеци после усвајања требало повући јер је било јасно да је неприменљив. Била би мања штета него сада, када се већ све искомпликовало. Али, да то мора да се учини јасно је, јер такав правни оквир у грађевинарству постаје озбиљна брана даљем развоју државе - каже Бушатлија и закључује да ће коначну одлуку о томе, највероватније донети неки пропагандни тим који ће процењивати одјек одлуке у јавности, уместо да, поучени овим искуством, консултују стручњаке за ту област.
Легализација - засто је пропала !?
Категорија: Уредјење града
емо
БЕОГРАД, 21. децембар 2010, (Њуз) – Унија државних институција Србије најавила је од Нове године драстично повећање висине мита у својим експозитурама широм Србије.

Како објашњава Ненад Јездић, председник уније, на овај потез су се одлучили због још увек актуелне економске кризе, али пре свега зато што постојеће висине мита нису мењане у последњих шест година.

- Стање у државним инстируцијама је забрињавајуће. Просечан радник у државној фирми практично је постао осуђен да живи само од своје плате, а сви знамо да је то немогуће – рекао је Јездић за Њуз.

Како сазнајемо, према новом тарифном систему од Нове године највећа поскупљења биће забележена у просвети. Тако ће за оцену више у средњој школи родитељи од сада морати да издвоје 250 уместо досадашњих 100 еура.
На факултетима ће тарифе скочити у зависности од врсте плаћања. Уколико се плаћа новцем, испити ће коштати преко 1000 еура уместо досадашњих 300-600.

Уколико се студенткиње одлуче за плаћање испита у натури у професоровом кабинету, од сада ће морати да поведу са собом бар још једну другарицу.

Ништа боља ситуација није ни у здравству. За обичан пријем преко реда у државној болници, уместо досадашње кесице Ц кафе од 200 грама, пацијенти ће морати да издвоје кутију Несцафе Голд Премиум.

За издавање лажних здравствених оправдања, уместо традиционалне чоколаде „Најлепше Жеље“, сада ће бити потребна Милка од 300 грама са целим лешницима или пуњена јогуртом од јагоде.

Од свих државних институција, једино у МУП-у Србије, бар до даљњег, неће бити ових поскупљења. Наш саговорник из МУП-а рекао је да су за сада тамо задовољни приходима од мита полицајаца, јер им је нови закон о саобраћају омогућио да имају много више простора и прилике за прикупљање истог.

Наведена повишења тарифа ступиће на снагу од 1. јануара, а Влада Србије поручила је грађанима да до Нове године пожуре и заврше све послове које имају по старим ценама.

Преузето са www.njuz.net
Најављено поскупљење мита у држ. институцијама
Категорија: Остало
емо
Уторак 28.12.2010.године са поцетком у 17,00 цасова у спортској хали у Ариљу поново це се окупити играци КЛИК-а из 80-тих и 90-тих да година да одиграју једну утакмицу како би све подсетили на оно сто је било. Додјите да се подсетите на Аца,Јанкера,Перија,Пека,Куза,Мазала,Лимуна,Целију,Дзига,Дудза,Зоца,Дјока,Каља,МиланаСмиљаница,Драгана итд...
косаркаска утакмица ветерана КК Клик.
Категорија: Спорт
Општина Ариље.  © 2005 - 2018