Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме

Профил за Иван Трошки Дамљановић (Иван Трошки Дамљановић)

  • ВАН МРЕЖЕ
  • Регистеред
  • Ранг: Сениор
  • Датум регистрације: 27 дец 2009
  • Временска зона: ГМТ +1:00
  • Локално време: 01:48
  • Порука: 295
  • Преглед профила: 14636
  • Карма: -12
  • Место: Ариље
  • Пол: Мушко
  • Рођендан: непознато

Потпис

www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Поруке

Поруке

емо
Мит о златном руну - србски чобани су имали обичај да цело стадо оваца отерају у реку и после би скидали златну прашину и груменчиће злата са руна.

Лета 1998.г. поново је постала популарна плажа испод и изнад бране, код Шевеља.

Деца су провалила да брана може да служи и као тобоган.

Од бране до испод Шевеља, на зиду је била је окачена пластична цев која је била део успешно обављеног експеримента господина Рада Младеновића, који се ту купао и који је управо тог лета дао оставку на место председника града Ариља. После оставке хтео је да бесплатно очисти брану од муља, уз услов да сав муљ остане њему, али од тога није било ништа јер му муљ нису дали.

Питао сам се шта ће му муљ и шта ли може бити у њему кад му га не дају.

10 година касније неко жели да потроши милијарду евра на грађење три велике бране на Рзаву, кобојаги због пијаће воде, а хидрогеолог др. Миомир Коматина, оснивач Светске асоцијације карста, каже да може само да се пробуши рупа у земљи и да се из карстних извора, тј. карстног језера бесплатно извлачи вода која не треба да се хемисјки пречишћава колико је чиста. Значи, са једне стране имамо милијарду евра тешке бране, уништавање реке, природе, прљаву воду Рзава која је друге класе због велике количине органског материјала у њој, па мора да се доста хемијски третира, а која је уз то и тешка због чега људи масовно обољевају од камена у жучи, бубрегу и панкреасу, а са друге стране имамо бесплатну карстну воду која не треба да се хемијски пречишћава, уз очување природе и људи.

Четвртина висине бране Сврачково, коју планирају да буде висока 68 метара, резервисана је за таложење муља.

У Студији утицаја бране Сврачково на природну средину у мониторингу воде наводе које ће се материје све пратити, али у том списку нема никла, злата, сребра...

''У оквиру испитивања неопходно је анализирати једном месечно следеће параметре квалитета воде: температура, мутноћа, провидност, боја, пХ вредност, растворени кисеоник, засићеност кисеоником, БПК5, ХПК, утрошак КМнО4, укупан суви остатак, растворене материје, амонијак, нитрати, нитрити, ортофосфати, сулфати, хлориди, органски азот, органски фосфор, м-алкалитет, укупна тврдоћа, концентрација и састав популације фито- и зоопланктона, број и састав бактерија, калцијум, магнезијум, манган, гвожñе, бакар, УВ-екстинција, хром, жива, кадмијум, олово, арсен, укупна алфа и бета активност и др.''



2010. године долази предлог на Комисији за планове да се на свакој реци и потоку Ариља направи брана са цевчином пречника два метра, кроз коју ће тећи скоро цела река. Од 29 мини брана усвојено је 12, а три су додате у Просторни план Ариља накнадно, без одлуке Комисије за планове, а у Просторни план је унета и ставка да број мини брана може да расте по потреби!

То значи да је производња струје само изговор да се дође до муља у коме се налази претпостављам злато, сребро, никал и ко зна шта још. Сва вода реке ће тећи кроз цеви, крај цеви долази до зграде мини бране где се неким ситима муљ филтрира, издвајају се драгоцени метали, остало се пропушта. Производња струје је ту као фол, да власник може да несметано извлачи драгоцености из муља, и уместо он да плати Србији за то, грађани плаћају њему преко својих месечних рачуна за ''зелену'' енергију. Генијалан план окупатора и сарадника.

Добар текст о флотацији руда и бранама:

Предраг Бранковић
''Дакле,ајмо сад овако:видим да се људи интензивно баве МХЕ(мини хидро-електранама)последњих неколико месеци,јер је цела ствар узела маха до неслућених размера,и људи су с правом забринути.Шта се дешава на Старој планини,Копаонику,Тари,Власини...?Мислите да"инвеститори"који подижу МХЕ и доводе силну механизацију,улазе у сукобе са медијима и народом,желе да се обогате од...електричне енергије добијене из МХЕ,и да је све то што раде вредно којег мегавата?Веома сте предвидљиви,и неко вас пушта да будете у тој заблуди.Са веома добрим разлогом као и увек-да се Власи не досете.Наравно,држава ћути,јер у суштини,она стоји иза свега,и нису ти"инвеститори"никли сами од себе(добра реч"никли",запамтите је)већ их је држава не само наоружала дозволама,него их је охрабрила да раде то што раде.Из једног ужасно важног разлога.Не праве они МХЕ због ел.енергије(колико год лудо изгледало,производња струје може и да се прогута негде у јавности као разлог за девастацију природе,јер побогу,држава мисли о снабдевању енергијом),већ их праве за њихову добро прикривену намеру-флотацију руда.Сећате се афере са никлом(оно"никли"од малопре),пре неколико година,када су стране рударске компаније пустиле пробни балон у јавност,да виде са каквом реакцијом ће се суочити?Када је Емир Кустурица реаговао?Ако сте ви заборавили,неко други није,већ вредно ради годинама.Е,па видите,за све њих је било заједничко да су повезане управо са овим местима где се праве данас МХЕ.Оно без чега ни један површински коп металних руда не може да функционише је ВОДА.А све ове divне планине крију у својим недрима неописива богатства у виду руда никла,цинка,олова,злата,сребра,бакра,антимона,кадмијума,полудрагог камења и ко зна каквих још ређих метала о чијем присуству нас нико није информисао,а вршена су ових година ОПСЕЖНА истраживања(то најбоље знају мештани села око Јастребца,Мајданпека,Бора,Лознице,Старе планине,Таре,Јошаничке бање,Трговишта,који су се чудили Канађанима и Аустралијанцима наоколо како искачу из џипова и раде чудне ствари са околним земљиштем).Цела ова ствар са МХЕ треба да отупи и припреми јавност на две ствари(јер протести ће полако јењавати,што због репресалија,што због губитка енергије и ресурса људи),а то су:перманентно девастирање природе на тим местима(јер ће биљни и животињски свет почети да одумиру због одсуства воде) и припрема цеви под притиском слободног пада за флотацију.Да,ОНО ШТО СЕ СПРЕМА МНОГО ЈЕ ГОРЕ од свега што сте могли чути и видети,а МХЕ су само почетак.Спрема се масовна експлоатација рудних богатстава Србије,а интензивна површинска експлоатација бакра(питајте становнике Бора),а нарочито никла и злата,ТРАЈНО загађује животну средину,без наде за опоравак.Огромне количине цијанида и сумпорне киселине,те изузетно токсичних тешких метала које ће се јавити и вештачким језерима напуњеним остацима флотације,претвориће целе регионе у месечеве пејзаже на веома,веома дуг период времена.Плус,с времена на време(као што сте могли видети у Румунији,Бразилу и афричким земљама)биће пуцања брана на флотационим језерима,где ће се тобож случајно,"непажњом",празнити садржај у реке,што ће доводити до масовног помора живог света у рекама и око њих.Драги моји,писао сам о томе поодавно,а пишем поново-ПРИПРЕМА НАМ СЕ ГЕНОЦИД.И нема тог жмурења које ће поправити ствар.Овог пута баба рога остаје''.

www.facebook.com/dragan.draganovic.3139/posts/2430370143681812

Кратак историјат борбе против брана у Ариљу:
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Уредјење града
емо
Јавни позив за презентацију Урбанистичког пројекта за изградњу комлпекса котларнице

ариље.орг.рс/индеx.пхп/актуелности/вест...урбанистики-пројекат

Да ли је у 21. веку, Ариљу, које има велики проблем са загађеношћу ваздуха, потребна топлана на дрва?

Зашто се није контактирао проф. др. Владан Петровић, проналазач из Бадњевца код Крагујевца, који помоћу свог система соларног грејања може да греје читаве градове?

Соларна топлана у Крагујевцу:


Проф. др. Владан Петровић, Бадњевац бб (Баточина), Крагујевац:


Предавање на Машинском факултету у Београду - "Механизми за покретање привреде на бази нових технологија" - проф др Владан Петровић:
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Уредјење града
емо
Позив за јавну презентацију урбанистичког пројекта за изградњу МХЕ "Ђеле"

ариље.орг.рс/индеx.пхп/актуелности/вест...а-јавну-презентацију
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Уредјење града
емо
2008.- 2019. г. - Брана Сврачково на Великом Рзаву у Ариљу и 11.10.2019. - Стручна посета градилишту бране Сврачково у Ариљу у организацији Инжењерске коморе Србије, Регионалног центра Чачак

Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ?
Категорија: Актуелности
емо
2008.- 2019. г. - Брана Сврачково на Великом Рзаву у Ариљу и 11.10.2019. - Стручна посета градилишту бране Сврачково у Ариљу у организацији Инжењерске коморе Србије, Регионалног центра Чачак

Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Уредјење града
емо
Добио сам писмени одговор председника Скупштине општине Ариља да се дрвеће у главној улици неће сећи због реконструкције. Веома сам задовољан одговором.


Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Уредјење града
емо
Касно синоћ, после сече, општинска управа Ариља је на општински сајт поставила обавештење да две брезе нису имале лишћа, па су зато посечене:

ариље.орг.рс/индеx.пхп/актуелности/вест...КQ2ЈуАрxДеДФМУд_Дзwк

Ако је истина да није било лишћа на гранама бреза (што не знам, јер је лишће дрвосеча могао да однесе пре него што сам дошао), а по сликама се види да стабла бреза нису трула и да су здрава, онда је питање шта је узрок да здраво дрво нема лишћа?!

[/УРЛ]

Ако здраве брезе нису имале лишћа, треба се окренути према Ситарином димњаку и видети да базне станице 4г мобилне мреже сва три мобилна оператера, које имају усмерено дејство, гађају право на брезе.

Снага базних станица мобилне телефоније на Ситарином димњаку је 31754 (тридесет једну хиљаду седам стотина педесет четири) пута јача од:

безбедне границе од 1 уW/м2 (0.0194 В/м) коју прописују:

- Директива Аустријске медицинске асоцијације - 2012. г, (Гуиделине оф тхе Аустриан Медицал Ассоциатион),
- Апел преко хиљаду лекара из Немачке и Аустрије - Фрајбургерски апел (Фреибургер Аппеал) из 2012.г,
- БУНД (Фриендс оф тхе Еартх Германy) (2008) - Прецаутионарy рецоммендатион фор генерал протецтион
ариље.орг.рс/индеx.пхп/форум/Уредјење-града/400-Архитектура-урбанизам-и-уређење-Ариља?лимит=10&старт=140#8903

Брезе (на слици сам их обележио љубичастом тачком) се налазе у пресеку између базних станица на Ситарином димњаку и базних станица на Услужном центру (стаклена зграда код зграде Општине) - значи дејство базних станица на брезе је дуплирано:

[/УРЛ]

имагес2.имгбоx.цом/81/61/7У5ГYЕ7з_о.јпг

Те брезе су сигнал Ариљцима да им прети животна опасност од базних станица мобилне телефоније које уместо да стоје на околним брдима најмање 500 метара удаљене од прве куће, спуштене су у центар града, најгушће насељену зону и изазивају болести за око 6000 људи центра Ариља који живе на мањој удаљености од 500 метара од тих базних станица.

Да брезе нису посечене, олистале би кад би се базне станице помериле на околно брдо.

Због овог знака упозорења од стране дрвећа, у току је сеча дрвећа по читавој Србији, па и у свету. Уводи се 5г мрежа чије ће базне станице бити мање, али на свакој бандери лед осветљења (које је повезано са 5г технологијом). Због тога намеравају да посеку сво дрвеће у центру Ариља. Такође и лед осветљење које се уводи на ариљске улице има опасности по здравље, то нека испита опозиција ако јој је стало.

А што се тиче комисије за сечу - ово је слика базних станица на Ситарином димњаку и сеча борова коју је купац Земљорадничке задруге спровео - 2016. г. пријавио сам сечу еколошком инспектору (усмено), том истом који је на челу комисије која је одлучила да посече брезе и ни до данас нисам добио одговор, нити су нови борови посађени на месту старих. То није шума, нити двориште, већ заштитна зона која дели стамбену зону од индустријске, што је наведено и у Плану генералне регулације Ариља.

[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]


Испод су примери из других градова:

Ово дрво се налази у граду Гејцхед (Гатесхеад), у североисточној Енглеској.
Поред њега се налази стуб на коме је предајник (мала базна станица) 5Г мреже мобилне телефоније.
Страна дрвета која је поред 5Г предајника се тотално осушила, нема ни једног листа, док на другој страни дрвета, на најудаљенијем делу од 5Г предајника, дрво и даље има зелених грана и лишћа.
Ако не посеку дрвеће по нашим улицама и поставе 5г предајнике на стубовима поред дрвећа, видећемо да се сво дрвеће посушило, што ће нам бити знак и упозорење колико је 5Г зрачње опасно, па ћемо се побунити.
Ако посеку дрвеће теже ћемо моћи да докажемо да су болести које будемо добијали од зрачења 5Г мреже повезане баш са 5Г мрежом.




У Енглеској искључен предајник мобилне телефоније који се налази поред школе након што је осморо деце оболело од канцера. Сва деца имају мање од 10 година.

www.dailymail.co.uk/health/article-68865...qТтХwгеГqаФврПXт7АМо


"Пољски премијер је предузео врло одговоран корак у потписивању Глобалног апела за забрану 5Г. Отворио је пут лидерима у другим земљама да предузму исти корак, штитећи тако своје грађане од потенцијално врло опасне и непроверене технологије чије последице за здравље и добробит немају преседана."

www.globalresearch.ca/prime-министер-пол...ЗЛвкx70лПxМклx74XоТY


Брисел је суспендовао увођење 5Г технологије због по људе опасног нивоа зрачења:

www.srbijadanas.net/brisel-је-суспендова...ЛСЈМоБ9БдсYyxУоy5Фwц


''У складу са стандардима, базна станица треба да буде постављена бар 3 метра изнад крошње дрвећа, тако да градске управе, под притиском револтираних грађана, могу да столетна стабла замене ниским једногодишњим садницама'':

www.danas.rs/dijalog/licni-ставови/добро...ББВ2YзАсРцМ5QДб2ЦТрс


Одборници града Гластонбурија, у југоисточној Енглеској, забранили су увођење 5г мреже у свој град због ризика по здравље:

гластонбурy.гов.ук/2019/06/19/тоwн-цоунцил-цхалленгес-5г/




Доктор Шерон Голдберг - Како 5г мрежа крши Нирнбершки кодекс;

Др-Схарон-Голдберг-Хоw-5Г-виолатес-тхе-Нуремберг-Цоде
www.facebook.com/watch/?v=355742162002191


Невидљива претња (зрачење):

Ан Инвисибле Тхреат (Радиатион) | Хисторy Доцументарy | Реел Трутх Хисторy



www.facebook.com/groups/567421966663398/...nk/2929042483834656/
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Уредјење града
емо
Градски парк у Ариљу, 16.08.2019. око 13:30 ч.

Непознати општинар наредио је сечу две брезе у једином градском парку у ком је сваке године све мање дрвећа. Дрвосеча није хтео да му ода име. Дрвосече сам затамнио на сликама јер бес народа не треба да се усмерава према непосредним извршиоцима, већ према општинару који је наредио сечу, пошто он прима плату да штити град, а не да га уништава. Као што се из слика да видети, стабла бреза су потпуно здрава, нису ни мало трула. Због осушене гране не сече се цело дрво!

Пре неколико година осекли су једну брезу на истом том месту и нису засадили нову. Ту је било пет бреза, вероватно као симбол петокраке, идеално место за игру са лоптом (знају Парковци о чему причам). Сада је ваљда на реду освета четника партизанима, па прво иду преко дрвећа.

Исто као и 26. марта 2008.г. кад су почели нелегалну сечу црних борова поред Лименке, прво су се побунила деца и осула вербалну паљбу по дрвосечама. Из Лименке и Лепотице ниђе никог да се побуни. Додуше, изабран је и добар термин за сечу - сахрана познатог ариљског писца. Само се једна жена активно побунила, исто као и 2008.г.

Живу ограду која је штитила парк извадили су, а на њено место и место тротоара засадили су асфалт за паркинг, тј. посадили су аутомобиле.

Уместо да су поново посадили оне жалосне врбе које су биле на врху зелених трибина, они посекоше још три стабла белог бора код справа за вежбање, а зелене трибине чекају бетонирање.

Узели су трећину парка да би изградили спортску халу, и тако је уништено једино безбедно дечје санкалиште и расадник.

Дат је пројектни задатак приватној београдској фирми, да у склопу реконструкције улице унесе у план да се посече постојећи двоструки дрворед у главној улици Ариља и посади нови, једноструки дрворед по средини улице или нови двоструки дрворед. Тај план реконструкције ће бити готов за који дан.

Планира се и сеча јединог преосталог дрвореда црног бора у центру, поред основне школе, иако у Плану генералне регулације стоји да зимзелено дрвеће треба да се сади поред школа јер испушта у ваздух лековите фитонциде који убијају бактерије, вирусе и разне бакциле, па тако позитивно утиче на здравље деце.

У главној и улицу поред основне школе планира се сеча укупно 95 стабала. А Ариљци ћуте и чекају да им извршитељи дођу на врата. Опозиција изгледа неће ништа да спречи, већ јој одговара да власт што више разјари народ, да би могла да и она зајаше исти.


[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]

[/УРЛ]


www.facebook.com/groups/567421966663398/...nk/2926389890766582/
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Уредјење града
емо
Малинари - 2019
Категорија: Пољопривреда
емо
Прво легализују нелегалну брану, па онда питају треба ли да се ради процена утицаја на животну средину!

''ОБАВЕШТЕЊЕ

Обавештава се јавност и заинтересовани органи и организације да је носилац пројекта "ВСП Енергy" д.о.о. Дљин бб, Лучани, поднео Захтев за одлучивање о потреби процене утицаја затеченог стања на животну средину за пројекат МХЕ "Јовановићи" на реци Пањици, Добраче, Ариље.

Заинтересована јавност може да изврши увид у садржину захтева сваког радног дана од 8 до 12 ћасова у Оштинској управи општине Ариље, канцеларија број 3. и достави своје мишљење у року од 10 дана од дана објављивања овог обавештења у писаној форми у периоду од 24.05.2019. до 03.06.2019. год.''.

ариље.орг.рс/индеx.пхп/актуелности/вест...ње-носилац-пројекта

Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Уредјење града
Хвала

Примљене захвалнице

емо
Чекао сам мало да видим да ли ће неко од званичника реаговати, али као што сам и очекивао нико ни да зуцне.

Сећам се тога заседа-ња Комисије за планове. Неколико дана пре, на мејл сам добио документа о 5 предмета о којима ће се расправљати. Изнео сам две примедбе:

- једну на Урбанистички пројекат препарцелације, изградње и регулације због планиране градње стамбене зграде у главној улици од зграде ''Божура'' до ''Сода спорта'',

- другу на План детаљне регулације за локацију стамбене зграде у улици Стевана Чоловића.

Не сећам се овога пројекта који си, Бранко, поставио, нити сам било какву документацију о њему добио на мејл. Да сам га видео, реаговао бих исто тако бурно као и ти. Смешно је и што на истом листу стоји да је то и идејни и главни пројекат.

Занима ме како је урбанистичка служба примила такав пројекат и како га је таквог послала на Комисију за планове? И зашто га није доставила на мејл члановима Комисије?

Седница је била баш згуснута и имало је о чему да се расправља. Била је присутна и архитектица из Чачка коју је по закону поставило министарство да буде члан Комисије за планове. То је било једно од укупно два њена појављивања за читаву годину на седницама Комисије за планове.

А друга архитектица (из Ужица), коју је поставило министарство, није се појавила ни једанпут .

Тако да о урбанизму Ариља и сада одлучују геодетски техничар, извођач грађевинских радова са вишом грађевинском школом, електроинжењер и грађевински инжењер.

Свака моја примедба је била прегласана. О сукобу интереса сам писао пре.

Политичке странке одређују кога ће да предложе да буде у Комисији за планове, тако да и ту важи критеријум подобности, а не стручности. Зато и не чуди што има много лоших пројеката који се допуштају, а не би смели ни по закону, ни по правилима струке.

Човек кад се прошета центром Ариља и погледа куће, зграде и улично дрвеће (тамо где је којим чудом опстало) запитаће се какви то јаки ветрови овде дувају када дрвеће има гране само са једне стране - комисијски или урбанистички. Страначки у сваком случају.

Ако се овако ради уз благослов урбанистичке службе и Комисије за планове, било би боље и јефтиније да се те службе укину и да се људима дају одрешене руке да раде како желе, пошто се и са овим службама све жеље инвеститора остваре.

Ја ту не кривим власнике таквих објеката - они природно желе да изграде што више на своју корист. Неко има образа, па има и кочницу, неко нема образа па тера колико хоће. Али ту је урбанистичка служба и Комисија за планове која ће да им каже шта сме, а шта не сме, јер они воде бригу о урбанизму града. Али, чим се допуштају такви пројекти некима, ту већ, одавно, нешто није у реду.
Кажу да нешто је труло у држави Данској
Категорија: Општинска управа
емо
Бих мало до Урјака јуче и видех да се увелико гради пут. Машине раде пуном паром, као што рече и Ненад, а дрвеће на брдима дуж Рзава се обара. Целе стране брда остају огољене.

Ко је њима дао дозволу да започну радове када нисмо добили одговоре на наше примедбе? Или раде без дозволе, а то пролази у нашој Општини?

Како је фабрика воде расписала тендер за пут и пре јавне трибине?

Волео бих да нас неко из Општине обавести да ли имају дозволу или немају и ко им је издао ту дозволу?


Овакве ствари се решавају једним добрим адвокатом. Нема ту филозофије.
Тужбу треба да покрене Група грађана и оне странке које су против бране (нека се сада докажу). Најбоље да све иде на међународни суд за људска права у Стразбуру.

Пре тога би требало да се уз овај планирани референдум за порез, Ариљци изјасне да ли су за бране или су против њих.


Ако се Ариљци референдумом изјасне да су против брана, онда ће се из буџета града Ариља финансирати тај судски процес.

Ако се у будући референдум не уведе питање брана, судски процес може да се финансира и из личних прилога. Мислим да не би било тешко сакупити паре за Рзав без брана.

Порез који Општинска власт жели да наметне референдумом користиће се да се са тим парама финансирају бране на Рзаву, јер Општина Ариље има обавезу да исфинансира један део тих брана.

Неко каже да ће се паре од пореза користити не за бране, него за путеве итд. - да, али само зато што ће паре које су до сада биле намењене за путеве и остало, ићи на финансирање бране. Да се не финансира брана, не би било ни пореза, као што га до сада није било.


Неко ми је причао да постоје ознаке по брдима у Грдовићима и да нико не зна чему служе. Када су питали људе, који су их постављали, пре неку годину, само су их погледали, без и једне речи, као да не постоје.

Е, па, сада могу бити сигурни становници Грдовића, да ће до тих тачака доћи поплавни талас ако се брана проломи. Реко' чисто да додам, сада се сетих.
Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ?
Категорија: Актуелности
емо
Дошло време да деца уче ''одрасле'' шта је то поштење.
Нема тих пара које могу заменити такав гест.
Свака част Ненаде.
Дечак вратио пронађене паре
Категорија: Леп пример
емо
То би ти могао да ми кажеш, јер си више информисан.
Ја ћу то видети када се протегнем и кренем.
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Уредјење града
емо
Прође и јавна седница Комисије за планове на којој смо појашњавали примедбе. Сада чекамо писмене одговоре Комисије за планове, посебно на сваку примедбу.

Мислио сам да ће обрађивачица овог Плана одговорити усмено, посебно на сваку од 57 приспелих примедби, али то се није десило јер је груписала примедбе и одговорила само на неколико. Од мојих 25 примедби, одговорено ми је на можда пет и то тако да ја не могу чудом да се начудим. На важно питање - ''што се крши Генерални план увођењем нових 80 станова'', одговорено ми је у фазону из Црног Грује - ''калдрма нема фуге''!



Ево и ГУП-а Ариља 2015, где се јасно види на карти да су ситно ишрафиране површине објекти јавних намена и то број два (2) је пословни простор у блоковима 6.2 и 1.5. Како сад доказати обрађивачици овог ПДР-а да стамбене зграде које она уводи у ова два блока нису објекти јавних намена и да њиховим увођењем крши ГУП Ариља - немогућа мисија!





имг830.имагесхацк.ус/имг830/7476/гпариље2015.пнг

Обрађивач никако да призна да крши Генерални урбанистички план Ариља, иако је то очигледно, као што ни Комисија за спровођење општинског референдума у Ариљу, никако да званично призна да референдум за самодопринос није успео - www.arilje.org.rs/aktuelnosti/vesti/351-резултати-референдума .

По сваку цену се гура изградња станова, а најстарији објекти у Ариљу премештају на једно место, вероватно што су остарили, поружнели, па да не кваре просек омладини.

Сви сада причају о туризму, раде се нови пројекти којима се Ариље ставља на туристичке карте света - па шта ћемо да ставимо као слику из центра града - људе како машу са тераса трећег спрата стамбеног блока који доминира над црквом?

Већ имамо две зграде које су веће од крста на цркви - зграда Божура која је постала већа од цркве доградњом мансардног крова и нова зграда код ''Лименке'' која има две, а на неким местима и три етаже више него што би смела да има (и после се људи чуде што им запушава канализација).

Ово је питање за све струке и све Ариљце - како треба да се оживи градски центар Ариља, како привући туристе - са 80 нових станова који би успавали центар или реконструкцијом старина, Немањићке тврђаве, увођењем објеката са јавним наменама (трговина, угоститељство, пословање, култура, спорт, разонода...)?
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Уредјење града
емо
Ја препоручујем пресовану трску јер има најбоља термо и звучна изолациона својства, најздравија је и најдуговечнија. Дупло је скупља од стиропора и камене вуне, али траје минимум четири пута дуже (траје и преко 100 година, док стиропор и камена вуна само 30 година и после опет зезанција око мењања фасаде).

Пресована трска се користи и за подну изолацију и показала се много боља од стиропора.

Скоро сазнадох да сламарица (душек са сламом) неутралише штетна подземна зрачења, па вероватно је то случај и са трском као подном изолацијом.
Како ће изгледати Ариље за 20 година?
Категорија: Остало
емо
Нојферте, ја нисам добио никакав званични одговор. Пошто га ти знаш, претпостављам да радиш у Општини.

Ако је ово званични одговор обрађивача овог ПДР-а, онда могу да закључим да се намерно кршио Генерални урбанистички план Ариља и одлуке Републичког завода за заштиту споменика културе, а не зато што није довољно проучио исте. Из мојих примедби и лаик може да види да овај ПДР није у складу са ГУП-ом, довољно је само да погледа легенду и карту ГУП-а које сам поставио изнад. Чак и да не гледамо у Генерални план, и деца знају да је строги центар града место за објекте јавних функција, а не место за стамбене зграде.

Обрађивач је нашао у мојим примедбама увредљив тон и то јој је изговор да ми стручно не одговори! Нечувено! Срећом да сам поставио примедбе на овај форум, па Ариљци могу да процене да ли су основане или увредљиве толико да се на њих не одговори. Примедба може да буде увредљива, али и ако је основана и ако није на њу обрађивач мора да одговори! То му је дужност. Обрађивач и не зна шта ће да ми одговори, не зна како стручно да оправда своје поступке, па је једини начин да нађе увредљиву ноту у примедбама и да ми због тога стручно не одговори. Професионално, нема шта.

Изговор обрађивача ПДР-а што је планирала стамбене зграде спратности подрум, приземље, два спрата и поткровље (иако се у ГУП-у Ариља каже да је центар пренасељен и да мора да се дупло смањи густина становања) са 80 нових станова је тај да је користила радове са конкурса за трг из 2003., и да када се поруши приземна кућа са једним станом, на том месту, по неком правилу треба изградити минимум пет нових станова. Прегледао сам све конкурсне радове трга из 2003. и могу да кажем да у новом ПДР-у није узето ни једно решење из конкурса, већ је испланирано тотално ново решење, са рушењем свих кућица и повећаном спратношћу. Конкурсни радови трга из 2003. морали су да се придржавају ГУП-а и одлука Републичког завода и очували су на својим местима и конак и кућу М. Требињца и куће у блоку 6.2, наравно уз реконструкцију и увођење нових садржаја.

Биће прихваћене само примедбе грађана које не ометају главни циљ овог Плана, а то је изградња што више нових станова на тргу уз премештање и рушење најстаријих кућа.

Прихватиће се примедбе људи који су се бунили што се планира проширење улица и то на рачун њихових дворишта, када су се те улице већ прошириле на њихова дворишта, као и примедба на паркинг који се планирао на низбрдици испод биоскопа, као да је то равна улица, закрчујући тако улаз у приватно двориште. Коришћене су неажурне подлоге за израду овог Плана, тако да је на папиру једно стање, а у реалности друго.

Баш ме занима да ли ће се прихватити примедбе станара блока 6.2, где се планирају 4 стамбене зграде, који траже да се испоштује одлука Републичког завода за заштиту споменика културе да се постојеће куће не руше, већ само реконструишу?

Да ли ће бити прихваћена примедба господина Требињца, који не жели да му се кућа из 19. века пресељава на другу локацију?

Да ли ће бити прихваћене примедбе људи, међу којима је и познати рестауратор историјских споменика културе, да се конак сердара и кнеза Јована Мићића не премешта на другу локацију?

Сада када су срушени и темељи конака, већ ће неко доћи на ''генијалну'' идеју (ако на њу није дошао док је конак још био на свом месту), да је то идеално место за столице кафића.

Сада је на Комисији за планове општине Ариље да одлучи да ли ће прихватити примедбе или не, тј. она сада одлучује ко је у праву - творац овог Плана или они који су поднели примедбе.

Од Комисије за планове општине Ариље желим написмено стручан одговор на сваку примедбу посебно, који је она дужна да пошаље на кућну адресу подносиоца примедбе!
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Уредјење града
емо
Ево и репортаже:

Дечак вратио пронађене паре
Категорија: Леп пример

Послане захвалнице

емо
Од 1970 године па све до данас сам цесто снимао Ариље. Многи од тих снимака и клипова се налазе на друственим интернет мрезама па их сви могу видети иако су они најинтереснтнији за саме градјане Ариља. Инсигхт на Yоутубе-у или другим сајтовима ми не мозе дати детаљне податке о гледаности ових филмица на територији Србије (за разлику од неких других земаља нпр.) иако знам да су их неки ариљци вец видели. А материјала - цесто јос необрадјеног (немонтираног) имам пуно -, па сам помислио да би било згодно дати на увид градјанима ове снимке посебно сто се врло цесто на њима виде особе које висе нису медју нама а имају бројну родбину која би мозда волела да на екрану види своје нестале. Или зиве. Ако се моја идеја допадне могао бих монтирати и оно сто јос нисам (има лепих ствари везаних за "Колор" те пуно којецега другог) и постепено га овде постављати...Да не би "отезавао" сајт давацу линкове...Изабрао сам за данас зивописни васар у Ариљу снимљен поцетком 70их...

Слике и прилике из Ариља кога висе нема...
Категорија: Остало
емо
Иван Трошки Дамљановић написао/ла:
Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу

Видимо да је сада на парцели број 84/6 (преко пута хотела Елен) изграђен пословни објекат, који се примакао улици, који нема ни једну просторију од јавног значаја, а налази се на месту на коме је планиран објекат много значајнији за Ариље, значи својом изградњом тај објекат је ускратио град Ариље да добије објекат који је достојан тог места. Овако, на преостале две парцеле не може да се сагради објекат са наменом коју је требао да има.

Ако је урбаниста ишао логиком да је објекат већ изграђен, па је онда ту парцелу издвојила из плана, зашто онда приморава власника кафића ''Либерти'' парцела 51/4 (која је у обухвату плана) да склони тенду која ту стоји преко 10 година, власника бивше пицерије (парцела бр. 60) да сруши објекат, власника приватне куће ( парцела 52/4) да сруши помоћни објекат... ?

Зашто не поступи по истом принципу за све и све те објекте не издвоји из обухвата плана, као што је урадила са парцелом 84/6 ? Шта има парцела 84/6 што остале набројане парцеле немају?



Шта она има што друге немају и зашто је изузета??? Момак, много питаш :)
Све похвале за труд који улажеш.
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Уредјење града
емо
"Филмски Викенд - АРИЉЕ 86" је имао разноврстан избор пратецих манифестација. За музицки део програма је позвана у госте дубровацка група Мусица Антиqуа јер се нијихов средњовековни музицки репертоар одлицно уклапао у кадар цркве Св. Ахилија у цијој су градњи уцествовали дубровацки каменоресци цести уметницки сарадници инаце династије Немањица. Пријем ариљаца је био изузетан - сто овај снимак и показује...Порта је била препуна. Драго ми је видети неке ариљце јоји висе нису медју нама: Мида Требињац,г-дја Вида Васиљевиц, господја Бозидарка и многе друге...
Овај концерт је одрзан пре велике модне ревије Добриле Смиљаниц коју цу представити у идуцем прилогу...

Слике и прилике из Ариља кога висе нема...
Категорија: Остало
емо
Храна - разоткривање највећих тајни
Категорија: Остало
емо
Исто је било и раније у вези плаћања струје. Неплатишама су део дуга отписали, омогућено им је да преостали део плаћају на рате, док су се све уредне платише поново питали зашто су били луди и плаћали све редовно, кад су могли плаћати мање и кроз разне олакшице и повољности.

Ова држава има тешку системску грешку и не постоји ни снага ни воља да се то промени. Она даје подршку несавеснима, а савесне понижава и деградира. Сада се сви они који се нису пријавили за легализацију смеју онима који су се пријавили. Својим нечињењем и својим погрешним потезима држава нас учи да не треба да је поштујемо, да не треба да измирујемо своје обавезе и поштујемо њене законе. Поред осталог, разлог је и то што држава доноси законе за које унапред зна да их не може поштовати - замислите, "сви објекти који нису легализовани, биће порушени".

Како се то нечињење администрације манифестује на нивоу локалне самоуправе видело се у тексту који сам објавио, уз приложене доказе. Сви се смешкају по општинским ћошковима и ликују, многима је текст мелем на рану, али нико ништа не предузима. Опет порука народу: може да ради ко год шта хоће и жели, али морате бити добри са неким у власти, како вам не би бридели образи. Саберите такве ситуације у свакој општини и добићете опште стање у држави.

"....Данас Република Србија има за стратешки циљ улазак у Европску унију. Све законе које доноси покушава да усклади са европским законодавством. Тако се догађа да поједини закони које донесе, одударају од наше стварности и постају неприменљиви. То указује да држава, осим уласка у Европску заједницу фактички и нема неки други развојни циљ. На то указују и неки актуелни закони који уређују материју која је предмет овог рада.

Закон о пољопривредном земљишту ограничава деобу парцела на делове мање од 50 ари, односно једног хектара (ако је земљиште уређено комасацијом), у циљу укрупњивања поседа. Услови привређивања у пољопривреди су такви, да произвођачи не налазе интерес да производе за тржиште, па нису ни заинтересовани за укрупњивање поседа. У пракси се и даље врше деобе и уситњавања поседа, с том разликом што се, због постојања оваквог закона, ове деобе не региструју у катастру непокретности, што ствара још већу неажурност катасатрских евиденција и несигурност у праву својине на непокретностима. Држава треба да својим прописима створи услове, да пољопривредници сами крену у укрупњивање поседа, а не да их на то натера закон иако за то немају економску оправданост.

Закон о планирању и изградњи из 2003. године и актуелни Закон о планирању и изградњи дозвољавају легализацију објеката изграђених без грађевинске дозволе и оба дају рок од 6 месеци да странке поднесу захтев за легализацију. Власницима објеката који у датом року не поднесу захтев за легализацију, према одредбама тих закона, донеће се решење о рушењу објеката. У време доношења тих закона, више од 60% објеката у Србији било је нелегално. Држава мора да преиспита последице које производи спровођење донетог закона. Јасно је да би, да се стриктно примењивао Закон из 2003. године, Србија била порушена више него у време највећих ратова. У правно уређеној држави, у новом, актуелном Закону, легализација се не би требала ни помињати, јер је требало да је већ решена по претходном закону. Прошао је рок за легализацију и по новом Закону и остало је још много непријављених објеката. Поставља се питање, какав кредибилитет у свету може имати држава која доноси прописе, за које унапред зна да се неће примењивати, која даје повластице грађанима који крену у легализацију, а немају никаквих повластица лица која у редовном поступку обезбеђују дозволе за градњу. У вези са наведеним, намеће се питање - колико је данашње друшво суштински правно уређеније од ранијег, односно колико су актуелне правне норме боље од старих...."
(Исечак из закључка Дипломског рада, Б. Бошковић)
Легализација - засто је пропала !?
Категорија: Уредјење града
емо
Бесплатну легализацију не дозвољава највиши правни акт
Легализација руши Устав?!
Петак - 24.12.2010

Да би идеја министра Оливера Дулића о бесплатној легализацији противправно саграђених објеката могла бити спроведена, влада би најпре морала да измени постојећи Устав, који не допушта неједнак третман грађана пред закон, сматрају економски аналитичари.

Наиме, саговорници „Ало!“ оцењују да Дулићев предлог дискриминише грађане који су већ платили легализацију, а поготову оне који су од почетка градили поштујући прописе и савесно плаћали грађевинске дозволе и таксе. Милан Ковачевић, саветник за страна улагања, не види ниједну добру страну омогућавања бесплатне легализације, јер сматра да би то директно урушило и овако климав правни систем.
- То није разумно и нема ниједан добар ефекат. Чему онда служи процес легализације, осим да се да велика награда онима који су кршили закон. Тако се свима шаље порука да убудуће никада ништа не плаћају држави - оценио је Ковачевић за „Ало!“. Он упозорава да је држава требало да појефтини или поједностави процес ако су то разлози због којих до сада није била успешна.
- Овако се чини да заговорници бесплатне легализације имају и свој лични интерес за тим. Не треба заборавити да има и државних зграда изграђених нелегално - упозорава Ковачевић, и додаје да би на овакву одлуку владе, ако до ње дође, морао да се изјасни и Уставни суд. Када је реч о повраћају новца онима који су легализацију већ платити, он сматра да ће то пасти на терет свих обвезника који ће због тога плаћати веће порезе.

Мирослав Прокопијевић, директор Центар за слободно тржиште, убеђен је да је реч о политичком маркетингу, без реалних изгледа да се то обистини.
- То је покушај прикупљања политичких поена у ситуацији када владајућа партија нема других, правих резултата. Највећи међу бројним недостацима ове идеје је што ће у том случају бити кажњени они који су поштовали закон и прописе, а они што су се о правила оглушили бити поштеђени - истиче Прокопијевћ, и додаје да чак и ако буду обештећени они који су накнадно легализовали своје објекте, то се неће односити и на оне који су од почетка легално градили.
- У том смислу они ће бити дискриминисани, што је супротно Уставу, који гарантује једнакост људи пред законом - каже Прокопијевић.


Одричу се 360 милиона евра?

Према доступним подацима, грађани су у законском року, до 11. марта ове године, пријавили за легализацију више од 780.000 divљих објеката, од чега је до сада легализовано између 10 и 15 одсто. Узимајући у обзир то да је просечна цена легализације око 600 евра по објекту мањем од 100 квадрата, то значи да би се ради бесплатне легализације око 600.000 преосталих објеката држава одрекла прихода од 360 милиона евра!


„То би био хаос!“

Верко Стевановић, градоначелник Крагујевца, сматра да је Дулићева идеја спорна у многим сегментима.
- То би изазвало потпуни хаос и поручило „зидај шта хоћеш и где хоћеш, све ће ти бити легализовано“. Не знам како би то објаснили онима који су легализацију платили. Мислим да је то исхитрена Дулићева изјава и не верујем да је ту идеју подржала влада - изјавио је за „Ало!“ Стевановић, коме се не свиђа ни предлог да они који су платили легализацију буду обештећени приходом од пореза на имовину.


Дулић: За муку је бесплатно

Министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић кориговао је ранију најаву јучерашњом изјавом да одлука о бесплатној легализацији, ако буде донета, неће подразумевати финансијске попусте или бесплатну легализацију за све власнике објеката пријављених за легализацију.
- Финансијски попуст сигурно неће моћи да добију они који су градили објекте ради привредних активности или да би на њима зарадили, већ они који живе у малим кућама, породичним домаћинствима, који су од муке градили те куће нелегално - рекао је Дулић.
www.alo.rs/vesti/34149/Legalizacija_rusi_Ustav
Легализација - засто је пропала !?
Категорија: Уредјење града
емо
БЛИЦ Четвртак, 23.12.2010.

Дулићево министарство спрема посебан закон
Држава ће вратити новац свима који су платили за легализацију
Иван Јовановић | 23. 12. 2010. - 00:02х | Фото: М. Јанковић | Коментара: 70

Министарство за просторно планирање и заштиту животне средине не само да планира да бесплатно легализује око 600.000 објеката, већ и да рефундира новац онима који су већ легализовали своје објекте. То ће се највероватније решити одбијањем тог износа од пореза на имовину који би грађани морали да плате у наредним годинама, сазнаје “Блиц”. Министар Оливер Дулић би требало да се у јануару наредне године састане са челницима највећих општина, како би се комплетна легализација завршила у 2011.
Ова одлука ће посебно обрадовати грађане Калуђерице, највећег divљег насеља на Балкану

Да би ово имало ваљану правну основу спрема се специјални декрет који ће имати јачину Закона о легализацији.


- Моја идеја је да се промени Закон о планирању и изградњи и да се једним актом прецизира процес бесплатне легализације свих бесправно саграђених објеката у Србији осим оних који не задовољавају основне грађевинске критеријуме. Морамо да уважимо чињеницу да грађани Србије живе изузетно тешко, али и да наша администрација на свим нивоима није у стању да спроведе ефикасну легализацију у кратком року. Такође и проблем катастра знатно успорава цео процес - казао је Дулић.


Процедура ће наводно бити следећа. Попуни се само најобичнији формулар, а локалне самоуправе ће морати да најбржом процедуром да легализују бесправне објекте на својој територији без икакве накнаде.


Рачуница је да се плаћањем пореза на имовину на којој су изграђени објекти прикупи око милијарду евра, што је три пута више од онога што је планирано да се сакупи легализацијом. Грађанима који су легализацију већ платили, држава ће уплаћени износ највероватније одбијати кроз порез на имовину наредних година, сазнаје “Блиц”.


Ова акција ће нарочито обрадовати становнике насеља у којима доминира divља градња, попут Гроцке, Калуђерице и Алтине у Београду.


Незванично сазнајемо да у граду Београду први пут чују за ову идеју. Доскора ништа није говорило да ће држава и размишљати о оваквом потезу јер је и сам градоначелник Београда Драган Ђилас недавно рекао да ће се цео процес легализације обавити по унапред утврђеном редоследу. Колику ће ово уштеду представљати за грађане говори да би легализација неког објекта од 60 квадрата у четвртој у Миријеву, која је четврта београдска зона, коштао око 150.000 до 200.000 динара.


О неопходности оваквог декрета говори и податак да је у неким градовима досадашњи процес легализације ишао веома спора. Тако рецимо, према неким проценама легализација у Нишу овим темпом би трајала бер 50 година, а Београду једва да је обрађено 2.000 од пристиглих скоро 200.000 захтева.


Као разлози за спору легализацију су навођени неажурност локалних самоуправа које су тај процес спроводиле, недостатак политичке воље, као и некомплетна документација коју су грађани подносили. Очекивања су била да се од легализације по најновијем закону прикупи између 300 и 400 милиона евра.



Цене по квадрату у И зони
Град - Цена
Рашка 205 евра
Нови Сад 144 евра
Београд 114 евра
Зрењанин 40 евра
Параћин 35 евра
Крагујевац 10 евра
Ниш 6 евра
Крушевац 5,1 евро
Књажевац 4,3 евра
Легализација - засто је пропала !?
Категорија: Уредјење града
емо
WWW.ДАНАС.РС Четвртак, 23. децембар 2010.

Након застоја у издавању грађевинских дозвола, ресорни министар признао да ни легализација не функционише
Идеје Оливера Дулића пропале у пракси
Министарство за просторно планирање намерава да уведе бесплатну легализацију * Бушатлија: Не може се једним законом решити пет области

Аутор: М. Н. Стевановић

Београд - Иако је Закон о планирању и градњи, усвојен крајем прошле године, најављен као системски акт којим ће коначно бити разрешени проблеми власништва над земљиштем, легализације, прибављања грађевинских дозвола, чак и нека од питања којима би требало да се бави још ненаписани закон о реституцији, у пракси се догодило управо супротно. У свим областима на које се односи донео више проблема него што их је било иако је ресорни министар Оливер Дулић упорно понављао да је реч о веома добром акту.

Процес легализације бесправних објеката, после масовног одзива грађана, готово да је заустављен у лавиринтима администрације, грађевинске дозволе се готово и не издају, а у Београду их је за годину и по дана додељено свега неколико. Ни конверзија права коришћења у власништво над земљиштем није прошла боље јер је уредба којом је била прописана накнада за тај посао неславно пропала. Министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић јуче је најавио да решење види у новом закону. Чињеница да су стручњаци и пре усвајања указивали на његову неприменљивиост, у тој изјави је изостављена.

- Када смо доносили Закон о планирању и изградњи имали смо намеру да поједноставимо процедуру легализације, да управни поступак, који се спроводи на локалном нивоу, буде убрзан и да се сви објекти за које је могуће издати дозволе, најзад буду легализовани - изјавио је јуче Дулић у Новом Саду признајући да процес легализације није успео.

Он је нагласио да је незадовољан досадашњим резултатима легализације јер је пропуштена велика шанса за искоришћавфање огромног ресурса, пошто велики број власника некретнина не плаћа порез на имовину. Уз то, Дулића очигледно притиска и обавеза владе да због европских интеграција реши имовинско-правни статус земљишта и објеката. Због тога је ових дана „процурила“ и идеја да се грађанима омогући бесплатна легализација објеката које су пријавили, што је тек изазвало салве негодовање стручњака и економиста. Нови закон сада би могао да створи нове проблеме.

- Устав захтева једнак третман свих грађана, али таквим предлогом у неравноправан положај стављају се они који су радили исправно, који су за све што су зидали прибављали уредне дозволе и плаћали дажбине. Са друге стране, терет улагања у инфраструктуру, ако ослободите плаћања комплетну нелегалну градњу, сваљује се на плећа свих грађана Србије. Ја се слажем да би одређеним социјалним категоријама требало помоћи да легализују своје објекте, али под тим плаштом не би смели да се провуку сви који су зидали без дозвола јер је међу њима много више богатих тајкуна и криминалаца него сиромашних грађана - каже за Данас консултант за инвестиције Махмуд Бушатлија.

Он подсећа да је стручна јавност пре две године, када је о почело да се расправља о Закону о планирању и изградњи, упозоравала да се једним актом не могу решити проблеми у пет области, али је ипак коначним текстом тај пропис обухватио и питања планирања, изградње, грађевинског земљишта, легализације и реституције. Ипак, одредбе којима је то регулисано су уопштене, ни једна област није детаљно обрадила материју па тај акт више личи на законик него на закон, тврди Бушатлија.

- Ми смо у старту скренули пажњу и да ће тако површан акт зауставити градњу у целој земљи, а то се и догодило. Један од основних проблема је и то што не постоје рокови и санкције за локалне самоуправе које не доносе планска документа, а без тих аката није могуће ни легализовати објекат нити издати грађевинску дозволу. Такође, без закона о градском и грађевинском земљишту, не могу се регулисати питања власништва над земљиштем - истиче наш саговорник.

Бушатлија подсећа и да је за примену тако оскудног документа било потребно да се изради још око 60 до 70 подзаконских аката, али донето је свега пет-шест и то оних којима је требало да се сачува „мир у кући“. Испоставило се да и они нису срећно изабрани, па су тако „спонзори“ игнорисали уредбу о конверзији земљишта. Реч је парцелама над којима су нови власници стекли право коришћења у приватизацији. Они су тада платили за капитал фирме, а не и за земљиште, али им је Дулићевим законом омогућено да га уз надокнаду конвертују у власништво.


Пропаст после шест месеци

- Власницима фирми је и ниска цена била неприхватљива, тако да је уредба о конверзији под притиском повучена. Коначно, и читав Закон је већ шест месеци после усвајања требало повући јер је било јасно да је неприменљив. Била би мања штета него сада, када се већ све искомпликовало. Али, да то мора да се учини јасно је, јер такав правни оквир у грађевинарству постаје озбиљна брана даљем развоју државе - каже Бушатлија и закључује да ће коначну одлуку о томе, највероватније донети неки пропагандни тим који ће процењивати одјек одлуке у јавности, уместо да, поучени овим искуством, консултују стручњаке за ту област.
Легализација - засто је пропала !?
Категорија: Уредјење града
емо
БЕОГРАД, 21. децембар 2010, (Њуз) – Унија државних институција Србије најавила је од Нове године драстично повећање висине мита у својим експозитурама широм Србије.

Како објашњава Ненад Јездић, председник уније, на овај потез су се одлучили због још увек актуелне економске кризе, али пре свега зато што постојеће висине мита нису мењане у последњих шест година.

- Стање у државним инстируцијама је забрињавајуће. Просечан радник у државној фирми практично је постао осуђен да живи само од своје плате, а сви знамо да је то немогуће – рекао је Јездић за Њуз.

Како сазнајемо, према новом тарифном систему од Нове године највећа поскупљења биће забележена у просвети. Тако ће за оцену више у средњој школи родитељи од сада морати да издвоје 250 уместо досадашњих 100 еура.
На факултетима ће тарифе скочити у зависности од врсте плаћања. Уколико се плаћа новцем, испити ће коштати преко 1000 еура уместо досадашњих 300-600.

Уколико се студенткиње одлуче за плаћање испита у натури у професоровом кабинету, од сада ће морати да поведу са собом бар још једну другарицу.

Ништа боља ситуација није ни у здравству. За обичан пријем преко реда у државној болници, уместо досадашње кесице Ц кафе од 200 грама, пацијенти ће морати да издвоје кутију Несцафе Голд Премиум.

За издавање лажних здравствених оправдања, уместо традиционалне чоколаде „Најлепше Жеље“, сада ће бити потребна Милка од 300 грама са целим лешницима или пуњена јогуртом од јагоде.

Од свих државних институција, једино у МУП-у Србије, бар до даљњег, неће бити ових поскупљења. Наш саговорник из МУП-а рекао је да су за сада тамо задовољни приходима од мита полицајаца, јер им је нови закон о саобраћају омогућио да имају много више простора и прилике за прикупљање истог.

Наведена повишења тарифа ступиће на снагу од 1. јануара, а Влада Србије поручила је грађанима да до Нове године пожуре и заврше све послове које имају по старим ценама.

Преузето са www.njuz.net
Најављено поскупљење мита у држ. институцијама
Категорија: Остало
емо
Уторак 28.12.2010.године са поцетком у 17,00 цасова у спортској хали у Ариљу поново це се окупити играци КЛИК-а из 80-тих и 90-тих да година да одиграју једну утакмицу како би све подсетили на оно сто је било. Додјите да се подсетите на Аца,Јанкера,Перија,Пека,Куза,Мазала,Лимуна,Целију,Дзига,Дудза,Зоца,Дјока,Каља,МиланаСмиљаница,Драгана итд...
косаркаска утакмица ветерана КК Клик.
Категорија: Спорт

Анкета о капиталним пројектима

Анкета о капиталним пројектима
 
Општина Ариље.  © 2005 - 2018