Opština Arilje - Najnovije vesti

Opština Arilje - Najnovije vesti Opština Arilje - Najnovije vesti
  • Povećajte veličinu slova
  • Normalna veličina slova
  • Smanjite veličinu slova
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме

Профил за Иван Трошки Дамљановић (Иван Трошки Дамљановић)

  • ВАН МРЕЖЕ
  • Registered
  • Ранг: Senior
  • Датум регистрације: 27 дец 2009
  • Временска зона: GMT +1:00
  • Локално време: 11:33
  • Порука: 282
  • Преглед профила: 12801
  • Карма: -12
  • Место: Ариље
  • Пол: Мушко
  • Рођендан: непознато

Потпис

www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&start=30#1987
Поруке

Поруке

emo
Општина Ариље расписала је јавну набавку за израду пројекта реконструкције улице Светог Ахилија - главне улице у Ариљу.
Захтевају од пројектанта да испројектује две варијанте реконструкције улице - прву варијанту са једноструким дрворедом и другу варијанту са двоструким дрворедом.
Значи спрема се тотална сеча свог дрвећа у главној улици, дужина око 365 метара.

Из конкурсне документације јавне набавке:

''3.4. ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК

ОЗЕЛЕЊАВАЊЕ
Пројектом озелењавања предвидети: подизање дрворедних садница (дворедни или једноредни) дуж целе саобраћајнице. Предвидети садњу одговарајућег украсног шибља на слободним површинама и подизање травњака. Пројекат радити и опремати сходно важећим законским прописима.

Пре израде идејног решења, пројекта за грађевинску дозволу и пројекта за извођење, обавеза пројектанта је да понуди најмање две варијанте партерног уређења и пројекта озелењавања (односи се на варијанте са једноредним и дворедним дрворедом).

Пројектант је у обавези да Идејно решење израђено у складу са овим пројектним задатком достави инвеститору на сагласност. Тек након добијене писане сагласности инвеститора на идејно решење пројектант може да настави са следећом фазом израде техничке документације''.

''5.21. ЕЛЕМЕНТИ КРИТЕРИЈУМА ЗА ДОДЕЛУ УГОВОРА
Критеријум за доделу уговора је „најнижа понуђена цена“.''

Дирекција за изградњу града Ариља, док је постојала, већ је урадила Идејни пројекат реконструкције главне улице, по коме се сече сво дрвеће у улици и поставља једноструки дрворед по средини улице. Пројектанти тог Идејног решења су један грађевинац (главни пројектант) и две архитектице, сви бивши радници Дирекције и сви Ариљци. Урађен је и главни пројекат инсталација за варијанту једноструког дрвореда по средини улице.

Критеријум за победу на конкурсу и доделу уговора није најбоља идеја реконструкције улице већ најнижа понуђена цена - што је скандал.

Када пројектант достави две варијанте дрвореда, који орган општине ће да одлучи која варијанта је боља - урбанистичка служба која нема ни једног архитекту или Комисија за планове која нема ни једног архитекту из Ариља? Питају ли се шта грађани Ариља?

Рок за израду документације (идејно решење, идејни пројекат, пројекат за грађевинску дозволу и пројекат за извођење) је месец дана, што је мало, готово је немогуће израдити сву ту документацију за тако кратко време, што подстиче сумњу да неко већ има урађену документацију или њен већи део.

Поставља се питање и квалитета таквог решења урађеног за тако кратко време (месец дана), јер квалитетно решење подразумева и израду анкета, а за квалитетно анкетирање грађана Ариља требало би бар петнаест дана (обавештавање на радију, телевизији...).

Овај пројекат реконструкције је нелегалан из више разлога:

1. Дрворед у улици Светог Ахилија, главној улици Ариља је млад, здрав и прелеп кад олиста и кад се саставе крошње (за то је требало бар двадесет година). Нико нема права да здрав дрворед тотално сече. Могу само да се посаде нова стабла на месту где стабла недостају (како пише у Плану генералне регулације Ариља). Реконструкција улице никако не подразумева и сечу дрвећа, јер дрвеће не смета реконструкцији. Дрвеће не живи само тридесет година. Стари дрвореди су капитал једног града и ко их посече тај уназађује град. Ако као разлог сече наводе да дрвеће подиже асфалт, при реконструкцији улице може врло лако да се одради да се то више не дешава постављањем бетонских саксија око дрвећа, које ће усмерити корење да расте у дубину.


2. Двоструки дрворед у главној улици Ариља мењан је више пута, али је увек био двоструки дрворед. Висина приземних кућа, ширина улице и двоструки дрворед имају одређену пропорцију, и ако се та пропорција наруши руши се цела амбијентална целина центра Ариља. Сечом двоструког дрвореда ради садње једноструког мења се идентитет улице, руши амбијентална целина центра, а то не дозвољавају планови вишег реда које План реконструкције мора да поштује - а то су План генералне регулације Ариља и План детаљне регулације ''Центар 1''. Двоструки дрворед главне улице Ариља је визуелни идентитет Ариља од када је направљена главна улица и саставни део главне улице и амбијенталне целине центра града и то не сме да се наруши.


3. Пошто грађани Ариља нису учествовали у изради ове пројектне документације јер их пре писања пројектног задатка овог конкурса нико није питао, ни кроз анкете, ни кроз јавне (биоскопске, не фудбалске) трибине, нити ће их питати кроз јавни увид (не расписује се за пројекте реконструкције) које садржаје желе да имају у главној улици и како желе да се улица уреди, пројектни задатак овог конкурса је нелегалан, па самим тим и цео конкурс.

Постављање питања грађанима Ариља о сечи дрвореда је нелегално, јер планови вишег реда штите двоструки дрворед (исто као што је нелегално постављање референдумског питања о отцепљењу Косова, јер Устав Србије не дозвољава отцепљење Косова - да Устав не чува Косово, онда би било легално и обавезно поставити референдумско питање у случају да Власт жели да Косово поклони). Када планови вишег реда не би чували двоструки дрворед, онда би било легално и обавезно питати грађане Ариља да ли желе да се двоструки дрворед у главној улици посече и да ли желе да нови дрворед буде двоструки или једноструки, па када се грађани изјасне, тек онда треба приступити писању пројектног задатка.


4. Ова реконструкција није у сагласности са Планом генералне регулације Ариља, Планом детаљне регулације ''Центар 1'', Планом детаљне регулације ''Градски трг'' јер ти планови потврђују двоструки дрворед у главној улици, не предвиђају његову сечу, нити његово претварање у једноструки дрворед, и својим графичким и текстуалним деловима потврђују постојање и позивају се на двоструки дрворед главне улице као део амбијенталне целине центра града.

Онај ко је написао пројектни задатак реконструкције главне улице Ариља, који подразумева да се сво дрвеће у главној улици посече, да би се омогућило ''подизање дрворедних садница (дворедни или једноредни) дуж целе саобраћајнице'', прекршио је План генералне регулације Ариља, План детаљне регулације ''Центар 1'', План детаљне регулације ''Градски трг'' и Генерални план који је престао да важи 29.12.2016.г, али његови општи принципи озелењавања важе универзално јер су део урбанистичке науке која је основа за израду свих урбанистичких планова. Писац пројектног задатка наступио је самовољно, не обазирући се на постојеће урбанистичке планове, традицију Ариља, мишљење Ариљаца и мишљење струке. Ако му се намере остваре, уназадиће Ариље вишеструко:

1. туристички (требаће најмање двадесет година да се крошње дрвореда споје, у случају да поново буде двоструки дрворед, а у случају да буде једноструки дрворед трајно је унаказио град и улицу),
2. здравствено (погоршање ваздуха у центру града, повећање смога и бактерија),
3. уништавају се пропорције главне улице,
4. уништава се амбијентална целина центра града (стара чаршија са црквом),
5. уништава се визуелни идентитег главне улице,
6. уништава се зелена траса Николе Добровића,
7. емотивно (Ариљци су навикли на постојећи дрворед, свако дрво распознају, неки чак имају и своје омиљено дрво у том дрвореду),
8. крше се и права дрвета на живот јер је свако дрво тог дрвореда један Ариљац, грађанин Ариља и то познатији од многих људи Ариљаца,
....................................................................................................................................

Сеча постојећег двоструког дрвореда Јавора главне улице Ариља је тежак прекршај јер би цео град и сви Ариљци били оштећени!
Просто је незамисливо да неко може тако самовољно да инсистира на сечи, а прима плату од грађана Ариља! Испада да га Ариљци плаћају да уништава Ариље!


5. Ова реконструкција није у сагласности са Планом генералне регулације Ариља, усвојеним 29.12.2016.г, јер у њему пише:

2.1.4. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ЗА ОБЈЕКТЕ И ПОВРШИНЕ ЈАВНЕ НАМЕНЕ
ЈАВНЕ ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ
2. Скверови и линеарно зеленило

''У постојећим улицама са дрворедима, допунити и заменити оштећена и уништена стабла''.

Значи, поштовати постојеће дрвореде, а не сећи их и претварати двоструке дрвореде у једноструке.

arilje.org.rs/component/content/article/1542.html


6. Пројектни задатак конкурсне документације за израду пројекта реконструкције главне улице Ариља није у сагласности са планом вишег реда, јер План детаљне регулације ''Центар 1'', усвојен 29.12.2011.г, не предвиђа сечу стабала у улици Светог Ахилија, а на његовој карти ''План намене површина са границом површина јавних намена'' улица Светог Ахилија нацртана је са двоструким дрворедом (графички и текстуални део планова су исте снаге).

arilje.org.rs/index.php/preuzimanje/opst...je-centar-1-u-arilju


7. Пројектни задатак конкурсне документације за израду пројекта реконструкције улице Светог Ахилија, не поштује план вишег реда - План детаљне регулације ''Градски трг'’!

У Плану детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, пише:

''Пешачка веза трга са потенцијалном пешачком зоном у улици Светог Ахилија - Задржати сво постојеће високо зеленило (на тргу)'', док је главна улица нацртана са двоструким дрворедом! - План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, лист бр. 3, Назив листа - ''Композициони план партерног уређења''.

Графички и текстуални део планова су исте снаге, па, ко не верује нека погледа графички део ПДР-а ‘’Градски трг'’, лист бр 3, тачкица на раскрсници код трафика води до текста на дну листа.

arilje.org.rs/index.php/preuzimanje/opst...gradski-trg-u-arilju

arilje.org.rs/preuzimanje/opstina-arilje...isticki-planovi.html


8. У Генералном урбанистичком плану ‘’Ариље 2015.'’ стоји одличан део о јавном зеленилу:

'’4.7. Јавно зеленило

Зелене и слободне површине у граду треба да се остваре као продужетак природног окружења града и структуре шума и зелених површина по ободу града.

Узимајући у обзир функције зелених површина као санитарно-хигијенску, декоративно-естетску и заштитну, оне треба да представљају основ за развој како пасивне, тако и активне рекреације становништва.

Утицај зелених површина на ужим градским просторима се огледа кроз деловање:

- биљног покривача односно зелених површина насеља, на амплитудне разлике температуре ваздуха чинећи их умеренијим;

- дрвореда и зелених парковских површина у граду као механичких средстава (таложници) против продирања аерозагађења, кога смањују и скрећу у жељеном правцу;

- зелених површина у граду које у знатној мери испољавају биохемијски ефекат редуковања загађености у атмосфери;

- вегетације у граду која ефикасно регенерише ваздух;

У планском периоду до 2015. године, треба побољшати биљни фонд, како у погледу квалитета, тако и декоративних побољшања састава зеленог фонда.

Јавно зеленило парковског типа предвиђено је да се подигне, сем ревиталације постојећег градског парка, у зонама становања и на мањим површинама ради окупљања и дружења у оквиру суседства.

Дрвореде треба подићи у свим улицама према следећем принципу:

у улицама чији је правац исток - запад треба обезбедити засену тротоара средњевисоким обостраним дрворедима, а у улицама правца пружања север - југ треба обезбедити засену тротоара и фасада вишим обостраним дрворедом.

Дрвореди се подижу у оквиру тротоара чија је ширина минимално 2,5м. Ако је тротоар мање ширине, дрвореде треба сместити изван јавне саобраћајне површине, на грађевинским парцелама, што се решава у Регулационим плановима имајући у виду удаљење грађевинске од регулационе линије.

Заштитно зеленило предвиђено је да се подигне до 2015. године, поред река и индустријских објеката.

Укупне ангажоване површине су следеће:

- јавно зеленило 4.5 хектара
- заштитно зеленило 9.0 хектара
- слободно зеленило и шуме 27.0 хектара

Укупно зелене површине заузимају 40,5 ха или 38,5 м2 по становнику.

Зеленило које није обрачунато у билансу површина је зеленило у оквиру парцела становања, парцела објеката за јавне намене и туристичко-рекреативних површина'’.

Из овог текста који је узет из Генералног плана Ариља, видимо да је улога дрвореда у улицама много већа од естетске (како се обично мисли) и да постоје оправдани разлози за садњу двоструких дрвореда, што је и обавеза прописана овим Генералним планом Ариља.

Главна улица Ариља простире се правцем северозапад - југоисток, значи треба обезбедити засену тротоара и фасада вишим обостраним дрворедом.

Генерални план је престао да важи 29.12.2016.г. (када је донет План детаљне регулације), али његови општи принципи озелењавања важе универзално јер су део урбанистичке науке која је основа за израду свих урбанистичких планова..

9. Кад се имају у виду сви постојећи планови који штите двоструки дрворед главне улице Ариља, поставља се питање како је могуће да се неко у Општини оглуши о њих и о вољу грађана Ариља који желе да се дрворед очува?! Зашто се троше огромне паре на планове ако их сами општинари не поштују?! Ко је тај који наређује сечу дрвореда?! Ко тог човека штити од одговорности?!

10. Пошто не поштује планове вишег реда и вољу грађана Ариља, пројектни задатак, па самим тим и цела конкурсна документација за израду пројекта реконструкције улице Светог Ахилија нису легитимни.

Да ли желите да се у главној улици Ариља очува двоструки дрворед и да пролазимо између састављених крошњи двоструког дрвореда, засвођеном главном улицом као до сада:




oi41.tinypic.com/io3w55.jpg




oi40.tinypic.com/2eye0qc.jpg




oi41.tinypic.com/2ce3tp3.jpg




oi42.tinypic.com/21bq0jm.jpg


или желите да имамо једноструки дрворед који заузима најважнији - централни део улице и заклања њену визуру :



oi41.tinypic.com/1o0thw.jpg


Могућа су три разлога сече дрвећа:

1. зато што је то окупатор наредио,
2. жеља власника локала да и званично укину тротоаре да би поставили столове и столице,
3. чиста глупост и лоповлук.

1. Ако је то неко наредио, онда он има више разлога зашто сече дрвеће у главној улици Ариља.
Ко је то наредио, не зна се. То је исти онај ко наређује да се посече дрвеће у центрима и трговима свих градова у Србији.
Народ се буни, струка се буни, али власт инсистира да се дрвеће посече, што значи да им је стигла наредба коју морају да изврше.
Пошто је дрвеће крволочно секла претходна демократска власт, а сад сечу наставља ова напредњачка власт, наредбу за сечу је дао неко ко управља и једнима и другима, значи окупатор Србије.

Разлози окупатора за сечу дрвећа су:

1а. 5Г мрежа (5Г базне станице) мобилне телефоније - 5г мрежа користи екстремно високе фреквенције од 30 до 300 GHz, таласне дужине од 10 mm до 1 mm тј. микроталасе и милиметарске таласе. Што је фреквенција већа, таласна дужина је мања.

Милилетарски радио таласи 5Г мреже теже продиру кроз зидове од микроталаса 4Г и 3Г мреже (које шаљу таласе дужине неколико десетина центиметара), а лишће дрвећа, дрвеће, биљке и киша их апсорбују (сметају им да допру до мобилних телефона). Због тога се планира много гушће постављање базних станица 5Г мреже (антена), на сваких 100 метара, испред сваке стамбене зграде, поред сваке пете куће и то са смањеном висином постављања него до сада, буквално у висини глава пешака, док ће саме антене базних станица бити мање по величини. 5Г сигнал ће се слати и са сателита (око 20 000 нових сателита). Због малог домета таласа 5Г мреже и слабе продорности, у свим градовима Србије и целом свету почеле су припреме у виду сечења стабала и огољавања градова јер што више стабала посеку, мање ће их коштати постављање антена.

5Г технологија имаће вишeструкe aнтeнe рaспoрeђeнe у “фaзнe низoвe” кoјe зaјeднo eмитују, усмeрeне, упрaвљивe снoпoвe, нaлик лaсeрским, кoји слeдe јeдни другe (што код постојећих базних станица није случај).
5Г мрежа биће много опаснија по здравље људи од 4Г и 3Г мрежа, јер је фреквенција већа, а таласи мањи - кожа и рожњача ока ће најпре апсорбовати милиметарске таласе 5Г мреже и најпре ће страдати (доказано на пацовима и зечевима), биће појачана интерференција са унутрашњим електромагнетизмом човекових нерава (па заједно са ласерским слањем на тачно одређени мобилни телефон отвара широк спектар могућих деловања на тачно одређену особу), у ваздуху ће бити вишеструко повећан електромагнетни смог, а количина електромагнетног зрачења ће од 10 до 100 пута премашивати садашње дозвољене границе које прописује закон. У Студији из 1986.г, Oм Ганди (OM P. Gandhi) упoзoрaвa дa милимeтaрскe тaлaсe снaжнo aпсoрбујe рoжњaчa oкa кao и дa oбичнa oдeћa, дeбљинe милимeтрa, пoвeћaвa aпсoрбцију eнeргијe кoжoм, eфeктoм рeзoнaнцијe. Фреквенције на којима ради 5Г мрежа и технологија милиметарских таласа, одавно се употребљавају у војним операцијама и као електромагнетно оружје за масовно онеспособљавање људи, тј. за контролу маса. У пробном пуштању 5Г мреже, долазило је до масовног умирања птица које су одједном, у групама, падале мртве са дрвећа.

Повећање фреквенција мобилне мреже неће утицати на брзину дељења података, бар ми то нећемо осетити јер се ради о делићима секунде, зато је нејасно због чега се фреквенција повећава на опсег који је много штетнији за човека и живи свет.

''Укинућe сe oбaвeзa oбaвeштaвaњa јaвнoсти и јaвних рaспрaвa. Чaк и упркoс јaвнoј рaспрaви у кoјoј су стотине нaучникa изнeли дoкaзe прoтив 5G, дoнoшeни су зaкoни кoји oдузимaју прaвo лoкaлним влaстимa дa узимaју у oбзир тe дoкaзe. У СAД, нa примeр, зaкoн зaбрaњујe лoкaлним влaстимa дoнoшeњe рeгулaтивe у вeзи бeжичних тeхoлoгијa “нa тeмeљу утицaјa рaдиo фрeквeнтнoг зрaчeњa нa живoтну срeдину” и судoви су прeoкрeнули рeгулaтoрнe oдлукe o пoлoжaју рeпeтитoрa јeднoстaвнo зaтo штo јe вeћинa јaвних искaзa билa o здрaвљу. Oсигурaвaјућa друштвa, oсигурaвaчи, нeћe пружити пoкривaњe прoтив eлeктрoмaгнeтских ризикa, пa нијe јaснo кo ћe бити прaвнo oдгoвoрaн зa oштeћeњe здрaвљa, живoтa и имoвинe, кoји прoизлaзe из излaгaњa 5G мрeжи, билo нa тлу или у свeмиру''.

МEЂУНAРOДНИ AПEЛ: ЗAУСТAВИТE 5Г НA ЗEМЉИ И У СВEМИРУ - потписан од водећих научника и доктора

www.biogen.rs/wp-content/uploads/2018/11...ian5GSpaceAppeal.pdf

www.5gspaceappeal.org/the-appeal

UN, NE MOŽETE REĆI DA NISTE OBAVEŠTENI "5G-OBJAVA RATA ČOVEČANSTVU"



2а. Окупатор жели да посече дрвеће да би имао прегледност улица и тргова у сваком тренутку док снима из сателита, да би знао ко се где креће.

3а. Окупатор жели да посече дрвеће да му не би сметало док просипа отровне супстанце на наше градове и села. Ако и посади ново дрвеће, онда је то неко патуљасто и закржљало дрвеће које слабо расте и нема улогу правог дрвећа - сади се као изговор да се нешто посадило, да се не би посадило право дрвеће - да могу не би посадили ништа - следећи корак је да и то кржљаво дрвеће ишчупају и градове скроз забетонирају.

4а. Окупатор жели да посече дрвеће јер дрвеће штити човека и живи свет - убија бактерије у ваздуху, ствара кисеоник, оживљава дух, доприноси бољој атмосфери и утиче да се човек боље осећа и има више снаге и воље за животом. Кад се Србија ослобађала од Турака, масони који су помагали Карађорђу и Милошу Обреновићу су посекли сво велико дрвеће, све џиновске храстове лужњаке да би ослабили Србију у сваком погледу.

Можда је технологија 5Г мреже само изговор да би се имао разлог да се посече сво дрвеће и зеленило јер доприноси очувању живота. Кад се посече дрвеће и зеленило нестаће и човека и животиња, а то је и циљ новог светског поретка - смањивање популације људи на 500 милиона, како је и записано на споменику у Џорџији.

Онај ко изврши наредбу окупатора, имаће његову комплетну заштиту од судског и институционалног гоњења, а као награду за верно извршавање наредбе моћи ће да слободно краде разним тендерским и осталим намештањима паре из буџета које су паре грађана Србије - окупатор га плаћа тако што му даје комплетну заштиту да краде Србију. Детаљније под бројем три.

2. Други могући разлог је што власници локала хоће и званично да укину садашње тротоаре, да би имали више места за постављање столова и столица, па мисле да им дрвеће смета. Али не схватају да када би се направио једноструки дрворед, имали би још мање простора за столове јер ако би остао двоструки дрворед, могли би да поставе столове до дрвећа (а то је 4 метра), а средина улице би била за пешаке и ватрогасно возило, док са једноструким дрворедом имали би мање од 2,5м, осим ако не мисле да заузму читаву улицу (ширина улице је 16 метара).

3. Ако је разлог сече дрвећа чиста глупост и лоповлук, онда је систем овакав - у тендеру се напише да онај ко буде радио реконструкцију (извођач радова) мора да посече сво дрвеће и да засади ново дрвеће које је старо од 10 до 12 година. Дрвеће старо 10 до 12 година кошта од хиљаду до преко три хиљаде евра и нема да се купи у нашим расадницима, већ само у иностранству. Извођач радова уместо дрвећа старости 10 до 12 година посади дрвеће старо 2 године које кошта 5 евра и на сваком дрвету је зарадио најмање 1000 евра. Значи, на 100 посечених стабала има зараду 100 000 до 300 000 евра. Тако је преварио остале учеснике на тендеру, јер да су знали да не морају да саде дрвеће старости 12 година, дали би цену која је минимум 100 000 евра мања. Онај ко је расписао тендер ћути, не буни се, не реагује што дрвеће није старо 10 до 12 година, што утиче да посумњамо да има неки договор са извођачом радова о подели нелегалне зараде остварене од сече дрвећа због непоштовања тендера.

Ја дрвеће сам не могу заштитити од сече.
Потписе за петицију не могу да прикупљам јер из искуства знам да од петиција нема никакве вајде, а окупатор добија џабе списак непослушних грађана. Моје је било да обавестим Ариљце да је сеча дрвећа у главној улици Ариља нелегална, да је сеча постојећег двоструког дрвореда противна постојећим урбанистичким плановима вишег реда, да нема ни један оправдани разлог за сечу, да је дрвеће здраво, младо, тек саставило крошње, да о сечи дрвећа не могу да одлучују општинари, поготово јер немају ни један орган и службу која је стручна да о томе одлучује. Да ли ће дрвеће да буде посечено и да ли ће бити једноструки дрворед по средини улице или двоструки не може да одлучи ни пројекти биро који буде радио план реконструкције. Када не би било урбанистичких планова вишег реда који штите постојећи дрворед од сече, онда о дрвећу могу само да одлуче Ариљци - народ и стручњаци из Ариља. Али пошто постоје урбанистички планови вишег реда који штите постојећи дрворед главне улице, онда нико нема права да сече дрворед, дрворед је заштићен и нема онда шта да одлучују општинари и народ да се пита. Ја као неко из струке кажем да је сеча нелегална, беспотребна и да се реконструкција може извршити без сече дрвећа без икаквих проблема и да ће велика штета бити нанета Ариљу ако се дрвеће посече. Мој став о очувању дрвећа деле све архитекте, урбанисти, еколози, биолози целе Србије и света (ту не рачунам општинске и страначке архитекте којима су новац и власт вреднији од образа).

На вама, Ариљцима, је да сада одлучите да ли ћете направити неку акцију и заштитити дрвеће у главној улици. Ја сам одрадио своје и ту сам и за даље акције. Не дозволите да нам униште град.

arilje.org.rs/component/content/article/1553.html
arilje.org.rs/upload/preuzimanje/opstina...20rekonstrukcija.pdf
arilje.org.rs/upload/preuzimanje/opstina...20rekonstrukcija.pdf


Слика посеченог црног бора, на Зеленој траси, 20.11.2013. - фотограф Милан Обрадовић.


Црни бор, кога су посекли, на раскрсници Зелене трасе (улица Милоша Глишића) и главне улице Ариља (Светог Ахилија).
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Uredjenje grada
emo
Јавни увид у Нацрт Плана детаљне регулације за мост у Вранама

arilje.org.rs/index.php/aktuelnosti/vest...-uvid-most-u-vranama

''Јавни увид обавиће се у трајању од 30 дана, од 26.03.2019. године а закључно са 24.04.2019. године, у просторијама Услужног центра Оштине Ариље и то радним данима од 07,00 до 15,00 часова.

Заинтересованим физичким и правним лицима која врше увид у изложени материјал, Одељење за урбанизам, изградњу и инспекцијске послове пружиће потребне информације и стручну помоћ (Канцеларија бр.11).

Јавна презентација Нацрта Плана детаљне регулације ће се обавити у среду 10.04.2019.године са почетком у 11.30 часова у сали Скупштине општине Ариље.

Јавна седница Комисије за планове општине Ариље, одржаће се у у сали Скупштине општине Ариље у среду 07.05.2019.године са почетком у 11.30 часова.

У току јавне седнице, сва присутна физичка и правна лица која су поднела примедбе у вези са Нацртом плана у писаном облику, могу образложити примедбе пред Комисијом за планове општине Ариље.

Примедбе и сугестије на Нацрт Плана детаљне регулације могу се у писаној форми предати на писарницу Оштине Ариље или поштом на Општинска управа општине Ариље, Светог Ахилија 53, 31230 Ариље а закључно са 24.04.2019. године''.
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Uredjenje grada
emo
Јавни увид у Нацрт Плана детаљне регулације за улицу Вука Караџића

arilje.org.rs/index.php/aktuelnosti/vest...d-ulica-vuka-karadia

''Јавни увид обавиће се у трајању од 30 дана, од 26.03.2019. године а закључно са 24.04.2019. године, у просторијама Услужног центра Оштине Ариље и то радним данима од 07,00 до 15,00 часова.

Заинтересованим физичким и правним лицима која врше увид у изложени материјал, Одељење за урбанизам, изградњу и инспекцијске послове пружиће потребне информације и стручну помоћ (Канцеларија бр.11).

Јавна презентација Нацрта Плана детаљне регулације ће се обавити у среду 10.04.2019.године са почетком у 11.30 часова у сали Скупштине општине Ариље.

Јавна седница Комисије за планове општине Ариље, одржаће се у у сали Скупштине општине Ариље у среду 07.05.2019.године са почетком у 11.30 часова.

У току јавне седнице, сва присутна физичка и правна лица која су поднела примедбе у вези са Нацртом плана у писаном облику, могу образложити примедбе пред Комисијом за планове општине Ариље.

Примедбе и сугестије на Нацрт Плана детаљне регулације могу се у писаној форми предати на писарницу Оштине Ариље или поштом на Општинска управа општине Ариље, Светог Ахилија 53, 31230 Ариље а закључно са 24.04.2019. године''.
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Uredjenje grada
emo
www.ingkomora.org.rs/vesti/?s=02-04-2019-001

''Novim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koji je u četvrtak 28. marta 2019. godine usvojen na Vladi RS i koji je ušao u skupštinsku proceduru, kao i Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji iz novembra 2018. godine, iznova se degradira inženjerska struka u Srbiji i vrši podržavljenje Inženjerske komore Srbije. Na zahtev inženjera, Upravni odbor Inženjerske komore Srbije je doneo Odluku o organizovanju protestnog skupa. Radi sprečavanja daljeg sistematskog uništavanja, degradacije i propadanja inženjerske struke održaće se

PROTEST INŽENJERA
u subotu, 6. aprila 2019. godine
ispred sedišta Inženjerske komore Srbije u Beogradu
ul. Bulevar vojvode Mišića 37, u 16 časova

Protest će početi u 16 časova okupljanjem u ul. Bulevar vojvode Mišića br. 37, u Beogradu, ispred sedišta Inženjerske komore Srbije u Beogradu, a nastaviće se šetnjom do Vlade RS u Nemanjinoj 11.

Tekst Predloga zakona, objavljen na linku Skupštine RS, možete preuzeti OVDЕ:

www.ingkomora.org.rs/vesti/download/1399...edlog_izmena_ZPI.pdf

Otvoreno pismo javnosti zbog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, a koji je ušao u skupštinsku proceduru, možete pogledati OVDE:

www.ingkomora.org.rs/vesti/download/20190402_otvoreno_pismo.pdf

Inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, podnetu Ustavnom sudu dana 10.1.2019. godine možete preuzeti OVDE:''

www.ingkomora.org.rs/vesti/download/20190401_inicijativa.pdf
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Uredjenje grada
emo
Никола Добровић (Печуј, 12. фебруар 1897 — Београд, 11. јануар 1967) је био један од најчувенијих српских архитеката 20. века и професор на Архитектонском факултету у Београду. Његову зграду Генералштаба у Београду, коју је Нато бомбардовао 1999.г, окупатор управо сада руши по други пут.

sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9D%D0%B8%D0%B...BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Ни у Ариљу стање није боље, јер су порушили све оно што је Никола Добровић препознао као јединствено благо, унапредио и сачувао уносећи га као концептуалну целину у први Генерални план Ариља - уништили су Расадник, једини градски парк, живу ограду око парка, беле борове, жалосне врбе и остало дрвеће у парку, зелену трасу са двоструким дрворедом црних борова, видиковац на брду и сада је у току рушење последњег пројекта који је Никола Добровић оставио Ариљцима - у питању су природне, земљане трибине у градском парку у Ариљу и изнад њих једини видиковац градског центра (ако се не рачуна онај из црквеног дворишта), који се зазиђује локалима (продавницама).

Да ли се могу назвати архитектама они који потписују и раде пројекте уништавања врхунског дела нашег највећег урбанисте? Архитекта је градитељ, онај који унапређује добар потенцијал, а не разградитељ свега доброг, тј. онај ко трампи и уништи велико и вечно добро једног града зарад кратке сопствене користи (шаке динара).

Да ли је овакво уништавање случајно изазвано ситним појединачним, себичним интересима или ту има и већег интереса - споро, планско, континуирано деловање на уништавању наших градова, које омогућава и одржава та себична деловања сервилних архитеката које подржава ''наш'' Систем? Тај Систем кога ми финансирамо да ли је наш - србски, или је то Систем колонизатора који жели да Србија вечно остане земља трећег света да би могао да њом лакше управља и из ње црпи богатства?

У Добровићевој ''Техници урбанизма'', при крају једног дела, постоји коментар и слика управо тих природних трибина, које је он увео у први Генерални план Ариља који је радио и то тако што их је намерно оставио да буду и даље земљане, наравно са клупицама за седење - није предлагао никакво њихово тотално бетонирање као на вештачким стадионима. Те трибине се налазе у једином градском парку, који је истовремено био расадник ретких дрвећа које су ботаничари и обични људи доносили из целог света, тако да је устаљени стари назив за градски парк у Ариљу - Расадник.

Расадник је уништен тако што су посекли зелену ограду око парка, посекли дрвеће у парку, посекли жалосне врбе на врху земљаних трибина, одузели трећину парка (уништивши једино дечје санкалиште у граду) да би изградили спортску халу, наопако окренуту - у њој је игралиште окренуто дужом страном у правцу исток-запад, уместо север-југ, па званичне утакмице не могу да се играју по дану због погрешног упада светлости.

Од парка иде улица Милоша Глишића, коју је у Генералном плану Добровић претворио у зелену трасу јер је у њој постојао од 1936.г. двоструки дрворед црног бора - визуелни идентитет Ариља (како стоји у једном документу Ариља), кога су Ариљци спасли за време Другог светског рата да га Немци не посеку - изашли су на улицу и спречили сечу. То што Немци нису смели да посеку, посекли су нелегално демократске дрвосече 26. марта 2008.г. (народ изашао на улицу и спречио сечу на половини улице), а напредњачке дрвосече су га докрајчиле 20. новембра 2013.г, изненада ујутро у 7 сати, јер су добили паре од државе за спровођење нелегалног (јер је у био у сукобу са Генералним планом Ариља коме је подређен) Плана реконструкције те улице, кога су израдиле демократске дрвосече 2011.г. да би озакониле своју нелегалну сечу из 2008г. Посадили су једноструки дрворед Канадског јавора, старости максимално две године, уместо 10 година како стоји у тендеру. Зелена траса је ишла од парка-Расадника и секући главну улицу под правим углом, спајајући се са њеним двоструким дрворедом јавора, излазила на брдашце које је Добровић наменио за видиковац. Тај видиковац, којим се зелена траса завршавала, такође је уништен, јер су на зеленој траси давно изникле куће.

Сада је општинска власт започела тотално бетонирање Добровићевих земљаних трибина, целом дужином и висином, тако да је на врху већ изливен армирано-бетонски зид који заклања видик на доње игралиште ономе ко стоји на врху парка (у вип ложи - на асфалтној стази). Изгледа да имају план да забране слободан улаз на трибине и наплаћују карте. Помињу се и локали на врху трибина, у парку којима би се уништио једини видиковац центра града, померање главног фудбалског игралишта које има одлично урађени дренажни систем (страна донација од пре 15 година), као и уништавање рукометног, одбојкашког, кошаркашког и помоћног - накриво углављеног фудбалског игралишта (због кога су страдала два тениска терена).

Фудбалски клуб ''Будућност'' из Ариља нема право да одузима део јединог градског парка и уништава једини видиковац центра Ариља да би направио своје бетонске трибине на којима би наплаћивао улаз. То право одузимања парка нема ни Општина Ариље јер је то имовина и опште добро свих грађана Ариља и Србије.

Локали и бетонске трибине у парку су недопустиви. Коме смета једини видиковац изнад трибина у парку - неко, изгледа, неће да гледамо како аутопут и измештање транзита руше Церову и долину Моравице.

Поставља се питање и безбедности тих бетонских трибина, јер ко, не дај Боже, падне са врха бетонских трибина, тешко да ће се извући, а ако падне на земљане трибине шансе да преживи су далеко веће.

Општинари су добили донацију из Републике, око 90 000 евра и извукли неки стари идејни пројекат једног грађевинца из бивше Дирекције за изградњу Ариља, а када су дорадили тај идејни пројекат и провукли кроз приватну фирму једне архитектице, такође бивше раднице Дирекције, сконтали су да ће цена тоталног бетонирања износити око 250 000 евра (160 000 евра ће финансирати Ариље). Значи укупно 250 000 евра да би се уништило оно што је Никола Добровић препознао као велики потенцијал Ариља и да би се дошло на већ постојећу позицију - подлогу за постављање места за седење. Ту подлогу већ имамо - стоји већ сто година, нигде не мрда, и од земље је, а не бетона. Али неко је сконтао да може земљане трибине, које су део парка, да отме од парка, Ариља и Ариљаца и припоји фудбалском клубу, тако што ће их тотално бетонирати као обичне вештачке трибине на стадионима, а онда, на врху трибина, високи зид и локали би заклонили поглед и забранили улаз људима, што би омогућило фудбалском клубу да наплаћује карте.

Изговор за локале би им била зарада која би помогла спортској хали да плаћа струју. Струју хали нека плаћају из свог џепа тадашњи одборници Скупштине Ариља који су изгласали њено постављање наопако у парку, уместо на равном терену иза фудбалске свлачионице (тада би хала испод својих трибина имала куглану, стрељану, локале, који би били у спортском комплексу иза фудбалске свлачионице - а не у парку, на врху трибина, на месту где су биле жалосне врбе - а веза са парком могла се остварити комуникацијом која би ишла од нпр. места где су сада справе за вежбање - где су посекли три бела бора, а излазила би на врх трибина хале).

Те земљане трибине су јединствено благо које не знам да ли још који град на свету има, туристичка и градска атракција која треба да се остави и озелени травом и цвећем уз додатак клупа за седење.

У Ариљској општини тренутно су се ангажовали да виде шта да ураде са трибинама и целим парком, јер желе да у близини фудбалског игралишта сместе аутобуску станицу, а до парка, на месту два бивша тениска терена, гаражу за возила и тако са две стране загаде ваздух спортистима и људима који дођу у парк. Пошто у урбанистичкој служби града Ариља не постоји ни један архитекта (не зна се да ли је боље такво стање или кад у стручним службама седе сервилни архитекти), поставља се питање ко уопште планира где ће шта да буде!? Комисија за планове само одлучује о већ урађеним плановима - она не сме да израђује планове и пројекте, мада и у тој Комисији не постоји ни један архитекта из Ариља, само два архитекта по дужности из Републике, који вероватно ретко и долазе на седнице.

Опозициони представници требало би да одмах оду до Општине Ариља, да се распитају о свему овоме и поставе нпр. следећа питања (ваљало би и званично у Скупштини града Ариља, под тачком Разно, да би грађани чули одговоре):

1. Која фирма је урадила главни пројекат (тј. по новом - пројекат за грађевинску дозволу и пројекат за извођење) трибина и ко су пројектанти?
2. Чија је идеја да се трибине тотално бетонирају?
3. Зашто није расписан конкурс за овако значајан пројекат за град и зашто нису укључени грађани Ариља у доношење овакве одлуке (анкете, јавне трибине због проблема трибина...)?
4. Који људи тренутно у Општини одлучују шта ће где да се планира у парку и на теренима испод трибина, када не постоји ни једна служба за планирање у Општини Ариља (Комисија за планове не израђује, већ само одлучује о већ урађеним плановима и пројектима), док у урбанистичкој служби Општине Ариља не постоји ни један архитекта?
5. На основу чега се одузимају земљане трибине парку и грађанима Ариља и додељују у формално или неформално власништво фудбалском клубу ''Будућност''?
6. Ако се не планирају локали на врху трибина, зашто је онда уништена главна функција трибина (а то је остваривање видљивости са сваког места) подизањем високог бетонског зида који заклања видик на рукометно игралиште, а уз то није ни потпоран јер земљане трибине изнад њега свакако неће пасти на зид, јер већ стоје на истом месту преко сто година без икаквог бетонског зида?

Стаза код споменика палим борцима је поткопана радом багера, тако да сада постоји опасност од одроњавања стазе и земље до споменика, чиме је нарушена стабилност читавог споменичког комплекса - због тога су тренутно радови заустављени.

Ово је фејсбук група за заштиту ариљске чаршије:

www.facebook.com/groups/131362232261/

Ово је фејсбук група за спречавање сече црних борова у улици Милоша Глишића, зеленој траси Николе Добровића (борови су посечени, на жалост):

www.facebook.com/groups/567421966663398/



images2.imgbox.com/73/6c/Uvryki6T_o.jpg



images2.imgbox.com/5b/8b/OVjSffUM_o.jpg
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Uredjenje grada
emo
Брана ''Градина'' на реци Моравици планира се око 1,5 километара узводно од бране ''Брусник'' која се планира испод брда Градина, а брана ''Миросаљци'' планира се 3,5 километара низводно од бране ''Брусник'', такође на Моравици у селу Миросаљци, тако да ће језеро у дужини од најмање 7 километара потпуно окружити брдо ''Градину'' на којој је црква Светог Илије - потапају се археолошка налазишта око Моравице (у Миросаљцима још постоје остаци средњовековног каменог водовода близу Моравице - археолози штите врх брда Градине, а неће да сиђу до Моравице и мало прочапркају оно што се потапа), ствара се магла која ће негативно утицати на безбедност саобраћаја на транзиту и, не дај Боже, будућем аутопуту, магла ће негативно утицати и на манастир Клисуру, уништава се река Моравица и пољопривредно земљиште које се потапа - све због користи два инвеститора.



images2.imgbox.com/80/85/eB0qOUeG_o.jpg

Рани јавни увид у радни материјал за израду Плана детаљне регулације за малу хидроелектрану "Градина" на реци Моравици, општина Ариље

''Рани јавни увид обавиће се у трајању од 15 дана, од 07.03.2019. године а закључно са 21.03.2019. године, у просторијама Услужног центра Оштине Ариље и то радним данима од 07,00 до 15,00 часова.
Заинтересованим физичким и правним лицима која врше увид у изложени материјал Одељење за урбанизам, изградњу и инспекцијске послове пружиће потребне информације и стручну помоћ (Канцеларија бр.11).
Рани јавни увид се организује у циљу упознавања јавности са општим циљевима и сврхом израде плана, могућим решењима за развој просторне целине, очекиваним ефектима планирања и др.
Позивају се органи, организације и јавна предузећа који су овлашћени да утврђују услове за заштиту и уређење простора за изградњу објеката, да дају мишљење у погледу услова и неопходног обима и степена процене утицаја на животну средину.
Примедбе и сугестије на радни материјал у току раног јавног увида могу се у писаној форми предати на писарницу Оштине Ариље или поштом на Општинска управа општине Ариље, Светог Ахилија 53, 31230 Ариље, а закључно са 21.03.2019. године''.

arilje.org.rs/index.php/aktuelnosti/vest...i-javni-uvid-gradina


Рани јавни увид у радни материјал за израду Плана детаљне регулације за малу хидроелектрану "Миросаљци" на реци Моравици

''Рани јавни увид обавиће се у трајању од 15 дана, од 07.03.2019. године а закључно са 21.03.2019. године, у просторијама Услужног центра Оштине Ариље и то радним данима од 07,00 до 15,00 часова.
Заинтересованим физичким и правним лицима која врше увид у изложени материјал Одељење за урбанизам, изградњу и инспекцијске послове пружиће потребне информације и стручну помоћ (Канцеларија бр.11).
Рани јавни увид се организује у циљу упознавања јавности са општим циљевима и сврхом израде плана, могућим решењима за развој просторне целине, очекиваним ефектима планирања и др.
Позивају се органи, организације и јавна предузећа који су овлашћени да утврђују услове за заштиту и уређење простора за изградњу објеката, да дају мишљење у погледу услова и неопходног обима и степена процене утицаја на животну средину.
Примедбе и сугестије на радни материјал у току раног јавног увида могу се у писаној форми предати на писарницу Оштине Ариље или поштом на Општинска управа општине Ариље, Светог Ахилија 53, 31230 Ариље, а закључно са 21.03.2019. године''.

arilje.org.rs/index.php/aktuelnosti/vest...avni-uvid-mirosaljci
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Uredjenje grada
emo
Крајње је време да Општина већ једном, за успешну дугогодишњу сарадњу одликује медаљом сараднике чији је последњи допринос Ариљу тотално бетонирање земљаних трибина у парку, градске и туристичке атракције, целом дужином и висином, а успут и сеча три бора код справа за вежбање! Цена права ситница, око 250 000 евра.

Бетонски зид који је направљен на врху, заклања поглед гледалаца, тако да човек који стоји у вип ложи у парку или пролази постојећом асфалтном стазом, не види од тог зида пола рукометног игралишта.

По граду је почело да се прича како намеравају да изграде локале на трибинама. Да бих сазнао да ли су приче истините, кад сам чуо да је главни пројекат урађен, отишао у Општину код начелнице, која ме је упутила у Одељење за инвестиције, јавне набавке и развнојне пројекте, где су ми показали пројекат трибина. Рекли су ми да није у плану изградња никаквих локала у парку, а локала нема ни у пројекту. Питао сам их због чека је толика висина горњег зида, нису знали да ми одговоре и дали су ми број мобилног телефона грађевинца који води те радове. Неколико пута сам покушао да се са њим нађем да ми то објасни, али нисам успео због његове заузетости.

Зашто се није расписао јавни конкурс за трибине, него је посао пројектовања поверен приватној фирми бивше раднице бивше Дирекције?

Питао сам Одељење за инвестиције и у вези главне улице. Дирекција за изградњу града Ариља урадила је идејни пројекат реконструкције главне улице Ариља (Светог Ахилија), по коме планирају да посеку двоструки дрворед који се сада налази у главној улици у дужини од 365 метара и да посаде нови, једноструки, дрворед по средини улице. Урађен је и главни пројекат инсталација. Одговорили су ми да треба да се уради нови пројекат реконструкције, па ће онај који га буде радио одлучити како ће реконструисати улицу и да ли ће сећи дрвеће. Питао сам ко ће радити тај пројекат, рекли су ми онај ко добије на тендеру, био он из Ариља или са стране. Рекао сам им да је неозбиљно да неко са стране одлучује како ће изгледати главна улица у Ариљу, и да ли ће се сећи дрвеће. Неозбиљно је и да се пројектни задатак реконструкције поверава у целости једној фирми уместо да тај пројектни задатак дефинишу грађани Ариља. Значи грађани Ариља треба да одлуче како желе да им изгледа главна улица, да ли желе да се посече дрвеће, а не о томе да одлучује неки пројектант који добије на тендеру. Општински радници треба да слушају грађане Ариља од којих добијају плату, тако да радници општине и општински пројектанти такође не смеју сами да одлучују да ли ће се сећи дрвеће, без да чују глас народа, а Ариљци су за то да се дрвеће не сече.

Зашто се не распише конкурс за пројекат реконструкције главне улице, са пројектним задатком који би дефинисали грађани Ариља, него се посао пројектовања додељује на тендеру по критеријуму вероватно јефтиноће или чега већ?


















Стање пре рушења:

Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Uredjenje grada
emo
У току је рани јавни увид измене и допуне Плана генералне регулације Ариља.

''За измене и допуне Плана генералне регулације Ариље („Службени гласник Општине Ариље“, бр.1/17) пристигле су 37 иницијатива упућених од стране:

1. Дејан Раковић, од 11.12.2018. године;
2. Дана Тодоровић, бр. IV 03 350-2 од 08.01.2018. године;
3. Весна Јанковић, село Боготевићи, бр. IV 350-108/16 од 02.11.2017. године;
4. Весна Џелебџић, МЗ Вигоште, бр. 01 350-41/17 од 17.03.2017. године;
5. Стефан Д.о.о. Ариље, пут 22. Августа б.б, бр. IV 03 350-108/16 од 14.11.2017. године;
6. Дарко Тешовић, бр. IV 03 350-10/18 од 31.01.2018. године;
7. Светлана Сокић, ул. Милоша Глишића Ариље, бр. IV 03 350-178/17 од 25.12.2017. године;
8. Саша Николић, бр. IV 03 350-10/18 од 19.04.2018. године;
9. Даница и Алекса Обрадовић, бр. IV 03 350-10/18 од 09.10.2018.године;
10. Привредно друштво Солитон, бр. IV 03 350-108/16 од 02.11.2017. године;
11. Мирослав Миливојевић, бр. IV 03 350-10/18 од 08.11.2018 од 08.11.2018. године;
12. Славомир Марковић, бр. IV 03 350-10/18 од 21.09.2018. године;
13. Саша Николић, село Вигоште, бр. IV 03 350-10/18 од 02.11.2018. године;
14. Немања Пећинар, ул. Мали Остреш бр. 28, бр. IV 03 350-10 2 од 29.01.2018. године;
15. Горан Милошевић, ул. Војводе Степе бр.19, бр. IV 03 350-108/16 32 од 08.09.2017. године;
16. Милутин Милошевић, село Вигоште бб, бр. IV 03 350-10/18 од 12.04.2018.године;
17. Наташа Миловановић, бр. IV 03 350-10/18 од 29.03.2018. године;
18. Милош Недељковић, ул. Солунских ратника бр. 7, бр. 01 350-40/17 3 од 16.03.2017. год.;
19. Милош Луковић, бр. IV 03 350-10/18 од 05.07.2018. године;
20. Трговинско занатска радња Кеопс, ул. Виктора Зевника бр. 3, бр. IV 03 350-10/18 1, од
06.09.2018. године;
21. Горан Милошевић, ул. Вијводе Степе бр.19, бр. IV 03 350-108/16 1, од 04.10.2017. године;
22. „Исак“ д.о.о. из Церове и „Митекс“ из Ступчевића, бр. IV 03 350-10/18 од 09.05.2018. год.;
23. „Дуал воће“ д.о.о. Ариље, бр. IV 03 350-10/18 од 19.02.2018. године;
24. Десимир Божовић, Церова бб, бр. IV 03 350-10/18 од 14.03.2018. године;
25. Милош Брајковић, ул. Ћикалова бр.10, бр. IV 03 350-137 1 од 21.09.2017. године;
26. Иван Весовић, ул. Војводе Степе, од 05.09.2017. године;
27. Горан Бабић, трг Братства-Јединства бб, IV 03 350-10/18 2 од 29.01.2018. године;
28. Слободан Дакић, ул. Војводе Степе бр.38, од 05.09.2017. године;
29. Митар Перичић, ул. Војводе Степе бр. 9, од 05.09.2017. године;
30. Радован Милинковић, ул. Војводе Степе бр. 17, од 05.09.2017. године;
31. Милош Ђокић, ул. Војводе Степе бб, од 05.09.2017. године;
32. Драгош Луковић, ул. Војводе Степе бр. 36, од 05.09.2017. године;
33. Љубиша, ул. Војводе Степе бр. 40, од 05.09.2017. године;
34. Душан, ул Војводе Степе, од 05.09.2017. године;
35. ЉубинкоЂунишијевић, ул. Моравичка бр.2, од 05.09.2017. године;
36. Миланко Драгићевић, ул. Војводе Степе бр. 28, од 05.09.2017. године;
37. Аница Милекић, ул. Војводе Степе, од 05.09.2018. године''.

Грађани се позивају да дају своје примедбе и сугестије на примедбе и сугестије својих суграђана које су у овом раном јавном увиду изложене као измене и допуне, али није јасно да ли грађани могу да дају примедбе и сугестије невезано за примедбе и сугестије (тј. измене и допуне) својих суграђана.

На приложеним картама парцеле уоквирене црвеном линијом и ишрафиране унутра црвеном или зеленом бојом су предмет измена - видети легенду карте у доњем десном углу. Плави број парцеле односи се на горњи списак иницијатива суграђана.

У суштини, део грађана којима нису уважили примедбу на званичном јавном увиду за овај План генералне регулације, сада покушава да оствари свој интерес кроз ове измене. Али за ову фору не знају сви грађани.

Где је она петиција коју је потписало преко 400 Цероваца који желе да се Церова изузме из овог плана јер им новопланирани путеви, путићи и аутопутићи угрожавају право на живот?

Више стотина грађана који су уложили своје примедбе на маратонским регуларним јавним увидима за овај План генералне регулације, свакако нису одустали од својих примедби, него не знају да могу да их предају у периоду између два јавна увида.

Зашто штетне и канцерогене базне станице мобилне телефоније нису измештене на околна брда, најмање 500 метара од најближе куће?

Који је интерес града ако све зелене површине уз тротоаре претворимо у паркинге околних фабрика које немају своје паркинге? Да ли то градска управа продаје градске површине приватним фабрикама без знања грађана, док власници фабрика секу дрвећа у заштитним појасевима који штите грађане од фабричког дима, смрада и буке, суспендованих и респирабилних канцерогених честица?

Процедуре су збуњујуће, компликоване, строге, али само за обичне грађане, сиротињу. У суштини све може да се одради (гледамо то свакодневно и у Ариљу и у Београду), тако да су ови урбанистички планови само држање сиротиње да не угрози богате и моћне.

Везе ово нема са развојем града и перспективом за све грађане.


''РАНИ ЈАВНИ УВИД У РАДНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА ИЗРАДУ ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ АРИЉЕ

Рани јавни увид обавиће се у трајању од 15 дана, од 8.01.2019. године а закључно са 22.01.2019. године, у просторијама Услужног центра Оштине Ариље и то радним данима од 07,00 до 15,00 часова.

Заинтересованим физичким и правним лицима која врше увид у изложени материјал Одељење за инвестиције, јавне набавке и развојне пројекте (Канцеларија бр.9).

Рани јавни увид се организује у циљу упознавања јавности са општим циљевима и сврхом израде плана, могућим решењима за развој просторне целине, очекиваним ефектима планирања и др.

Позивају се органи, организације и јавна предузећа који су овлашћени да утврђују услове за заштиту и уређење простора за изградњу објеката, да дају мишљење у погледу услова и неопходног обима и степена процене утицаја на животну средину.

Примедбе и сугестије на радни материјал у току раног јавног увида могу се у писаној форми предати на писарницу Оштине Ариље или поштом на Општинска управа општине Ариље, Светог Ахилија 53, 31230 Ариље а закључно са 22.01.2019. године''.

arilje.org.rs/index.php/aktuelnosti/vest...id-iznena-dopuna-pgr
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Uredjenje grada
emo
Овај форум је замро јер пола функција на њему не ради.

Да видимо шта је овде пропуштено.

19. априла 2017.г. у 12:00 ч био је јавни увид за постављање додатних базних станица на Ситарином димњаку.

Питао сам електротехничара који је радио студију зашто базне станице не поставе на једно од околних брда, каже онда не би сви подруми у Ариљу имали сигнала, а циљ мобилних оператера је да и сваки подрум буде под сигналом.

Да ли ће јачина сигнала тих базних станица проузроковати и више канцера то их не занима, јер не плаћају одштету болеснима (ја додајем).

arilje.org.rs/aktuelnosti/vesti/1564-oba...javnoj-raspravi.html


Тог 19. априла сам дошао кући и чух да се Гвозден полио бензином и запалио, људи га једва спасили.

Отишао сам на лице места да видим шта је то и помогнем ако могу, срећом Гвозден се није спаљивао, то је био чаршијски неистинит трач.

Тада су ми Гвозден и Стојанка испричали причу о тешкој неправди, која није усамљени случај у граду и околини, а коју можете чути на следећим клиповима:

19.04.2017. - Стојанка Вукотић и Гвозден Лазовић из Ариља - цензурисано



21.04.2017. - Друга рунда у Ариљу - извршитељи и милиција против једне породице



23.04.2017. - Гвозден Лазовић - Ариље



21.09.2017. - Ариље - Изјаве Љубише Милинковића, Гвоздена, Драгана и Стојанке






31. јула 2017.г. Општина позвала грађане да доставе предлоге за називе улица:

arilje.org.rs/aktuelnosti/vesti/1598-poz...u-optini-arilje.html



У августу 2017. г. Општина питала грађане треба ли да се ради Студија о процени утицаја на животну средину Ситарине ливнице обојених метала:

arilje.org.rs/aktuelnosti/vesti/1604-zah...u-fasiladarilje.html




А сад је дошао на ред аутопут.

imgbox.com/A7qPxVrH



arilje.org.rs/aktuelnosti/vesti/1644-ran...mauto-put-e-763.html

Појас аутопута је широк 70 м и он се откупљује. Заштитни појас је широк по 75 м и у њему куће остају, а могу да се реконструишу само уз ригорозне еколошке студије утицаја, а све плаћа власник куће.

По томе постојеће куће у заштитном појасу неће откупљивати, па ће многима куће бити на 15 м од аутопута.

Кад смо код екологије и свих закона који се помињу у овом просторном плану, да је све испоштовано не би аутопут овуда ни прошао.

''Ауто-путска деоница са наплатом путарине је препрека развоју насеља, те по правилу, у складу са могућностима, треба да је удаљена најмање 3-5 km од граница будуће урбанизације'' - страна 13. - а нама умећу аутопут кроз 11 насељених месних заједница, само 400 м од центра града, чији појас контролисане градње од 390 м са обе стране досеже до самог центра града (граница детаљне регулације).

Ово је скандал, исти онакав попут Брана на Рзаву. Неко је купио земљу, и сада хоће да аутопут прође баш преко ње, а онда ће правити проблематичне зграде у центру града (чаршији) за људе чије куће је срушио аутопут.

Аутопут пролази и уништава 11 месних заједница у Ариљу: Ариље, Богојевићи, Вигоште, Вирово, Грдовићи, Драгојевац, Латвица, Миросаљци, Ступчевићи, Трешњевица, Церова.

Дужина аутопута кроз општину Ариље износи 15,46 км, ширина од 700 до 780 м = од 1082,2 хектара до 1205, 88 хектара и иде баш преко најквалитетнијих малињака поред Моравице.

Ариље сада има 1226 хектара под малином, значи отима се скоро читав род малине, кад не би постојале куће. Где је ту интерес Ариља. Нема га нигде.

У План генералне регулације Ариља не постоји аутопут кроз Церову, речено је да је аутопут померен на брдо. Сада се аутопут поново спустио у Церову поред Моравице. Није поштована одлука о измештању аутопута, као ни ПГР Ариља.

Није наведен локалитет Градина у општини Ариље као неолитско налазиште (испод цркве на Градини коју буше тунелом што је светогрђе и реакција Цркве мора да уследи).

''У погледу квалитета ваздуха нису забележена прекорачења граничне вредности емисије тј. ваздух је задовољавајућег квалитета'' - страна 7 - ваздух је изразито загађен сада, пре аутопута, а кад дође аутопут има да сви поцркамо - Ариље већ сада води по канцерима.

Ширина коловоза аутопута = 29,0 м (минимум 26,0 м)

Из Просторног плана аутопута:

''1) Појас ауто-пута (ауто-путно земљиште) – чини земљиште потребно за изградњу ауто-пута, петљи, денивелисаних укрштања и пратећих садржаја. Појас ауто-пута се утврђује као земљиште јавне намене и има ширину од 70 m до 150 m, у зависности од конфигурације терена и услова за изградњу објеката ауто-пута. Граница појаса аутопута јесте уједно и регулациона линија;
2) Заштитни појас – чини земљиште за које се одређује строго контролисани режим коришћења (обострано) у циљу заштите функције ауто-пута. Заштитни појас се утврђује као земљиште остале намене и има ширину од 75 m од границе појаса аутопута. У зонама петљи, пратећих садржаја и појединих објеката ауто-пута заштитни појас се може сужавати и до ширине од око 40 m. Граница заштитног појаса јестеуједно и граница детаљне регулације;
3) Појас контролисане изградње – чини земљиште у режиму контролисане градње и заштите животне средине (обострано). Појас контролисане изградње се утврђује као земљиште остале намене и има ширину од 200 m до 240 m од границе заштитног појаса.
У грађевинском подручју насеља, нарочито Ариља и Ивањице, због веће континуалне изграђености у простору, коридор ауто-пута се може смањити тако да има ширину од око 460 m, односно може се једнострано или обострано сужавати на начин да не обухвата појас контролисане изградње.
Ширина појаса заштите осталих инфраструктурних система биће сагледана Просторног плана, а коначно утврђена одговарајућим урбанистичким планом или Изменама и допунама овог Просторног плана, у складу са техничком документацијом.
У коридору ауто-пута по питању дефинисаних појаса заштите могућа су специфична одступања у зависности од карактеристика објеката ауто-пута, и то на пример: на тунелским деловима деоница појаса ауто-пута се прекида, док заштитни појас има ширину од око 130 m; на мостовским конструкцијама као деловима деоница појас ауто-пута се сужава на ширину од око 40 m.
Појаси заштите и режими коришћења и уређења коридора ауто-пута утврдиће се Просторним планом на основу члана 28., 29. и 30. Закона о јавним путевима.



Просторним планом ће се успоставити следећи основни режими коришћења и уређења простора у коридору ауто-пута, и то за:
1) Појас ауто-пута - успоставља се режим забране изградње свих објеката који нису у функцији изградње трасе и објеката ауто-пута, петљи, денивелисаних укрштања и пратећих садржаја ауто-пута;
2) Заштитни појас - успоставља се режим строго контролисаног коришћења простора, којим се:
– забрањује отварање рудника, каменолома и депонија комуналног и другог отпада;
– дозвољава изградња, односно постављање водовода, канализације и других објеката техничке инфраструктуре по претходно прибављеним условима и сагласности од стране предузећа надлежног за реализацију и газдовање аутопутем;
– не дозвољава се изградња нових објеката, изузев објеката коју су у функцији ауто-пута, а простор се може користити као шумско и пољопривредно земљиште; и
– на грађевинском, шумском и пољопривредном земљишту дозвољава се реконструкција и санација постојећих објеката, без могућности промене габарита и волумена, уколико не угрожавају функцију ауто-пута и уколико техничким решењима може да се обезбедити адекватна заштита од негативних утицаја ауто-пута (од буке, вибрација и аерозагађења), а по претходно прибављеним условима од стране предузећа надлежног за реализацију и газдовање ауто-путем;
– за све постојеће стамбене објекте, обавезна је адекватна заштита од негативних утицаја ауто-пута (од буке, вибрација и аерозагађења).
3) Појас контролисане изградње - успоставља се режим контролисаног коришћења простора, којим се:
– не дозвољава изградња следећих објеката: депонија комуналног и другог отпада, рудника, каменолома, кречана, циглана, сточних пијаца, кванташких пијаца и других објекати за која се ограничења утврде у складу са посебним прописима;
– дозвољава развој постојећих и нових активности које нису у колизији са функционалним и техничким захтевима постојећих и планираних саобраћајних и техничких инфраструктурних система од националног и регионалног значаја;
– за проширење и реконструкцију постојећих и изградњу планираних производних, складишних, дистрибутивних, услужно-трговинских и других капацитета утврђује обавеза израде процене утицаја на животну средину, којом ће се, поред прописаног садржаја, обухватити и утицаји тих објеката на и од ауто-пута, с тим да трошкове спровођења свих мера заштите животне средине сносе инвеститори
тих објеката;
– приоритет у коришћењу простора обухваћених делова постојећих и планира-них индустријских зона даје складишним капацитетима, логистичким центрима, комерцијално-прометним и саобраћајним услугама, регионалним трговинским центрима и сличним садржајима''.
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Uredjenje grada
emo
Овде желим да напишем нешто о чему већина ариљаца нема појма да се десило јер нас нико о томе није обавестио. Тј. јесте само Инсајдер у завијеној форми:

arilje.org.rs/forum/Aktuelnosti/8958-AGENCIJA-XX.html

Писао сам раније о покушају продаје Јавног комуналног предузећа ''Зелен'':

arilje.org.rs/forum/Aktuelnosti/4673-%C4...10&start=50#7593

У међувремену се одустало од те продаје, али је у току ''продаја'' на мала врата, тј. преузимање функција ЈКП ''Зелен'' од стране приватника. Преузима се функција по функција, прво прање улица, па одржавање зелених површина, да би се на крају ЈКП ''Зелен'' и угасило јер све функције би одрађивала/е приватна/е фирма/е, укључујући и дистрибуцију воде, од Фабрике воде до приватних кућа, као и одвожење смећа. Наравно, цена тих услуга би се временом повећала јер је то интерес сваког приватника. На два расписана тендера победио је један исти приватни предузетник из Ариља. Испоставило се да постоје одређене неправилности које указују на фаворизовање тог предузетника, али то остављам опозицији Ариља, као и директору ЈКП ''Зелен'' који, ако га то уопште и интересује, лако може да те неправилности окрене у корист ЈКП ''Зелен''.

Свакако не бих волео да се у Ариљу догоди боливијски сценарио, зато ово и пишем. А не би ме чудило да се догоди како ствари стоје и шта се све догађа.

Општинска управа општине Ариље 14.2.2017.г. објавила је позив за подношење понуда за јавну набавку услуга хигијенизације градских улица - у преводу расписала је тендер за чишћење градских улица које је до тада чистило ЈКП ''Зелен''. Конкурисала су две понуђача - ЈКП ''Зелен'' и једна приватна предузетничка радња (предузетник) из Ариља основана 2.2.2016. Тендер је добила приватна предузетничка радња из Ариља.

Општинска управа општине Ариље 2.3.2017.г. објавила је позив за подношење понуда за јавну набавку услуга за одржавање јавних зелених површина - у преводу расписала је тендер за одржавање зелених површина које је до тада одржавало ЈКП ''Зелен''. Конкурисала су три понуђача - ЈКП ''Зелен'', предузеће из Крагујевца и поново иста приватна предузетничка радња из Ариља основана 2.2.2016. Тендер је поново добила приватна предузетничка радња из Ариља.

Овде је документација, потражите по насловима:

JNMV - USLUGE ODRŽAVANJA JAVNIH ZELENIH POVRŠINA
JNMV - USLUGA HGIJENIZACIJE GRADSKIH ULICA

arilje.org.rs/component/content/article/1553.html
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Uredjenje grada
Хвала

Примљене захвалнице

emo
Чекао сам мало да видим да ли ће неко од званичника реаговати, али као што сам и очекивао нико ни да зуцне.

Сећам се тога заседа-ња Комисије за планове. Неколико дана пре, на мејл сам добио документа о 5 предмета о којима ће се расправљати. Изнео сам две примедбе:

- једну на Урбанистички пројекат препарцелације, изградње и регулације због планиране градње стамбене зграде у главној улици од зграде ''Божура'' до ''Сода спорта'',

- другу на План детаљне регулације за локацију стамбене зграде у улици Стевана Чоловића.

Не сећам се овога пројекта који си, Бранко, поставио, нити сам било какву документацију о њему добио на мејл. Да сам га видео, реаговао бих исто тако бурно као и ти. Смешно је и што на истом листу стоји да је то и идејни и главни пројекат.

Занима ме како је урбанистичка служба примила такав пројекат и како га је таквог послала на Комисију за планове? И зашто га није доставила на мејл члановима Комисије?

Седница је била баш згуснута и имало је о чему да се расправља. Била је присутна и архитектица из Чачка коју је по закону поставило министарство да буде члан Комисије за планове. То је било једно од укупно два њена појављивања за читаву годину на седницама Комисије за планове.

А друга архитектица (из Ужица), коју је поставило министарство, није се појавила ни једанпут .

Тако да о урбанизму Ариља и сада одлучују геодетски техничар, извођач грађевинских радова са вишом грађевинском школом, електроинжењер и грађевински инжењер.

Свака моја примедба је била прегласана. О сукобу интереса сам писао пре.

Политичке странке одређују кога ће да предложе да буде у Комисији за планове, тако да и ту важи критеријум подобности, а не стручности. Зато и не чуди што има много лоших пројеката који се допуштају, а не би смели ни по закону, ни по правилима струке.

Човек кад се прошета центром Ариља и погледа куће, зграде и улично дрвеће (тамо где је којим чудом опстало) запитаће се какви то јаки ветрови овде дувају када дрвеће има гране само са једне стране - комисијски или урбанистички. Страначки у сваком случају.

Ако се овако ради уз благослов урбанистичке службе и Комисије за планове, било би боље и јефтиније да се те службе укину и да се људима дају одрешене руке да раде како желе, пошто се и са овим службама све жеље инвеститора остваре.

Ја ту не кривим власнике таквих објеката - они природно желе да изграде што више на своју корист. Неко има образа, па има и кочницу, неко нема образа па тера колико хоће. Али ту је урбанистичка служба и Комисија за планове која ће да им каже шта сме, а шта не сме, јер они воде бригу о урбанизму града. Али, чим се допуштају такви пројекти некима, ту већ, одавно, нешто није у реду.
Kažu da nešto je trulo u državi Danskoj
Категорија: Opštinska uprava
emo
Бих мало до Урјака јуче и видех да се увелико гради пут. Машине раде пуном паром, као што рече и Ненад, а дрвеће на брдима дуж Рзава се обара. Целе стране брда остају огољене.

Ко је њима дао дозволу да започну радове када нисмо добили одговоре на наше примедбе? Или раде без дозволе, а то пролази у нашој Општини?

Како је фабрика воде расписала тендер за пут и пре јавне трибине?

Волео бих да нас неко из Општине обавести да ли имају дозволу или немају и ко им је издао ту дозволу?


Овакве ствари се решавају једним добрим адвокатом. Нема ту филозофије.
Тужбу треба да покрене Група грађана и оне странке које су против бране (нека се сада докажу). Најбоље да све иде на међународни суд за људска права у Стразбуру.

Пре тога би требало да се уз овај планирани референдум за порез, Ариљци изјасне да ли су за бране или су против њих.


Ако се Ариљци референдумом изјасне да су против брана, онда ће се из буџета града Ариља финансирати тај судски процес.

Ако се у будући референдум не уведе питање брана, судски процес може да се финансира и из личних прилога. Мислим да не би било тешко сакупити паре за Рзав без брана.

Порез који Општинска власт жели да наметне референдумом користиће се да се са тим парама финансирају бране на Рзаву, јер Општина Ариље има обавезу да исфинансира један део тих брана.

Неко каже да ће се паре од пореза користити не за бране, него за путеве итд. - да, али само зато што ће паре које су до сада биле намењене за путеве и остало, ићи на финансирање бране. Да се не финансира брана, не би било ни пореза, као што га до сада није било.


Неко ми је причао да постоје ознаке по брдима у Грдовићима и да нико не зна чему служе. Када су питали људе, који су их постављали, пре неку годину, само су их погледали, без и једне речи, као да не постоје.

Е, па, сада могу бити сигурни становници Грдовића, да ће до тих тачака доћи поплавни талас ако се брана проломи. Реко' чисто да додам, сада се сетих.
Brane na Rzavu aktuelni promašaj ili neophodnost ?
Категорија: Aktuelnosti
emo
Дошло време да деца уче ''одрасле'' шта је то поштење.
Нема тих пара које могу заменити такав гест.
Свака част Ненаде.
Dečak vratio pronađene pare
Категорија: Lep primer
emo
То би ти могао да ми кажеш, јер си више информисан.
Ја ћу то видети када се протегнем и кренем.
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Uredjenje grada
emo
Прође и јавна седница Комисије за планове на којој смо појашњавали примедбе. Сада чекамо писмене одговоре Комисије за планове, посебно на сваку примедбу.

Мислио сам да ће обрађивачица овог Плана одговорити усмено, посебно на сваку од 57 приспелих примедби, али то се није десило јер је груписала примедбе и одговорила само на неколико. Од мојих 25 примедби, одговорено ми је на можда пет и то тако да ја не могу чудом да се начудим. На важно питање - ''што се крши Генерални план увођењем нових 80 станова'', одговорено ми је у фазону из Црног Грује - ''калдрма нема фуге''!



Ево и ГУП-а Ариља 2015, где се јасно види на карти да су ситно ишрафиране површине објекти јавних намена и то број два (2) је пословни простор у блоковима 6.2 и 1.5. Како сад доказати обрађивачици овог ПДР-а да стамбене зграде које она уводи у ова два блока нису објекти јавних намена и да њиховим увођењем крши ГУП Ариља - немогућа мисија!





img830.imageshack.us/img830/7476/gparilje2015.png

Обрађивач никако да призна да крши Генерални урбанистички план Ариља, иако је то очигледно, као што ни Комисија за спровођење општинског референдума у Ариљу, никако да званично призна да референдум за самодопринос није успео - www.arilje.org.rs/aktuelnosti/vesti/351-rezultati-referenduma .

По сваку цену се гура изградња станова, а најстарији објекти у Ариљу премештају на једно место, вероватно што су остарили, поружнели, па да не кваре просек омладини.

Сви сада причају о туризму, раде се нови пројекти којима се Ариље ставља на туристичке карте света - па шта ћемо да ставимо као слику из центра града - људе како машу са тераса трећег спрата стамбеног блока који доминира над црквом?

Већ имамо две зграде које су веће од крста на цркви - зграда Божура која је постала већа од цркве доградњом мансардног крова и нова зграда код ''Лименке'' која има две, а на неким местима и три етаже више него што би смела да има (и после се људи чуде што им запушава канализација).

Ово је питање за све струке и све Ариљце - како треба да се оживи градски центар Ариља, како привући туристе - са 80 нових станова који би успавали центар или реконструкцијом старина, Немањићке тврђаве, увођењем објеката са јавним наменама (трговина, угоститељство, пословање, култура, спорт, разонода...)?
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Uredjenje grada
emo
Ја препоручујем пресовану трску јер има најбоља термо и звучна изолациона својства, најздравија је и најдуговечнија. Дупло је скупља од стиропора и камене вуне, али траје минимум четири пута дуже (траје и преко 100 година, док стиропор и камена вуна само 30 година и после опет зезанција око мењања фасаде).

Пресована трска се користи и за подну изолацију и показала се много боља од стиропора.

Скоро сазнадох да сламарица (душек са сламом) неутралише штетна подземна зрачења, па вероватно је то случај и са трском као подном изолацијом.
Kako će izgledati Arilje za 20 godina?
Категорија: Ostalo
emo
Нојферте, ја нисам добио никакав званични одговор. Пошто га ти знаш, претпостављам да радиш у Општини.

Ако је ово званични одговор обрађивача овог ПДР-а, онда могу да закључим да се намерно кршио Генерални урбанистички план Ариља и одлуке Републичког завода за заштиту споменика културе, а не зато што није довољно проучио исте. Из мојих примедби и лаик може да види да овај ПДР није у складу са ГУП-ом, довољно је само да погледа легенду и карту ГУП-а које сам поставио изнад. Чак и да не гледамо у Генерални план, и деца знају да је строги центар града место за објекте јавних функција, а не место за стамбене зграде.

Обрађивач је нашао у мојим примедбама увредљив тон и то јој је изговор да ми стручно не одговори! Нечувено! Срећом да сам поставио примедбе на овај форум, па Ариљци могу да процене да ли су основане или увредљиве толико да се на њих не одговори. Примедба може да буде увредљива, али и ако је основана и ако није на њу обрађивач мора да одговори! То му је дужност. Обрађивач и не зна шта ће да ми одговори, не зна како стручно да оправда своје поступке, па је једини начин да нађе увредљиву ноту у примедбама и да ми због тога стручно не одговори. Професионално, нема шта.

Изговор обрађивача ПДР-а што је планирала стамбене зграде спратности подрум, приземље, два спрата и поткровље (иако се у ГУП-у Ариља каже да је центар пренасељен и да мора да се дупло смањи густина становања) са 80 нових станова је тај да је користила радове са конкурса за трг из 2003., и да када се поруши приземна кућа са једним станом, на том месту, по неком правилу треба изградити минимум пет нових станова. Прегледао сам све конкурсне радове трга из 2003. и могу да кажем да у новом ПДР-у није узето ни једно решење из конкурса, већ је испланирано тотално ново решење, са рушењем свих кућица и повећаном спратношћу. Конкурсни радови трга из 2003. морали су да се придржавају ГУП-а и одлука Републичког завода и очували су на својим местима и конак и кућу М. Требињца и куће у блоку 6.2, наравно уз реконструкцију и увођење нових садржаја.

Биће прихваћене само примедбе грађана које не ометају главни циљ овог Плана, а то је изградња што више нових станова на тргу уз премештање и рушење најстаријих кућа.

Прихватиће се примедбе људи који су се бунили што се планира проширење улица и то на рачун њихових дворишта, када су се те улице већ прошириле на њихова дворишта, као и примедба на паркинг који се планирао на низбрдици испод биоскопа, као да је то равна улица, закрчујући тако улаз у приватно двориште. Коришћене су неажурне подлоге за израду овог Плана, тако да је на папиру једно стање, а у реалности друго.

Баш ме занима да ли ће се прихватити примедбе станара блока 6.2, где се планирају 4 стамбене зграде, који траже да се испоштује одлука Републичког завода за заштиту споменика културе да се постојеће куће не руше, већ само реконструишу?

Да ли ће бити прихваћена примедба господина Требињца, који не жели да му се кућа из 19. века пресељава на другу локацију?

Да ли ће бити прихваћене примедбе људи, међу којима је и познати рестауратор историјских споменика културе, да се конак сердара и кнеза Јована Мићића не премешта на другу локацију?

Сада када су срушени и темељи конака, већ ће неко доћи на ''генијалну'' идеју (ако на њу није дошао док је конак још био на свом месту), да је то идеално место за столице кафића.

Сада је на Комисији за планове општине Ариље да одлучи да ли ће прихватити примедбе или не, тј. она сада одлучује ко је у праву - творац овог Плана или они који су поднели примедбе.

Од Комисије за планове општине Ариље желим написмено стручан одговор на сваку примедбу посебно, који је она дужна да пошаље на кућну адресу подносиоца примедбе!
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Uredjenje grada
emo
Ево и репортаже:

Dečak vratio pronađene pare
Категорија: Lep primer

Послане захвалнице

emo
Od 1970 godine pa sve do danas sam cesto snimao Arilje. Mnogi od tih snimaka i klipova se nalaze na drustvenim internet mrezama pa ih svi mogu videti iako su oni najinteresntniji za same gradjane Arilja. Insight na Youtube-u ili drugim sajtovima mi ne moze dati detaljne podatke o gledanosti ovih filmica na teritoriji Srbije (za razliku od nekih drugih zemalja npr.) iako znam da su ih neki ariljci vec videli. A materijala - cesto jos neobradjenog (nemontiranog) imam puno -, pa sam pomislio da bi bilo zgodno dati na uvid gradjanima ove snimke posebno sto se vrlo cesto na njima vide osobe koje vise nisu medju nama a imaju brojnu rodbinu koja bi mozda volela da na ekranu vidi svoje nestale. Ili zive. Ako se moja ideja dopadne mogao bih montirati i ono sto jos nisam (ima lepih stvari vezanih za "Kolor" te puno kojecega drugog) i postepeno ga ovde postavljati...Da ne bi "otezavao" sajt davacu linkove...Izabrao sam za danas zivopisni vasar u Arilju snimljen pocetkom 70ih...

Slike i prilike iz Arilja koga vise nema...
Категорија: Ostalo
emo
Иван Трошки Дамљановић написао/ла:
Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу

Видимо да је сада на парцели број 84/6 (преко пута хотела Елен) изграђен пословни објекат, који се примакао улици, који нема ни једну просторију од јавног значаја, а налази се на месту на коме је планиран објекат много значајнији за Ариље, значи својом изградњом тај објекат је ускратио град Ариље да добије објекат који је достојан тог места. Овако, на преостале две парцеле не може да се сагради објекат са наменом коју је требао да има.

Ако је урбаниста ишао логиком да је објекат већ изграђен, па је онда ту парцелу издвојила из плана, зашто онда приморава власника кафића ''Либерти'' парцела 51/4 (која је у обухвату плана) да склони тенду која ту стоји преко 10 година, власника бивше пицерије (парцела бр. 60) да сруши објекат, власника приватне куће ( парцела 52/4) да сруши помоћни објекат... ?

Зашто не поступи по истом принципу за све и све те објекте не издвоји из обухвата плана, као што је урадила са парцелом 84/6 ? Шта има парцела 84/6 што остале набројане парцеле немају?



Šta ona ima što druge nemaju i zašto je izuzeta??? Momak, mnogo pitaš :)
Sve pohvale za trud koji ulažeš.
Архитектура, урбанизам и уређење Ариља
Категорија: Uredjenje grada
emo
"Filmski Vikend - ARILJE 86" je imao raznovrstan izbor pratecih manifestacija. Za muzicki deo programa je pozvana u goste dubrovacka grupa Musica Antiqua jer se nijihov srednjovekovni muzicki repertoar odlicno uklapao u kadar crkve Sv. Ahilija u cijoj su gradnji ucestvovali dubrovacki kamenoresci cesti umetnicki saradnici inace dinastije Nemanjica. Prijem ariljaca je bio izuzetan - sto ovaj snimak i pokazuje...Porta je bila prepuna. Drago mi je videti neke ariljce joji vise nisu medju nama: Mida Trebinjac,g-dja Vida Vasiljevic, gospodja Bozidarka i mnoge druge...
Ovaj koncert je odrzan pre velike modne revije Dobrile Smiljanic koju cu predstaviti u iducem prilogu...

Slike i prilike iz Arilja koga vise nema...
Категорија: Ostalo
emo
Hrana - razotkrivanje najvećih tajni
Категорија: Ostalo
emo
Isto je bilo i ranije u vezi plaćanja struje. Neplatišama su deo duga otpisali, omogućeno im je da preostali deo plaćaju na rate, dok su se sve uredne platiše ponovo pitali zašto su bili ludi i plaćali sve redovno, kad su mogli plaćati manje i kroz razne olakšice i povoljnosti.

Ova država ima tešku sistemsku grešku i ne postoji ni snaga ni volja da se to promeni. Ona daje podršku nesavesnima, a savesne ponižava i degradira. Sada se svi oni koji se nisu prijavili za legalizaciju smeju onima koji su se prijavili. Svojim nečinjenjem i svojim pogrešnim potezima država nas uči da ne treba da je poštujemo, da ne treba da izmirujemo svoje obaveze i poštujemo njene zakone. Pored ostalog, razlog je i to što država donosi zakone za koje unapred zna da ih ne može poštovati - zamislite, "svi objekti koji nisu legalizovani, biće porušeni".

Kako se to nečinjenje administracije manifestuje na nivou lokalne samouprave videlo se u tekstu koji sam objavio, uz priložene dokaze. Svi se smeškaju po opštinskim ćoškovima i likuju, mnogima je tekst melem na ranu, ali niko ništa ne preduzima. Opet poruka narodu: može da radi ko god šta hoće i želi, ali morate biti dobri sa nekim u vlasti, kako vam ne bi brideli obrazi. Saberite takve situacije u svakoj opštini i dobićete opšte stanje u državi.

"....Данас Република Србија има за стратешки циљ улазак у Европску унију. Све законе које доноси покушава да усклади са европским законодавством. Тако се догађа да поједини закони које донесе, одударају од наше стварности и постају неприменљиви. То указује да држава, осим уласка у Европску заједницу фактички и нема неки други развојни циљ. На то указују и неки актуелни закони који уређују материју која је предмет овог рада.

Закон о пољопривредном земљишту ограничава деобу парцела на делове мање од 50 ари, односно једног хектара (ако је земљиште уређено комасацијом), у циљу укрупњивања поседа. Услови привређивања у пољопривреди су такви, да произвођачи не налазе интерес да производе за тржиште, па нису ни заинтересовани за укрупњивање поседа. У пракси се и даље врше деобе и уситњавања поседа, с том разликом што се, због постојања оваквог закона, ове деобе не региструју у катастру непокретности, што ствара још већу неажурност катасатрских евиденција и несигурност у праву својине на непокретностима. Држава треба да својим прописима створи услове, да пољопривредници сами крену у укрупњивање поседа, а не да их на то натера закон иако за то немају економску оправданост.

Закон о планирању и изградњи из 2003. године и актуелни Закон о планирању и изградњи дозвољавају легализацију објеката изграђених без грађевинске дозволе и оба дају рок од 6 месеци да странке поднесу захтев за легализацију. Власницима објеката који у датом року не поднесу захтев за легализацију, према одредбама тих закона, донеће се решење о рушењу објеката. У време доношења тих закона, више од 60% објеката у Србији било је нелегално. Држава мора да преиспита последице које производи спровођење донетог закона. Јасно је да би, да се стриктно примењивао Закон из 2003. године, Србија била порушена више него у време највећих ратова. У правно уређеној држави, у новом, актуелном Закону, легализација се не би требала ни помињати, јер је требало да је већ решена по претходном закону. Прошао је рок за легализацију и по новом Закону и остало је још много непријављених објеката. Поставља се питање, какав кредибилитет у свету може имати држава која доноси прописе, за које унапред зна да се неће примењивати, која даје повластице грађанима који крену у легализацију, а немају никаквих повластица лица која у редовном поступку обезбеђују дозволе за градњу. У вези са наведеним, намеће се питање - колико је данашње друшво суштински правно уређеније од ранијег, односно колико су актуелне правне норме боље од старих...."
(Isečak iz zaključka Diplomskog rada, B. Bošković)
Legalizacija - zasto je propala !?
Категорија: Uredjenje grada
emo
Besplatnu legalizaciju ne dozvoljava najviši pravni akt
Legalizacija ruši Ustav?!
Petak - 24.12.2010

Da bi ideja ministra Olivera Dulića o besplatnoj legalizaciji protivpravno sagrađenih objekata mogla biti sprovedena, vlada bi najpre morala da izmeni postojeći Ustav, koji ne dopušta nejednak tretman građana pred zakon, smatraju ekonomski analitičari.

Naime, sagovornici „Alo!“ ocenjuju da Dulićev predlog diskriminiše građane koji su već platili legalizaciju, a pogotovu one koji su od početka gradili poštujući propise i savesno plaćali građevinske dozvole i takse. Milan Kovačević, savetnik za strana ulaganja, ne vidi nijednu dobru stranu omogućavanja besplatne legalizacije, jer smatra da bi to direktno urušilo i ovako klimav pravni sistem.
- To nije razumno i nema nijedan dobar efekat. Čemu onda služi proces legalizacije, osim da se da velika nagrada onima koji su kršili zakon. Tako se svima šalje poruka da ubuduće nikada ništa ne plaćaju državi - ocenio je Kovačević za „Alo!“. On upozorava da je država trebalo da pojeftini ili pojednostavi proces ako su to razlozi zbog kojih do sada nije bila uspešna.
- Ovako se čini da zagovornici besplatne legalizacije imaju i svoj lični interes za tim. Ne treba zaboraviti da ima i državnih zgrada izgrađenih nelegalno - upozorava Kovačević, i dodaje da bi na ovakvu odluku vlade, ako do nje dođe, morao da se izjasni i Ustavni sud. Kada je reč o povraćaju novca onima koji su legalizaciju već platiti, on smatra da će to pasti na teret svih obveznika koji će zbog toga plaćati veće poreze.

Miroslav Prokopijević, direktor Centar za slobodno tržište, ubeđen je da je reč o političkom marketingu, bez realnih izgleda da se to obistini.
- To je pokušaj prikupljanja političkih poena u situaciji kada vladajuća partija nema drugih, pravih rezultata. Najveći među brojnim nedostacima ove ideje je što će u tom slučaju biti kažnjeni oni koji su poštovali zakon i propise, a oni što su se o pravila oglušili biti pošteđeni - ističe Prokopijevć, i dodaje da čak i ako budu obeštećeni oni koji su naknadno legalizovali svoje objekte, to se neće odnositi i na one koji su od početka legalno gradili.
- U tom smislu oni će biti diskriminisani, što je suprotno Ustavu, koji garantuje jednakost ljudi pred zakonom - kaže Prokopijević.


Odriču se 360 miliona evra?

Prema dostupnim podacima, građani su u zakonskom roku, do 11. marta ove godine, prijavili za legalizaciju više od 780.000 divljih objekata, od čega je do sada legalizovano između 10 i 15 odsto. Uzimajući u obzir to da je prosečna cena legalizacije oko 600 evra po objektu manjem od 100 kvadrata, to znači da bi se radi besplatne legalizacije oko 600.000 preostalih objekata država odrekla prihoda od 360 miliona evra!


„To bi bio haos!“

Verko Stevanović, gradonačelnik Kragujevca, smatra da je Dulićeva ideja sporna u mnogim segmentima.
- To bi izazvalo potpuni haos i poručilo „zidaj šta hoćeš i gde hoćeš, sve će ti biti legalizovano“. Ne znam kako bi to objasnili onima koji su legalizaciju platili. Mislim da je to ishitrena Dulićeva izjava i ne verujem da je tu ideju podržala vlada - izjavio je za „Alo!“ Stevanović, kome se ne sviđa ni predlog da oni koji su platili legalizaciju budu obeštećeni prihodom od poreza na imovinu.


Dulić: Za muku je besplatno

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić korigovao je raniju najavu jučerašnjom izjavom da odluka o besplatnoj legalizaciji, ako bude doneta, neće podrazumevati finansijske popuste ili besplatnu legalizaciju za sve vlasnike objekata prijavljenih za legalizaciju.
- Finansijski popust sigurno neće moći da dobiju oni koji su gradili objekte radi privrednih aktivnosti ili da bi na njima zaradili, već oni koji žive u malim kućama, porodičnim domaćinstvima, koji su od muke gradili te kuće nelegalno - rekao je Dulić.
www.alo.rs/vesti/34149/Legalizacija_rusi_Ustav
Legalizacija - zasto je propala !?
Категорија: Uredjenje grada
emo
BLIC Četvrtak, 23.12.2010.

Dulićevo ministarstvo sprema poseban zakon
Država će vratiti novac svima koji su platili za legalizaciju
Ivan Jovanović | 23. 12. 2010. - 00:02h | Foto: M. Janković | Komentara: 70

Ministarstvo za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine ne samo da planira da besplatno legalizuje oko 600.000 objekata, već i da refundira novac onima koji su već legalizovali svoje objekte. To će se najverovatnije rešiti odbijanjem tog iznosa od poreza na imovinu koji bi građani morali da plate u narednim godinama, saznaje “Blic”. Ministar Oliver Dulić bi trebalo da se u januaru naredne godine sastane sa čelnicima najvećih opština, kako bi se kompletna legalizacija završila u 2011.
Ova odluka će posebno obradovati građane Kaluđerice, najvećeg divljeg naselja na Balkanu

Da bi ovo imalo valjanu pravnu osnovu sprema se specijalni dekret koji će imati jačinu Zakona o legalizaciji.


- Moja ideja je da se promeni Zakon o planiranju i izgradnji i da se jednim aktom precizira proces besplatne legalizacije svih bespravno sagrađenih objekata u Srbiji osim onih koji ne zadovoljavaju osnovne građevinske kriterijume. Moramo da uvažimo činjenicu da građani Srbije žive izuzetno teško, ali i da naša administracija na svim nivoima nije u stanju da sprovede efikasnu legalizaciju u kratkom roku. Takođe i problem katastra znatno usporava ceo proces - kazao je Dulić.


Procedura će navodno biti sledeća. Popuni se samo najobičniji formular, a lokalne samouprave će morati da najbržom procedurom da legalizuju bespravne objekte na svojoj teritoriji bez ikakve naknade.


Računica je da se plaćanjem poreza na imovinu na kojoj su izgrađeni objekti prikupi oko milijardu evra, što je tri puta više od onoga što je planirano da se sakupi legalizacijom. Građanima koji su legalizaciju već platili, država će uplaćeni iznos najverovatnije odbijati kroz porez na imovinu narednih godina, saznaje “Blic”.


Ova akcija će naročito obradovati stanovnike naselja u kojima dominira divlja gradnja, poput Grocke, Kaluđerice i Altine u Beogradu.


Nezvanično saznajemo da u gradu Beogradu prvi put čuju za ovu ideju. Doskora ništa nije govorilo da će država i razmišljati o ovakvom potezu jer je i sam gradonačelnik Beograda Dragan Đilas nedavno rekao da će se ceo proces legalizacije obaviti po unapred utvrđenom redosledu. Koliku će ovo uštedu predstavljati za građane govori da bi legalizacija nekog objekta od 60 kvadrata u četvrtoj u Mirijevu, koja je četvrta beogradska zona, koštao oko 150.000 do 200.000 dinara.


O neophodnosti ovakvog dekreta govori i podatak da je u nekim gradovima dosadašnji proces legalizacije išao veoma spora. Tako recimo, prema nekim procenama legalizacija u Nišu ovim tempom bi trajala ber 50 godina, a Beogradu jedva da je obrađeno 2.000 od pristiglih skoro 200.000 zahteva.


Kao razlozi za sporu legalizaciju su navođeni neažurnost lokalnih samouprava koje su taj proces sprovodile, nedostatak političke volje, kao i nekompletna dokumentacija koju su građani podnosili. Očekivanja su bila da se od legalizacije po najnovijem zakonu prikupi između 300 i 400 miliona evra.



Cene po kvadratu u I zoni
Grad - Cena
Raška 205 evra
Novi Sad 144 evra
Beograd 114 evra
Zrenjanin 40 evra
Paraćin 35 evra
Kragujevac 10 evra
Niš 6 evra
Kruševac 5,1 evro
Knjaževac 4,3 evra
Legalizacija - zasto je propala !?
Категорија: Uredjenje grada
emo
WWW.DANAS.RS Četvrtak, 23. decembar 2010.

Nakon zastoja u izdavanju građevinskih dozvola, resorni ministar priznao da ni legalizacija ne funkcioniše
Ideje Olivera Dulića propale u praksi
Ministarstvo za prostorno planiranje namerava da uvede besplatnu legalizaciju * Bušatlija: Ne može se jednim zakonom rešiti pet oblasti

Autor: M. N. Stevanović

Beograd - Iako je Zakon o planiranju i gradnji, usvojen krajem prošle godine, najavljen kao sistemski akt kojim će konačno biti razrešeni problemi vlasništva nad zemljištem, legalizacije, pribavljanja građevinskih dozvola, čak i neka od pitanja kojima bi trebalo da se bavi još nenapisani zakon o restituciji, u praksi se dogodilo upravo suprotno. U svim oblastima na koje se odnosi doneo više problema nego što ih je bilo iako je resorni ministar Oliver Dulić uporno ponavljao da je reč o veoma dobrom aktu.

Proces legalizacije bespravnih objekata, posle masovnog odziva građana, gotovo da je zaustavljen u lavirintima administracije, građevinske dozvole se gotovo i ne izdaju, a u Beogradu ih je za godinu i po dana dodeljeno svega nekoliko. Ni konverzija prava korišćenja u vlasništvo nad zemljištem nije prošla bolje jer je uredba kojom je bila propisana naknada za taj posao neslavno propala. Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić juče je najavio da rešenje vidi u novom zakonu. Činjenica da su stručnjaci i pre usvajanja ukazivali na njegovu neprimenljiviost, u toj izjavi je izostavljena.

- Kada smo donosili Zakon o planiranju i izgradnji imali smo nameru da pojednostavimo proceduru legalizacije, da upravni postupak, koji se sprovodi na lokalnom nivou, bude ubrzan i da se svi objekti za koje je moguće izdati dozvole, najzad budu legalizovani - izjavio je juče Dulić u Novom Sadu priznajući da proces legalizacije nije uspeo.

On je naglasio da je nezadovoljan dosadašnjim rezultatima legalizacije jer je propuštena velika šansa za iskorišćavfanje ogromnog resursa, pošto veliki broj vlasnika nekretnina ne plaća porez na imovinu. Uz to, Dulića očigledno pritiska i obaveza vlade da zbog evropskih integracija reši imovinsko-pravni status zemljišta i objekata. Zbog toga je ovih dana „procurila“ i ideja da se građanima omogući besplatna legalizacija objekata koje su prijavili, što je tek izazvalo salve negodovanje stručnjaka i ekonomista. Novi zakon sada bi mogao da stvori nove probleme.

- Ustav zahteva jednak tretman svih građana, ali takvim predlogom u neravnopravan položaj stavljaju se oni koji su radili ispravno, koji su za sve što su zidali pribavljali uredne dozvole i plaćali dažbine. Sa druge strane, teret ulaganja u infrastrukturu, ako oslobodite plaćanja kompletnu nelegalnu gradnju, svaljuje se na pleća svih građana Srbije. Ja se slažem da bi određenim socijalnim kategorijama trebalo pomoći da legalizuju svoje objekte, ali pod tim plaštom ne bi smeli da se provuku svi koji su zidali bez dozvola jer je među njima mnogo više bogatih tajkuna i kriminalaca nego siromašnih građana - kaže za Danas konsultant za investicije Mahmud Bušatlija.

On podseća da je stručna javnost pre dve godine, kada je o počelo da se raspravlja o Zakonu o planiranju i izgradnji, upozoravala da se jednim aktom ne mogu rešiti problemi u pet oblasti, ali je ipak konačnim tekstom taj propis obuhvatio i pitanja planiranja, izgradnje, građevinskog zemljišta, legalizacije i restitucije. Ipak, odredbe kojima je to regulisano su uopštene, ni jedna oblast nije detaljno obradila materiju pa taj akt više liči na zakonik nego na zakon, tvrdi Bušatlija.

- Mi smo u startu skrenuli pažnju i da će tako površan akt zaustaviti gradnju u celoj zemlji, a to se i dogodilo. Jedan od osnovnih problema je i to što ne postoje rokovi i sankcije za lokalne samouprave koje ne donose planska dokumenta, a bez tih akata nije moguće ni legalizovati objekat niti izdati građevinsku dozvolu. Takođe, bez zakona o gradskom i građevinskom zemljištu, ne mogu se regulisati pitanja vlasništva nad zemljištem - ističe naš sagovornik.

Bušatlija podseća i da je za primenu tako oskudnog dokumenta bilo potrebno da se izradi još oko 60 do 70 podzakonskih akata, ali doneto je svega pet-šest i to onih kojima je trebalo da se sačuva „mir u kući“. Ispostavilo se da i oni nisu srećno izabrani, pa su tako „sponzori“ ignorisali uredbu o konverziji zemljišta. Reč je parcelama nad kojima su novi vlasnici stekli pravo korišćenja u privatizaciji. Oni su tada platili za kapital firme, a ne i za zemljište, ali im je Dulićevim zakonom omogućeno da ga uz nadoknadu konvertuju u vlasništvo.


Propast posle šest meseci

- Vlasnicima firmi je i niska cena bila neprihvatljiva, tako da je uredba o konverziji pod pritiskom povučena. Konačno, i čitav Zakon je već šest meseci posle usvajanja trebalo povući jer je bilo jasno da je neprimenljiv. Bila bi manja šteta nego sada, kada se već sve iskomplikovalo. Ali, da to mora da se učini jasno je, jer takav pravni okvir u građevinarstvu postaje ozbiljna brana daljem razvoju države - kaže Bušatlija i zaključuje da će konačnu odluku o tome, najverovatnije doneti neki propagandni tim koji će procenjivati odjek odluke u javnosti, umesto da, poučeni ovim iskustvom, konsultuju stručnjake za tu oblast.
Legalizacija - zasto je propala !?
Категорија: Uredjenje grada
emo
BEOGRAD, 21. decembar 2010, (Njuz) – Unija državnih institucija Srbije najavila je od Nove godine drastično povećanje visine mita u svojim ekspoziturama širom Srbije.

Kako objašnjava Nenad Jezdić, predsednik unije, na ovaj potez su se odlučili zbog još uvek aktuelne ekonomske krize, ali pre svega zato što postojeće visine mita nisu menjane u poslednjih šest godina.

- Stanje u državnim instirucijama je zabrinjavajuće. Prosečan radnik u državnoj firmi praktično je postao osuđen da živi samo od svoje plate, a svi znamo da je to nemoguće – rekao je Jezdić za Njuz.

Kako saznajemo, prema novom tarifnom sistemu od Nove godine najveća poskupljenja biće zabeležena u prosveti. Tako će za ocenu više u srednjoj školi roditelji od sada morati da izdvoje 250 umesto dosadašnjih 100 eura.
Na fakultetima će tarife skočiti u zavisnosti od vrste plaćanja. Ukoliko se plaća novcem, ispiti će koštati preko 1000 eura umesto dosadašnjih 300-600.

Ukoliko se studentkinje odluče za plaćanje ispita u naturi u profesorovom kabinetu, od sada će morati da povedu sa sobom bar još jednu drugaricu.

Ništa bolja situacija nije ni u zdravstvu. Za običan prijem preko reda u državnoj bolnici, umesto dosadašnje kesice C kafe od 200 grama, pacijenti će morati da izdvoje kutiju Nescafe Gold Premium.

Za izdavanje lažnih zdravstvenih opravdanja, umesto tradicionalne čokolade „Najlepše Želje“, sada će biti potrebna Milka od 300 grama sa celim lešnicima ili punjena jogurtom od jagode.

Od svih državnih institucija, jedino u MUP-u Srbije, bar do daljnjeg, neće biti ovih poskupljenja. Naš sagovornik iz MUP-a rekao je da su za sada tamo zadovoljni prihodima od mita policajaca, jer im je novi zakon o saobraćaju omogućio da imaju mnogo više prostora i prilike za prikupljanje istog.

Navedena povišenja tarifa stupiće na snagu od 1. januara, a Vlada Srbije poručila je građanima da do Nove godine požure i završe sve poslove koje imaju po starim cenama.

Preuzeto sa www.njuz.net
Najavljeno poskupljenje mita u drž. institucijama
Категорија: Ostalo
emo
Utorak 28.12.2010.godine sa pocetkom u 17,00 casova u sportskoj hali u Arilju ponovo ce se okupiti igraci KLIK-a iz 80-tih i 90-tih da godina da odigraju jednu utakmicu kako bi sve podsetili na ono sto je bilo. Dodjite da se podsetite na Aca,Jankera,Perija,Peka,Kuza,Mazala,Limuna,Celiju,Dziga,Dudza,Zoca,Djoka,Kalja,MilanaSmiljanica,Dragana itd...
kosarkaska utakmica veterana KK Klik.
Категорија: Sport
Opština Arilje.  © 2005 - 2018