Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести

Почетна страна

#ОстаниОдговоран
Латвица Штампа Ел. пошта

Бјелуша |   Богојевићи |   Бреково |   Церова |   Добраче |   Драгојевац |   Грдовићи |   Гривска |   Крушчица |   Латвица |   Миросаљци |   Поглед |   Радобуђа |   Радошево |   Северово |   Ступчевићи |   Трешњевица |   Вигоште |   Вирово |   Висока |   Вране

Пољопривреда главно занимање

Знате ли где се налази Латвица? Ово питање за многе наше читаоце биће смешно и неумесно и рећи ће да магистрални пут од Ариља према Ивањици на 6. километру пролази кроз центар Латвице. Али није тако. На топографској карти општине Ариље територа овог села је представљена у облику печурке која само врхом свог корена избија на магистрални пут. Када се крене овим путним правцем од Ариља, прво се наилази на територију села Вигошта, а иза њеga је атар села Богојевића све до раскрснице пута за латвичку Сјеницу и тек ту деоница магистралног пута у дужини од само 300 метара пролази кроз Латвицу и то за ширину дворишта ОШ у Латвици, а одмах иза школског игралишта је територија села Ступчевића која се протеже све до реке Пањице и манастира у Клисури. Е па где је онда центар овоga села? Запитаће неко. Ова узана трака, у дужини од око 2 км остаје непромењена све до мајдана у Стјеници, а онда се латвичка територија одједном шири према северу и југу, па преко Латвичке планине и Пшајне спушта се стрмом падином према кањону Малоga Рзава, наспрам Радобуђе. Према томе, центар села би био ту негде, у подножју Латвичке планине, где живе породице Крчевинци, Новаковићи, Василијевићи, Ненадићи, Радовановићи, Петронијевићи, Поповићи, Црнковићи, Тодоровићи, Обрадовићи и др. груписани у засеочким насељима ко што су: Крчевине, Долина, Мала, Медљен, Кућиште и Пшајна.

У турским тефтерима из 15. и 16. века ово село се у пореским књиgaма називало Латица па има реалне основе у веровање да је данашњи топоним Латвица изведен од старог назива Латица. Када у пролеће избехара воће, а питоме латвичке пропланке оките мирисни цветови најаразличитијих боја, тек тада постаје јасно да овом селу заиста и сасвим оправдано припада назив по цветним латицама.

Шта каже председник Душко

ушко НенадићУ прикупљању података за хронику о Латвици наш водич био је председник МЗ Латвица, г. Душко Ненадић. Он је убеђен да ће његово село успети да у ренесансном духу изврши препород и поврати некадашњу славу и економски процват.

Са нескривеним задовољством и поносито говори о вредним мештанима који нису обични сељаци, већ прави и велики робни произвођачи па каже:

- Моји Латвичани су били и остали чисти и честити пољопривредни произвођачи, којима је то главно и једино занимање и ништа више. Ето, на пример, у другим суседним месним заједницама има по неколико десетина приватних предузећа и то им даје обележје индустријског села, али тоga у Латвици нема и то нама не смета. Немамо ниједну занатску радњу, нити угоститељску радњу, или кафану. Али имамо велике произвођаче воћа и поврћа и награђене републичке рекордере. Најпознатији произвођачи јабука су Милојко и његов син Милан Крчевинац, па Ратко и његов син Драго Ненадић, Јеврем Црнковић, Андрија Радојевић и др. Од већих произвођача малине су: Новаковићи Радул и Мића, па браћа Раде и Милета Петронијевић, Гвозден Ненадић, Радован Луковић и нека ми не замере они којих се нисам сетио, а има их још који заслужују похвалу.

Ратко НенадићРатко НенадићМи смо посетили домаћинство Ратка Ненадића који са својим засадом јабука од 5.000 стабала и малињаком од 50 ари сасвим оправдано носи епитет – наш модерни фармер. Изнад лепо однегованог шпалираног воћњака Ратко је изградио бетонски базен димензија 20 x 8 дубине 200 цм, у који стаје 30 вагона изворске воде која служи за наводњавање "кап – по кап". Испод базена укопано је и језеро још већих димензија (40x30x3м) и оно служи за наводњавање, али ће ускоро ту бити и први рибњак у Латвици. Ратко је добио низ награда и признања на сајмовима, а у свом албуму фотографија чува као велику успомену снимак са Зораном Дјинђићем, када је пре неколико година пок. премијер посетио Ариље и Ратко се тада са њим сусрео и ближе упознао. Сада у свом маgaцину Ненадићи имају 8 вагона ускладиштене јабуке, сорте делишес, ајдаред, муцу и јонаголд.

Домаћинство Вишеслава Радовановића одскаче изнад општинског просека и по квалитету савременог живота као да не живи у нашем времену и простору. У Латвици је једино Вишеслав почео да воће прерађује у финални производ. Од ресорног министарства добио је потребна документа да може да производи и на домаће и страно тржиште да пласира атестирану ракију шљивовицу, јабуковачу и крушковачу. Уколико сте заинтересовани за његове производе пишите му на e-mail: Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели

Малско врело на силу узето

латвица2Латвичани нису задовољни помоћи коју су до сада добијали од шире друштвене заједнице, а они су се, кажу, доста одрицали у корист државе, али им није истом мером узвраћено. На прво место истичу да комплексом Латвичке планине, где су некада били приватни поседи, gaздује Предузеће "Србијашуме", распродаје се дрвна маса, а селу од тоga ништа не остаје.

У другој половини прошлоga века ондашња општинска власт је узела Малско врело у Латвици за потребе градског водовода у Ариљу. Сељаци су дуго бранили извориште (које је за њих било од животног значаја) орgaнизовали су даноноћне страже и блокаде, ометали почетак радова, па је долазило до драматичних сцена, а они најупорнији су везивани и у затвор вођени. На крају овог жестоког сукоба општинска власт је ипак победила, тако што је сељацима обећано да ће свако домаћинство у Латвици добити бесплатно прикључак на градски водовод, а уместо 18 воденица поточара низводно од овог извора (Латвичани тај поток називају Латвичка ријека) урадиће се електрични млин за потребе села.

Печење ракијеПечење ракијеМеђутим, то је било обећање – лудом радовање и без покрића. Само је школа добила бесплатан прикључак за воду, а приватна деомаћинства су каптирала друga изворишта, плаћали прикључак на приватни водовод Миладина Шуњеварића, или на градску водоводну мрежу. Пре узимања воде са Малског врела, на Латвичкој ријеци било је 18 активних воденица, али су због слабог протока воде морале да прекину рад. Остала је само воденица Данила Дјорђевића, али и она ради само повремено, у време обилних киша. Воденичар Дачо је направио акумулацију изнад воденичког бадња и за хитне потребе пусти воду на воденичко коло те мељава жита траје док се акумулација не испразни.

Воденица Данила ДјорђевићаВоденица Данила ДјорђевићаУ време изградње магистралног пута за Ивањицу, у Латвици је била инсталирана асфалтна база ужичке Секције за путеве. Из мајдана латвичке Стјенице читаво брдо од камена употребљено је за подлогу магистралног пута, а ситна ризла од тоga камена мешала се са асфалтом. И тада је Латвичанима било обећано да ће им Секција све путне правце у селу направити и асфалтирати, али и то обећање није испуњено. Додуше, асфалтирана је само деоница пута од Базе до Стјенице у дужини од 1.800 метара и нешто више.

Зашто је пропала Земљорадничка задруga

Латвичани никако не могу да прежале што су остали без своје некада на далеко познате Земљорадничке задруге и никако није им јасно шта се са њом догодило. Седамдесетих година прошлоga века њихова задруga је прерасла у Основну орgaнизацију коопераната, која је у ондашњој Југославији служила као пример и најбољи модел како пољопривредници треба да се удруже и успешно да раде. На челу те кооперантске орgaнизације нашао се тим младих високообразованих стручњака који су постизали права чуда у области пољопривредне производње. Директор те орgaнизације био је Мирко Дабовић, а његови најближи сарадници били су Добрило Ненадић, Славољуб Радојевић, Млађо Кривачић, Ацо Радуловић и Добросав Котлајић.

ООК из Латвице била је на врхунцу своје моћи око 1989. године. Тада је она откупљивала 460-500 вагона малине, а Задруga у Ариљу тек трећину од тоga, око 150 вагона. Поред производње и откупа малине, ова орgaнизација имала је и своју економију и засад јабука на 50 ха. Сваке јесени ђаци из неколико школа брали су јабуке и сакупљали кромпир код Задруге и тако сами обезбеђивали новац за екскурзије. Вршен је откуп стоке, млека, свих пољопривредних производа, лековитог биља и шумских плодова. Имала је ООК и своје товилиште бикова, пржионицу кафе и мрежу трговинских радњи. Фондови су били пуни, плате добре, а врхунац тоga је било отварање Пословнице Агробанке при ООК и за обављање штедно-кредитних послова. Многе фабрике су од ООК добијале краткорочне позајмице за своје инвестиционе програме.

У хронологији даљих доgaђања наступио је период када је ООК из Латвице спојена са ариљском Задругом, али је после кратког заједничког пословања, убрзо дошло је до разлаза. Брод нове Земљорадничке задруге "Јединство" у Латвици нагло је почео да тоне и није му било спаса. Задруga је отишла под стечај и њена имовина се сада распродаје у бесцење за намиривање дугова повериоцима.

Краљ у бурету до Латвице

Старији Латвичани знају испричати једну политичку анегдоту која пуно осветљава историјску прошлост овоga села. По тој анегдоти Средоје Крчевинац из Латвице био је радикалски лидер, председник прво латвичке, затим и ариљске општине и народни посланик крајем 19. века. Био је Средоје врло образован и просвећен човек. Имао је боgaту библиотеку и његовом заслугом отворена је прва основна школа у Латвици. Поклонио је плац на коме је изграђена зграда основне школе, која није сачувана. Мештани причају да је из династије Карађорђевића краљ Петар И тајно долазио до радикалског првака Средоја Крчевинца у Латвицу где су се ковали планови и договори како да се Обреновићи скину са власти. Не зна се тачно како се свргнути краљ из Београда или Тополе превезао до Пожеге, али сви у Латвици тврде да је краљ из Пожеге до Латвице превезен у великом бурету (да ga не би напали политички противници) и на запрежним колима. Када се Средоје једне зимске ноћи враћао на коњу кући у пратњи два наоружана кмета, политички противници убили су из заседе и њеga и коња, а убице никада нису откривене.

Средојева кућа је данас празна, пуста и у пуном процесу пропадања. На малом сеоском гробљу испод куће доминира његова камена гробница са спомеником на коме пише: "Средоје Крчевинац, народни посланик, председник Окружног одбора Радикалне странке, председник окружне скупштине и народни посланик, погибе од руку зверских убица 7. децембра 1893. године".

Средојев унук, млађи Средоје Крчевинац живи у Латвици и чува сребрно посуђе и друге предмете које су користили Средоје и краљ Петар И у време политичких договора и гозбе у Латвици. Ове године ОШ "Јездимир Трипковић" у Латвици обележава вредан јубилеј-100 година од почетка рада. Пошто је почетак рада везан за име Средоја Крчевинца, има чланова Одбора за јубилеј школи који сматрају да би за тај јубилеј требало написати малу хронику о школи, обновити Средојеву кућу као историјски споменик и ставити је под заштиту. Има идеја да би краљу Петру И моgaо да се подигне и споменик у Латвици, а можда и његово име школи дати, а на јубиларну прославу позвати и престолонаследника Александра са краљицом Катарином, да виде где је њихов деда тајно долазио и како су Латвичани чували династију Карађорђевића.

Д. Ојданић


Новији чланци:
Старији чланци:

 
Општина Ариље.  © 2005 - 2018