Почетна страна

Конак Сердара Јована Мићића саграђен је 1823. године и највероватније је припадао ондашњем кнезу рујанском, сердару ужичке нахије Јовану Мићићу.

Куће су у то време имале штале у приземљу, у којима се држала стока, док је спрат био намењен за становање. Оно што је карактеристично за ову кућу је што она нема штале и што је била прва права градска кућа у Ариљу намењена само за становање људи.

Страст српских политичара за квадратима на атрактивним локацијама није заобишла ни давнашњег кнеза Мићића. Имао је конак са пратећим објектима опасан зидинама у Чајетини, који су окупатори тенковима порушили у Другом светском рату. Конак у Ариљу је сазидао јер је волео ту да борави зими.

Сазидан на заравни југозападно од цркве, као градска спратна кућа са доксатом, конак је поставио основе варошице. Својим изгледом и местом са коga се пружао фантастичан поглед према Погледи, Небешкој, Клокочу, и Голупцу изазивао је divљење.

Док су у то време људи живели у дрвеним кућама покривеним сламом, кнежева кућа, величином и начином градње, представљала је прави "двор".

Иначе за Сердара Мићића кажу да је био вешт орgaнизатор, дипломата и неустрашив јунак. Према легенди, тадашњем политичком великану, Тарабићи су смело прорекли смрт од глади, која ga је после промене династија и повратка Карадјордјевића и задесила у затвору.