Početna strana

Bjeluša |   Bogojevići |   Brekovo |   Cerova |   Dobrače |   Dragojevac |   Grdovići |   Grivska |   Kruščica |   Latvica |   Mirosaljci |   Pogled |   Radobuđa |   Radoševo |   Severovo |   Stupčevići |   Trešnjevica |   Vigošte |   Virovo |   Visoka |   Vrane

Panorama VirovaNa tri kilometra od Arilja, na desnoj obali Moravice, uzdižući se prema obroncima Golupca i Jankovca, prostire se selo Virovo, jedno od poznatijih u Dragačevu kome je i pripadalo sve do 1946. godine kada je administrativnom podelom pripojeno srezu ariljskom. Omeđeno je dvema rekama, Moravicom koja je granica sa Grdovićima, a sa druge strane prema Lopašu, koja je granično selo Virova na severu, potokom Konikam. Sa Donjom Kravaricom Virovo se graniči na istoku, sa juga Cerovom, a sa zapada Milićevim Selom. U raznim turskim tefterima istražujući istoriju ovog sela možete pronaći razne toponime Virova, Virevo, Sladanovci, Virova, Virovo. U najstarijem tefteru iz 1476. godine upisano je ime Virovo koje je pripadalo Ostrovici. Zapisano je da je selo tada imalo 7 domova i 10 tabija (neženja). Već u sledećem popisu iz 1525. godine susrećemo se sa imenom Virova, u nahiji užičkoj. Imalo je 25 hrišćanskih glava, 9 neoženjenih, tri baštine, jedan mlin. Toponim Sladanovci pojavljuje se u popisima iz 1528. godine, dok u turskim katasterskim knjigama označenim "posle 1528. godine" selo se prvi put pominje pod današnjim imenom Virovo.

Sa podacima iz 17. i 18. veka i onim što je u tom periodu bilo značajno za ovo dragačevsko selo se ne raspolaže. Zna se da su sela požeške nahije početkom 19. veka, tačnije 1818. godine, bila podeljena u osam srezova, među kojima su bila i dva dragačevska – gučki i virovski. Srez virovski sa sedištem u Virovu imao je 18 sela, među kojima je samo Virovo bilo najmanje – imalo je 20 kuća i 47 aračkih glava. Ostalo je zapisano da su u selu 1859. godine bila samo dva đaka koja su pohađala sresku školu u Guči.

Stanovništvo je većinom doseljeničko. Najstariji rodovi stizali su u Virovo iz Hercegovine i Crne Gore preko Sandzaka i Starog Vlaha. Veliki broj stanovništva doselio se za vreme Karađorđevog prodora s vojskom do Novog Pazara i Sjenice 1809. godine. Doseljavanje je najintenzivnije bilo u vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka, a drugi veliki talas naseljavanja ovih prostora bio je u vreme srpsko-turskih ratova 1876. i 1878. godine. Stanovništvo koje je kasnije naseljavalo ove prostore uglavnom je bilo iz moravičkih krajeva. Prema popisu iz 1991. godine u selu je bilo 615 stanovnika, a danas u 180 domaćinstava živi 470. Meštani se mahom bave poljoprivredom i voćarstvom. Uz obalu Moravice smeštena su uglavnom kukuruzna polja, dok u brdskim predelima sela dominira proizvodnja malina i jabuka. Imaju Virovci i svoje rekordere u proizvodnji jabuka. Među njima svakako najpoznatiji Vuk Damjanović, nagrađivan i na novosadskom poljoprivrednom sajmu. Tu su još i zasadi jabuka Milojka Ćirjakovića i Borka Dimitrijevića. Pored voćarstva koje je u pravoj ekspanziji u selu se javljaju i začeci privatne proizvodnje. Trenutno postoje četiri privatne tekstilne radionice i fabrika opeke koja trenutno ne radi i nakon izmeštanja gradske deponije predstavlja najvećeg zagađivača životne sredine.

Da pokoljenja pamte

Kapela u VirovuMeštani su preduzimljivi i ambiciozni i trude se da život na selu osavremene i učine lakšim. Sa druge strane i oni koji su potekli odavde, a žudeći za napredovanjem i nečim boljim i lepšim otisnuli se u beli svet, rado se vraćaju svojim korenima i selu na padinama Golupca i Jankovca trudeći se da iza sebe ostave neki vidljiv trag koji će ostati pokoljenjima u nasledstvo. Jedan od takvih je i dr Relja Nedeljković koji je pomogao da se na virovačkom groblju podigne sala sa neophodnim inventarom. Tik uz grobove svojih roditelja podigao je ovo zdanje kao zavet svojim meštanima. Inače, dr Relja Nedeljković rođen je ovde u Virovu 1918. godine u čuvenoj porodici koja je iznedrila nekoliko inženjera, lekara i naučnih radnika. I sam je bio lekar i naučnik. 1955. godine otišao je u Belgiju, a pet godina kasnije svoj naučno-istraživački rad nastavio je u Sjedinjenim Američkim Državama. Vredi se upoznati sa detaljima njegove bogate biografije u kojoj se nalaze najvažniji i najsažetiji momenti briljantne karijere jednog naučnika a pre svega velikog dobrotvora svoga naroda.

U znak zahvalnosti svom dobrotvoru meštani su u Sali podigli bistu. Novčana sredstva koja je dr Relja uložio u svoju zadužbinu su velika, ali je nemerljivo veća njegova namera i želja da pomogne ovim ljudima. Inače trebalo bi napomenuti da su i sami meštani delimično svojim sredstvima učestvovali u izgradnji ovog objekta.

A nekad je bila ponos sela

Škola u VirovuNedavno, na svetog Jevstatiju, krsnu slavu i zaštitnika lovaca Virovci su dobili i lovačku kuću. Tada je bilo svečano otvaranje i osveštanje. Lovačka kuća je sagrađena angažovanjem lovaca iz sela i uz pomoć Lovačkog društva "Mišo Djonović" iz Arilja. Ono što je nekad bilo ponos sela bila je zgrada osnovne škole. Ona je bila starija i od same ariljske. Na poziv dragačevskog kapetana Milovana Nedeljkovića, učitelj Pavle Ostojić premestio je svoju privatnu školu sa Žirava u Virovo, a već 1834. godine ona je preseljena u Arilje u Mali konak serdara Jovana Mićića. Po rečima predsednika MZ Vlada Milinkovića u vreme kada je on išao u školu bila su 52 učenika. Stalnom migracijom stanovništva broj školske dece je opadao tako da je školsko zvono utihnulo. Škola je ostala bez đaka, ali i brige meštana. Danas je u njoj smešteno jedno od biračkih mesta. Bilo bi lepo kada bi meštani pokazali bar malo više brige i interesovanja kako bi ova zaista vredna zgrada dobila mesto i izgled koji joj pripadaju.

Gde je budućnost sela

Virovo je gotovo prigradsko naselje. Nalazi se na samo 3 kilometara od Arilja i 10 od Požege. O tome kakva je budućnost sela i šta bi trebalo uraditi da ona bude sigurnija razgovarali smo sa predsednikom MZ Vladom Milinkovićem.

- Kroz selo prolazi regionalni put Arilje-Guča koji je u dobrom stanju. Putevi u selu su delimično asfaltirani, uglavnom je makadam, ali se on redovno održava. Skoro svake druge godine se obnavljaju i podasipaju rizlom. Poslednjih godina u selu je urađen vodovod vodovodnog sistema Rzav, u jednom delu u polju građani su sami uradili kanalizaciju. Duži period imali smo probleme sa snabdevanjem električnom energijom. Međutimm, i to je sada rešeno. Elektrodistribucija Guča izašla nam je u susret i omogućila zamenu 80% drvenih betonskim banderama. Postavljena je nova trafostanica i urađeno 1km dalekovoda.

Dalje je istakao da postoje brojni planovi da se selo unapredi još više.

- Što se tiče daljih planova oni su brojni. U planu je izrada projekta za proširenje i asfaltiranje puteva u oba dela sela. U najskorije vreme trebalo bi da počne asfaltiranje kružnog puta oko groblja koje će se izvršiti uz donacije dr Relje Nedeljkovića, i sredstvima meštana i "Direkcije za izgradnju". Planirano je da se uradi i ulična rasveta u donjem delu sela, kao i kanalizaciona mreža tamo gde je nije bilo. Tu je i nabavka kontejnera za smeće, njihovo postavljanje, kao i postavljanje oglasne table u selu. Naponenuo bih da je u prošloj godini urađen ulaz na most Viroštak iz pravca Virova, a u planu je da se izvrši i rekonstrukcija samog mosta sa pešačkim stazama. Radova u selu ima dosta, a sredstva od samodoprinosa koja ove godine iznose 220 000 dinara biće iskorišćena za troškove zimskog održavanja puteva u selu u dužini od 30km – istakao je g. Vlade Milinković.