Početna strana

Bjeluša |   Bogojevići |   Brekovo |   Cerova |   Dobrače |   Dragojevac |   Grdovići |   Grivska |   Kruščica |   Latvica |   Mirosaljci |   Pogled |   Radobuđa |   Radoševo |   Severovo |   Stupčevići |   Trešnjevica |   Vigošte |   Virovo |   Visoka |   Vrane

Dobračani odlaze na reku

Prema popisu stanovništva od pre 50 godina Dobrače su bile najveće naseljeno mesto u bivšem Ariljskom srezu sa 2.142 stanovnika, a u varošici Arilje tada je bilo samo 1.006 stanovnika, što je manje od jedne polovine u odnosu na broj Dobračana. Kada treba da kažu ko su, šta su i odakle su, Dobračani ime svoga sela izgovaraju nekako vojnički, dično i otmeno i kao da žele svima dati na znanje kako je u njihovom selu sve dobro, pa se otuda i zovu Dobrače. Međutim, svaki onaj koji prođe Dobrače uzduž i popreko, stiče utisak da bi ovom selu isto tako priličila i druga imena kao, na primer, Trnava, Zlodol, Drenova, Zaglavak, Svinjarine, Pećinci, Klisura, Podgorac, Klekovo i sl. Pa kako je onda to selo dobilo ime, zapitaće neko? Sasvim pouzdano znamo da nije po darovima prirode, već po imenu kaluđera Dobrače iz manastira u Klisuri.

Prema legendi, koja u narodu kruži u usmenom predanju, taj kaluđer je imao ogromno stado ovaca, kod njega su dolazili vernici iz desetak sela na bogosluženje i ispovest, pa su govorili: "Bio sam kod kaluđera Dobrače", "Išao sam u Dobračino selo", a kasnije celo naselje dobi ime Dobrače. Po tom istom predanju selo Dobrače naselile su izbeglice iz Hercegovine. Neki harambaša Vukajlo sa svojim perjanicama ubije zloglasnog Turčina i plašeći se turske odmazde, napusti svoje ognjište i sa ženom Janjom i 9 svojih sinova preko Zlatibora stignu do sela Dobrača. Gladni i iznureni od dugih putovanja, čim su prešli Mali Rzav, Janja nije mogla dalje pa se zaustavila sa najmlađim sinom. Njene potomke u tom zaseoku prozvaše Janjići. Ostale sinove Vukajlo je raspoređivao u pravcu rečice Panjice. Tako od Vukajla nastadoše Vukajlovići, od sina Tovila-Tovilovići, od Vučića-Vučićevići, od Obrada-Obradovići, od Petra-Petrovići, od Janka-Jankovići, od Dmitra-Dmitrovići, od Mladena-Mladenovići od Novice-Novitovići.

Zanimljivo je da se prezime po Tovilu javlja u 3 verzije: Tovilović, Teofilović i Tofilović, pa čak i u jednoj porodici, otac se preziva Tovilović, njegov sin Teofilović, sve zavisi kako se ko pri krštenju i upisa u registar izjasni.

Odbornik Branko neće iz Dobrača

Dobrače su uklještene između nekoliko visokih brda, kao što su Vučjak, Veliki i Mali Ostreš Gajevi, Sedlac i Malič i njihovi vrhovi su oko 1000 metara nadmorske visine. Sa tih brda puca vidik sve do horizontalne linije iznad Povlena Maljena, Rudnika, Javora, Golije, Zlatara i Zlatibora. Svaki pridošlica ovde može lako da zaluta i da naiđe na krdo divljih svinja u lovnim rezervatima. Naš vodič kroz Dobrače bio je odbornik Branko Vukajlović i njegov otac Ljubinko. Oni su nas svojom kampanjolom vozili po grbavom makadamu do najviših kota, a kozjim stazama stizali smo i do zabitih i znamenitih mesta.

Branko je mlad čovek, savremenih shvatanja o životu i pokretač svih akcija u selu, uživa veliki ugled među biračima, pa je u dva mandata izabran za odbornika u SO-e Arilje. U školi je bio odličan đak, studirao je mašinstvo, bavio se i muzikom, ali on nije svome selu okrenuo leđa. Vratio se u Dobrače na očev posed, posvetio poljoprivredi i stolarskom zanatu i nije se pokajao. Branko izučava istorijsku prošlost Dobrača i u vezi s tim kaže:

- Moji Dobračani su oduvek bili poznati kao vredni, ponosni i naravni ljudi, dobri majstori, izvrsni težaci, a u svim ratovima veliki ratnici, najčešće tobdzije.

Prema popisu od pre 50 godina Dobrače su bile najveće naselje u bivšem Ariljskom srezu. Tada je u Dobračama živelo 2.142 stanovnika, a u varošici Arilje samo 1.006 stanovnika. Međutim, za proteklih 50 godina dve trećine Dobračana se negde izgubilo, pa prema poslednjem popisu iz 2002. godine, u Dobračama u 360 domaćinstava živi ukupno 821 stanovnik, a u međuvremenu Arilje je steklo status grada i u njemu sada ima 6.744 stanovnika.

Migracija je ovde učinila svoje kao i u drugim brdskim selima, samo moji Dobračani po nekoj svojoj urođenoj intuiciji uvek odlaze samo u smeru kretanja vode u rekama, nikako uz reku, pa se naseljavaju u Arilju, Požegi, Čačku, po Šumadiji i u Beogradu. Dobrače su jedno od retkih naselja u kome nema ni kafane, ni kafića, na radost seoskih domaćica. Nemaju Dobrače ni poštu, Dom zdravlja, crkvu, veterinarsku stanicu, zadrugu, ni prodavnicu u centru sela, koja je tu nekada bila u vlasništvu Zemljoradničke zadruge "Jedinstvo" iz Latvice, ali pošto je ovo Zadruga otišla pod stečaj i na njenu prodavnicu u Dobračama stavljen je katanac.

Međutim, Dobrače su neobične i po tome što ponešto imaju što drugi nemaju. Eto, na primer, Dobračani imaju dve osnovne škole, jedna osmorazredna u centru sela sa 30 đaka i druga četvororazredna na Maliču i u njoj svega 4 đaka. Neobično je ovde što su nastavnici putnici, a đaci stanuju i žive u svom selu. Svako jutro nastavnici dolaze školskim minibusom i po završetku časova vraćaju se u pravcu Arilja.

Dobračani nemaju crkvu, ali imaju ženski manastir u Klisuri, posvećen Sv. Arhangelu Gavrilu, koji je prema predanju podigao Sv. Sava Nemanjić. Zgrada seoske ambulante u Dobračama je prilično oronula i tu lekar jednom sedmično usputno svrati, kada krene za Brekovo i Bjelušu, a poštonoša dva puta sedmično prima pošiljke za Dobrače u pošti na Divljaci.

Mobilna telefonija u Dobračama nije više nikakav novitet, a 51 domaćinstvo već koristi i kablovsku TV mrežu. Na čistoj reci Panjici izgrađena su dva ribnjaka za uzgoj pastrmke potočare. Vlasnik prvog ribnjaka je agilni stolar Radiša Vučićević, a onog drugog, malo niže niz reku, Krunislav Stanić.

Preduzeće VučićevićMalinarstvo je glavno zanimanje u Dobračama. Ovo devizno voće dobro rađa i po brežuljcima oko Panjice i na najvišim kotama brda. Dobrački vikendaš Pavle Mladenović zasadio je maline na brdu Gajevi gde je nagib preko 70 stepeni, pa se na toj strmini čovek jedva može peške kretati, a o korišćenju mehanizacije ovde se ne može ni govoriti, sve se radi isključivo ručno i svi tvrde da se baš na tom malinjaku dobija prvoklasni rod.

U Dobračama su počele da niču i prve privatne hladnjače. Željko Novitović je prvi pored asfaltnog puta izgradio hladnjaču od 400 tona, a njegovim primerom uskoro kreću još neki Dobračani. Ispod Gajeva je prostrana dubodolinama Pušine, u kojoj na puškomet nema nikikakvog ljudskog staništa i to je rezervat i pravo carstvo za divlje svinje, koje još niko nije uspeo da prebroji.

Na visokim brdima su izgrađene 4 lovačke čeke, a na Gajevima je lovačka kuća u izgradnji. Seoski turizam je ovde u punoj ekspanziji. Vispreni Dragan Teofilović odselio se iz Dobrača u Čačak i kao veliki ljubitelj planinarstva i kamere, svoju kuću na vrhu Velikog Ostreša preuredio za boravak gostiju planinara, bez naknade i boravišne takse. Poslednji planinari koji su tu boravili ostavili su nalepnicu na vratima planinarske kuće na kojoj piše "Planinarsko društo "Naftaši"- Novi Sad.

Šta privlači posetioce

Vodena pećinaKo dođe u Dobrače, a ne poseti Vodenu pećinu u kanjonu Panjice, taj ništa nije video, kažu Dobračni. Ovaj prirodni fenomen u Dobračama tek treba speleolozi i ronioci da ispitaju, a iza toga to bi moglo da postane važna turistička destinacija. Za sada se samo pretpostavlja da je vodena masa koja izlazi iz pećine, u stvari ponornica nastala od više izvora koji poniru negde u zoni Kukutnice i Okruglice u Bjeluši.

Kod izgradnje kuća za stanovanje, u Dobračama dominiraju dva stila gradnje. One iz prošloga veka su stare kuće čatmare, sa ukopanim podrumom, a iznad njega je jedna polovina kuće od brvana i sa ognjištem na sredini, a drugi deo je soba čatmara u kojoj se svi odmaraju i prikupljaju snagu za naredni dan. Pokrivka je obavezno od kamenih ploča iz rudnika Maće kod Ivanjice za koje meštani tvrde da su večne.

Noviji stil gradnje su kuće zidane od blokova i opeke, pokrivene crepom, sa balkonima i terasama punim cveća i prosto se nadmeću u svojoj lepoti.

Od Klisure prema Brekovu vode dva putna pravca kroz Dobrače i pošto su od podjednakog značaja, meštani nikako ne mogu da se dogovore koji putni pravac ima prioritet.

Pored poljoprivrede kao glavnog zanimanja, Dobračani su dobri majstori i zanatlije, najčešće građevinari i stolari. Među njima se posebno ističe porodično preduzeće DPR "Vučićević".

Stolarski zanat u ovoj porodici je tradicija duga 120 godina. Sada je stolar Radiša sa svojim sinovima, Draganom i Mićom, razvio široku proizvodnju i u dolini Panice, blizu manastira u Klisuri, podigao pravo industrijsko naselje. Tu su stambene zgrade, proizvodni pogoni sa halama, magacini za gotove proizvode, sušare, nadstrešnice za građu, garaže i parkinzi za teške kamione i građevinske mašine i niz pomoćnih objekata.

Ovo preduzeće u Dobračama zapošljava 20 stolara i 4 radnika u predstavništvu u Beogradu. Drvnu rezanu građu, kao svoju osnovnu sirovinu, uvoze iz BiH, Rumunije i Rusije a gotove proizvode (lamperiju, brodski pod i obloge za zidove), pored plasmana na domaćem tržištu, izvoze u Hrvatsku, Mađarsku i Rumuniju. Na kraju valja reći i podatke da su u Dobračama rođeni kragujevački vladika Jovan Mladenović i narodni heroj Mićo Matović, koji je kao borac Druge proleterske brigade poginuo u borbama protiv okupatora i ustaša kod Bugojna 1942. godine.