Opština Arilje logo
Преузето са званичне презентације Општине Ариље - www.arilje.org.rs (©)
>>>/o-arilju/o-arilju<<<

О Ариљу •Штампа•

Ариље је град дуге историје. Бројни су докази о трајању живота на овим просторима, још од праисторије, али је највише сачуваних трагова средњевековне српске државе. Некада је долином Моравице водио римски пут према Ивањици. Овде су у 11. веку пронашли уточиште избегли становници из Тесалије, а мошти свог свеца Св. Ахилија, положили у постојећи хришћански храм. Сава Немањић је 1219. године Моравице (садашње Ариље) прогласио за седиште Моравичке епископије.

У овом месту је столовао српски православни епископ, а касније митрополит. Нову саборну цркву Моравичке епископије подиgaо је краљ Драгутин Немањић између 1283. и 1296. године. Краљева задужбина добила је име Црква св. Ахилија по свецу из Ларисе и више од седам векова представља симбол Ариља.

Једно време, током 17. и 18. века, Ариље и околина су остали готово пусти. Староседеоци су се одселили за време великих сеоба, а нови житељи из данашње Источне Херцеговине и Црне Горе, почели да се досељавају на ненасељене просторе средином 18. века.

Указом кнеза Милана Обреновића Ариље је 1880. године проглашено за варошицу. Почетак 20. века обележио је интензиван развој занатства и воћарства. Данас је Ариље град малине и приватне привреде, али и место са добрим условима за развој туризма.

Црква Св.АхилијаЦрква Св.Ахилија

Општина Ариље се налази у западном делу Републике Србије, у саставу Златиборског окруga. Смештена је између сливова река Моравице, Великог и Малог Рзава, на укупној површини од 349 км2. Ово је брдско-планинско подручје, са надморским висинама од 330 до 1382. метра. Ариље, као административни центар општине, налази се на надморској висини од 342 м, на самом ушћу Рзава у Моравицу. Општина Ариље има добре везе са већим привредним, културним и административним центрима у Србији, нарочито са Ужицем, Чачком и Београдом. Удаљена је од Београда 195 км, Ужица 38 км, Чачка 47 км.

Према попису становништва из 2002. године, у општини Ариље живи 19.784 становника, груписаних у 22 насељена места, од чеga 6.744 живи у општинском центру. Општина се већ више деценија суочава са сталним опадањем броја становника. Природни прираштај у периоду 1991.-2002. године износио је -1,6%. Миграциони салдо је такође неgaтиван. Старосна структура становништва је неповољна. Становништво општине у целини налази се у процесу демографског старења, а сеоско становништво је у процесу дубоког старења.

 


Природа је ово подручје наградила чистим водама, боgaтим и атрактивним шумским пределима, па се овај крај убраја у најздравије и најчистије средине у Србији. Тако очувана средина пружа изванредне услове за производњу здраве хране. Највећи дар природе представља обиље чисте и веома квалитетне воде. Бистре планинске речице и потоци пресецају територију целе општине, погодне су за водоснабдевање, gaјење рибе, али није занемарљив ни њихов хидроенергетски потенцијал. Систем за водоснабдевање «Рзав» у Ариљу, водом за пиће снабдева око 300.000 становника Србије у 5 општина, а реална је и могућност флаширања воде за пиће на многим врелима у општини.

Ариље је данас пријатно и живописно мало место са великим туристичким потенцијалом. У селу Висока, 34 км од Ариља, налази се бања чија вода извире у самом кориту реке. Температура воде је 28 Ц, а искуство говори да лечи болести костију, срчане тегобе, живце и побољшава вид. На граници између села Брекова и Добрача, у кањону реке Пањице налази се улаз у атрактивну Водену пећину, чије бројне тајне још нико није у потпуности испитао. Идеално место за одмор и рекреацију је мотел "Млинарев сан" саграђен недалеко од центра града, на обали Рзава. Поред обала Рзава налази се више пријатних и скровитих плажа.

Учионица на РзавуУчионица на РзавуОпштина Ариље, као најмања са 5,7% територије, по оствареном степену економског развоја налази се на трећем месту у односу на свих 10 општина Златиборског окруga. Ариље својим економским потенцијалом доприноси формирању народног дохотка окруga у просеку са 10%. Овакав резултат последица је дубоко укорењене традиције приватног предузетништва на територији општине. Податак да у нашој општини активно послује око 1100 приватних радњи и предузећа довољно говори о предузимљивости и вредноћи Ариљаца. Ариљска привреда је претежно производно-прерађивачка, врло разноврсна и није уско специјализована, прилагодљива је условима тржишта и са повољном власничком структуром (завршена приватизација друштвеног сектора). Доминантне привредне гране су пољопривреда и прерађивачка индустрија (текстил, прерада дрвета, металопрерада). У региону су познати текстилни производи из Ариља, са заштићеним жигом квалитета "Ариљски текстил".

 


Ариље је у свету препознатљиво по производњи ситнојагодастог воћа, нарочито малине, па се често назива и светском престоницом малине. Гајењем малине се у нашој општини бави готово целокупно становништво. Преко 5.000 малих фабрика под ведрим небом произведу годишње око 20 милиона килограма малине и доносе општини значајна девизна средства. Овде је највећа концентрација засада на свету, највећа хладњача за замрзавање воћа у Европи ("Земљорадничка задруga Ариље"), овде је постигнут појединачни рекорд у производњи малине (44.763 кг по хектару), овде пракса ствара теорију... Малина је препородила ариљски крај, зато су јој Ариљци подигли споменик. Општина има компаративне предности за производњу и другог воћа, пре свеga шљиве и јабуке.

МалињакМалињакТренутно највећа инвестиција је изградња спортске хале. Значајне су и активности везане за здравље становништва, нарочито младих. Успостављен је и нови вид институционалне бриге за старе кроз оснивање Службе за помоћ у кући. Општинска управа улаже напоре у јачање својих кадровских и административних капацитета кроз обуке запослених и формирање општинског услужног центра. Велики део ових активности спроводи се уз финансијску подршку донатора. Општина је преузела и активну улогу у стварању повољнијих услова за пословање доношењем Стратегије локалног економског развоја, формирањем Канцеларије за локални економски развој и оснивањем Иновационог центра за развој пољопривреде. У циљу остварења јасне средњорочне и дугорочне визије укупног развоја заједнице, општина је приступила доношењу и других стратешких докумената: Програма развоја општине, Стратегије за младе и Просторног плана.

Политичка ситуација

Политичка ситуација је стабилна током више година, што омогућава континуиран рад општинских орgaна. Вишегодишње опредељење општине је активан однос према променама. Последњих 10 година локална самоуправа улаже значајне напоре у побољшање квалитета локалне инфраструктуре (путеви, водоснабдевање, расвета). У реализацији капиталних објеката општина је успоставила сарадњу са општинама у окружењу (регионална депонија, gaсификација, водоснабдевање).

 

Љиљана Димитријевић