NASTAVAK RADA NA IZRADI STRATEGIJE OTPORNOSTI NA KLIMATSKE
PROMENE
Jedan od najvažnijih segmenata za definisanje načina kako da privreda i ekonomija
Arilja napreduju u uslovima kada su vremenski uslovi nepredvidivi i vanredne
vremenske epizode poput suša, oluja i poplava postaju uobičajene, jeste da se prikupi
što više podataka upravo s terena. Činjenica jeste da se klima promenila, možda ne u
smislu količine padavina, već u njenoj distribuciji u toku vegetacionog perioda i to su
realni problemi proizvođača.

Zbog toga je Institut za ekonomiku poljoprivrede u saradnji sa Opštinom Arilje i
Ekološkim udruženjem Rzav, realizovao još jednu radionicu 16. septembra u okviru
projekta “Jačanje klimatske otpornosti u Arilju: participativni pristup ka održivoj
adaptaciji“. Na radionici se ragovaralo o postojećim rešenjima za situacije poput suša,
toplotnih talasa poplava i padavina u obliku grada.

Ima dobrih postojećih rešenja, poput sistema „kap po kap“, bunara za navodnjavanje ili
protivgradnih i UV mreža, ali je istovremeno problem taj da ova rešenja nisu primenjiva
u svim oblastima, te je neophodan sistematičan pristup. Treba struktuirati mrežu bunara
kako bi bilo moguće obezbediti isti pristup vode svima, dodatno razvijati podsticajne
programe u lokalnim upravama za navodnjavanje i mehanizaciju, ali da još uvek nema
dobrih rešenja za pojavu kasnog mraza niti rešenja za proizvođače koji se ne nalaze u
blizini vodoizvorišta i koji često nemaju vode ni za piće. Moguće rešenje za zasade na
većim nadmoskim visinama su akumulacioni sistemi odnosno, zajednički bunari, ali se
mora analizirati za koliko proizvođača bi se ulagalo u skupu infrastrukturu. Otvoreno je i
pitanje koliko će biti moguće oslanjati se na zalihe vode iz akumulacije Svračkovo, koje
su mogućnosti za bolje upravljanje ovom akumulacijom kao i uticaj drugih
insfrastrukturnih projekata na zalihe vode i uopšte, proizvodnju.

Neki od zaključaka radionice su da savremeni sistemi za gajenje maline moraju uključiti
i sisteme za navodnjavanje i protivgradnu zaštitu jer se na taj način može postići najbolji
učinak, da su podsticaji loakalne uprave dobri, ali ne i dovoljni, da treba pažljivo
pristupiti velikim infrastrukturnim projektima koji će uticati na trenute razmere i načine
uzgajanja kao i da je možda potrebno razmisliti o uvođenju uzgajanja novih kultura.
„Suština radionice, ali i samog projekta projekta “Jačanje klimatske otpornosti u Arilju:
participativni pristup ka održivoj adaptaciji“ je pristup otvoren za građane, razgovor sa
svim prisutnima i prikazivanje stanja onakvog kakvo jeste. Viđenje trenutnog stanja kao
i predlozi za definisanje vizije samih stanovnika opštine Arilje, obezbediće da doneti
dokumenti budu i primenjivi“, istakla je Nataša Kljajić iz Instituta za ekonomiku
poljoprivrede.

Pre ove, održana je i radionica kojoj su prisustvovali isti učesnici i na kojoj je na osnovu
Analiza stanja, definisana vizija otpornosti Arilja, koja će biti sastavni deo Strategije
razvoja. Ovaj dokument kao i Investicioni plan otvaraju mogućnost da se pokaže šta je
problem i promovišu nova rešenja. Cilj da napravimo jedan plan kako doći do sredstava
i obezbediti ujednačen pristup većini. Na narednoj radionici će biti predstavljen nacrt
Strategije razvoja formulisan u skladu s datim predlozima.
U realizaciji radionice su učestvovali: predstavnici proizvođača malina u manjim i velikim
zasadima, Opštinske uprave Arilje, privrednog sektora, Udruženja preduzetnika,
Regionalne razvojne agencije Zlatibor, Ekološkog udruženja Rzav i građani.