Početna strana

Bjeluša |   Bogojevići |   Brekovo |   Cerova |   Dobrače |   Dragojevac |   Grdovići |   Grivska |   Kruščica |   Latvica |   Mirosaljci |   Pogled |   Radobuđa |   Radoševo |   Severovo |   Stupčevići |   Trešnjevica |   Vigošte |   Virovo |   Visoka |   Vrane

Prestonica malinarskog carstva

Ovom najbogatijem selu opštine Arilje, sa pet velikih hladnjača i republičkim rekorderima u proizvodnji maline i jabuka, ukoliko se hitno ne popravi putna mreža i ukoliko se ne sanira most na Moravici koji je ponovo počeo da tone, preti opasnost da bude odsečeno od sveta Kada je pre nekoliko godina na Opštinskoj izložbi jabuka jedan od govornika rekao da su na štandovima najbolje izložene jabuke iz Mirosaljaca i da u tom selu sve dobro uspeva i rađa osim južnog voća, neki kočoperni čikica je pokušavao da ispravi govornika, pa je navodio imena Mirosaljčana koji od južnog voća uspešno gaje kivi i limun. Istina, to oni rade samo eksperimentalno, u zatvorenom prostoru i u plasteniku koji se zagreva, ali da se u Mirosaljcima ukrštaju neki geografski, klimatski i geološki faktori koji najbolje odgovaraju voćarstvu, to niko ne osporava.

U razgovoru sa predsednikom MZ Mirosaljci Miodragom Nenadićem, doznali smo da u Mirosaljcima ima oko 350 domaćinstava sa blizu 1000 stanovnika i da u selu nema kuće bez manjeg ili većeg malinjaka, od desetak ari pa do nekoliko hektara. U Mirosaljcima su višestruki republički rekorderi u proizvodnji jabuka i maline. Veliki proizvođači jabuka su: Dragan Vasiljević, Antonije Radičević, pa porodice Vranića i Pantića, a u oblasti malinarstva najpoznatiji su Milija Djukić, Miodrag Nenadić i Slavko Plazinčić. Na vrhu te malinarske piramide je g. Milomir Stojić, vlasnik PP" Agro–fruti" DOO, koji na svom posedu od 2,5 hektara zasađenog malinom, primenom najsavremenije tehnologije, ostvaruje prinose kakvi još nigde nisu zabeleženi. Njegov "Agro–fruti" je tipično porodično preduzeće u kome on sa suprugom Rankom, sinom Draganom i ćerkom Biljanom ima zaokružen proces proizvodnje, od sadnica u svom rasadniku, do zasada rodne maline, berbe, zamrzavanja u svojoj hladnjači i izvoza.

Malinjak Milomira StojićaMilomirov malinjak podseća na sliku sa turističkih razglednica i prospekata i kao takav poslužio je za ilustraciju u stručnoj literaturi i obišao ceo svet.

U ovom trenutku u Mirosaljcima ima pet velikih hladnjača ("Agrodub", "Agrofruti", "Drenovac", "Agrođurkovina" i "RS Komerc"). Vlasnici drvoprerađivačkih preduzeća u Mirosaljcima su Budislav Luković, Aco Milosavljević, Tomo Mićić, Milijan Milutinović, Zoran Stojčić, Dragan i Vidan Karaklajić. U Mirosaljcima ima preko 50 autoprevoznika. U centru sela rade dve kafane, četiri prodavnice i četvorazredna škola, kao fizički izdvojeno odeljenje matične škole u Latvici. Sa takvim ekonomskim potencijalom, reklo bi se da je komunalna infrastruktura na zadovoljavajućem nivou. Ali nije tako.

Zašto most tone?

Putna privreda u Mirosaljcima je užasno loša, gotovo na granicama podnošljivog, jer su im putevi rupljivi i grbavi, gotovo neprohodni i to u najbogatijem selu u opštini. Ma kojim putnim pravcem kroz Mirosaljce krenuli, otežan je i pešački prolaz, a kamoli motornim vozilima.

Mirosaljački most na Moravici je posebna priča za sebe i velika opasnost za bezbednost u saobraćaju. Ovaj most, kao i Andrićeva na Drini ćuprija ima svoju legendu o izgradnji. Građen je kulukom seljaka nadničara, i on ima ljudske žrtve u nabujaloj reci, ali i ljudske radosti i duge razgovore na mostu koji je nekada bio ukras sela, a danas – ruglo i opasnost. Prema kazivanju najstarijih Mirosaljčana most na Moravici gradili su meštani prinudnim radom i uz pomoć države, odmah po završetku Drugog svetskog rata i uz veliku proslavu i narodno veselje predat je na upotrebu 01. septembra 1948. godine. Pre toga, Mirosaljci su pripadali Dragačevskom srezu, a od 01. januara 1946. godine pripojene su Ariljskom srezu, pa je izgradnja mosta bila nužna za vezu sa opštinskim centrom. Dok nije most izgrađen, pešaci i zaprežna vozila mogli su da pređu reku ispod Crepane, na mestu koje se zove Kosovo. Međutim, da li zbog neznanja ili nestručnog rada , ili zbog sabotaže u radu, u toku izgradnje učinjene su grube greške. Tako su četiri noseća stuba postavljena u samom koritu reke, čime je smanjen prolaz vodene mase, naročito pri velikom vodostaju. Pored toga, klinasta strana stubova okrenuta je niz reku, a ona ravna uz reku, a trebalo je da bude obrnuto, jer se na ovako postavljene stubove lako zaustavljalo svo rastinje koje reka nosi, vodena masa se povećavala i potkopavala stubove.

Poplava 1965U velikim katastrofalnim poplavama koje su naš kraj zadesile 13. maja 1965. godine, masa Mirosaljčana je izašla do blizu mosta na Moravici (koji je reka oblila sa obe strane) da vide kako podivljala reka ruši njihov most kojim su se oni ponosili i koji je za njih od životnog značaja i tada je nesrećnim slučajem u nabujaloj reci život izgubio Ljubivoje Plazinčić.

Iza toga, most se nekoliko godina nije koristio za javni prevoz u saobraćaju, pa su ga meštani popravili (prema svojim mogućnostima) i opet bez stručnog proračuna statike i drugih parametara u izgradnji objekata ove vrste i sada most ponovo tone.

Predsednik Miodrag kaže da je pripremljen projekat za sanaciju mosta na Moravici. U planu je da se popravi i rekonstruiše i prilazni put od Latvice do mosta, a isto tako i drugi putni pravci, od centra preko Grbića do Kotraže, a zatim i putni pravci duž Moravice prema Dragojevcu i Trešnjevici i još nekoliko kraćih zaseočkih puteva. Za bolju sliku na TV i punu pokrivenost signalom RTS-a priprema se izgradnja pomoćnog predajnika na brdu više Stovragovića. Mirosaljčani će imati na raspolaganju još 1000 priključnih brojeva za fiksnu telefoniju kada postave podzemni kabal sa Divljake do kontejnera koji je već izgrađen u centru sela. A kada sve ove radove završe, onda će, kaže Miodrag, zatražiti od "Rakete" da ponovo otvore redovnu autobusku liniju Arilje–Kotraža preko Mirosaljaca.

Rimski bunar bio pa zatrpan

Istorijska prošlost Mirosaljaca još nije do kraja istražena i u pisanoj formi dokumentovana, ali su poslovi na tom radu u punom zamahu. Već je formiran odbor za pisanje hronike sela Mirosaljaca, a glavni nosioci tog posla su Vlade Cvetić i Dušan Plazinčić. Od Cvetića smo saznali da je u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu izginulo 80 Mirosaljčana, a u Drugom sveskom ratu poginula su 23 učesnika rata i u centru sela je podignuto spomen obeležje sa imenima palih ratnika. Cvetić se seća posleratne izgradnje i obnove porušene zemlje, godina prinudnog otkupa i nareza svih seljačkih proizvoda i stvaranja Seljačke radne zadruge u Mirosaljcima koja je trajala od 1949-1952. godine.

Dušan PlazinčićDušan Plazinčić je najveći tragalac u prikupljnju građe za monografiju. Ceo radni vek od 40 godina on je proveo na poslovima glavnog administratora sela, pa su mu kao svedoku svih prethodnih godina sva događanja lično bila dobro poznata. Svoju skromnu kuću u Mirosaljcima pretvorio je u kabinet za istoriju i geografiju sela. Ogromnu arhivsku i istorijsku građu i sve publikacije o Dragačevu izučio je i uradio rodoslov za svaku porodicu u Mirosaljcima. A prema podacima do kojih je on došao Mirosaljci imaju duboku istorijsku prošlost i sve ukazuje da je ovde život pulsirao još u rimskoj epohi. Dušan pretpostavlja da je preko Mirosaljaca išao put dubrovačkih trgovaca za Srbiju, koja je kasnije bila u sastavu Drinske banovine sa sedištem u Sarajevu.

Trgovci su sa karavanom konja danima putovali do Srbije i putem trampe razmenjivali so, šećer, svilu i kafu za stočne proizvode, vodu i suvo voće. Na vrhu Golupca, na jednoj zaravni, trgovci su se zaustavljali za kraći predah i odmor, pa su tu iskopali bunar za napajanje konja i kirixija. Tu se u bunarsku jamu slivala površinska voda koja se čuvala kao u dalmatnskim čatrljama, a iz bunara se voda vadila na principu đerma. Trgovcima se to mesto svidelo kao mirno i bezbedno, nije im pretila opasnost od napada hajduka i drumskih razbojnika. U turskim tefterima ne pomunju se Mirosaljci, nego se to naselje zvalo Rajkovac, a nešto kasnije fuzijom dve reči: mirno i selce nastao je toponim Mirosaljci.

Ariljski zanatlija Obrad Savić je poreklom iz Mirosaljaca i on se priseća da je u prvim posleratnim godinama kod rimskog bunara na Golupcu bilo omiljeno sastajalište mladih, posebno za vreme neke utakmice, ili kada se zakaže igranka. Tada se za opkladu, priča dalje Obrad, u bunar pomoću konopca spustio neki odvažni Miloš Ciganlija iz Gornje Kravarice. On je izmerio dubinu bunara od 25 metara i utvrdio da je obložen suvim kamenom, ali vode u bunaru nije bilo. Nešto kasnije vlasnici zemljišta okolo bunara zatrpali su tu strašnu jamu o kojoj su se raspredale i bajke i legende i tako otklonili svaku opasnost i za čoveka i za stoku.

Da je rimski bunar očuvan i konzerviran, to bi bila zanimljiva turistička atrakcija, pogotovu što je i Golubac lovni rezervat za plemenitu divljač. Stariji Mirosaljčani znaju ispričati jednu političku anegdotu po kojoj je jedan od naših svrgnutih kraljeva iz dinastije Petrovića dolazio tajno ovim putem preko Golupca do svoga stranačkog epigona i radikalskog lidera Sredoja Krčevinca, predsednika latvičke opštine, koji je jedne noći kasnije i ubijen. Da bi u toku puta izbegli napade od nasrtljivih liberala i naprednjaka, seljaci su od Požege do Sredojeve kuće u Latvici prevozili kralja u velikom buretu i na zprežnim kolima.

Krstonoše kao nekad

KrstonošeMirosaljčani su razboriti i pobožni ljudi i jedino je u ovom delu Srbije u Mirosaljcima pre nekoliko godina obnovljena krstonoška litija kao što je to bilo nekada, a zasluge za to pripadaju Radojku Stojkoviću i Milošu Milojeviću. Krstonoše se uoči Malog Spasovdana (toga dana je mirosaljčka preslava) okupe na brežuljku koji se zove Sastanak zajedno sa sveštenikom i sviračima. Tu, kraj velikog krsta, visine 4 metra, krstonoše pevaju dodolske pesme, prizivaju više sile u pomoć da im bude rodna i berićetna godina, da ih mimoiđu suše, poplave, ratovi i razne bolesti. Ova pobožna povorka kreće kružnom putanjom, svraća na desetak unapred označenih mesta gde čita molitve, a meštani ih časte hranom i pićem i kite cvećem u znak zahvalnosti. Veruje se da će njiva biti izuzetno rodna ako preko nje pređu krstonoše. Molitvena litija završava se uveče tamo gde je i počela, na Sastanku, uz pesmu i igru.

Da se ne bi pomislilo da su žitelji Mirosaljaca rođeni da budu samo vredni i dobri težaci i voćari, velike patriote, na kraju ove priče navešćemo imena Mirosaljčana koji su svojimradom postali poznati i uspeli da pokažu i dokažu svoje sposobnosti. Dr Miljko Satarić, kandidat za akademika, šef je katedre za fiziku Univerziteta u Novom Sadu, a njegov sinovac dr Dragan Satarić je direktor PIK "Bečej" u Bečeju. Profesor matematike na PMF u Novom Sadu je dr Dragan Munitlak. Direktor Narodnog muzeja u Užicu je Mirosaljčanin Dragiša Milosavljević. U Mirosaljcima su rođeni i romanopisci Nikola Cvetić i Miloš Mićić.

Dušan Ojdanić