Početna strana

Bjeluša |   Bogojevići |   Brekovo |   Cerova |   Dobrače |   Dragojevac |   Grdovići |   Grivska |   Kruščica |   Latvica |   Mirosaljci |   Pogled |   Radobuđa |   Radoševo |   Severovo |   Stupčevići |   Trešnjevica |   Vigošte |   Virovo |   Visoka |   Vrane

Došljaci ispod Klokoča

Za razliku od gornjih brdskih sela naše opštine u kojima se između dva popisa broj stanovnika drastično smanjio, u prigradskoj MZ Pogled broj stanovnika se povećao, što nije rezultat visokog nataliteta, već posledica migracije seoskog stanovništva.

Pogleđani nikako ne vole da im se kaže da žive na selu. Iako nemaju imenovane ulice, trotoare, uličnu rasvetu i drugu gradsku infrastrukturu, oni svuda ističu da je njihova MZ Pogled prigradsko naselje, koje će prema svim pokazateljima, uskoro da bude Novo Arilje. Prema jednoj legendi koja kruži među meštanima ime ovom selu je nastalo baš od reči - pogled. U vreme ropstva pod Trucima, i u selu Pogledima bila je jedna manja crkvica, ali su Turci tada spaljivali sve srpske pravoslavne svetinje pa su i tu malu pogleđansku crkvu spalili, od koje još i danas mogu da se primete zidine od temelja u zaseoku Popovići. Crkvu Sv. Ahilija u Arilju Turci su lagumirali, pa su se izmakli podno Klokoča da sa bezbedne tačke pogledaju kako se crkva od velike eksplozije ruši i nestaje u plamenu.

Prema poslednjem popisu stanovništva (2003.) u Pogledima je u 270 porodica živelo 900 stanovnika, a pre ovog popisa skoro ih je upola manje bilo (1991.), odnosio u 570 kuća bilo je 589 stanovnika. Pa ko su onda ti došljaci, odakle su se doselili pod Klokoč? Zna se sasvim pouzdano da Pogled, Grudu, Vrane i Grdoviće naseljavaju brđani iz Grivske, Severova, Kruščice, Radoševa, Visoke, Bele Reke, Močioca i Ljubiša, a Dobračani, Brekovci, Bjelušani, Katićani i žitelji Jasenova i Brezove zaustavljaju se i započinju novi život u Bogojevićima, Raškovoj Bari i na Mirotinu. Retko se mešaju i sa sobom nose ikonu sveca (svoju krsnu slavu).

Stare navike u novoj sredini

Ti naši došljaci iz brda, koji pretenduju da postanu novi deo grada, ne odriču se lako onog seoksog stila života, običaja i navika. Svi su oni sagradili porodične kuće, manje ili veće, a uz kuću i pomoćne objekte za držanje domaćih životinja. Po njihovim dvorištima šeta razna živina: kokoške, ćurke, guske i patke, petlovi ih bude u zoru, u oborima guriču svinje, neki u štalama imaju i ovce, koze, pa čak i krupnu rogatu stoku - krave muzare. Na naše pitanje: može li da se stočari u urbanoj sredini, sredovečna domaćica Milina Brković odgovara:

- Mi smo se ovde u Barice doselili iz sela Visoke. Ja sam odrasla kao čobanica i meni su ove dve moje koze, Belka i Roga, velika razonoda i zabava, mada moram reći da imamo i koristi od toga. Koza malo traži, a dosta daje. Od njih dve ja u punoj sezoni namuzam i do 10 litara mleka na dan, ali nije samo to najvažnije, podgaje one 4-5 jaradi godišnje. Napasam ih pored Rzava i oko puta, jedu vrzine, pasu travu i brste šumu. Ja sam nezaposlena žena, honorarno čistim Veterinarsku stanicu u Arilju, ali to su sitne pare, pa mi kozarstvo dođe kao dopunski izvor prihoda, a kozje mleko je i hrana i lek.

Doseljeni Pogleđani su, uglavnom, radnici zaposleni kod privatnih preduzetnika, ili se sami bave nekom zanatskom delatnošću. Sada u ovom selu postoje 3 trgovinske radnje, 2 stolarske, 2 metalske, 2 tekstile i 1 pekarska radnja. Na njihovoj teritoriji su i ugostiteljski objekti, motel "Mlinarev san" u izletničkom Ševelju do koga je urađena ulična rasveta sa trotoarom za pešake duž desne strane kolovoza, a iznad Ševelja je i privatni kamp "Bosa noga". Pogleđani nisu zadovoljni što od tih ugostiteljskih sadržaja Mesna zajednica ništa ne dobija, a zna se kako se ubira boravišna taksa, samo nije poznato na čiji račun se te pare slivaju.

Imaju Pogleđani i svoje mesno groblje, ali je ono sa dolaskom novih pridošlica postalo malo, pa se sada u tom groblju sahranjuju samo starosedeoci.

Na vrhu Klokoča odmah ispod repetitora za mobilnu telefoniju nalazi se spomenik ariljskim partizanima u vidu razvijene zastave na kome piše: "Sa ovog mesta borci Ariljske partizanske čete krenuli su u odlučnu borbu za prvo oslobođenje Arilja". Nas je iznenadio lepo uređen teren oko spo-menika i sveža naneta farba na njemu, ali nam je sve bilo jasnije ko spomenik održava, kada smo saznali da je boračka organizacija iz Arilja na toj lokaciji poklonila 7 ari placa Lovačkom uduženju "Branko Djonović" kojima je kao jedina obaveza ostalo da spomenik održavaju i čiste okolinu. I, naravno, agilni lovci svoje ugovorene obaveze savesno ispunjavaju, ali su na toj lokaciji izgradili i lovačku kuću sa čekom.

I problema ima mnogo

Pogleđanski Dom kulture postao je u novije vreme i svačiji i ničiji. U vreme NATO bombardovanja i Tuđmanove "Oluje" na Kninsku krajinu, tu je bilo smešteno nekoliko izbeglih porodica. Kasnije su se ne-ki od njih vratili na svoja ognjišta, drugi su sagradili sebi kuće, a još su ostale 2 porodice iako je i njima istekao rok za kolektivni smeštaj. Veliku salu u Domu koristi omladina za stoni tenis, a ispred zgrade je asfaltiran sportski poligon za sve vrste igara sa loptom. Jednu prostoriju u Domu koristi MZ, a prostorija u kojoj je ranije bila prodavnica privatizovanog TP "Jedinstva", prodata je jednom našem gastarbajteru koji se retko pojavljuje. Na zgradi su nužne opra-vke i to sanacija mokrih čvorova, stolarije, kanalizacije i krovne konstrukcije koja je počela i da prokišnjava.

U nerešene probleme spada i uređenje Ade (ostrva) kod Uskog vira. Nekada je bilo zamišljeno da to bude gradsko kupalište, pa je do ostrva izgrađen drveni most i postavljena drvena konstrukcija za odmor i sunčanje. Ubrzo je sva drvena konstrukcija satrula i razneta, a kupanje na tom delu Rzava niko nije ni započinjao. Sada je do ostrva urađen metalni most i tu se održavaju rok koncerti i ribarske priredbe, a sve bi moglo da se još bolje uredi i podigne na viši nivo.

Kako Predsednik Janez kaže

Naš vodič kroz naselje pogleđansko bio je Mladomir Janković, koga njegovi mešta-ni zovu Janez. To je mlad i vredan aktivista, čovek od akcije. Sve do pre nekoliko godina ra-dio je kao prvi majstor u školskoj radionici, a kada je i ona "pukla", Janez se vratio u Pogled na svoj posed. Na početku svog mandata svojim Pogleđanima je obećao da će u MZ Pogled trajno rešiti problem vodosnabdevanja i kanalizacije, i kako sada stvari stoje, obećanja su blizu cilja.

Gotovo je neshvatiljiv i apsurdan podatak da se, na primer, oko 300.000 stanovnika iz 5 opština, sve do Gornjeg Milanovca i Rudnika, snabdevaju vodom za piće iz Sistema "Rzav", a u isto vreme žitelji Pogleda iz gornje zone do Klokoča, nose vodu sa najbližih izvora, a vodozahvat sirove vode za "Rzav" je tu, odmah ispod njihovih kuća.

Drugi ništa manji problem Pogleđanma je predstavljala neizgrađene kanalizaciona mreža. Ona je od 1991.-2003. godine bila izgrađena od Ševelja do "Zlatne trube". Svi ostali su kućne kanalizacije izvodili u Stupački ili u Dragov potok, koji su kao otvoreni kolektori bili izvor zaraze, i oba u toku letnjih meseci presuše i ulivaju se u Rzav ispod Uskog vira, a malo niže je omiljena plaža kod visećeg mosta, gde se okupljaju Ariljci i njihovi gosti, a ponajviše deca.

Međutim, kako nas uverava predsednik Janez, i tim nevoljama u ovoj godini doći će kraj. Projektna dokumentacija za sekundarnu kanalizaciju je gotova, a njegovi Pogleđani veruju svome predsedniku, daju mu podršku, rade onako kako on poslove ugovori, sa opaskom "kako Janez kaže". A zajedničkim snagama meštana i Direkcije za izgradnju i vodosnabdevanje se uspešno rešava. Završen je rezervoar II visinske zone sa pijaćom vodom od Klika do Klokoča (visinska razlika je 100 m) čija je zapremina 5.000 litara vode. Mesna zajednica se obavezala da izvrši sanaciju dva izvorišta na Klokoču, a to su Belo vrelo i Savića vrelo, koji su izgrađeni daleke 1926. godine i dotrajali, pa se u njima površinska voda mešala sa izvorskom i nije bila bakteriološki ispra-vna. Ovih dana radnici JKP "Zeleni" užurbano rade, kako bi pre zime objekte čiji je kapacitet 250.000 l/s sta-vili u funkciju. I predsednik Janez je ubeđen da će sve biti gotovo u dogovorenom roku.

Robinson Kruso na Jaćimovom grobu

Profesor drMilan Cvetković, dipl. inž. rudarstva i geologije u penziji, a sada osnivač i direktor P.K. mermerne breče "Ariljska ruža" na Klokoču ima sličnosti sa poznatim književnim likom Robinsonom Danijela Defoa. Razlika je samo u tome što je profesor Cvetković svoj naučni avanturizam i bogato znanje u svojoj struci stavio u službu naroda. Završio je Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu, doktorirao u Kr-akovu, radio je u rudnicima kreka-Banovići, bio predavač na fakultetima u Beogradu, Tuzli, Boru i Mitrovici, nekoliko godina radio i u Libiji, projektovao most "Verige" preko Boke Kotorske, uradio je preko 400 projekata i napisao 100 naučno-istraživačkih radova u zemlji i inostranstvu.

U naše Arilje prof. Cvetković je došao kada mu je jedan gelog doneo desetak uzoraka mermerne breče sa Klokoča. Odmah je stigao prof. Cvetković i sa nekoliko svojih poznanika i prijatelja počeo da osvaja nepristupačnu stranu Klokoča, prema Vigoštu, a taj kamenjar sa kržljavim rastinjem meštani zovu Jaćimov grob. Dve godine u ovoj divljini, koja je pravo zmijsko carstvo (kaže da su ga i poskoci uje-dali) jer nije bilo ni struje, ni vode, ni prilaznog puta. Od jednog Pogleđanina otkupio je površinu od 1,36 ha za Majdan.

Ariljska ružaKada je sve to obezbedio i nabavio osnovnu opremu, proizvodnja je krenula. Rezultati su profesora prijatno iznenadili i on je tu višebojnu mermernu breču na Klokoču nazvao "Ariljska ruža". Tu, odmah do majdana, profesor je sagradio po svom ukusu kuću i još nekoliko radnih i poslovnih prostorija. U ovoj divljini, na domak Arilju, njemu su svaki gost i svaka poseta dobro došli i uvek prijatno osveženje. Njegovom "Ariljskom ružom" opremljeni su mnogi ugostiteljski objekti u zemlji i u inostranstvu. U vreme našeg boravka kod profesora, stigle su porudzbine od Slovenaca iz Kopra. U našem gradu profesor je poklonio podne ploče od mermerne breče Sa Klokoča za javnu česmu na Gradskom trgu, do spomenika malini. Veću količinu ovih ploča profesor je ustupio za uređenje enterijera u konaku manastira Dečani.

Profesor Cvetković bi rado pomogao školske i dečje ustanove u opremanju, ali mu se niko ne obraća za pomoć, a on retko sa Jaćimovog groba silazi u grad, jer ga je pre desetak godina jedan nesavesni lovac, u gluvo doba noći teško ranio, kada mu je ceo patron od preko 100 gmiza za visoku divljač sručio u stomak i u butne mišiće i sada, još uvek u svojoj muskulaturi nosi 78 gmiza koje lekari operacijom ne mogu da odstrane. Ipak, i pored svih tih povreda, on se i dalje bavi naučno-istraživačkimradom. Ovih dana stigao mu je poziv, kao našem priznatom stručnjaku, svetskog kalibra, da učestvuje na Međunarodnom simpozijumu o kamenu i mermeru koji traje od 26-29. oktobra u Aranđelovcu.

Grupa stručnjaka za mermer iz Italije tražila je da im proda rudnik mermerne breče na Klokoču, ali je primamljiva ponuda odbijena. Jer, "Meni je cilj da nešto stvorim i ostavim svom narodu, a meni i ne treba mnogo novca", kaže stari profa. Od lokalne vlasti dobijam samo moralnu podršku i ništa više.

Eto, kako živi i radi profesor dr Milan Cvetković među Pogleđanima. Pitanje je da li smo ga mi dovoljdno iskoristili i prema mogućnostima našim i nagradili.

Dušan Ojdanić