Početna strana

Bjeluša |   Bogojevići |   Brekovo |   Cerova |   Dobrače |   Dragojevac |   Grdovići |   Grivska |   Kruščica |   Latvica |   Mirosaljci |   Pogled |   Radobuđa |   Radoševo |   Severovo |   Stupčevići |   Trešnjevica |   Vigošte |   Virovo |   Visoka |   Vrane

Ništa grdno u Grdovićima

U ovoj MZ poljoprivreda je sporedno zanimanje, a u preko 60 malih, srednjih i velikih preduzeća zaposleno je oko dve hiljade radnika. Nema manje mesne zajednice od Grdovića na seoskom području ariljske opštine, niti u nekom drugom selu ima tako razvijene industrijske proizvodnje kao što je u Grdovićima. Između dva poslednja popisa stanovnika (1991. i 2002.) broj Grdovčana se povećao za oko 20%, sada u tom selu ima oko 700 stanovnika u 200 domaćinstava.

Moj sagovornik, Ljube Pavlović, odnedavno predsednik MZ, kaže da u Grdovićima ima preko 60 malih, srednjih, ali i velikih preduzeća i zanatskih radionica u kojima je bilo zaposleno blizu 2000 radnika. Malo je Grdovčana koji su zaposleni u tim firmama.

- Takva struktura zaposlenih ne odgovara Mesnoj zajednici - kaže njen predsednik Pavlović - Eto, na primer, nedavno smo sproveli pismeno izjašnjavanje punoletnih građana o zavođenju onog opštinskog samodoprinosa (3% iz radnog odnosa na lična primanja, 10% na firme i 100% na dohodak iz poljoprivrede) ali našoj mesnoj zajednici malo ostaje od toga, jer se samodoprinos od zaposlenih ne izdvaja tamo gde rade, nego u Mesnoj zajednici gde stanuju i borave.

No, i pored toga, komunalna infrastruktura je sasvim solidna u Grdovićima i teško je naglasiti šta još tom selu nedostaje. Imaju sasvim solidnu putnu mrežu koja je asfaltirana celom dužinom glavne Ulice Radničkog bataljona, kao glavne kičme saobraćaja, urađena je pešačka staza sve do Viroštaka i postavljena ulična rasveta. Sa dva mosta na Rzavu Grdovići su povezani sa Ariljem, kanalizaciona i vodovodna mreža su po projektnoj dokumentaciji urađeni i za sada sve dobro funkcioniše. Povoljan geografski položaj omogućio je Grdovićima da budu dobro pokriveni signalima RTS, kao i kablovskom i satelitskom TV i mrežom mobilne telefonije.

Od Lepojevića postali Grdovići

Ovi navedeni pokazatelji mogli bi da posluže kao uzor i moralno–etička odrednica budućeg razvoja drugim mesnim zajednicama, pa se u vezi s tim nameće i pitanje: otkuda ovom naselju takvo ime. Naš sagovornik i za to ima odgovor:

- Po jednoj legendi, koju sam čuo od starijih meštana, ovo selo se zvalo Lepojevići sve do Kosovskog boja. A pošto su na Kosovo otišli svi stariji muškarci da brane čast i slobodu otadzbine i tamo izginuli, žene u Lepojevićima su nosile samo crne marame u znak žalosti za poginulim ratnicima. Kada je neki putopisac naišao kroz Lepojeviće i zapitao jednu staricu zašto su u selu sve žene samo u crnim maramama, ta baka mu je odgovorila da su u selu kuće ostale bez muških glava i da zto to selo ne treba više zvati Lepojevići nego Grdovići.

I zaista, ima razmišljanja i sve češćih zahteva da se ovom selu vrati nekadašnji naziv Lepojevići, a sasvim opravdano odgovarao bi mu i toponim Bogatići, Dobrići ili Radojevići. Ako ovim tempom nastavi da raste i da se razvija, možda će Grdovići jednoga dana da steknu status gradske četvrti Arilja.

Proizvodnja svetska, a naša

Fabrika vode u GrdovićimaKada se nedavno na jednom skupu ariljskih privrednika povela rasprava o planovima budućeg razvoja, jedan od govornika je rekao da ariljska tekstilna industrija (kao glavni stub ranije opštinske privrede) nije propala, kako se to često napominje, nego se na najbolji način transformisala iz društvenog u privatni sektor. U prilog takvoj konstataciji ide podatak da u opštini Arilje ima pedesetak privatnih tekstilnih preduzeća i svi dobro rade.

Kvalitetom svojih proizvoda njihovi vlasnici su prevazišli okvire domaćeg tržišta i sve više privlače strane kupce.

Takvi su u Grdovićima "Jasmil", "Stefan", "Garman", "Kiko" i niz drugih. Od firmi za preradu metala i elektro proizvoda poznati su: "Arilje metal", "Pionir", "Vikom", "Stator", "Kramer tehnika", "Metalkop" i "Elektronik". Grdovčani sa ponosom ističu da se u njihovom naselju, u preduzeću "BIT STAR" (bivši "BLUE STAR") proizvode monitori za kompjutere. Tu su i dve privatne hladnjače "Frukom" i "Krup", a od prehrambene industrije pozitivno posluju i svojim proizvodima snabdevaju potrošače na području opštine i u bližoj okolini , a to su: mlekara "Moravica", klanica "Milutinović" i pekara "Gajević". Tri najnovije privatne firme u Grdovićima su moderno opremljene i u svemu odgovaraju standardima najrazvijenijih zemalja, a to su stovarište "REX TRANS", salon nameštaja "Steteks" i Autoservis "Stojadinović". Grdovići ne bi bili industrijsko mesto da u njemu nisu dve privatne firme, "Paramun" i "Dečani", koje vozače snabdevaju tečnim gorivom i gasom.

Od lokala čija je namena uslužna delatnost u Grdovićima ima jedna pečenjara, 4 prodavnice prehrane i restoran "Simović – Ribar". Valja reći da je u sklopu JP za vodosnabdevanje "Rzav" u Grdovićima izrađena Fabrika vode, koja napaja gradske vodovode u 5 opština (Arilje, Požega, Čačak, Lučani i Gornji Milanovac), za potrebe oko 300000 stanovnika, a iznad ove fabrike, na brdu Kliku izgrađen je predajnik za elektronske medije.

Dom kulture ukras sela

U vreme Tuđmanove "Oluje" na Kninsku krajinu u opštini Arilje našlo je utočište nekoliko stotina prognanih Srba. Za njihov kolektivni smeštaj iskorišćeni su domovi kulture u mesnim zajednicama. Tako je u grdovačkom Domu kulture bilo smešteno 30 prognanih porodica koji su tu ostali sve do prošle godine, kada se odselio i poslednji izbeglica.

Posle odlaska ovih izbegličkih stanara, kako tvrdi predsednik MZ Pavlović, njihov Dom je bio prava ruina, sa potpuno havarisanim instalacijama i oštećenom stolarijom. Pošto je Komesarijat prestao da pruža pomoć izbeglicama, u MZ Grdovićima je ostalo 300000 dinara u "nasleđe" duga za utrošenu struju u Domu koji su morali da isplate ED-i u Arilju. Kad su sva dugovanja izmirena, dobrovoljnim prilozima grdovačkih preduzetnika prikupljena su potrebna novčana sredstva za temeljnu popravku ovog zajedničkog objekta. Sada je Dom u Grdovićima u novom izdanju od 200 m2 i pravi je ukras sela. Dve kancelarije su ustupljene Mesnoj zajednici na korišćenje, a u velikoj sali su za potrebe mladih postavljena dva stola za bilijar i dva za stoni tenis.

Groblje jedini problem

Groblje u GrdovićimaNajveći problem u MZ Grdovići je kako rešiti pitanje seoskog groblja. S godinama, kako se uvećavalo ovo prigradsko naselje tako je i problem groblja postajao sve veći. S obzirom da nije bilo ograđeno i omeđeno, groblje se uvećavalo i došlo do samih kuća. U najnezavidnijoj situaciji je porodica Mile Draškić:

- Kada smo ja i moj pok. Suprug Mile pre petnaestak godina kupovali plac za kuću, groblje je bilo udaljeno od našeg placa više od 20 metara. Međutim, prilazni put do kuće nemamo, idemo kroz groblje. Iz godine u godinu groblje se sve više širilo, a mi smo ostali tu gde smo. I kao što vidite, grobnice su počele da se grade ispod naše terase i naspram ulaznih vrata, pa su zaustavljene po nalogu Inspekcije.

Suočeni sa probelmom izgradnje grobnica do kuća za stanovanje, grupa građana sa kućama najbližim groblju, podnela je peticiju Skupštini opštine Arilje sa zahtevom da se zaustavi dalje proširenje groblja u Grdovićima. Na sednici Opštinskog veća SO-e Arilje, razmatran je ovaj dopis grupe građana iz Grdovića, pa je u vezi s tim formirana petočlana komisija sa zadatkom da ispita faktičko stanje na terenu i predloži konkretan predlog za razrešenje problema. U komisiji su bili predstavnici ekološke, komunalne, građevinske i urbanističke inspekcije i posle sagledavanja pravog stanja. na terenu izdali su pismenu zabelešku u vidu rešenja u kome se konstatuje da ne postoje uslovi za proširenje postojećeg groblja u Grdovićima, pa se MZ u Grdovićima preporučuje da se faktičko stanje starog groblja ogradi i konzervira, i mogu se sahranjivati samo oni meštani koji imaju zakupljeno grobno zemljište.

D. Ojdanić