Цркве и манастири

Црква Светог Ахилија

На брдовитом узвишењу и на самом улазу у стару ариљску чаршију, као сведочанство историје једног града, као утврђење вере и надања, у светлости окупана, ка висини стремећи, више од седам векова стоји као бранитељ и ослонац народу, црква Светог Ахилија, задужбина краља Драгутина Немањића, у монаштву Светог Теоктиста.
Грађена у Рашком стилу, који је обележио тринаести век, у облику слободног крста, полукружног облика, у једну руку делује скромно, док у другу, као да је сачињена од пространства које зидови не успевају да оивиче.
Архитектура источнохришћанске цркве обликована је са настојањем да просторним облицима и њиховим међусобним односима и сразмерама оствари одређено симболично дејство; она оличава микрокосмос, а њени облици поједине делове васељене.
Црква је била не само материјални симбол вере већ и израз целокупног средњовековног схватања света, што се испољило како на њеној спољашности и распореду и изгледу унутрашњих одељења, тако и у уређењу целокупног манастирског простора.

Манистир Клисура

На тринаестом километру од Ариља, у клисури реке Моравице, налази се манастир из тринаестог века посвећен арханђелима Михаилу и Гаврилу, а који је по предању на предлог Светог Саве саградио добри човек Добрача, по коме село и манастир добише име.
За време турске најезде, манастир је 1688. године запаљен, а пуст је остао од 1690. године од времена велике сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем. Обновљен је 1798. године али је поново уништен за време Првог и Другог светског рата. Иконостас је направљен 1867. године, и чине га 42 иконе од којих је 31 икона донета из Одесе, а 11 је осликао Димитрије Посинковић.
У деветнаестом веку манастир је био основна школа, а за време српско-турског рата (Јаворски рат) у њему је била смештена војна болница.
Манастир је изнова осликан 1952. године. На фрескама овог манастира налазе се ликови из српске народне епике, међу којима су Филип Вишњић, Мајка Јевросима, Војвода Рајко, Мајка Југовића и Косовка девојка.
При манастиру је 1961. године подигнут нови конак и од тада функционише као женски манастир.

Црква Светог Николе – Бреково

На надморској висини од преко осам стотина метара, двадесет и два километра од Ариља, у селу Бреково, које је удаљено од важних путева, смештена је црква Светог Николе. Тачно време настанка ове цркве се не зна, па по једном предању она потиче из једанаестог века и подигао ју је Стефан Немања, а по другом црква је била метох цркве Светог Ахилија из тринаестог века. Према начину градње смештају је у шеснаести и почетак седамнаестог века.

Црква је мања једнобродна грађевина, грађена по угледу на Рашки стил градње. Више је пута страдала, али је и обнављана 1765. и 1824. године, убрзо по њеном паљењу од стране Турака. 1930. године дозидана је припрата, а 1945. године миниран је споменик краљу Александру који се налазио у порти цркве, па је црква поново страдала, али је и недуго затим обновљена.

Живопис храма смешта се у прву половину седамнаестог века. И поред многих оштећења, представља вредну и драгоцену архиву фрескосликарства чије се репродукције могу погледати у холу зграде Општине Ариље.

Црква Светог Илије на Градини

На десетом километру од Ариља, на шест стотина шездесет метара надморске висине, постављена на стрмом стеновитом узвишењу – Градини, изнад ариљских малињака, малена црква Светог Илије огласи своја звона три пута годишње, када се и служба обавља: на Беле Покладе, на Илиндан и на дан Усековања главе Светог Јована Крститеља.
Верује се да је подигнута на рушевинама римске стражарске куле, али и да су је виле преко ноћи пренеле из оближњег села на врх Градине, или пак људи са запрегом и воловима, како би је сачували од Турака који су је ипак неколико пута рушили и спаљивали до темеља, али су је становници овог краја обнављали.
Црквена слава је Илиндан, а прислава 11. септембра на дан Усековања главе Светог Јована Крститеља.

Црква Свете Тројице у Бјелуши

Смештена на узвишеној заравни, изграђена је у другој половини деветнаестог века на месту или у близини неке од претходних цркава. У дворишту цркве налази се звонара, која је већа од цркве.
У порти цркве подигнута су два споменика крајпуташа, који су посвећени Будимиру Вукотићу и Сретену Ђорђевићу, војницима српске војске у Првом светском рату. Поднаредник Будимир Вукотић погинуо је са двадесет и четири године и сахрањен у октобру 1915. године, у околини Ниша. Сретен Ђорђевић имао је двадесет и девет година када је погинуо. Сахрањен је у околини Велеса.
Постоји и трећи споменик новијег датума, направљен од црног мермера и посвећен бјелушком пароху Алекси Р. Вукотићу. Алекса је одведен у логор на Бањици и стрељан 26. децембра 1942. године.

Црква Светог краља Драгутина у Гривској

Црква Светог краља Драгутина у Гривској, насељеном месту на територији општине Ариље, подигнута је крајем 20. века. Припада Епархији жичкој Српске православне цркве.
Старија црква постојала је у засеоку Каљевићи, али су данас од ње остали само помени. Остаци су ограђени, а у народу је још остала традиција да се окупља код цркве на Ивањдан, 7. јула, када се одржава сабор.[1] Данашња црква подигнута је сопственим средствима житеља и средствима донатора, смештена је на најлепшем месту у селу, такозваној Рујној равни. Данас у њој богослужења о празницима врше свештеници ариљске цркве.