Народна библиотека

Крајем XIX века Ариље је имало радничку читаоницу коју је основало Радничко удружење. Ова читаоница би се могла сматрати првом ариљском јавном библиотеком, ако не рачунамо читаонице у оквиру неких организационих облика, као што је црква или школа. Укинута је неколико година касније, након антентата на краља Милана, када су све радничке књижнице и читаонице замрле из истог разлога. 1904. године, Радничко удружење оживљава своју читаоницу у кагани Саве Крчевинца где су се радници окупали да читају новине и билтене. Мада, овакве читаонице се не могу
окарактерисати, још увек, као библиотеке у правом смислу те речи.

1929. године осниваја се Народна библиотека у Ариљу, а неколико година касније, тачније 1932. године библиотеке постоје у још два ариљска села, у Крушчици и Добрачама. Имамо податак да је те године у ариљској библитеци било 54 књиге и да је имала 38 чланова. Библиотека у Добрачама је имала 202 књиге и уписана 53 члана, док је у библиотеци у Крушчици било 136 књига без податка о уписаним члановима. У Ариљу, у библиотеци је радио учитељ Милован Милосављевић, у Добрачама учитељ Драгић Пантовић, а у Крушчици учитељ Константин Мазаловић. Они су били, званичко,
учитељи-библиотекари.

Током рата, већина књига је уништена, а библиотеке затворене. 1945. године у Ариљу се формирају две читалачке групе што ће бити нека врста иницијативе за поновним отварањем библиотека и читаоница. Читаонице које су у ток моменту поново отоврене су оне у Гривској, Латвици и Радобуђи, са укупно 250 књига. Неколико месеци касније поново се отвара и Народна библиотека у Ариљу. У другој послератној години рад у ариљској библиотеци поверен је омладинској активисткињи Драгици Ђорђевић која ће у библитеци радити три дана недељно. 1947. године у Ариљу постоји око 50 читалачких група.

Следи један мирнији период за ариљску библиотеку, који прати и недостатак грађе који се издаје читаоцима. Након девет година сличног рада, 1956. године активира се неколико грађана који почињу да раде на прикупљању књига за библиотеку. Те, 1956. године библиотека има 412 чланова и 2523 књиге. Неколико година касније, библиотека се сели у објекат Дома културе после чега следи и интеграција саме библиотеке у Културни центар Ариље. Библиотека је тако и дочекала XXI век, све док се законски оквири нису променили и док није било прописано законом да свака општина мора имати јавну библиотеку. 2002. године мења се назив установе у Народна библиотека Ариље. Библиотека је поливалентна установа културе јер се у њеном саставу налазе и Градска галерија и Соколски дом. Током пет година, у склопу установе су били и Туристички инфо центар Ариље и СПортска хала, али приликом промене назива установе у Народна библиотека „Добрило Ненадић“ 2022. године, установа се вратила у своју претходну форму.