Narodna biblioteka

Krajem XIX veka Arilje je imalo radničku čitaonicu koju je osnovalo Radničko udruženje. Ova čitaonica bi se mogla smatrati prvom ariljskom javnom bibliotekom, ako ne računamo čitaonice u okviru nekih organizacionih oblika, kao što je crkva ili škola. Ukinuta je nekoliko godina kasnije, nakon antentata na kralja Milana, kada su sve radničke knjižnice i čitaonice zamrle iz istog razloga. 1904. godine, Radničko udruženje oživljava svoju čitaonicu u kagani Save Krčevinca gde su se radnici okupali da čitaju novine i biltene. Mada, ovakve čitaonice se ne mogu
okarakterisati, još uvek, kao biblioteke u pravom smislu te reči.

1929. godine osnivaja se Narodna biblioteka u Arilju, a nekoliko godina kasnije, tačnije 1932. godine biblioteke postoje u još dva ariljska sela, u Kruščici i Dobračama. Imamo podatak da je te godine u ariljskoj bibliteci bilo 54 knjige i da je imala 38 članova. Biblioteka u Dobračama je imala 202 knjige i upisana 53 člana, dok je u biblioteci u Kruščici bilo 136 knjiga bez podatka o upisanim članovima. U Arilju, u biblioteci je radio učitelj Milovan Milosavljević, u Dobračama učitelj Dragić Pantović, a u Kruščici učitelj Konstantin Mazalović. Oni su bili, zvaničko,
učitelji-bibliotekari.

Tokom rata, većina knjiga je uništena, a biblioteke zatvorene. 1945. godine u Arilju se formiraju dve čitalačke grupe što će biti neka vrsta inicijative za ponovnim otvaranjem biblioteka i čitaonica. Čitaonice koje su u tok momentu ponovo otovrene su one u Grivskoj, Latvici i Radobuđi, sa ukupno 250 knjiga. Nekoliko meseci kasnije ponovo se otvara i Narodna biblioteka u Arilju. U drugoj posleratnoj godini rad u ariljskoj biblioteci poveren je omladinskoj aktivistkinji Dragici Đorđević koja će u bibliteci raditi tri dana nedeljno. 1947. godine u Arilju postoji oko 50 čitalačkih grupa.

Sledi jedan mirniji period za ariljsku biblioteku, koji prati i nedostatak građe koji se izdaje čitaocima. Nakon devet godina sličnog rada, 1956. godine aktivira se nekoliko građana koji počinju da rade na prikupljanju knjiga za biblioteku. Te, 1956. godine biblioteka ima 412 članova i 2523 knjige. Nekoliko godina kasnije, biblioteka se seli u objekat Doma kulture posle čega sledi i integracija same biblioteke u Kulturni centar Arilje. Biblioteka je tako i dočekala XXI vek, sve dok se zakonski okviri nisu promenili i dok nije bilo propisano zakonom da svaka opština mora imati javnu biblioteku. 2002. godine menja se naziv ustanove u Narodna biblioteka Arilje. Biblioteka je polivalentna ustanova kulture jer se u njenom sastavu nalaze i Gradska galerija i Sokolski dom. Tokom pet godina, u sklopu ustanove su bili i Turistički info centar Arilje i SPortska hala, ali prilikom promene naziva ustanove u Narodna biblioteka „Dobrilo Nenadić“ 2022. godine, ustanova se vratila u svoju prethodnu formu.