Početna strana

Još od malena, Miki Ivanović imao je potrebu da se bavi raznim poslovima, jer kako kaže to je poneo iz kuće. Još u osnovoj školi, sestra Jelena i on pomagali su majci oko vođenja trgovinske radnje smeštene u jednom kiosku. Potom su kupili plac i zasadili maline u Milićevom selu. Gimnaziju je završavao radeći u kiosku. Zatim je usledio prijemni na policijsku akademiju, gde je odbijen, bez obzira što je pokazao sjajnu fizičku spremnost i znanje na prijemnom. Tada mu je to bilo poražavajuće jer se strpljivo i disciplinovano spremao i verovao je da se trud, kao i u poslu, uvek isplati.

Kako je od Policijske akademije morao da odustane, a novi upisni rok na Pravni fakultetza koji se opredelio, bio tek za godinu dana, pokrenuo je farmu na kojoj je gajio 4000 pilića. A onda je upisao Prava kao 36. student na listi od 2000 kandidata, i uslov za upis u drugu godinu dao već u junu sa prosečnom ocenom iznad 9. Čim je usledio period kada je mogao da odahne, i kad nije više bilo obaveza, shvatio je da baš nije sasvim zadovoljan. Kao svaki trgovac, napravio je računicu i došao do zaključka da Prava i ne mogu da mu donesu tako brzo kapital, kako bi to mogla trgovina, za koju misli da je njegov životni poziv, pa se već u junu vraća za Arilje, pronalazi plac, zida objekat i pokreće Trgovinu sa bojama, lakovima i materijalom – KEOPS.

Miki tada o ovoj oblasti poslovanja ništa nije znao: ni o potražnji, ni o proizvodima, dobavljačima, pa ni o kupcima; a sada kada se seti tog perioda, kaže da je bio mlad, da nije mnogo razmišljao i da tada nije bio ni svestan koliko rizikuje. Sada mu to deluje kao velika ludost, koja je na kraju donela dobro njemu i porodici.

Miki sada radi u većem objektu, ima 9 zaposlenih radnika i veliki asortiman proizvoda – od boja i lakova, preko vodovodnog i elektro materijala, do građevinskog materijala (izolacionog, fasadnog i gipsanog.) U radnji je uvek prometno, аnajvažnije mu je da obezbedi i edukuje radnike koji će u poslu pristupatikupcima na način na koji on pristupa – ažurno, srdačno, ljubazno, otvoreno i pozitivno, sa razumevanjem, gde se sa jedne strane mora dati reč za kvalitet proizvoda, ali isto tako verovati na reč kupcima kada je plaćanje u pitanju. Uzajamno poverenje i poštovanje je osnov za dobru trgovinu, a bi čovek opstao u poslu kao što je ovaj, mora dobro da se razume u tržišne mehanizme kupovine i prodaje i da pravi dobre procene po pitanju potražnje robe.

Sa godinama, sve je manje izazova u poslu, jer je poslovanje na mnogo višem nivou nego na početku; kao i znanje i iskustvo, pa su i nepredvidivosti manje, ali kao nešto na čemu ima prostora da se radi, Miki je naveo konstantnost u potražnji, jer je više gradnje i radova u prolećnom i letnjem periodu, dok je potražnja za robom manja zimi.

U narednom periodu, po pitanju poslovanja, nema velikih planova i prioritet mu je da se više posveti sebi i zdravlju, jer je iza sebe imao turbulentnu godinu.

Na pitanje kakvi su Ariljci kao preduzetnici, rekao je da Arilje krasi preduzetnički ali i takmičarski duh, i da bi malo više trebalo da razmišljamo o udruživanjima i saradnji, ne samo zbog boljeg poslovanja, nego  zbog većeg interesa za naš grad.

Arilju nedostaju restoran i adekvatno prenoćište, zatvoreni bazen, ali i projekti za osposobljavanje mladih koji bi započeli sopstveni biznis.

Miki u slobodno vreme voli da se druži sa prijateljima, putuje, čita, a zimi skija. Kutak u Arilju mu je kafić Liberti.

Mikijev moto je: „Odlučnost, upornost i istrajnost u saradnji sa razumom i dobrotom dovode do cilja.“