Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме

ТЕМА: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ?

28 апр 2010 22:06 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ? #1101

  • Натаса
Покушаћу, парцијално, да образложим Зораново изнето (услед недостатка времена), и да сходно ''Закону о потврђивању Конвенције о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине'', изнесем само једну у низу негативних последица коју носи уништавање Рзава.

У Просторном плану регионалног подсистема ''Рзав'', који је Општина усвојила, врло лепо, чак идеално делују изнети планови који се односе на развој туризма, где се у једном делу и каже: ''...главни акценат је на акумулацијама, као главној туристичкој атракцији, на којима су планирани спортови и рекреација на води-пливање, роњење, веслање, једрење, скијање на води, вожња чамцима на електрични погон на целој површини (изузев уже зоне заштите)....''

Иначе, температура воде Рзава у летњим месецима износи просечно 17-22°Ц, а изградњом акумулације, из које би се (према Пројекту) испуштала вода са дубине од око 17 м (за оне који не знају-температура воде опада са дубином), износила би једва 11-13°Ц .

Да ли је могуће бавити се спортом и рекреацијом на овако ниској температури воде ?

Пример ''уређености'' обале језера и понуди свих туристичких садржаја, можемо видети и на Радоињском, Златарском и Увачком језеру: оцилације водостаја (од 5-20м), појава црвених мрља на Златарском језеру, константно засипање обала услед ерозије, стрме обале, итд., су само неке од негативних чињеница које се одражавају на немогућност развоја туризма и спртског риболова.

Бити или имати !?

29 апр 2010 01:41 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ? #1102

  • Бранко
Натаса написао/ла:

У Просторном плану регионалног подсистема ''Рзав'', који је Општина усвојила, врло лепо, чак идеално делују изнети планови који се односе на развој туризма, где се у једном делу и каже: ''...главни акценат је на акумулацијама, као главној туристичкој атракцији, на којима су планирани спортови и рекреација на води-пливање, роњење, веслање, једрење, скијање на води, вожња чамцима на електрични погон на целој површини (изузев уже зоне заштите)....''

Иначе, температура воде Рзава у летњим месецима износи просечно 17-22°Ц, а изградњом акумулације, из које би се (према Пројекту) испуштала вода са дубине од око 17 м (за оне који не знају-температура воде опада са дубином), износила би једва 11-13°Ц .

Да ли је могуће бавити се спортом и рекреацијом на овако ниској температури воде ?



у једном свом посту сам навео да сам дузи низ година зивио у прибоју
Одатле носим лијепе утиске, нароцито са потпецког језера
где сам се стално купао и узивао у воденим спортовима.
јер на језеру се свако увери да ли је пливац или не
Ту не мозес да лазирас пливање као у протоцној води

:wоохоо: :) :П

29 апр 2010 08:43 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ? #1106

  • владимир
видим у Медјуврсју цветају водени спортови...а да не прицамо сто до првог језера треба ици бар 7 км да би се на њему купали.А да не прицам о томе сто је рзав у доњем току хладан а камо ли у горњем.Кад се потопи висоцка бања,и цео гоњи ток рзава,овај доњи це бити као у Прибоју где се мозда купају само патке које су одлицни пливаци и ту нема фалсирања.Оне су одлцни пливаци и на језеру само сто то нема везе са Натасиним постом и излагањем.О Дјетињи да не прицам која да нема плазе и устава не би била уопсте за купање.Тај Прибој је изгледа цудо невидјено и тамо је један рај на земљи.
Искрено мислим да се због пар одлицних пливаца треба направити брана јер то би их довело у екстазу да показу како знају све стилове.А ови сто бас и нису добри пливаци треба да се купају у базену,ваљда у истом оном сто је требао да се направи за време МОСИ игара и да узивају на уредјеној обали која је такодје тад требала бити средјена.
У праву је био Рамбо Амадеус који се залазе за оцување природе,мада ми не јасно како је био тако глуп да сними песму ''бетон бетон само бетон''.Мора да је и он добар пливац.
Но опет свако има право на своје мисљење,па мислим да кад надју нафту у Вирову,овде има да буде ко у Кувајту.
Има струје за дз и нафте за дз а базен олимпијски има да прими све купаце са Рзава,јер коме нормалном и треба циста река.
Ма кад удари инзењерија на целу са локалним маговима градјевинарства,ма има све друге бране да падну у запецак.
То цудо надам се,свет неце видети

29 апр 2010 11:42 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ? #1107

Још смо на трибини, онако јавно, закључили да Ариље нема никакве користи од тих брана, већ има само огромну штету.

Негативне стране брана (има их много више од ових написаних):

1. Нестаје Рзав каквог знамо и добијамо уместо њега поток,
2. Нема више купања у Рзаву,
3. Потапа се Височка бања,
4. Потапају се минимум осам археолошких налазишта,
5. Туризам на језерима је шарена лажа, јер нити ће бити могућ, нити ће бити дозвољен,
6. Базен који обећавају да нам саграде у Вилиману уместо Рзава одавно је ту требао да се гради, и није имао никакве везе са бранама,
7. Добијамо маглуштину,
8. Мења се микроклима и питање је да ли ће малине бити успешне као сада,
9. Добијамо потенцијалну свакодневну опасност изнад глава - довољно је да се једна страна брда свали у језеро, направи талас који при удару у брану може да је однесе. Такви таласи од одрона забележени су на више места у свету, били су високи и преко 10 метара. Гледао сам један документарац - талас висине 10 метара, направљен од одрона земље, ударио је у друго брдо и скроз га оголио, почупао је неколико хектара великих борова као да су иглице и после 30 година ту више ништа није никло.

Мораћемо да стрепимо од сваког одрона земље, земљотреса, а да не причам што ће то бити прва мета у, не дај Боже, неком рату или терористичком нападу. Са једном бомбом, постављеној на тој брани, Ариље ће бити збрисано са лица земље за 3 минута, Ариљци ће постати Сноркијевци, а 5 градова остају без пијаће воде. Ако којим случајем неко и преживи, штету за нпр. срушену кућу држава ће му платити исто као што је платила у овој, последњој мини поплави (десетоструко мање од реалне цене).


Позитивне стране бране (заговорници брана слободно могу да нам кажу има ли још нешто позитивно):

1. Имаћемо чисту воду (коју и сада имамо) којој ће квалитет временом опадати због таложења акумулационог језера и његовог загађења смећем, хемикалијама од прскања воћа и киселих киша.
Тако да и ова тачка испада да није позитивна.

Чак и када се прва брана изгради, остају нам азбестне цеви и проблем испумпавања воде у базене у Вигошту - па, и са бранама пићемо и даље азбест у води, плаћаћемо и даље оних 40 посто воде која оде кроз шупље азбестне цеви и може да се деси да део Ариља нема воде, иако остали градови имају воде коју добијају из Рзава.

Пошто има неколико алтернатива (које су десетинама пута јефтиније) за те бране , паметан човек одмах увиђа да су бране непотребне.

Али, пошто су странке у Србији организоване по систему слепе послушности, и од својих активних чланова праве зомбије служећи се човечјом халапљивошћу, нас у Ариљу, поједини представници странака убеђују да ћемо имати само користи од тих брана. С обзиром на описано стање, ја њихов став разумем, чак и да су лично против брана, морају да причају да су бране добре или ће добити ''корпу'' у странци. Ако бране бране, остају им положаји, можда добију унапређење, плус проценат од брана.

Тако закључујемо да овај град воде људи који или не смеју да бране свој став због користољубља, или нису способни да виде шта је добро, а шта лоше за Ариље, иако је то и малом детету јасно.

Дошли смо у парадоксалну ситуацију да је огромна већина, минимум 95 посто Ариљаца против брана, а њихови представници, које су они изабрали су за изградњу брана. Питам се да ли би били изабрани да су се на локалним изборима залагали за градњу брана.

Част изузецима у тим странкама, који су јавно подигли глас против брана. Видели су људи да је то озбиљна ствар од које зависи опстанак Ариља.

Ко се залаже за бране на Рзаву за мене није Ариљац. Тачка.
www.facebook.com/group.php?gid=131362232261

Примедбе на План детаљне регулације ''Градски трг'' у Ариљу, новембар 2010. :
www.arilje.org.rs/component/kunena/Uredj...10&старт=30#1987
Последња измена: 29 апр 2010 11:51 Написао: Иван Трошки Дамљановић.

29 апр 2010 17:19 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ? #1108

  • Милан Петровић
Натаса написао/ла:
У Просторном плану регионалног подсистема ''Рзав'', који је Општина усвојила,

Просторни план подручја изворишта водоснабдевања регионалног подсистема Рзав усвојила је Владе Републике Србије и објављен је у Слузбеном гласнике РС број 131/04.

29 апр 2010 21:38 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ? #1109

  • Натаса
Благо теби Бранко, ти барем имаш потврду да умеш да пливаш..а ја ћу морати да чекам ''Сврачково'' :лаугх:

Да се надовежем на Владимира, велики број старијих акумулација у свету је скоро потпуно испуњен наносом и постао је практично неупотребљив. Код нас је Ђердапско језеро напуњено муљем и блатом 80%, Зворничко језеро је за осам година, од како је у функцији, напуњено 48%. Хидролози процењују да је ерозивно-акумулативним процесима скоро 2/3 Међувршја засуто наносом, што изазива неповољне последице са аспекта количине воде за производњу електричне енергије, као и смањење смособности заштите од поплаве.Не бих помињала резултате бактериолошке и хемијске анализе воде у том делу Мораве, само бих топло препоручила да не конзумирате рибу упецану у З.Морави..

У Пројекту се говори о позитивном деловању хидроенергетских акумулација на проблем глобалног загревања, о смањењу незапослености, развоју туризма, што је на примерима које имамо у Србији потпуно супротно. Акумулације се граде деценијама, нпр. акумулација ‘’Селова’’ се гради 25 година, ''Ровни'' 20 година, па да ли мислите да ће Сврачково бити завршено пре рока !? Која је то акумулација у свету завршена без минимум годину дана пробијања рока !

Скоро 50% запослених у хидроелектранама су лица са високом и вишом стручном спремом, тако да би број запослених, необучених грађана Ариља и околине, био незнатан, и то у току изградње, а шта после !?

У свету се последњих година по сваку цену избегава градња брана и акумулација близу већих насељених места. Вероватноћа за хаварију је мала, али се оне дешавају и дешаваће се (недавно пуцање бране у Џакарти). Изазивају их клизишта, чак и благи земљотреси (Србија спада у сеизмички активна подручја. Последњих година десила се серија мањих земљотреса, али озбиљнија оштећења нису занележена),

У делу Пројекта ''Детаљна анализа хидрауличких последица услед рушења бране и детаљни приказ добијених резултата'' наводи се: прва брана "Сврачково", налазила на само 8 км од Ариља, на скоро 100 метара висинске разлике од града и представљала би велику безбедносну претњу за 10.000 становника Ариља и околине. Овакав положај бране у односу на један град, редак је у Европи. У случају инцидента, 27 милиона кубних метара воде и муља би се сручило директно на град у року од 2,8 минута, бришући све пред собом. Времена за евакуацију становништва не би било.

У Пројекат улазе подаци засновани на хидролошкој анализи ''Идејно решење избора типа бране за случај надвишења бране проузроковано продуженим хидролошким низом (1947-1995)'' с обзиром да су климатске промене изазивају промене у хидролошком билансу, ови подаци се више не могу сматрати више поузданим кажу савремена метеорологија и климатологија!

Бити или имати !?

30 апр 2010 07:56 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ? #1110

  • Бранко
ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ИЗВОРИШТА ВОДОСНАБДЕВАЊА РЕГИОНАЛНОГ ПОДСИСТЕМА "РЗАВ"
(текстуални део)

ОПШТИ ДЕО

Просторни план подручја изворишта водоснабдевања регионалног подсистема "Рзав" (у даљем тексту: Просторни план) је урађен на основу Одлуке о изради Просторног плана ("Службени гласник РС", број 42/99) и Програма за израду Просторног плана, који је верификован 29. априла 1998. године од стране Комисије за стручну контролу просторних планова Министарства грађевина.

Усклађивање Просторног плана са одредбама Закона о планирању и изградњи ("Службени гласник РС", број 47/2003) и Правилника о садржини и изради планских докумената ("Службени гласник РС", број 60/2003) извршено је у складу са инструкцијом Министарства урбанизма и грађевина (број 350-01-580/2002-03 од 23. децембра 2002. године) и Извештајем Комисије за стручну контролу и јавни увид предлога Просторног плана (број 350-148/2004-01 од 19. марта 2004. године, број 350-337/2004-01 од 21. маја 2004. године и број 350-560/2004-01 од 6. августа 2004. године).

Разрада Просторног плана на нивоу регулационог плана предвиђена Програмом за израду Просторног плана окончаће се према инструкцији Министарства урбанизма и грађевина (број 350-01-580/98-03 од 19. до 25. фебруара 2003. године), по доношењу Просторног плана.

Просторни план је заснован на Просторном плану Републике Србије ("Службени гласник РС", број 13/96) и Водопривредној основи Републике Србије ("Службени гласник РС", број 11/02) којима је утврђено планско решење за Западноморавско-рзавски регионални систем за снабдевање становништва водом - подсистем "Рзав", са планираним акумулацијама "Сврачково", "Роге" и "Орловача" на реци Велики Рзав и превођењем вода из слива реке Увац у слив Великог Рзава.

Подсистем "Рзав", са планираном акумулацијом "Сврачково", обезбедиће до 2008. године увећање постојећег просечног годишњег капацитета водоснабдевања са 650 на 1200 л/с чисте воде, уз 97% временске и 100% количинске обезбеђености. У даљим фазама развоја планирани објекти подсистема обезбеђују: (а) увећање капацитета водоснабдевања на 2300 л/с чисте воде, (б) производњу електроенергије од око 82,2 ГWх/год., и (в) вишегодишње регулисање протока и поправљање водног режима у низводном делу речног система Западне и Велике Мораве.

Просторни план обухвата површину од 437,27 км2, на делу територија општина Ариље, Ивањица, Нова Варош, Пожега, Ужице и Чајетина.

Просторни план се доноси за период до 2014. године, са елементима за имплементацију Просторног плана за период до 2008. године.

Просторни план садржи:

- Текстуални део са следећим основним садржајем: И Полазне основе; ИИ Циљеви просторног развоја; ИИИ Правила коришћења, уређења и заштите планског подручја; и ИВ Имплементација просторног плана;

- Графички део са приказом планских решења у размери 1:50.000: Реферална карта број 1: Посебна намена простора; Реферална карта број 2: Насеља и инфраструктура; и Реферална карта број 3: Природна добра, културна добра и туризам.

- Аналитичко-документациону основу Просторног плана, као засебан елаборат у складу са чланом 50. Правилника о садржини и изради планских докумената.

И. ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ

1. ОПИС ГРАНИЦА ПОДРУЧЈА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА
(Реферална карта број 1)

Границе Просторног плана, односно подручја посебне намене и зона заштите изворишта, одређене су рефералним картама Просторног плана и описно, према ситуацији на ТК 50, размере 1:50.000 (листови: Титово Ужице 528/1, 2, 3, 4, и Чачак 529/3). У случају међусобног неслагања меродавна је ситуација у приказима рефералних карата.

1.1. Граница и обухват подручја Просторног плана

Граница Просторног плана: опис границе започиње од узвишења "Љубина стена" (кота 619 м) јужно од круне бране "Сврачково", у КО Сврачково, одакле наставља у правцу југозапада дуж вододелнице Малог и Великог Рзава.

Граница прати вододелницу у правцу локалних узвишења "Венац" и "Јанково брдо", наставља дуж трасе локалног гребенског пута преко локалитета "Јарчиште" и "Ћава" (к. 922 м), између засеока Г. Северово и Миличевићи (КО Крушчица). Даље, граница наставља ка југу, дуж гребена у правцу локалитета "Ћувик" (к. 905 м) и локалног узвишења (к. 918 м), до превоја на локалитету "Разложина". Од превоја, граница наставља преко локалног узвишења са котом 812 м до узвишења "Велико брдо" (к. 1013 м), где скреће ка југоистоку у правцу засеока Пантићи до "Ризиног брда" (к. 1007 м), затим скреће ка југу у правцу раскрснице код засеока Николићи (КО Бјелуша), наставља у правцу узвишења "Сивош" (к. 1113 м) и "Смрдан" (к. 1075 м), где прати локални пут до засеока Стаменићи и даље до узвишења (к. 111 м), где скреће ка истоку у правцу узвишења "Мала Ћава", одакле прати гребен у правцу узвишења "Велика Ћава" (к. 1371 м) - кота 1330 м - "Велико Присоје" (к. 1212 м) - "Клеков врх" (к. 1357 м) - "Чешаљ" (к. 1381 м), где скреће ка југу у правцу узвишења "Мучањ" (к. 1532 м) и преко локалитета "Опаљене стене" ка узвишењу "Црна стена" (к. 1212 м) и "Карађорђев шанац" (к. 1387 м), где скреће ка западу у правцу коте 1431 м на локалитету "Чемерница", прати гребен дуж локалних узвишења "Јаворић" (к. 148 м) - "Караула" (к. 138 м) - "Жедна глава" (к. 1439 м) - локалитет "Штеке", одакле наставља ка западу, прати трасу локалног пута постепено скрећући ка северу до узвишења "Биочинско брдо" (к. 1320 м) и даље ка узвишењу "Врхови" до пута између села Мочиоци и Јасеново, скреће ка западу у правцу узвишења "Беле главе" (к. 1339 м), одакле прати трасу локалног, гребенског, пута у правцу узвишења "Словића врх" (к. 1339 м) - "Рашковићево брдо" (к. 1279 м) - "Прло" (к. 131 м) - "Караула" (к. 134 м) - "Ћулетина" (к. 1433 м), скреће ка северу дуж гребена, у правцу узвишења "Бријач" (к. 148 м) где скреће ка северозападу у правцу локалног превоја и даље ка морфолошком седлу, источно од узвишења "Медвеђе брдо" (к. 1389 м), где скреће ка северу у правцу локалитета "Свијетњак" и даље дуж гребена са котом 135 м - "Лисичине" (к. 1299 м) - превој "Дацова превија" - "Невоља" (к. 1354 м) - "Чигота" (к. 1422 м) - кота 1350 м - локалитет "Главица" - кота 1411 м - локалитет "Коњодер" (к. 1337 м) - "Чукер" (к. 1359 м) - локалитет "Николин гроб" - скреће ка северозападу у правцу узвишења са котом 1149 м, где са његове источне стране од коте 1130 м скреће ка северу у правцу локалитета "Змијињак", и даље ка узвишењу "Главуџа" (к. 1082 м), где скреће ка североистоку у правцу узвишења "Врањевина" (к. 1072 м) и "Црни врх" (к. 1175 м) до гребена на локалитету "Градине", где скреће ка истоку, у правцу коте 1154 м и узвишења "Чокељ" (к. 1028 м), где скреће ка југу, прати трасу регионалног пута Р-230 до коте 1040 м, код засеока Јеремићи скреће ка североистоку у правцу узвишења "Пјевчак" (к. 1039 м) и даље по гребену у правцу узвишења "Јанково брдо" - "Лупоглав" (к. 1003 м) - до локалног узвишења југоисточно од локалитета "Велико брдо" (к. 953 м), где скреће ка југу, а потом ка истоку до превоја (к. 881 м), одакле наставља ка истоку око 0,8 км, затим скреће ка североистоку преко локалитета "Табовина" до регионалног пута Р-230, наставља уз трасу пута у правцу севера, до локалитета "Хајдучки гробови" и коте 783 м, где скреће ка североистоку, по траси локалног пута, у правцу засеока Јованетићи (КО Дрежник) где се одваја од пута у правцу локалног узвишења "Висока глава" (к. 806 м). Граница затим скреће ка југу, у правцу узвишења "Андрића брдо" (к. 766 м), где скреће ка истоку дуж гребена, у правцу узвишења "Лазовића брдо" (к. 810 м) - кота 798 м (код засеока Забој) - "Градина" (кота 931 м) - засеок Марковићи (КО Дрежник) - локалитет "Вршељак" - кота 749 м, наставља у правцу североистока око 0,7 км, затим нагло скреће ка југоистоку у правцу локалитета "Честа" (к. 706 м) и даље, задржавајући основни правац, наставља локалним гребеном у правцу коте 796 м и локалног узвишења "Равни крш" (к. 844 м), где скреће ка југу, до локалног пута код засеока Горње Село (КО Сврачково), прати трасу локалног пута ка засеоку Доње Село, у правцу југоистока, у дужини од око 0,9 км, затим скреће ка југозападу, до платоа уз леви бок круне бране "Сврачково", креће ка истоку дуж трасе планираног далековода 10(35)кВ, у правцу постројења привременог водозахвата "Шевељ", до трасе планираног приступног пута, источно од засеока Д. Село, скреће ка северу пратећи трасу пута до поновног укрштања са планираним делеководом западно од узвишења "Ђурићи коса" (КО Вране), одакле наставља ка истоку пратећи трасу планираног далековода до привременог водозахвата "Шевељ", затим обухватајући локацију постројења "Шевељ", скреће ка западу пратећи леву обалу Великог Рзава до ушћа Малог Рзава, наставља уз леву страну корита Малог Рзава до постојећег моста на регионалном путу (Р-228), наставља дуж западне стране пута око 50 м до стационаже пута км 11+550, на месту прикључка планираног приступног пута ка брани "Сврачково", затим скреће ка северозападу дуж трасе планираног пута и моста преко Великог Рзава, и наставља узводно дуж леве обале Великог Рзава до око 250 м низводно од профила планиране бране "Сврачково" где прелази на десну обалску страну ка узвишењу "Љубина стена" које представља почетну описну тачку границе Просторног плана.

Узводно од профила планиране бране "Сврачково" граница Просторног плана је одређена морфолошком границом слива, која уједно представља и границу шире зоне заштите изворишта.

У низводном делу граница Просторног плана је одређена: грађевинским простором у подбранском делу, који обухвата низводни део ножице бране са подбранским објектима; и инфраструктурним појасом дуж приобаља Великог Рзава, који формирају приступни пут, цевовод сирове воде, далековод и ТТ кабл.

Подручје Просторног плана укупне површине 437,27 км2, чине слив Великог Рзава са 436,83 км2 и вансливни простор са 0,44 км2.

Просторни план обухвата следеће катастарске општине:

1) ОПШТИНА АРИЉЕ: (у сливу) цела катастарска општина Ђедовац и део катастарских општина Бјелуша, Висока, Северово, Радошево и Крушчица; (изван слива) део катастарских општина Грдовиће, Радобуђа, Вране и Вигоште - Поглед.

2) ОПШТИНА ПОЖЕГА: део катастарских општина Роге и Сврачково.

3) ОПШТИНА УЖИЦЕ: целе катастарске општине Скржути и Равни, и део катастарских општина Никојевићи, Дрежник и Збојштица.

4) ОПШТИНА ИВАЊИЦА: цела катастарска општина Мочиоци, и део катастарских општина Брезова, Пресека (са Равном Гором) и Маскова.

5) ОПШТИНА НОВА ВАРОШ: цела катастарска општина Бела Река и део катастарских општина Јасеново, Кучани, Негбина, Драгалица, Трудово и Ојковица.

6) ОПШТИНА ЧАЈЕТИНА: целе катастарске општине Алин Поток, Трнава, Сирогојно, Чичкова, Дренова и Жељине, и део катастарских општина Љубиш, Гостиље, Чајетина, Мешник и Рожанство.

Биланс површина према територијалном обухвату подручја Просторног плана дат је у следећој табели:

Табела 1: Просторни обухват подручја Просторног плана
Територија Површина (км2) %
укупно
општина просторни
план
1. Општина Ариље 349 67,00 19,2
2. Општина Пожега 427 20,77 4,86
3. Општина Ужице 667 66,03 9,9
4. Општина Ивањица 1.090 53,84 4,94
5. Општина Нова Варош 584 51,96 8,9
6. Општина Чајетина 647 177,67 27,46
УКУПНО: 3.764 437,27 11,62

30 апр 2010 08:06 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ? #1111

  • Бранко
Уредбу о утврђивању Просторног плана подручја изворишта водоснабдевања регионалног подсистема "Рзав"

Уредба је објављена у "Службеном гласнику РС", бр. 131/2004 од 7.12.2004. године.

Ево Вам је на рапидсхаре :


рапидсхаре.цом/филес/382057803/Уредбу_о_...гионалног_подсистема
Последња измена: 30 апр 2010 08:07 Написао: .

30 апр 2010 08:37 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ? #1113

  • владимир
Све је ово у реду Бранко.
Само један детаљ није уврстен у све ово.Студија о утицају брана на зивотну средину и евентулане последице акумулације.
Ја јесам везан за Рзав и не бих волео да се све ово уради зарад неке концесије и лаких пара разноразних моцника.
Једино сто ме теси је сто ова пропала дрзава нема паре за све ово сто је наведено.
Али да не буде да говорим само из емотивних побуда,ста је са паметнијим предлозима?
На трибини у соколском дому били су људи из министарства и представници противника брана.
Ови први нису знали ни да проговоре цестито а камо ли да одговоре на питања струцњака.Досли су ту оцекујуци неке бесне сељаке али су их доцекали јако еминентни струцњаци.
То сто су они саставили план и одредили где и ста не мора да знаци да је то светиња јер ипак је ово демократија а не комунизам где је довољно било реци ''друг Тито је наредио''.
Ваљда и ми који сматрамо да це овом браном бити нарусен нас зивотни простор,имамо право да цујемо ста су све то урадили и какви су им планови као и да видимо конацно ту студију о утицају градње на микроклиму и зивотну средину и утицај на град Ариље које је потенцијално угрозено.
То сто ви сматрате да су те бране неопходне је вас став који сте базирали на неким цињеницама као сто су наводна добробит за све.
Ја сам против јер сматрам да постоји много боље ресење које су понудили експерти из области водоснабдевања и геолози.Медјутим интересантно је да нико не зели јавно да супростави ове две теорије на неком вецем нивоу од јавне трибине у соколском дому.Засто?
Јесу ли ти који су одлуцивали о тим бранама богови ција се рец не сме оспоравати ни порицати?
Јесу ли ти исти консултовали било кога од релевантних институција у иностранству или су само контактирали фирме које имају интерес да све то узму под концесију посто це на крају и ЕПС морати преци из дрзавних руку у приватне?
У 21 веку када се све развијене земље труде да спасе своју природу и оцувају екосистеме,ми се крвницки трудимо да све то унистимо зарад прогреса?опет јако лици на комунизам.
Теза да Рзав припада републици Србији а не градјанима Ариља је у реду.АЛи када неко треба да погорса зивотне услове у Ариљу а при том зиви у Београду,и то све под фирмом добробити за Цацак,Горњи Милановац... е онда мислим да би градјани Ариља требали да се питају о том,или смо мозда сувисе мали да би нас ико иста питао.
Постоји законска регулатива која ресава такве проблеме.Опет било би постено од опстинске власти да расписе референдум о градњи брана,па да видимо колико је нас за а колико против.Да разресимо једном и ту мистерију.
Последња измена: 30 апр 2010 09:01 Написао: .

30 апр 2010 09:25 Одг: Бране на Рзаву актуелни промашај или неопходност ? #1114

  • Загор Те Неј
РЕФЕРЕНДУМ, ДА!
Општина Ариље.  © 2005 - 2018