Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме
  • Страна
  • 1

ТЕМА: ЧАРОБНА ЛЕПОТА СИМБОЛА

09 апр 2014 06:05 ЧАРОБНА ЛЕПОТА СИМБОЛА #8679

  • телетабис
В. Баден, шестог дана, прве недеље, четвртог месеца, 7524. л.г.
Са парчета ненаоблаченог неба које је наткриљивало Б. кањон блистало је априлско сунце. В. Џамбас је тог јутра недалеко од крчме Нема даље бато таркао роштиљску ватрицу. Џаки је, у годинама пре, променио неколико партиских билета пре но се, неколико месеци раније, није уписао у ове. Он се увек бавио јефтиним радовима, ситним смицалицама и живео од дезинформација, говорило се. Вуле га раније није познавао, али је на његов позив зором откатанчио крчму и притаио се за шанком, чкиљећи кроз јутарњом кишом окупани прозор. Био је спреман да, ако ствари крену како не треба, шмугне дуж покисле макадам Ривер Р. улице, поред које је Јаро засадио неколико четинара, који су пружали какав-такав заклон.
Неколико километара источно од Крчме, баш у исто време, сенка у углу сепареа Слађенкиног кафеа је проговорила. Коља, одсутан и у свом свету, протрља очи тражећи у тами лик. Од свега изреченог разумео је шифровано помињање Лиге Т. Препорода. На столу испред њега хладио се допола испијен чај од хајдучице. У последње време песник је све више значаја придавао здравом начину живота и етичким нормама, упркос сазнању да је морал само криво тумачење одрећених феномена и непријатељ слободе, која је словила за његов врховни идеал. Знао је да Господ своје дарове шаље насумице и да је и њега донекле окрзнуо дар Његовог промисла, који свакоме припада, без обзира на сталеж, хијерархију и порекло. Кориговао је и на минимум свео пороке и склоности ка ђавољским изумима, ублажавајући тако своју пословичну логоцентричност. Све више је ћутао, избегавајући млохаве фаце ганутљивих погледа које мрсомуде о свему и свачему. Клонио се егоманијака и главоња који обитавају у блаженом незнању. Према женској радозналости и мистериозним причама, које су се својевремено врзле око њега, оверавајући му пропусницу у њихове кругове, осећао је притајену равнодушност. Друштво којекаквих пришипетљи, вуцибатина, сврза и сапета које су се некада мотало око Коље Ј. и служиле му као инспирација за скаске које је годинама записивао, сада су његова далека прошлост. Опседнут мишљу да усхићену мисао треба преточити у чаробну лепоту симбола, не заборавити је, затворити је у реч, записати је и предати некоме, бележио је у свој нотес некакве, само њему знане, шифроване знаке. Своје тврдокорне навике, искушења, вртлоге жеља, чежње и немире, како су године одмицале а ход постајао све више клецав, К. је потискивао. Окретао се ка древној медицини и источњачким проучавањима. Иако песимиста, осећао је свежину духа, и као да је трагао за ослонцем и полугом којом би могао померати и подићи блиски свет. – А где наћи ослонац у овој недођији, питао се? У лепоти, вери, љубави, или ведрини духа коју његови пајтоси поседују. У провинцији ће вам се дух упарложити, очамити. Ето и Бата Зврле је пре неки дан, бежећи од суморности, одгиљао у Т. Тамо се дружио са Ривер рафтингашима, уметницима и малим глумцима из В.Бадена, који су овенчани росберијанским венцем за приказ епопеје о М.Краљевићу&М.Кесаџији. Зврле никако да сконта да Провинцијом (не)владају урођеници, нити да су у краљевини глупака – глупаци (увек) краљеви. Јесењушку је тешила помисао: да никада и нису владали паметни и мудри, већ слаби и послушни, који постају господари над већином. – Задоцнио сам. Све је корумпирано, чак и емоције. Са свачим се тргује, како у Анатеми тако и у Србистану. Време које је преда мном ми оставља танку наду и бледу утеху – говорио је, тражећи спокој у дубоким безданима сећања на прохујала времена, када је навраћао код добронамерног Вула, који га је простране душе и ведрог срца, са трунчићем спокоја у изразу и благог погледа, дочекивао... Коља је, као и увек, имао одважан став, дрску нарав и никада није узмицао. Грозио се осионих и надобудних јуноша, који су, долазећи у Северна брда, неретко тренирали строгоћу на Вуловој добродушности. Свикнут на упозорења, рушилачке претње и малициозности, Вуле се понашао крајње домаћински. Рекао би им само: – Ники проблем! Нисам вам ја ђецо моја из те приче. Бата Вуле&Ј. су презирали ситничавост, нудећи бесплатне услуге многим придошлицама. Наотварали су се они двери свога дома и своје крчме свима. – Јер, збиља, није ми жао да по цјели дан кривим шију, чуљим уши како би саслушао свакога, шипчим и шапељам по кањону како би угостио оне које пут нанесе у ова наша ћорава брда... Оно јес да ја (бата Вуле) из разговора са мудрим главама, понешто утувим, присвојим, применим; али ја то платим и одрадим. Осећам мало и неверице према промотерима светле будућности, који Северна брда сматрају резерватом сигурних агриколо гласова. Ето неки дан ми човек баци добру кинту да му Крчму предам на коришћење и да се одселим у Долину. Дође ми да све закатанчим и одем... Али није уреду. Није то оно!? Навикао сам са на овај свјет, а и они на мене. Оно јес да сам у великим годинама, и да је време да се моја сенка умањи, да ме надвисе моји наследници. Мучи ме костобоља, прогања ме чежњикавост за мирнијим и удобнијим животом, па често помислим да је добро да се уклањам из тежих посличака. Хватам себе како тражим изговор, да шмугнем до Маловог вира да се, клот раскомоћен, сербез ко некад, трагајући за злаћаним поточарама загњурим у јовове чкаље, да се разбашкарим полеђушке у лучици код воденице, да кибећи перјане облаке у плаветнилу небеском ухватим слатку дремку. Вуле није био задовољан што се Јаро залепио за неког плавооког очуваног олдтајмера. – Никако да приведе нешто очикли и ваљано, да нас одмијени. Шмека неку мачад на даљину. Огуглао је, каже, њих неколико, преко наких мрежа. Чујем да ће на личном профилу објавити конкурс за пријем шанк персоне (баш тако је рекао), заводљивих очију, са пропорцијама&мерама: (88/62/94;175/65кг.), и интересовањима које су красиле одбеглу Луне Лу. Исто вече у В. Баден је пристигла Анђела Б. из Ш. Сва прекривена накитом, звечала је као Шомијево гусеничко возило. Обузета собом (А. из Ш.) је сјактавим погледом разгледала кањон и присутне. Сумња се да је за њен персоналити стајлинг и номинацију за Јарову крчму умешана Слађењка лично.
Тт...
Последња измена: 11 апр 2014 19:02 Написао: .
  • Страна
  • 1

Анкета о капиталним пројектима

Анкета о капиталним пројектима
 
Општина Ариље.  © 2005 - 2018