Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Добро дошли, гост
Корисничко име Лозинка: Запамти ме
  • Страна
  • 1

ТЕМА: Ариље

20 окт 2010 05:41 Ариље #1854

  • Бранко
Ариље

Ариље је град дуге историје. Бројни су докази о трајању живота на овим просторима, још од праисторије, али је највише сачуваних трагова средњевековне српске државе. Некада је долином Моравице водио римски пут према Ивањици. Овде су у 11. веку пронашли уточиште избегли становници из Тесалије, а мошти свог свеца Св. Ахилија, положили у постојећи хришћански храм. Сава Немањић је 1219. године Моравице (садашње Ариље) прогласио за седиште Моравичке епископије. У овом месту је столовао српски православни епископ, а касније митрополит. Нову саборну цркву Моравичке епископије подигао је краљ Драгутин Немањић између 1283. и 1296. године. Краљева задужбина добила је име Црква св. Ахилија по свецу из Ларисе и више од седам векова представља симбол Ариља.

Једно време, током 17. и 18. века, Ариље и околина су остали готово пусти. Староседеоци су се одселили за време великих сеоба, а нови житељи из данашње Источне Херцеговине и Црне Горе, почели да се досељавају на ненасељене просторе средином 18. века.

Указом кнеза Милана Обреновића Ариље је 1880. године проглашено за варошицу. Почетак 20. века обележио је интензиван развој занатства и воћарства. Данас је Ариље град малине и приватне привреде, али и место са добрим условима за развој туризма.

Општина Ариље се налази у западном делу Републике Србије, у саставу Златиборског округа. Смештена је између сливова река Моравице, Великог и Малог Рзава, на укупној површини од 349 км2. Ово је брдско-планинско подручје, са надморским висинама од 330 до 1382. метра. Ариље, као административни центар општине, налази се на надморској висини од 342 м, на самом ушћу Рзава у Моравицу. Општина Ариље има добре везе са већим привредним, културним и административним центрима у Србији, нарочито са Ужицем, Чачком и Београдом. Удаљена је од Београда 195 км, Ужица 38 км, Чачка 47 км.

Према попису становништва из 2002. године, у општини Ариље живи 19.784 становника, груписаних у 22 насељена места, од чега 6.744 живи у општинском центру. Општина се већ више деценија суочава са сталним опадањем броја становника. Природни прираштај у периоду 1991.-2002. године износио је -1,6%0. Миграциони салдо је такође негативан. Старосна структура становништва је неповољна. Становништво општине у целини налази се у процесу демографског старења, а сеоско становништво је у процесу дубоког старења.

Природа је ово подручје наградила чистим водама, богатим и атрактивним шумским пределима, па се овај крај убраја у најздравије и најчистије средине у Србији. Тако очувана средина пружа изванредне услове за производњу здраве хране. Највећи дар природе представља обиље чисте и веома квалитетне воде. Бистре планинске речице и потоци пресецају територију целе општине, погодне су за водоснабдевање, гајење рибе, али није занемарљив ни њихов хидроенергетски потенцијал. Систем за водоснабдевање «Рзав» у Ариљу, водом за пиће снабдева око 300.000 становника Србије у 5 општина, а реална је и могућност флаширања воде за пиће на многим врелима у општини.

Ариље је данас пријатно и живописно мало место са великим туристичким потенцијалом. У селу Висока, 34 км од Ариља, налази се бања чија вода извире у самом кориту реке. Температура воде је 28 Ц, а искуство говори да лечи болести костију, срчане тегобе, живце и побољшава вид. На граници између села Брекова и Добрача, у кањону реке Пањице налази се улаз у атрактивну Водену пећину, чије бројне тајне још нико није у потпуности испитао. Идеално место за одмор и рекреацију је мотел "Млинарев сан" саграђен недалеко од центра града, на обали Рзава. Поред обала Рзава налази се више пријатних и скровитих плажа.

Општина Ариље, као најмања са 5,7% територије, по оствареном степену економског развоја налази се на трећем месту у односу на свих 10 општина Златиборског округа. Ариље својим економским потенцијалом доприноси формирању народног дохотка округа у просеку са 10%. Овакав резултат последица је дубоко укорењене традиције приватног предузетништва на територији општине. Податак да у нашој општини активно послује око 1100 приватних радњи и предузећа довољно говори о предузимљивости и вредноћи Ариљаца. Ариљска привреда је претежно производно-прерађивачка, врло разноврсна и није уско специјализована, прилагодљива је условима тржишта и са повољном власничком структуром (завршена приватизација друштвеног сектора). Доминантне привредне гране су пољопривреда и прерађивачка индустрија (текстил, прерада дрвета, металопрерада). У региону су познати текстилни производи из Ариља, са заштићеним жигом квалитета "Ариљски текстил".

Ариље је у свету препознатљиво по производњи ситнојагодастог воћа, нарочито малине, па се често назива и светском престоницом малине. Гајењем малине се у нашој општини бави готово целокупно становништво. Преко 5.000 малих фабрика под ведрим небом произведу годишње око 20 милиона килограма малине и доносе општини значајна девизна средства. Овде је највећа концентрација засада на свету, највећа хладњача за замрзавање воћа у Европи ("Земљорадничка задруга Ариље"), овде је постигнут појединачни рекорд у производњи малине (44.763 кг по хектару), овде пракса ствара теорију... Малина је препородила ариљски крај, зато су јој Ариљци подигли споменик. Општина има компаративне предности за производњу и другог воћа, пре свега шљиве и јабуке.

Политичка ситуација је стабилна током више година, што омогућава континуиран рад општинских органа. Вишегодишње опредељење општине је активан однос према променама. Последњих 10 година локална самоуправа улаже значајне напоре у побољшање квалитета локалне инфраструктуре (путеви, водоснабдевање, расвета). У реализацији капиталних објеката општина је успоставила сарадњу са општинама у окружењу (регионална депонија, гасификација, водоснабдевање). Тренутно највећа инвестиција је изградња спортске хале. Значајне су и активности везане за здравље становништва, нарочито младих. Успостављен је и нови вид институционалне бриге за старе кроз оснивање Службе за помоћ у кући. Општинска управа улаже напоре у јачање својих кадровских и административних капацитета кроз обуке запослених и формирање општинског услужног центра. Велики део ових активности спроводи се уз финансијску подршку донатора. Општина је преузела и активну улогу у стварању повољнијих услова за пословање доношењем Стратегије локалног економског развоја, формирањем Канцеларије за локални економски развој и оснивањем Иновационог центра за развој пољопривреде. У циљу остварења јасне средњорочне и дугорочне визије укупног развоја заједнице, општина је приступила доношењу и других стратешких докумената: Програма развоја општине, Стратегије за младе и Просторног плана.

Географија:

Општина Ариље се налази у западном делу Републике Србије у сливу чистих планинских река Рзава и Моравице, поред магистралног пута Пожега - Ивањица. Представља саставни део Златиборског округа, и по конфигурацији земљишта припада брдско-планинском подручју са уским појасом равнице око реке Моравице.

Удаљено је од Београда 195 км, Чачка 46 км, Ужица 36 км, Пожеге 12 км и Ивањице 28 км. Смештено је у живописној равници на надморској висини од 330 метара, а села горњег подручја општине су и преко 1000 метара. Највиши врх општине је планина Кукутница у селу Бјелуша са 1328 метара надморске висине. Површина општине је 349 км(2) на чијем подручју живи 19.784 становника (према попису из 2002 године), груписаних у 22 месне заједнице. Просечна густина насељености 56,5 становника на 1 км2. Само градско подручје захвата 668 ха, а насељава га око 7.000 становника.
Број запослених износи око 4.500, док се око 2.100 становника општине води као незапослено. Путну мрежу у општини чини око 360 км категорисаних путева и око 400 км некатегорисаних. Од категорисаних путева око 180 км је асфалтираних. Сва места у општини су електрифицирана и покривена телефонском мрежом.
Природа је ово подручје наградила богатим и атрактивним шумским пределима, бистрим планинским изворима, потоцима и рекама, тако да се овај крај убраја у најчистије и најздравије и најздравије средине у Србији. Тако очувана природа, неугрожена човековом небригом, пружа изваредне услове за производњу здраве хране.
Систем за водоснабдевање "Рзав" у Ариљу снабдева водом за пиће 5 општина у Србији (Ариље, Пожега, Лучани, Чачак и Горњи Милановац). Вода за ове потребе захвата се директно са водотока Рзава, који са првом носи епитет најчистије реке у Србији. Садашњи капацитет Фабрике за прераду воде од 1200 литара у секунди пијаће воде, изградњом акумулације "Сврачково" биће повећан на 2500 литара у секунди, чиме ће много већи број становника Србије добити чисту пијаћу воду са реке Рзав.
Воде Ариља нису само чисте, већ и лековите. У селу Висока удаљеном 34 км од седишта општине, налази се височка Бања, чија вода извире у самом кориту реке. Ова вода припада категорији калијум – магнезијум – хидрокарбонатним, олигоминералним хипотермалним водама. Температура ове воде је 28ОЦ а лечи реуму, болести костију, срчане тегобе, живце и изузетно побољшава вид.
Чисте реке погодују гајењу рибе. На територији општине изграђено је више рибњака за производњу рибље млађи, поточне пастрмке, али и калифорнијске.

Шуме овог краја богате су јестивим печуркама: вргањом, смрчком, лисичарком, млечњачом и другим врстама, присутним и у кухињама широм Европе.
Од 1970. године, Ариље је познато и по томе што представља епицентар светске производње малине. Производњом малине се у овом крају бави готово целокупно становништво, од пољопривредних производјача којим је то основно занимање до лекара, професора, службеника који на овај начин остварују потребне допунске приходе.

Тренутно се малина плантажно гаји на око 1.200 ха, а годишње се произведе преко 1.400 вагона екстра класе јагодичастог воћа, одабраних сорти. На подручју општине постоји преко 50 хладњача (у друштвеној и приватној својини) за замрзавање малине, одакле се ово воће у замрзнутом стању током целе године транспортује на страна тржишта.

Ово подручје је од давнина познато и по производњи другог воћа, пре свега шљиве пожегаче и јабуке будимке. У последње време се у долини Моравице плантажно гаје нове сорте јабука и шљива. Данас је на тржишту веома позаната и јабука из Ариља под робном марком "јабуленд".
Вредни домаћини производе и знатне количине кромпира, али и млечних производа сира и кајмака, као и Ужичке пршуте.

У најкраћем, Ариље је град вредних и предузимљивих људи, чисте воде и ваздуха и град здраве хране.

Ариље је еколошки град.


Историја

УВОД

Стара чаршија ушла је у разгледнице са визурама непознатим очима, урбаним композицијама отворених хоризоната, приземним кућама и двоспратницама, које су подигнуте по укусу у оновременој мери грађана. Најпре се у видокруг постојања и посматрања појављују незаборавни пејзажи, а затим импресивно рађају дућани и занатске радње са упадљивим фирмама, укусно и лепо уређеним излозима, кафане места виђења и дружења.

повратак заборављене ЧАРШИЈЕ


Са изградњом конака сердара Јована Мићића у Ариљу 1823 год. на алувијалној тераси између Моравице и Рзава, отвореним видицима према Погледи, Небеској, Благаји, Голупцу, поред рушевина средњовековног епископског манастира и храма Светог Ахилија, постављене су основе варошице. У променљивом и тегобном времену 19. века, мало насеље сабијено око цркве и у њеној сенци, као друмско свратиште и караванско коначиште, споро се развијало и урбанизовало. Међутим њено привредно и културно израстање, под духовним стицањем, постојањем и трајањем цркве, није могло бити заустављено. Тако је чарсија почела да живи најпре пред храмом, а затим се шири и спушта са истурене заравни, као какве позорнице, у подножје према рекама.


После проглашавања Ариља за варошицу 1880. године, на предлог Алексе Ђ. Поповића, народног посланика, створене су могућности и дати подстицај да се према урбанистичком и регулационом плану изграђује варошица, најпре око главне улице, а затим и у бочним саобраћајницама. Пословни људи подижу куће, отварају трговачке и занатске радње, механе. Старе разгледнице Ариља отварају живописну панораму чарсије, лепе пејзаже, упечатљиве и импресивне погледе и слике богатог и динамичног живота као драгоцена сведочанства о минулом времену, у коме је чарсија живела пуније и самосвојније.

записи о ариљу

Мало је сачуваних наративних извора старог Ариља. Више су то успутна виђења и кратки записи.


У сусрету са Ариљем Јоаким Вијевић (1826) помиње цркву Светог Ахилија "на возвишењем и прекрасном месту измедју две реке...", а запазио је и конак сердара Јована Мићића: "Из Прилипца у Ариље на преношћеније отиђем у дворбл.г. Јована Мићића ..."


Село Ариље при наведеној цркви Светог Ахилија у коме је и среска канцеларија смештена, има особито и ретко местоположеније и лежи међу све реке: Моравом и Рзавом; а да је ту и стара српска варош била сведочи, како гробље на подобије онога у Срезу златиборском, тако и многе зидине куда су домови били. Но између ових најзнаменитија је зидина двора "старца Стојадина", некадашњег војводе српског и младог Лауса, који је при несретној косовској битци крилом војске српске управљао" (Стојадин Обрадовић, 1858)


Чланкописац "Зимзелена", 1868., учитељ Владимир Поповић, топло и надахнуто описује Ариље: "И Ариље по географском свом положају справедно (оправдано) можемо назвати малим овоземаљским рајем, кога Моравица и Рзав као Тигар и Еуфрат орошавају, и који жубори и шумом својих река, и на њима воденица, као као водопад Амазонске реке, и најбрижнију зору успављују. Даље оно Ариље изгледа као каква мала варошица, јер ту находи црква, школа заједно са среском и општинском кућом, затим има шест кућа и пет дућана, од којих су две бакалнице, у остала три дућана води се трговина са сарачким опанцима и земљаним судовима. А за овамо, пак, налазе се још три механе и три пекарнице ..."


Аустријски научник и путописац Феликс Каниц (1888) износи своје виђење Ариља: "Остављајући десно Годовик, прешли смо Рзав, који овде излази из једног тесница, и на његовом ушћу у Моравицу, стигли пред чувену цркву у Ариљу. Близу неугледне зграде ариљеског сеотског начелства, никла је изврсна механа, у којој ме је захваљујући љубазности и сналажљивости власника, дочекала трпеза као у бајци. Изненадила ме и лепа општинска зграда саграђена 1872 год., а највише школа завршена 1886. Она знатно подиже главни трг ове варошице са свега 54 куће ... У школи ради 5 учитеља, а похађа 300 ученика, од тога 20 девојчица. Заједно са местом изменио се и изглед његових становника: прелазак од некадашње раје у самосвесне грађане слободне државе, огледа се не само у понашању, већ и у њиховој способности. Млади људи су заменили фес удобном шајкачом, а женска ношња све више негује европском кроју ..."


Најстарија позната разгледница Ариља у издању Драг. В. Думбеловића, открива изваредан пејзаж старе чарсије, 1911. године (Својина Миленка Јокановића)

Чим би се фотограф појавио у чаршији, окупила би се деца и тразила да се сликају, 16. октобар 1923 год (Својина Бранка Милошевића)

откривање времена и дуШЕ ЧАРШИЈЕ

Проглашењем Ариља за варошицу 1880. год почиње бржи привредни развој места, најпре на правцу главне улице, затим ширење око цркве Светог Ахилија, али не и у даљине. Основу малога насеља које израста у чарсију чине десетине кућа, неколико дућана, занатских радњи, кафана, среска канцеларија, школа и црква

Испуњени осећањем својине и жеље за зарадом, сналажљиви трговци улазе у трговачке послове откупа јабуке, шљиве, ракије, пекмеза и других производа. А "грошисти" потврђују пословност у оснивању новчаних завода, како би оплодили слободне капитале. Тако су у Ариљу основане: Трговачко индустријска банка, Ариљска штедионица и Прва трговачка задруга.

Акција Трговачко-индустриске банке А.Д. у Ариљу, октобар 1920.

Акција Прве трговачке задруге, 1927. године
  • Страна
  • 1
Општина Ариље.  © 2005 - 2018