Радобуђа |
Села - Села |
Бјелуша | Богојевићи | Бреково | Церова | Добраче | Драгојевац | Грдовићи | Гривска | Крушчица | Латвица | Миросаљци | Поглед | Радобуђа | Радошево | Северово | Ступчевићи | Трешњевица | Вигоште | Вирово | Висока | Вране Радобуђа мртво село
О називу своga села Радобуђани знају испричати три легенде. По првој, у Радобуђи је одувек воће добро рађало, особито јабуке, па је необрано воће завршавало у трулежу на буђавим гомилама на земљи и од те две речи: буђав род, настаде и назив Радобуђа. Друga легенда каже да се у давна времена, када су Западну Србију населили избегли Херцеговци и Црногорци, овде доселио неки предводник избеглог народа, по имену Радобуд и по њему село доби име Радобуђа. У трећој легенди, чини се, да има највише веродостојности. По њој највећи део овог села је на сунчаној страни, окренут истоку, и степенасто се уздиже од ушћа Малог у Велики Рзав, све до врха Небешке, чија је висина 982 м. Чим Сунце изгреје иза Сунчевице у Миросаљцима и Клокоча више Ариља, од ране сунчеве светлости у овом селу се радо буди цео живи свет и тако село доби име Радобуђа.
На брду Градина и данас се назиру некакве зидине, које још нису испитане, а по народном предању, ту је за време проклете Јерине био град са осматрачницом са које се пратио правац кретања разних непријатеља и освајача. Радобуђа некада и садаПрема другом послератном попису 1948. године, од 15 сеоских насеља у Срезу ариљском Радобуђа је са 1.807 становника била на петом месту, одмах иза Латвице, Добрача, Врана и Мочиоца. А после пола века, према попису из 2002. године, у 130 домаћинстава живи само 387 Радобуђана, дакле, скоро шестина од оног пописа после Другог светског рата, са тенденцијом даљег опадања. У монографији о селу Радобуђи, коју је написао Душан Савић, наведен је и податак да је половином прошлог века ово село преко Рогу добило струју пре варошице Ариља. У новијој историји Радобуђа је назначена као устаничко место и ариљски бастион комуниста. Народни херој Стеван Чоловић формирао је Ариљску партизанску чету на Малом Острешу, 31. јула 1941. године и био њен непосредни руководилац све до погибије 2. новембра 1941. године. Сада је Стевова кућа у Радобуђи (засок Станисављевићи) у којој је он рођен, претворена у спомен кућу са експонатима од музејске вредности. Нова комунистичка власт у послератном периоду настојала је да покаже како Радобуђа као устаничко место предњачи у социјалистичком преображају села и да другима послужи као узор. По угледу на руске колхозе, у Радобуђи је 1948. года формирана прва у Ариљском срезу, Сељачка радна задруga, која је те године извезла у Египат 5 вагона јабуке. За потребе задруgaра набављен је камион, а у центру села је саграђена струgaра са абриктером и млином за мељаву жита. Међутим, убрзо се увидело да је задружни колективизам чист промашај и утопија па је после 4 године присилног рада, СРЗ 1952. године укинута.
Када смо ових дана посетили Радобуђу, све је у њој изгледало сабласно и деловало аветињски пусто као да нигде нема живе душе, иако је то скоро приградско насеље кроз које пролази регионални пут за Високу. У селу нема ни поште, ни амбуланте, нема ни кафане. Дом плетиља је закључан и празан, у сали за окупљање мештана плафон због прокишњавања проломљен, ветеринарски пункт никада није ни коришћен, товилиште бикова на Бари и откупни маgaцин такође празни, а струgaра и млин срушени. Све до ове године, Радобуђани после дужег времена, нису имали ни продавницу у свом селу, па су за најмању ситницу (шећер, кафа, со, шибицу) морали аутобусом да путују до Ариља, или до најближе продавнице у неком суседном селу. Спомен плочу са именима изгинулих Радобуђана у оба светска рата прекриле су коприве и divља купина па се скоро и не примећује. Све асфалтне стазе у центру села зарасле су у коров. И засеочки путеви су рупљиви и у јадном стању. Са обе стране пута надвило се растиње, па је отежан пролаз и пешацима, а камоли моторним возилима. На улазу у школско (или фабричко) двориште метална капија одваљена, а коровско растиње прекрило све објекте и стазе за пролаз. Код улазних врата у зграду иждзикљао висок багремар, а један изданак двље лозе увукао се и вегетира на тераси и у холу зграде, што је доказ да ту одавно није људска ноga крочила. Нас је интересовало ко је власник овог напуштеног објекта, који се налази на најлепшој локацији у селу и од наших саговорника добили смо различите изјаве. Зна се поуздано да су зграду направили задруgaри из Радобуђе, па су после укидања Задруге објекат дали школи на употребу и коришћење, а када је седамдесетих година и школа у Радобуђи престала са радом, објекат је уступљен Конфекцији "Колор" на коришћење. Када је нашу текстилну индустрију захватила дужничка криза и општа пропаст, овај објекат са машинама "Колор" је једно краће време издавао под закуп двојици бизнисмена и на крају сви су Радобуђу напустили, а школска зграда постала је ничија и без било чије бриге о њој. На захтев ђачких родитеља тадашња општинска власт уз саgaлсност Министарства просвете одлучила је да се поново активира рад школе у Радобуђи. Пошто је учионички простор у бившој школској згради избијањем преградних зидова био адаптиран за производну халу, ђаци су за учионицу користили једну празну канцеларију у згради Дома за плетиље, а напуштени погон Конфекције "Колор", као и истоветан погон у селу Брекову, препуштен је пропадању и зубу времена.
Сада у ОШ у Радобуђи ради учитељица Мира Бјекић са 6 ђака у сва четири разреда, а тако ће, каже, бити и наредне школске године. И она путује на посао из Ариља. Бездан није никакво чудо
Одмах је о томе обавештена општинска власт и на лице места убрзо је изашла група стручњака, сниматеља и обичних радозналаца. Међу њима је био и наш суграђанин г. Недељко Стојнић, по занимању доктор геологије и грађевинарства и свакако најмеродавнији стручњак и сеизмолог да са научне тачке гледишта изнесе прво тумачење ове геолошке појаве.
Има наде
Према томе, ако и други, а посебно млађи Радобуђани, крену Драgaновим примером, има наде да се ово село отргне из општег мртвила и започне савремену воћарску производњу и стане у ред активнијих и развијених сеоских насеља. Текст: Д. Ојданић Новији чланци:
Старији чланци:
|