Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Церова Штампа Ел. пошта

Бјелуша |   Богојевићи |   Бреково |   Церова |   Добраче |   Драгојевац |   Грдовићи |   Гривска |   Крушчица |   Латвица |   Миросаљци |   Поглед |   Радобуђа |   Радошево |   Северово |   Ступчевићи |   Трешњевица |   Вигоште |   Вирово |   Висока |   Вране

Село на раскршћу

Панорама ЦеровеПанорама ЦеровеПод обронцима планине Голубац, источно од Ариља, у питомој котлини Моравице смештена је Церова, окружена Сунчевицом, Јанковцем, Овршком, Поповим Брдом и Орловицом. О прошлости овог ариљског села нема много писаних докумената који би посведочили о првом насељавању, становницима, самом имену. Прва сазнања дотирају из XВ века, тачније из пописа становништва из 1476. године. У турским тефтерима стоји податак да је Чирово, данашња Церова, припадала Рујанској нахији и бројало је 11 домаћинстава.У попису из 1528. године помиње се као село Ужичке нахије, да би неких педесетак година касније,1572. године Церова била пописана као подручје Пожешке нахије. Нема података о томе коме је село припадало у периоду од 1572. до 1818. године, али се поуздано зна да је почетком XИX века било само двадесетак домаћинстава, што је за девет више у односу на крај XВ века. Церова данас броји око 1100 становника у 350 домаћинстава. Данашњи мештани села су углавном потомци оних који су овде живели пре 200 година. Доселили су се махом из Херцеговине, из околине Невесиња, Гацког и Билећа. Неки су пак стигли из Црне Горе, Босне, Сандзака, Косова и Метохије.

Археолошке ископине у околини говоре да је село било настањено још у доба Римског царства. О томе сведочи и Римски бунар који се налази на надморској висини од 650м и представља највишу коту планине Голубац. Скоро је у потпуности затрпан, а још су видљиви трагови пута који је био поплочан. Постоје приче да је бунар за време Турака био у употреби. Оно што је сигурно то је да сељаци и данас при обради земље на том подручју изоравају шљаку, што потврђује да су Римљани ту прерађивали гвожђе.

Драгиша ТерзићДрагиша ТерзићНе постоје писани документи о томе када је први пут званично поменуто име села - Церова, али зато са сигурношћу знамо како је ово насеље на десној обали реке Моравице, добило име. Још у доба Немањића, приликом неког пописа када су претходни подаци ишчезли, по богатству храстове шуме установљено је име за цело село. Тек када су становници постали слободни, када су добили своја имања, а тиме и обавезе да плаћају порезе, власти су установиле данашње име села.

До 1946. године Церова је припадала Драгачевском срезу, а тада је одлуком Скупштине Народне Републике Србије додељена Срезу ариљском од 1. јануара 1946.године. Данас је Церова једно од најразвијених села ариљске општине, слободно можемо рећи већ приградско насеље.

Са оним што је на пољу инфраструктуре урађено у Церови у протеклом периоду разговарали смо са председником МЗ Драгишом Терзићем. По његовим речима у 2005. години урађен је велики број радова.

- Од марта 2005. године подасуто је и поправљено 10 км сеоских путева и извучено преко 300 м3 ризле на исте. Завршени су радови на асфалтирању пута у Доњој Церови у дужини од 800 м. На истој деоници пута закопан је кабал и постављене стопе за уличну расвету. Ви знате да већ дужи низ година у Церови постоји зграда основне школе која је била неискоришћена. Сада је урађен пројекат за преуређење старе школе у дечији вртић у Доњој Церови. У пројекат је укључена и изградња спортских терена поред школске зграде. Урађен је пројекат и о наставку радова на изградњи канализације у доњем делу насеља у Доњој Церови. Месна заједница помогла је и изградњу Ловачког дома.

Заиста је доста тога урађено. Извршено је крпљење рупа на деоници асфалтног пута од Вирова до Драгојевца кроз Церову. На релацији Мајсторовићи (поље) до Ловачког дома замењени су сви дрвени стубови старији од 50 година и постављени бетонски. Исто то је одрађено на релацији Трафостаница-Прудови-Пеливани-Ичелићи, дужине око 3,5 км. На истој овој релацији постављен је телефонски кабал. На тај начин после 60 година у овај засеок дошла је трофазна струја. Дужина ове линије је око 3,5 км.

Милошевића водеМилошевића воде

У овај засеок је по први пут стигла и телефонска линија. Телефонски кабал постављен је на линији Мајсторовићи-Ловачки дом чиме је створена могућност за прикључивање још двадесетак нових бројева. Оно што је још урађено у протеклој години је одређивање пројеката и потписивање уговора са мештанима за изградњу уличне расвете на релацији Сеоски мост на Моравици-Лешће, и други крак фабрика "Фротекс"-кућа Рада Ковачевића. Дужина ове уличне расвете је 1852 м.

- Спровођене су и акције на извлачењу шљунка на сеоске путеве као и на раскршћавању сеоских путева. Ако бисмо све оно што је у 2005. години урађено у МЗ Церова превели у новац дошли бисмо до закључка да је уложено око 12.000.000 динара - истакао је г. Терзић. - У плану је адаптација излетишта на Милошевића водама, које постоји већ тридесетак година као место где се одржава Првомајски уранак. То је уствари леп пропланак на планини Голубац, окружен боровом шумом. Прилаз је добар и из МЗ Церове планирају у задњој седмици априла пеглање и подасипање рупа на прилазном макадаму. Ове године је планиран нешто организованији дочек Првог маја. У току дана одржаће се турнир у малом фудбалу а у поноћ рок концерт. Пријављено је организовање овог скупа тако да ће бити обезбеђен.

Церовачки спортски клуб

ЦероваЦероваНекада махом опредељено за сточарство, становништво тридесетих година XИX века почиње да се интересује и за друге видове рада. У то време на територији Церове отварају се прве механе, граде воденице, појављују се прве занатлије - ковачи, сајдзије, бунардзије, пекари. Из Првог светског рата село је изашло осиромашено. Требало је доста времена да становништво поново стане на ноге. Ипак тридесетих година Церова је ојачала не само економски и привредно, већ и културно. 21. јула 1934. године основана је Стрељачка дружина која је окупљала младиће махом из засеока Ичелића, Пет година касније, 1939. године, 28. јуна, на Видовдан формиран је фудбалски клуб под именом Церовачки спортски клуб -ЦСК-. Био је то логичан след догађаја, с обзиром да се фудбалска лопта, додуше крпењача, на церовачким пољима закотрљала већ после 1930. године. Иначе прву лопту у село донео је гимназијалац Драгиша Пеливановић из Чачка. До почетка Другог светског рата ФК је одиграо више утакмица са екипама из околних села - Вигошта, Богојевића, Врана, Драгојевца, Вирова.

Тих предратних година није заживео само спорт у селу, већ и култура. Пред крај 1939. године организована је културно - уметничка група на чијем челу је био Миломир Ковачевић. Група је изводила различите скечеве и одломке из драмских дела и наступала по околним селима.

Развој школства

Церова је једно од ретких села у ариљској општини које је врло касно добило своју школску зграду, али то није ометало да се људи школују и образују. Још у првој половини XИX века Церовци су своју децу уписивали у манастирске школе у Клисури, Добрачама, Годовику. Остао је забележен податак да је први ученик из овог села уписан у школу 1859. године. 1868. године отворена је школа у Миросаљцима, али због удаљености врло мали броја деце из Церове је похађао наставу. С друге стране ариљска школа је била знатно ближа, но с обзиром да је Церова у то време припадала Драгачевском срезу, на Церовце су, кажу, гледали као на "људе из другог света". Проблем је представљала и Моравица која је премоштена тек 1862. године. И тако Церова, у близини Ариља, на граници два среза, ни тамо, ни овамо, оста без школе све до 1. јануара 1946. године. Тада је у кући Благоја Бојића отворена школа у којој је прве школске године од 1. до 4. разреда уписано 60 ученика. Први учитељ био је Василије Милетић. После три године, децембра 1944. године, школска зграда премештена је у кућу Радована Мајсторовића где је радила све до 1948. године, када је настава премештена у новоизграђену зграду која је радила све до 1954. године. За то време, поред Василија Милетића, у Церови су службовале и учитељице Косара Мијушковић и Милена Атанацковић. С обзиром да је Церова прерасла у готово приградско насеље, деца данас наставу похађају у ариљској основној школи.

Церовачки пискавац

Од некада, у давној прошлости, села чије се становништво искључиво бавило сточарством, Церова се у XX веку развијала у свим гранама пољопривреде. Оно чиме се Церовци посебно диче је гајење шљиве трноваче или другачије назване церовачки пискавац. Остала је записана легенда о томе како је ова врста шљиве стигла у Церову. Прича се да је Буроје Цибуровић као и многи други Церовци, у прошлом веку, у гладним годинама путовао са својим земљацима "по белом свету" тражећи посла. "Он се једном приликом обрео у Видину, тако је купио кукуруз, али му се допадну и њихове шљиве. Набрао их је у недра, касније сакрио у xакове и уз пут их са својих пријатељима појео. Коштице је сачувао, у пролеће засејао и оне су, зачудо, никле и одрасле. Тако се у Церови појавила нова сорта шљива, названа пискавац, једна од најбољих ракијских сорти". У Институту за воћарство у Чачку ова сорта се води у евиденцији као "Церовачки пискавац".

Село са две фабрике

Фабрика у ЦеровиФабрика у ЦеровиПосле другог светског рата Церова се почела развијати и у индустријском смислу. Близина града вероватно је утицала да се шездесетих година у овом селу изграде две текстилне фабрике. Најпре је са радом 1. априла 1963. године почела Ткачница "Цвета Дабић" која је на почетку запошљавала 150 радника. Јануара 1966. године запошљавајући 350 радника почела је са радом Индустрија трикотаже "ИТА". Изградња фабрике допринела је економском и културном процвату села, а и број становника је порастао. На Моравици су изграђена два моста, проширени су стари и изграђени нови путеви, асфалтиран је пут до Ариља и урађена расвета, побољшано је водоснабдевање и снабдевање електричном енергијом. У наредних двадесетак година и више Церовци су с поносом говорили о своје две фабрике. На жалост средином деведесетих година оба текстилна погона нашла су се у незавидној ситуацији, а данас више не раде. У међувремену развила се мала привреда тако да је у Церови евидентиран велики број приватних фирми и предузећа: "Симко", "Исак", "Прудови", "ЦВЦ", "Ичела", "ТИМ" инжињеринг, СТР "Узор", пекара "Дана", млин "Клас". На овај начин у великој мери омогућено је запошљавање незапослених радника.

Из године у годину Церова се привредно, економски и културно развија, што за собом повлачи и пораст броја становника. Показатељ тога је и податак да је ова Месна заједница, по речима г. Терзића, на другом месту по наталитету у Србији. Неми сведок свих вековних дешавања и догађања је Моравица која немирно хучи ариљском котлином преносећи генерацијама будућим историју и судбину овог села.

Текст: Славица Радовић
Фотографије: Благоје Илић


Олдер неwс итемс:

 

Адд цоммент

Регистрацијом на сајт општине добићете већа права приликом писања коментара (нпр. аутоматска објава ваших коментара), као и могућност да активно учествујете у дискусијама на форуму.

Сецуритy цоде
Рефресх


Анти-спам: цомплете тхе таскЈоомла ЦАПТЦХА
Yоу дидн'т специфy КеyЦАПТЦХА плугин сеттингс ин yоур Јоомла бацкенд.
Општина Ариље.  © 2005 - 2018