Општина Ариље - Најновије вести

Општина Ариље - Најновије вести Општина Ариље - Најновије вести
  • Повећајте величину слова
  • Нормална величина слова
  • Смањите величину слова
Драгојевац Штампа Ел. пошта

Бјелуша |   Богојевићи |   Бреково |   Церова |   Добраче |   Драгојевац |   Грдовићи |   Гривска |   Крушчица |   Латвица |   Миросаљци |   Поглед |   Радобуђа |   Радошево |   Северово |   Ступчевићи |   Трешњевица |   Вигоште |   Вирово |   Висока |   Вране

Црква понос села

Панорама ДрагојевцаПанорама ДрагојевцаНа западним падинама планине Голупца, у котлини реке Моравице простире се село Драгојевац. Окружују га са југа Миросаљци, са истока Горња и Доња Краварица, са севера Церова, а река Моравица је граница са Богојевићима.

Због оскудности историјских података о прошлости овог села зна се веома мало. У најстаријим турским пописима из 15. и 16. века нема помена Драгојеваца који је припадао смедеревском сандзаку, пожешкој нахији. Постоји вероватноћа да је оно пописано у оквиру суседних села Миросаљаца или Церове. Први писани документ о овом селу појављује се релативно касно, после Другог српског устанка, 1818. године. Наиме, остало је записано да је срез вировски који је у оквиру пожешке нахије, заједно са срезом гучким «покривао» подручје Драгачева, имао 18 села, међу којима и једно од најмањих - Трбовац, данашњи Драгојевац, са 15 кућа и 35 арачких глава.

Податке о овом селу, под другим називом Тербовац налазимо у једном раном спису из прошлости Драгачева – Дефтеру десетка жита нахије чачанске капетаније драгачевске из 1833. године. По нешто старијем попису из 1859. године Трбовац је имао 34 домаћинства. Ниједан ђак из овог села није ишао у среску школу у Гучу, а "разлог је да «нису ученици зато доведени, што доста ђака у школи има (67) и што због ови удобности у школи нема".» Порекло топонима Трбовац није разјашњено. Први пут данашње име села помиње се у попису становништва крајем 1895. године, где је забележено да Драгојевац има 351 становника, од чега је 51 писмено, а међу њима и две жене. Из године у годину село се развијало, а статистички подаци кажу да је највише мештана имало 1958. године – 525.

По речима председника месне заједнице г. Петронија Грујовића село данас броји око 100 домаћинстава, а негде око 352 бирача. Становништво се махом бави воћарском производњом и делом сточарством, али је ова пољопривредна грана знатно слабије развијена. Драгојевац је прва од месних заједница у којој су се већ давне 1960. године појавили први засади малина. Конфигурација земљишта и климатски услови су погодни за узгајање ове врсте воћа, тако да се производња повећала и тренутно износи 55 вагона годишње. Производња малине је у многоме допринела економском развоју села, а поред ње узгајају се купина и јабука, а последњих година подижу се и нови засади шљива. Иначе, иако је ово готово приградско насеље и налази се само на неколико километара од Ариља, нема развијену привреду, у центру се налази кафић и продавница, а на путу према Миросаљцима магацин који је некада био власништво Земљорадничке задруге из Латвице, сада продат, и Дом културе, саграђен у послератним годинама, а данас прилично руиниран и оронуо.

У селу постоји само једна столарска радња. Староседелаца, оних који су на овим просторима живели и пре 17. века је врло мало и рачунајући време насељавања становништва Драгојевац је релативно младо насеље. Хронологија досељавања није јасно утврђена, али на основу традиције и испитивања на терену може се закључити да је и Драгојевац као и већина села у Драгачеву интензивно насељаван током целог 18. века. Становништво се махом досељавало из Црне Горе, Херцеговине, Старог Влаха. Данас у Драгојевцу има 31 фамилија, Авакумовићи, Божовићи, Бојићи, Вићовићи, Марићи Радојичићи, Миливојевићи, Симовићи, Станићи, Јовановићи, Лазаревићи, Јелићи, Недељковићи, Чакаревићи, Цветићи, Шапоњићи....

Темељи цркве старији од Ариљске

Јован ЛукићКад кренете из Ариља према Миросаљцима, преко Драгојевца, оно што вашем оку сигурно не може остати непримећено је прелепа црква у центру села која је недавно обновљена. По речима свештеника Првослава Буквића, који је у ову парохију дошао 1999. године, садашња црква посвећена Светом Вазнесењу Господњем, у народу познат као Спасовдан, подигнута је на темељима некадашње цркве из средњег века. У летопису цркве Драгојевачке записано је да су њени темељи старији од ариљске саграђене крајем 13. века. Црква је у више наврата рушена и паљена од стране Турака, а последњи пут је сагорела до темеља у пожару који је настао из непознатих разлога. 1924. године је обновљена и у наредних 60-ак година ништа се није радило на њеној адаптацији све до 1998. године када је започето обнављање. За то време урађен је парохијски дом, у периоду од 1960. до 1962. за време службовања свештеника Јована Лукића, док је црквена трпезарија саграђена за време службовања свештеника Михаила Станића, а освештана је 1984. године.

- Фебруара месеца 1999. године дошао сам у ову парохију, започиње своју причу свештеник Првослав Буквић. Иако је обнова цркве започета годину дана раније током 1999. године због бомбардовања и рата није урађено ништа. Током 2000. изведени су неки ситнији радови и пронашли смо спонзоре који би помогли даљи рад. Захваљујући залагањима парохијана и њиховим прилозима, помоћи општинске власти и председника Мићовића и донацијама г. Лала Секулића 2001. године црква је измалтерисана с поља и изнутра, урађени су звоник и потпорни зид и стављене су капије. Већ наредне године урађени су тротоари око цркве и асфалтиран је улаз од капије. Природним каменом из Струганика, урађене су камене цокле на цркви, црквеном дому и трпезарији, 2004. године, а исте године урађен је и тротоар око парохијског дома. Прошле године завршена је фасада на цркви, парохијском дому и трпезарији, а обновљене су и помоћне зграде.

Драгојевачка цркваДрагојевачка цркваКада смо помислили да би Драгојевачка црква могла бити једна од репрезентативних примера моравског фрескосликарства и да је можда нека од икона преживела све те погроме и спаљивања, свештеник Првослав нам је рекао да она никада није била осликана и да ни данас у цркви нема фресака. Постоји намера да се црква ослика, а када ће то бити, на жалост, зависи од финансијских средстава. Претпоставља се да је ово задужбина неког од владара из лозе Немањића, али не постоје записи који би то посведочили, тако да је ктитор непознат.

Крајпуташ у Драгојевцу

- Не зна се ни чије мошти почивају у цркви. Вероватно неког великог светитеља јер људи са стране долазе да се моле и поклоне моштима и одавде одлазе исцељени. – истиче свештеник Првослав.

У прелепо уређеној црквеној порти, на самом улазу, са десне стране, налазе се споменици крајпуташи, као духовни чувар ове светиње, посвећени изгинулим ратницима из овог краја у Првом светском рату.

У записима цркве Драгојевачке сачувани су подаци о томе како је село добило име. Негде 70-их година 19. века, тачна година се не зна, цркву у Драгојевцу посетио је владика Инокентије. Незадовољан малим бројем мештана који су га дочекали, владика љут због тога баци клетву на село:"У Трбовцу не било трговаца", и преко Гуче оде у Краљево у Жичу. 1887. године парохијани су се окупили и отишли да га замоле да скине клетву са села и народа Трбовачког. Владика је услишио њихову молитву, те је исте године посетио цркву, скинуо клетву и селу дао ново име Драгојевац.

У пољопривреду би требало улагати

И док на једном месту имате прелепо здање, духовно језгро и понос села, на само стотинак метара ниже налази се запуштени Дом културе. Да ли су немарност мештана и руб времена учинили своје или је у питању нешто друго? Зашто је то тако, каква је тренутна ситуација у селу и да ли се назиру неки бољи дани разговарали смо са председником МЗ г. Петронијем Грујовићем.

Дом културеДом културеДом културе је саграђен у послератним годинама, а две године у њему је била смештена школа са два разреда у којима је било око 70-ак ученика. Међутим брзо је затворена, тако да су касније, а тако је и данас ученици до четвртог разреда ишли у Миросаљце, а у више разреде у Латвицу. Касније су овде одржавани политички састанци, и игранке, а онда је време учинило своје. Данас је један део издат у закуп. 90-их година као и све МЗ добили смо од општине средства да се среди спортски терен. Међутим када је требало да и ми мештани уложимо новац и саградимо одбојкашко, кошаркашко и рукометно игралиште, радови су обустављни. На жалост, и дан данас стоји онако као и пре десет година, урађени су само земљани радови.

У самој месној заједници од 2000. године урађено је много иако је месни самодопринос веома мали и креће се између 35 и 45 хиљада динара. Урађена су два кружна пута која се повезују на Голупцу. ЗЗ "Ариље" 2002. године донела је одлуку да се на предату количину малине издвоји динар и на тај начин обезбеђено је 360000 динара, што нам је омогућило да тај кружни пут који иде од Церове према Стојановићима и од продавнице у пољу према Божовићима подаспемо и поравњамо. У овом периоду извршена је и реконструкција засеочких путева који дужи период нису поправљани, у дужини од 1200м. Радили смо комплетно проширење, насипање и ваљање 4 пута у дужини од по 350-400 метара. У сарадњи са ЕД из Ариља 2003. године започета је реконструкција нисконапонске мреже. Посао је делом урађен тада, а постоји још заселака где се врши замена дрвених бетонским стубовима.

Петроније Грујовић

До скора је један од највећих проблема у селу био снабдевање електричном енергијом пошто једна трафостаница није могла да подмири потребе свих мештана. Напон струје је био толико низак да ни телевизори нису могли да раде. 2003. године започели смо изградњу трафостанице чија је вредност 1.300.000 динара где су 50% сносили мештани, а 50% ЕД. Уз трафостаницу која је пуштена у рад 2005. године, урађен је и километар далековода. Тренутно постоји неки мањи проблем у снабдевању електричном енергијом неких заселака, али ће и то током 2007. године бити решено. Затим, у два наврата је у сарадњи са «Дирекцијом за изградњу» извршено крпљење главног пута који повезује МЗ са општином. Реч је о путу који иде од Церове, према Драгојевцу и Миросаљцима и дуж Мораве повезује се са Трешњевицом, а другим делом се одваја према Латвици. Упркос томе он је и сада у пропадању – истиче г. Грујовић.

7. јула, на Ивањдан, Драгојевац је посетио и министар капиталних инвестиција г. Илић, који је том приликом обећао да ће се стари бановски пут који везује Драгачево са Драгојевцом преко Голупца, Гуче, Горње Краварице, и Миросаљаца реконструисати.

- То је за нас од великог значаја и ми смо већ раскресали растиње око пута. Обећано је да ће се извршити реконструкција целог пута, скинути постојећи асфалт, извршити проширење на деловима пута и асфалтирати пут у дужини од 11км. Предвиђено је да радови почну крајем септембра, почетком октобра. Изградња овог пута биће од великог значаја за наше село. Пре 4 године градска вода доведена је у центар села, а у плану је израда пројекта водоснабдевања којим би се градска вода довела на целу територију МЗ. На одбору МЗ договорили смо се да након изградње пута пронађемо средства како би се урадила расвета, за почетак у центру села, у дужини од 700м.

Председник истиче да се и Драгојевац, као и нека брдско - планинска села, суочава са проблемом великог броја нежења. Тренутно их је у селу 27. Тиме је и развој села угрожен. Сматра да је будућност месних заједница, па и Драгојевца, у развоју пољопривреде и да би у то требало улагати.


Неwер неwс итемс:
Олдер неwс итемс:

 
Општина Ариље.  © 2005 - 2018