Почетна страна

Општински одбор „Нове Србије“ из Ариља орgaнизовао је 25. маја у сали Соколског дома презентацију на тему „Ауто пут Пожеga-Ариље-Бољаре“. Гост презентације био је мр Велимир Илић, министар грађевинарства и урбанизма у Влади Републике Србије.

На почетку презентације присутнима се обратила чланица Општинског већа Слободанка Младеновић указујући на значај изградње ауто пута, којим би у општину дошао већи прилив новца. На тај начин би општина опет заживела, становништво би желело да остане на селу, јер би имао добру везу са градом, а ауто пут би покренуо и друге инвестиционе радове.Затим се обратио Звонко Петровић, испред Службе за катастар непокретности општине Ариље, која је у сарадњи са Републичким геодетским заводом доставила прецизне податке за презентацију.

У планирању путне мреже повезивање Београда са Јадраном увек је заузимало значајно место. Овај коридор који повезује јадранско-јонски басен са паневропским Коридорима 7 и 10, назван је Коридор 11 и има велики регионални, међународни значај, па по свим параметрима заслужује да се нађе у мрежи европских коридора. Значај коридора дефинисан је просторним плановима Републике Србије из 1996. и 2010. године, и просторним плановима Републике Црне Горе из 1997. и 2008. године. Аутопут Београд-јужни Јадран који се протеже кроз централне делове Србије и Црне Горе. Пут Београд-Бар представља најкраћу друмску везу Београда и Јадрана, а ауто пут би повезивао луке на Јадрану и луке на Дунаву и другу мрежу паневропских коридора. То би била најкраћа веза Мађарска-Румунија- преко Србије и Црне Горе.

Циљеви изградње ауто пута су економски раст и повећање запослености у гравитационом простору, заштита животне средине, повећање безбедности саобраћаја и повећање туристичке понуде РС и РЦГ. Пут би имао укупну дужину од Београда до Бара 423 км и то Београд-Пожеga 151км, Пожеga- Бољаре( село у сјеничкој општини на граници са Црном Гором) 107 км и на територији Црне Горе имао би 165 км. До 2020.г. планиран је просечан годишњи промет од 18-37 000 возила. Карактеристике ауто пута су рачунска брзина 120 км /х у равничарским пределима и 100 км/ х у планинским пределима. Планиране су4 саобраћајне траке, 2 зауставне траке, разделни појас од 4 м, 19 км мостова, 27 км тунела, 4 петље, постојао би режим наплате, обилазио би насељена места и не би био у колизији са постојећим путевима. Уз ауто пут су предвиђени мотели, одмаралишта, ресторани, бензинске пумпе, паркиралишта, а надвожњаци би се укрштали са магистралним, регионалним и локалним путевима.

Генерални пројекат ауто пута Пожеga-Бољаре урадио је Собраћајни институт ЦИП из Београда, а инвеститор је било јавно предузеће „Путеви“ Београд. Урађено је око 1 500 истраживачких студија које су усаглашене да је ауто пут неопходан, и да ће се њиме побољшати саобраћајни капацитети на коридору север-југ. Почетна стационажа је Муњин брег, на крају сектора коридора 2, а последња у месту Бољаре на самој граници са Црном Гором. Елементи за пројектовање су брдско-планински и равничарски део засебно. Најдужи тунел на траси би имао 1150 м, а најдужи мост 2825 м, разлике у надморској висини су од 340 м у Горобиљу и 1270 м у селу Бољаре. Водило се рачуна о ограничењима где није дозвољено градити ауто пут, а услове је дао Завод за заштиту природе и животне средине Републике Србије, као што су национални парк Голија, делови Пештера, и општина Ариље и Пожеga на чијој територији је водосистем Рзава.

Од четири варијантна решења изабрана је тзв.варијанта Исток 1. Линија ауто пута би била да непосредно по изласку из тунела Муњин-брег, почиње траса ауто пута у подручју села Прилипац, долином реке Моравице кроз Вировачко поље и наставља до места где се некад налазио жичани мост ( ту је планирана прва петља), затим иде путем Чачак-Ариље уз некадашњу Вировачку депонију, источно кроз Церову и стиже близу Ариља где је планирана прва раскрсница( где је ограничење урбанистичке природе), петља се даље наставља источно од реке Моравице. Трака се наставља на граници Драгојевац- Церова, прелази у Богојевиће, затим се пружа путем Ариље-Прилике, прати трасу и пролази кроз реон Латвице и Ступчевића, прелази у Трешњевицу( планиран је тунел кроз подручје Радаљева), па иде североисточно од Мораве и кроз насеље Прилике, где је планирана следећа петља, а даља путања иде путем Прилике-Ивањица. Обилазећи Ивањицу, спушта се низ реку Моравицу све до предела северозападно од Голије, где је забрана градње, а јужно стиже до Биочана који спадају у територију општине Сјеница. Планирана је и петља у пределу Дуге пољане, којом би се остварила веза аутопута са путемСјеница- Нови Пазар. Варијанта Исток 1 је најјефтинија, по дужини није најкраћа, али је најисплатљивија по мишљењу експерата и председника општина. На презентацији су приказани и делови карте који пролазе кроз општине Пожеga, Ариље и Ивањица.

Презентација ауто пута Пожеga-Ариље-Бољаре

Презентација ауто пута Пожеga-Ариље-Бољаре

Цена ауто пута Пожеga-Бољаре кје 1 885 000 000 еура, а урачунава откуп земље, трошкове изградње и материјала, грејање ауто пута у пределу Пештера. Видови финансирања су сви могући.најпре кредити и концесије. Презентацијом је представљена траса ауто пута, која се још може променити у сладу са сугестијама и условима општина кроз које пролази.
Министар Велимир Илић је у свом обраћању истакао да већ дуже времена покушава да убеди Парламент и Владу Србије, да је ово врло важан пројекат за ову регију, а и у историји Србије, једнако је важан Јужном току. Коридор 11 је важан јер пролази кроз седиште, srcе Србије, повезује Србију и Црну Гору и целу југоисточну Европу, што је уосталом најкраћи пут до поморских крајева. Саобраћај на Ибарској магистрали је преоптерећен и готово неиздржљив, до 20 000 аутомобила дневно, а према министровим речима постао је и „магистрала смрти“, са огромним бројем саобраћајних несрећа и људских жртава. Такође изнео је став да ће градња коштати мање од предвиђене генералним Пројектом, да ће бити високопрофитабилан и брзо исплатљив. За сада све иде брзо, пут од Обреновца до Прељине би требао до зиме бити завршен, а по министровим очекивањима за 38 месеци ауто пут ће доћи до Горобиља.

Илић је истакао да су постојале две варијанте ауто пута. Прва је била Ужице-Златибор-Златар-Бољаре, а друga Ариље-Ивањица-Сјеница- Дуге пољане-Бољаре. Стручни тим је установио да је друga варијанта знатно исплатљивија, краћа за 40 км, боља у извођењу радова. Преко Златибора би имали проблем са два национална парка, бројним објектима, а морали би издвојити више средстава и времена за многобројне тунеле. Министар Илић сматра да ако добије потврду од највиших тела државе,за 3 до 4 године пројекат може бити реализован. Кроз општине Ужице и Нова Варош које се буне у овом тренутку градили би се паралелно ауто путеви ка Вишеграду и Пријепољу што би чинило затворен, доступан свима круг саобраћаја.

Министар Велимир Илић се посебно обратио општинама Ивањица и Ариље које су за сада неактивне, и позвао их да се укључе док је још на снази идејни Пројекат, а не да мењају ставове у реализацији Пројекта. Подсетио је колико ауто путем овај крај постаје важан центар, а да без њеga постаје „слепо црево Србије“, напуштено и одсечено. Брз саобраћај до Београда и Црне Горе значи перспективност за овај крај у који ће даље ићи инвестиције и запослење. Зато је то посао свих општина којим ће се овим Пројектом удахнути живот, планине ће постати посећеније, а отвараће се угоститељски објекти уз изграђену брану и хидроцентралу. Нови путеви ће изменити изглед села и дати нову слику целом златиборском округу. Министар интензивно ради са кинеском Владом, а за сада све иде по плану. Битно је да нема неусаглашености у Пројекту, јер ће касније бити проблема у реализацији Пројекта. Зато архитекте из наведених општина морају све детаљно и брзо планирати.

Важно је и то што ће Србију и Црну Гору ауто пут повезати у нераскиdivу целину. Министар Велимир Илић је нагласио да ће убрзо послати општинама пројектанте, а био је расположен да одговори на сва питања и недоумице присутних овој презентацији.