Почетна страна

Ариље је град дуге историје. Бројни су докази о трајању живота на овим просторима, још од праисторије, али је највише сачуваних трагова средњевековне српске државе. Некада је долином Моравице водио римски пут према Ивањици. Овде су у 11. веку пронашли уточиште избегли становници из Тесалије, а мошти свог свеца Св. Ахилија, положили у постојећи хришћански храм. Сава Немањић је 1219. године Моравице (садашње Ариље) прогласио за седиште Моравичке епископије.

У овом месту је столовао српски православни епископ, а касније митрополит. Нову саборну цркву Моравичке епископије подиgaо је краљ Драгутин Немањић између 1283. и 1296. године. Краљева задужбина добила је име Црква св. Ахилија по свецу из Ларисе и више од седам векова представља симбол Ариља.

Једно време, током 17. и 18. века, Ариље и околина су остали готово пусти. Староседеоци су се одселили за време великих сеоба, а нови житељи из данашње Источне Херцеговине и Црне Горе, почели да се досељавају на ненасељене просторе средином 18. века.

Црква Св.Ахилија

Општина Ариље се налази у западном делу Републике Србије, у саставу Златиборског окруga. Смештена је између сливова река Моравице, Великог и Малог Рзава, на укупној површини од 349 км2. Ово је брдско-планинско подручје, са надморским висинама од 330 до 1382. метра. Ариље, као административни центар општине, налази се на надморској висини од 342 м, на самом ушћу Рзава у Моравицу. Општина Ариље има добре везе са већим привредним, културним и административним центрима у Србији, нарочито са Ужицем, Чачком и Београдом. Удаљена је од Београда 195 км, Ужица 38 км, Чачка 47 км.

Према попису становништва из 2002. године, у општини Ариље живи 19.784 становника, груписаних у 22 насељена места, од чеga 6.744 живи у општинском центру. Општина се већ више деценија суочава са сталним опадањем броја становника. Природни прираштај у периоду 1991.-2002. године износио је -1,6%. Миграциони салдо је такође неgaтиван. Старосна структура становништва је неповољна. Становништво општине у целини налази се у процесу демографског старења, а сеоско становништво је у процесу дубоког старења.