Почетна страна

Прослављени ариљски писац Добрило Ненадић представио је 5.марта свој најновији роман „Време кокошки“, као и двојезично српско-енглеско издање романа „Доротеј-Доротхеус” у просторијама Удружења предузетника Ариље.

Када је Добрило Ненадић приступио Удружењу предузетника Ариље као самостални издавач три књиге- „Поларна светлост“, „Победници“ и „Доротеј-Доротхеус”, имао је намеру да буде промотер приватне иницијативе и да подржи снагу и самопоуздање појединца који узима судбину у своје руке, не чекајући и не жалећи читавог живота над друштвеним околностима и државним системом у коме живи.

Писац је најпре прочитао Приступну беседу у којој се осврнуо на карактеристике и особености људске природе, и као записничар времена на карактеристике српског друштва и српског менталитета, као и на људски неспокој у коме ни боgaти ни сиромашни једнако нису задовољни.

Публику која је дошла на књижевно вече, Ненадић је сликовито упоредио са средњом класом која је једина у стању да темељито преобрази и почупа коров репресивних режима и суманутих идеологија, која је наоко врло крхка и слаба, неотпорна на ратове, експерименте лоших влада, али упркос томе има скривену унутрашњу снагу, брзо се опоравља и обнавља и држи свој живот у својим рукама.

Наш чувени писац овом приликом није желео да образлаже шта је својим најновијим романом „Време кокошки“ желео да каже, управо зато што је то инdivидуални доживљај сваког читаоца који има своју верзију приче сходно својим склоностима, машти, усредсређености...

Уместо њеga о његовом делу говорио је његов уредник, такође писац Миленко Пајић, не штедећи речи хвале за неуморног, омиљеног, најтиражнијег писца савремене српске књижевности. Најпре се осврнуо на двојезично издање „Доротеја“- књиге која је оставила траga у српској књижевности, књиге која се појавила давне 1977. године на анонимном конкурсу здружених југословенских издавача, у времену када је једино квалитет побеђивао. Те репутације се Добрило Ненадић и данас држи, а према речима Пајића „Време кокошки“ ће тек доживети реакције критике и читалаштва. Наслов овог дела је врло занимљив и привлачи пажњу. Пајић тврди да је прошло „време вукова, лавова, орлова и кобаца“, а да је дошло „време кокошки“ у којем се могу препознати и веома успешни и они аутсајдери, јер су у овом роману добили одговарајућу позицију. Такође, истиче да је Добрило Ненадић први писац који је обелоданио наш западно-српски дијалекат на маестралан начин у књижевном делу. Требало је труда и енергије довијати се како би се репродуковао говор наших давних предака, беседника српског народног стваралаштва, приповедака, причи, бајки... „У свим његовим романима као што примећују критичари увек је више казано него што је написано, а у историјским саgaма Ненадић је пратио најмање два основна тематска тока-историјске теме из ближе и даље српске прошлости и социјалне процесе и доgaђаје из свакодневице наших малих вароши. Његова проза увек има логичан наративан ток, бројне асоцијативне меандре, језичку свежину локалног говора, температуру и боју специфичног хумора који се често оглашава и оштром сатиром“, закључује Пајић и додаје да је Добрилово дело далеко од свршетка, а да он има још пуно тоga да нам објасни и расветли нејасне ствари. Према његовом мишљењу значајно је и то што ће енглеско издање „Доротеја“, као врло значајно дело које је оставило траг у српској књижевности, које има елементе савремене, традиционалне и постмодерне књижевности, моћи да читају и они који не говоре српски језик.

Промоција књиге

Промоција књиге

Писац није крио задовољство истичући да је сан сваког писца да буде преведен на енглески језик, коga је он остварио уложивши своје финансије. Овај сан је уједно тешко реализовати зато што је на енглеском говорном подручју свеga 5% заступљености осталих књижевности (руске, немачке, француске, шпанске, италијанске, па и словенске), те је овај успех раван чуду и минималној вероватноћи, јер је њихов културни монопол једнак оном у економији и привреди.

Промоција је текла у духу слободног разговора писца, суграђана и гостију, уз напомену писца да су сви ликови у роману измишљени и да их читаоци не покушавају тражити у свом окружењу. Такође, заинтересовани су имали прилику да купе роман са посветом свог омиљеног писца.

Добрило Ненадић је занимљивом опаском поводом наслова свог романа заинтригирао публику да се посвете његовом најновијем роману, констатујући: „Кокошку не можеш да научиш ничему, то је једно наивно створење, кљуца ти око ногу, даш јој мало жита, па јој на клади одузмеш живот. Истовремено је глупа, питома, безазлена, али и тврдоглава и што је најважније опет негде самосвојна“.